KO JE SUDIJA KOJI PUŠTA RATNE ZLOČINCE NA SLOBODU? Iskusan i stručan sudija, a svi ga kritikuju ZBOG OVOGA

Kad je pre nekoliko dana bivši Haški sudija Kristof Flugi u intervjuu za nemački list Die Zeit kritikovao rad svojih kolega, naročito je apostrofirao francuskog sudiju Žan-Klod Antonetija. Flugi je naime istakao kako postoji velika verovatnost da zbog njega na slobodu izađu Ratko Mladić i Radovan Karadžić o čemu pišu i hrvatski portali.

Javnost dobro pamti Antonetija otkako je 2014. pustio na slobodu srpskog ratnog zločinca Vojislava Šešelja. No, Antoneti tu nije stao. Pred kraj prošle godine udovoljio je i odbrani srpskog zločinca Ratka Mladića i Radovana Karadžića. Svakako je reč o vrlo iskusnom i stručnom sudiji, no kako onda objasniti njegove odluke kad je u pitanju Međunarodni kazneni sud za bivšu Jugoslaviju? Jer Kristof Flugi koji je dao ostavku u Haškom tribunalu - kako je rekao - ne samo iz ličnih razloga, nije jedini koji se osvrnuo kritički na Antonetija. Još 2016. na Antonetijevu odluku da pusti Šešelja na slobodu, osvrnuo se Mark Ellis, izvršni direktor Međunarodne advokatske komore.

Reč je o najvažnijoj organizaciji međunarodnih pravnih stručnjaka, advokatskih komora i pravnih društava. U razgovoru za Helsinški odbor za ljudska prava, Ellis je rekao da bi se Šešeljev glavni tužitelj trebao da se žali na odluku Međunarodnog suda, odnosno na Antonetijevu presudu.

NE PROPUSTITE

DA LI SE TO SPREMA OSLOBAĐANJE KARADŽIĆA I MLADIĆA? Postupak jednog sudije nagovestio HAOS

Evo kako je Antoneti tada objasnio puštanje Šešelja na slobodu: Nakon što sam odbio različite oblike (Šešeljeve) odgovornosti, smatram da bi najprikladniji izraz bilo poticanje. Ipak, Vojislav Šešelj nije bio deo državnog aparata jer nije imao nikakvu političku, administrativnu ili vojnu odgovornost. On se služio rečima. Dokazi pokazuju da je davao intervjue i držao govore tokom izbornih kampanja. Njegova je primedba uglavnom bila usmerena na nesrbe, od kojih se očekivalo da napuste područja pod kontrolom Srba. Govori Vojislava Šešelja, koji su ponekad bili nasilni po prirodi, uvek su prvo bili podstaknuti delovanjem protivnika.

Te njegove reči upozorenja nisu same po sebi podsticale njegovu publiku da deluje i počine kaznena dela.Slično tome, njegove reči nisu mogle imati značajan učinak na počinjenje kaznenog dela. U tom pogledu, valja napomenuti da tužiteljstvo nije iznelo nikakve dokaze koji bi pokazali tako značajan učinak. Da bih izbegao bilo kakav nesporazum, pre nego što ponudim svoj opšti zaključak... svi oblici (Šešeljeve) odgovornosti određeni su mojim stavom naznačenim reču "ne". Stoga je Mark Ellis 2016. godine za ovu Antonetijevu presudu rekao da se temelji "na činjeničnim i na pravnim pogreškama." Jednostavno se ne slažem s ovakvim stajalištem. Sudska praksa u međunarodnim sudovima je u ovakvim situacijama vrlo jasna. Huškački govori mogu potaknuti pojedince da počine ratne zločine i upravo je to ono što se i dogodilo. Dobrovoljci su slani na frontu. Ti dobrovoljci su počinili ubistva. Nastavili su da raseljavaju porodice zbog njihove etničke pripadnosti. Pojedinac ne može biti odgovoran za ta ubistva ili čišćenja, ali je (Šešelj) svakako bio uključen u poticanje ili pomaganje i podržavanje. To je apsolutno ono za što se tužitelj zalagao. I mislim da je, po mom mišljenju, postojao dokaz koji to potkrepljuje. Tvrditi da političko poticanje putem huškačkog govora ne bi bilo relevantno u ovim vrstama suđenja, mislim da nije istina." Mark Ellis je rekao kako su i takvi govori bili dio plana stvaranja Velike Srbije: "Reći da to stvarno nije relevantno za kaznena dela koja su se dogodila, jednostavno mislim da je pogrešno.

