LUTOVAC: Priča o nestanku Demokratske stranke smiruje mnoge, ali od toga nema ništa

Da li će se demokrate vratiti na put stare slave, pitanje je koje visi nad DS-om otkako je 2012. izgubila vlast, uticaj i dobar deo članstva.

Zoran Lutovac, predsednik Demokratske stranke, tvrdi da se stranka obnavlja i konsoliduje i da će ponovo postati centar okupljanja građansko-demokratske Srbije. Ipak, aktuelne glasine govore o trvenjima unutar ove stranke, pa je to i prvo pitanje za njenog lidera.

- Nema trvenja u Demokratskoj stranci. O trvenjima se plasiraju priče u režimskim tabloidima i propagandnom štabu svih medija pod kontrolom vlasti. Te priče se, nažalost, uzimaju zdravo za gotovo i u takozvanim ozbiljnijim medijima. Unutar stranke postoje razgovori, rasprave o raznim aktuelnim i strateškim pitanjima, ali to nisu trvenja. Ljudi su navikli na autoritarne stranke u kojima nema rasprave. Zato, kad se pojavi drugačije mišljenje, onda se to proglašava razdorom. Umesto da se primer Demokratske stranke navodi kao pozitivan primer unutarstranačke demokratije, to se koristi za prljavu kampanju protiv nje.

Kako ste i jeste li izmirili nesuglasice u stranci povodom pristupanja Savezu za Srbiju?

- Demokratska stranka nije pristupila Savezu za Srbiju, nego je jedan od osnivača Saveza. Nije bilo nikakvih nesuglasica. Unutar stranke se vodila otvorena debata, iznosili su se argumenti za i protiv. Ogromna većina članova je bila za to da DS bude osnivač Saveza za Srbiju, a protokom vremena i neki koji su imali rezerve sada su aktivno uz Savez.

Da li se razmišlja o vremenu kad budete morali svi svojim putem?

- Smisao i svrha Saveza je da napravimo normalne demokratske uslove gde savezi više neće biti potrebni. Dakle, istovremeno dok se punim kapacitetom bori za jačanje Saveza, DS radi i na sopstvenom profilisanju kao vodeće građansko-demokratske političke opcije. U Političkom savetu i resornim odborima uveliko se radi na osavremenjivanju programa i formulisanju politika za vreme posle normalizacije političkih prilika u Srbiji.

Devet meseci ste na čelu DS. Kako je biti predsednik stranke u opoziciji, imate li ambicije, snage i plana da na tom mestu ostanete duže od vaših neposrednih prethodnika?

- Ja sam ušao u Demokratsku stranku kad je bila u opoziciji i bio najaktivniji baš kad smo bili u opoziciji. Moje ambicije nisu da budem što duže na čelu stranke, nego da zajedno sa svojim saradnicima i članovima stranke menjamo stranku nabolje, kako bismo bili u prilici da i Srbiju menjamo nabolje.

Zatekli ste stranku na dva odsto podrške, koliko sad ima?

- DS je osnivač i deo ubedljivo druge po snazi političke grupacije u Srbiji. No, za Demokratsku stranku nije najvažnije pitanje rejtinga, već prilika da učestvuje u promenama nabolje, u normalizaciji i modernizaciji Srbije.

Jeste li shvatili da pristojnost i nije neki argument u srpskoj politici?

- Možda trenutno nije argument, ali je ozbiljna investicija u društvo, u političku kulturu i sastavni je deo identiteta Demokratske stranke.

Šta je s predlogom o ujedinjenju svih demokrata u moćnu stranku? Može li to nakon što se toliko derivata otcepilo od stranke?

- Predlog o okupljanju demokrata izneo sam 3. februara na obeležavanju 29 godina od obnove rada Demokratske stranke i to je sad tema na svim organima i u svim forumima stranke. Tom prilikom sam rekao da je Demokratska stranka poznata, na žalost, i po tome što se neprestano delila i da je došlo vreme da se klatno vrati na drugu stranu: da umesto novih podela počinjemo da se ukrupnjavamo. Takođe, najavio sam da ćemo na tome početi intenzivno da radimo - u interesu građana kojima nedostaje snažna gravitaciona građansko-demokratska politička snaga, kakva je DS nekad bila.

Ima li zaista iskrene želje da se DS osovi na noge ili je na putu nestanka?

- Priču o nestanku Demokratske stranke neki vole da slušaju zato što ih ta priča smiruje i čini spokojnim. Situacija je, međutim, sasvim drugačija. Demokratska stranka se obnavlja i ponovo će postati centar okupljanja građansko-demokratske Srbije. Stranka se uveliko revitalizuje u programskom i organizacionom pogledu. Očekujemo i ozbiljniju kadrovsku revitalizaciju, kao i aktivno uključivanje i onih koji ne bi da ulaze u stanku, ali bi hteli stručno da pomognu prilikom definisanja politika u različitim oblastima.

Zašto na proslavu 29 godina od obnavljanja stranke nije došao Bojan Pajtić?

