Političari su nas godinama gnjavili, a sad su zarasli u korov! Svi propali projekti u Srbiji (FOTO)

Jedan od glavnih aduta sadašnjeg i najverovatnije budućeg premijera Srbije Aleksandra Vučića u prethodnih nekoliko godina vladavine bio je megalomanski projekat "Beograd na vodi". Iako je kod ovog projekta jedino realizovana maketa istog koja stoji u renoviranoj zgradi "Geozavoda", to ni malo ne smeta funkcionerima SNS-a da ga non stop provlače u svojim govorima, a kako stvari stoje on će biti jedna od glavnih stavki u predstojećoj predizbornoj kampanji. Međutim, megalomanski planovi o ogromnim građevinama nisu izum sadašnje Vlade Srbije, već služe duže od pola veka u Srbiji da bi se zamajavala i zabavljala javnost. Mnogo toga je započeto, negde su čak postavljani kameni temeljci i otpočinjala gradnja, ali konstantni budžetski deficit, sankcije, a potom i brojni materijalni problemi doveli su do toga da većina njih stigne tek malo dalje od početka. Podsećamo vas na neke od njih koji su upravo takvi. Pojedini su još samo pusti san, neki su započeti, a ima i onih čija je realizacija zastala upola radova.

Prokop Železnička stanica "Beograd - centar", poznatija kao Prokop, u najkraćem se može sažeti - grandiozan projekat velikih mogućnosti, velika očekivanja i još veća razočarenja. Izgradnja Prokopa počela je još 8. oktobra 1977. godine, kada je položen kamen temeljac, a štampa "od Vardara pa do Triglava" izvestila je o početku najveće investicije u Srbiji. Tada je rečeno da će biti završena za 18 meseci. Prvi voz je kroz stanicu trebalo da prođe 1. maja 1979. godine. Kako je je zamišljeno, trebalo je da u jednom času primi deset hiljada putnika i bude "dovoljno velika za ceo 21. vek". Projekat koji nije imao uzor u tadašnjoj arhitekturi od početka je delio stručnjake, o čemu svedoči i podatak da je Savet za urbanizam Beograda još 1971. godine konačno projektno rešenje doneo nakon sedam i po sati burnog većanja. Međutim, ona do dan dan danas, uprkos grandioznom otvaranju premijera Aleksandra Vučića - još nije završena. Kineska četvrt Pre skoro tačno 20 godina, beogradski dnevnik "Politika" predstavio je inicijativu za izgradnju Kineske četvrti u samom jezgru grada. Celu stvar je smislila i o njoj nadahnuto govorila ekipa ljudi, koja nesumnjivo posedovala društvenu moć, a većina su bili funkcioneri JUL-a, na čelu sa Mirom Marković. U izveštaju sa ceremonije na kojoj je prezentovana ideja, moglo se pročitati i ovo: "Ovu ideju treba podržati i već danas krenuti u njenu realizaciju. Biću srećan ako i 'Ženmin Žibao' za nekoliko nedelja, ili meseci, krene u neku sličnu akciju koja će Jugoslaviju reprezentovati Kini" - rekao je tada jedan od funkcionera JUL-a. Na sreću svih nas, ovaj projekat nije odmakao ni pedalj od same najave.

Brze pruge Srbije Početkom devedesetih godina Evropska zajednica je formirala posebnu komisiju sa zadatkom da definiše evropske koridore za budućnost. Zbog toga je 1992. godine železnički Koridor 10 postao je evropski. Zbog toga je i napravljen optimistični projekat "Brze pruge Srbije".

Milutin Mrkonjić, dugogodišnji funkcioner SPS-a je svojevremeno objasnio zašto je propao taj projekat. - Godinu dana kasnije potpisali smo predugovor sa francuskim kompanijama, koje su bile lideri u toj oblasti. Nažalost, došle su sankcije i Francuzi su se povukli. Koliko smo mogli, nastavili smo sami taj projekat, a ključni deo bio je beogradski železnički čvor. Uradili smo stanicu Vukov spomenik 1996. godine. Stanicu Prokop izgradili smo tih devedesetih godina do kote koja prekriva koloseke i perone. Uradili smo i deo pruge između Beograda i Pazove i triangl kod Inđije. Nismo mogli više, jer nije bilo novca - objasnio je on.

Metro Izgradnja metroa u Beogradu planirana je još polovinom prošlog veka. Prva studija je napravljena 1968. i predviđala je 35 stanica, na 33 kilometra. U urbanističkom planu usvojenom 2003, projekat metroa napušten je u korist lakog šinskog sistema. Tokom svih ovih godina izgrađena je samo stanica Vukov spomenik, a ni ona čak ne bi mogla da bude deo budućeg metroa, jer je izgrađena kao stanica gradske železnice, tako da bi se morala "prepraviti". Ljudi od struke smatraju da se od metroa uvek odustajalo zbog nedostatka novca i kratkih mandata vladajućih garnitura.

Europolis Ovaj projekat je još jedan u nizu koji je služio u reklamne svrhe Socijalističke partije Srbije, a glavni inicijator je bivši ministar Milutin Mrkonjić. Ovaj projekat je imao radni naslov "Beograd na Savi 2000". On je 1995. kada je najavljivana investicija izjavio: "Do 2000. mora biti završen Beogradski čvor, pruga Beograd-Subotica i oslobođeno zemljište za Europolis". Na žalost, projekat je bio politički, rađen za potrebu predizborne kampanje SPS. U njemu nije bilo nikakvog ozbiljnog urbanističkog istraživanja. I vlasti posle 2000. imale su ideju izgradnje Savskog amfiteatra, ali je sve ostalo utopija.

Hotel na Crnom vrhu Skrivena tvrđava bivšeg predsednika Slobodana Miloševića "Jelen Hajat", njegova poslednja utopijska investicija koja je trebalo da predstavlja spomenik večne vlasti usred ničega, izolovani grad sunca zamišljen kao najmoderniji planinski centar u Evropi, dugo vremena zarasta u korov i zaborav.

Finansijeri izgradnje tobožnjeg sportskog centra bile su naše najbogatije firme, javna preduzeća: Jugopetrol, Srbijašume, PTT i mnoge druge čiji su čelni ljudi istaknuti članovi koalicije SPS-JUL. Inicijativa je potekla od Mirjane Marković, supruge Slobodana Miloševića i predsednice JUL-a, koja je u nekom svom nadahnutom opisivanju prirodnih lepota naše zemlje, s posebnim osvrtom na istočnu Srbiju i njen izborni okrug, primetila da bi valjalo sagraditi još jedan sportski centar poput Kopaonika. Radovi su počeli sredinom devedesetih godina, a prekinuti su za vreme bombardovanja. Iako je bilo nekoliko najava da postoje zainteresovani biznismeni koji bi uložili novac i priveli ovaj projekat kraju, to se još uvek nije desilo. Sada ovaj objekat neumitno propada. (Espreso.co.rs)