"Uprkos brojnim kritikama na Antonettijev rad, ovaj sudija je u septembru još jednom izašao u susret osuđenim srpskim ratnim zločincima Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću koji su osuđeni za najkrvavije pohode tokom rata 90-ih. Osim što im je suđeno za najdužu i najkrvaviju opsadu Sarajeva u modernoj istoriji, Mladiću se sudilo i za nezapamćeni zločin u srcu Evrope - masakr u Srebrenici u kojoj su njegove vojske , između 13. i 19. srpnja 1995. ubile 8.500 muslimana. Mladić je zato osuđen na doživotni zatvor, a on i njegovi pravnici pripremaju se za žalbeni postupak. U jesen prošle godine tražili su da se iz žalbenog postupka pred Tribunalom isključe suci Teodor Meron, Karmel Agius i Liu Dakuan, a Antoneti je to prihvatio i imenovao sasvim neiskusne sudije kad je reč o ratu na području bivše Jugoslavije. U odluci o izuzeću trojice članova žalbenog veća, Antoneti je zapravo usvojio argumente Mladićeve obrane da Meron, Agius i Dakunisu nepristrani, jer su sudelovali u donošenju ranijih presuda pred Haškim tribunalom u kojima su Mladićevi podređeni osuđeni zbog genocida u Srebrenici. Umesto trojice iskusnih sudaca Antoneti je u žalbeno veće, koje će raspravljati o Mladićevoj žalbi imenovao suca Marani Mami Ričard Rajonsona iz Madagaskara, zatim Priska Matimba Nijambe iz Zambije i Geberdao Gberdao Kama iz Burkine Faso. Inače, Zambijka Nijambe, već se protivila osuđujućoj presudi generalu Vojske Republike Srpske Zdravku Tolimiru za genocid u Srebrenici. Problematična su i druga dvojica sudija, jer nemaju nikakvih iskustava s procesima za ratne zločine na području bivše Jugoslavije, jer su do sad sudili za ratne zločine u Ruandi. Sudinica Nijambe je postavljena i za predsedavajuću žalbenog veća, a samu sebe je imenovala i za sudinicu koja će voditi postupke do rasprave o žalbama. Po Antonetijevoj odluci, u žalbenom veću sedeće i sudinica Sejmor Panton sa Jamajke i Elizabet Najamja iz Ugande. Sličnim metodama mogli bi se poslužiti i branitelji Radovana Karadžića, pa bi se tako, zahvaljujući Antonetiju čak moglo dogoditi da se ova dvojica zločinaca nađu na slobodi pre no što zaslužuju.

Žan -Klod Antoneti postao je sudac Međunarodnog kaznenog suda za bivšu Jugoslaviju 1. oktobra 2003. Imenovao ga je glavni poverenik UN-a kao zamenu za sudiju Klauda Džordđa, koji je bio dao ostavku na dužnost sudije u Međunarodnom kaznenom sudu. Antoneti je rođen 13.jula 1942., i najpre je radio kao državni službenik, a karijeru u pravosuđu počeo je relativno kasno, s navršenih 35 godina. Dve godine kasnije pridružio se Ministarstvu pravosuđa gde je sukcesivno bio šef kabineta direktora za upravu Kaznenog sastava i načelnik direktorovih civilnih poslova, gde je ostao do 1984. Nakon imenovanja za pravnog savetnika za pitanja evropske ekonomske saradnje 1986. godine postao je voditelj Odeljenja za komunikacije Ministarstva pravosuđa. Radio je to godinu dana a onda je 1987. imenovan je za državnog tužitelja u Senlisu. Od 1997. bio je potpredsednik Okružnog suda u Parizu, a zatim je postao savetnik za pravosuđe u vladi francuskog premijera Lionela Jospina. U aprilu 1998. godine Žan - Klod Antoneti nastavio je da radi kao savetnik francuskom predsedniku Žak Širaku, a onda je 2002. postao predsednik sudskog veća na Apelacionom sudu u Parizu. Od septembra 2002. g. Antoneti je takođ bio član Konsultativne komisije za ljudska prava. BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Express.hr)