- Na obeležavanju 29 godina stranke, osim što sam najavio da ćemo se ponovo okupljati umesto da se delimo, rečeno je i da se Bojan Pajtić izvinio što ne može da dođe, jer je na službenom putu u inostranstvu. Dakle, Bojan je pozvan, baš kao i svi drugi bivši predsednici, i došao bi da je mogao. Žao mi je što niko nije izvestio o tome i što je zbog toga ostavljen prostor za spekulacije.

Je li se bilo teško dogovoriti o bojkotu rada Skupštine?

- Nije bilo teško dogovoriti se o tome da su nam potrebni fer i pošteni izbori. To je definisano dogovorom opozicije koji je prethodio "Sporazumu s narodom", a potom je potvrđeno i u samom Sporazumu. Bojkot nije cilj sam po sebi, nego sredstvo da se do cilja dođe - do fer i poštenih izbora.

Da li su neki poslanici DS bili protiv bojkota?

- Da, istina je. Mi smo stvarno demokratska stranka, ne samo po imenu, i kod nas ne samo da postoje različita mišljenja, nego se različita mišljenja i slobodno iznose i vodi se otvorena debata. No, kad se debata završi, kad se donesu odluke, onda se te odluke poštuju. Dakle, poštovanje procedure i volje većine uz uvažavanje manjine, baš kako nalažu demokratska načela. To, na žalost, nemamo u parlamentu niti u lokalnim skupštinama, izuzimajući par njih.

Znači li ovo bojkot i budućih zasedanja parlamenta i uvertira bojkota izbora?

- Poslanici bojkotom zasedanja parlamenta iskazuju svoj politički stav u ime onih koji su ih birali. Oni i dalje ostaju poslanici, i dalje zastupaju građane koji su ih birali, samo će to da čine na drugačiji način: u neposrednom kontaktu s građanima, obilaskom izbornih jedinica u kojima su birani ili u holu parlamenta kada iznose stavove o važnim pitanjima. To isto važi i za odbornike. Pokrenuta je i inicijativa za stvaranje Asocijacije slobodnih odbornika koji će okupiti slobodne odbornike širom Srbije. Odbornici će sinhronizovati svoje delovanje kako bi se izborili za normalne uslove delovanja u lokalnim skupštinama.

Da li ste u Savezu za Srbiju konačno izvagali korist/štetu od bojkota ili drugog izbora opozicija nema?

- Nema tu vaganja, krajnje je vreme da imamo prave izbore. Fer i poštene izbore, bez kupovine glasova, pretnji, ucena i pritisaka, bez "bugarskih vozova", višestrukog glasanja i nepoznatih stanara u zgradama, izbore s medijima koji informišu građane i omogućavaju im da se na osnovu toga opredeljuju, umesto da ih obmanjuju ogoljenom propagandom. I to je deo "Sporazuma sa narodom" koji je nastao u interakciji građana i opozicije.

Idete li na proteste? Da li će se opozicija legitimisati i u građanskim protestima?

- Da, idem redovno na proteste, baš kao veliki broj demokrata. Podsetiću vas da su protesti počeli tako što je razbijena glava jednom od lidera SZS i što su lideri Saveza bili na čelu tih protesta, kao i na par protesta posle toga. Protesti su vrlo brzo dobili mnogo širi prostor i dobro je što su se političari povukli u drugi plan. Tim činom se nisu delegitimisali, nego naprotiv, pokazali su zrelost. Pokazali su da znaju da se povuku ako je to od opšte koristi, a omasovljenje protesta jeste od opšte koristi, pre svega jer pokazuje razmere i dubinu građanskog nezadovoljstva. "Sporazum s narodom" je nastao na osnovu zahteva građana upućenih opoziciji. Taj sporazum koji je potpisala opozicija potpisivaće javne ličnosti, članovi akademske zajednice i svi građani koji smatraju da je neophodno zajedničko i sinhronizovano delovanje usmereno na suštinske promene u Srbiji. To bi mogao da bude korak bliže ka uspostavljanju elementarnog poverenja između građana i opozicije.

Makete vešala postadoše rekvizit političke borbe. Kako vi gledate na te stvari?

- To je spontana reakcija ljudi na pokušaj vlasti da od makete naprave političko-propagandnu konstrukciju. Maketu vešala je vlast stavila u prvi plan da bi se sakrila suština protesta, da bi se skrenula pažnja s činjenice da su protesti sve masovniji i da se demonstracija nezadovoljstva širi na celu Srbiju. Umesto da pričamo o "Sporazumu s narodom", tema je maketa. Ljudi su spontano reagovali na pokušaj spinovanja tako što su maketu simbolički prikazali kao omču otuđenog režima oko sopstvenog vrata.

NE PROPUSTITE

DRAGAN ĐILAS: MMF je saučesnik u uništavanju Srbije

BOŽO PRELEVIĆ: Potrebna spona između protesta i političkih aktera

OVA BILJKA ČINI ČUDA: Smanjuje holesterol, trigliceride i nivo šećera u organizmu!

BONUS VIDEO:

DR KURIR ISPOVEST IRFANA MENSURA, GLUMCA, REDITELJA I PEDAGOGA: Otvoreno o infarktu koji je preživeo na nogama! (KURIR TV UŽIVO)

(Espreso.co.rs / Blic)