MEĐUSOBNO PRIZNANJE, RAZMENA TERITORIJA, NOVE TAKSE... Šta su sve opcije Prištine u pregovorima sa Srbijom?

Prema skorašnjim podacima iz Prištine, odnosno Haradinajevog pregovaračkog tima, prvi sastanak srpske i albanske delegacije trebalo bi da se odigra u februaru u Briselu.

Biće to početak dijaloga koji se s nestrpljenjem očekuje, i to ne samo u Beogradu i Prištini, nego i širom planete.

Zagrevanje već uveliko traje, ali deluje da je mnogo burnije u Prištini nego u Beogradu. Možda zato što su i očekivanja od dijaloga daleko veća, baš kao i previranja na političkoj sceni.

PREGOVARAČKI TIM

Mnogo bure se podiglo oko pregovaračkog tima koji je sastavila Haradinajeva vlada. Ideja je bila da se u okviru njega objedine svi politički faktori u Prištini, ali i da se njime oslabi pozicija predsednika Hašima Tačija, kojeg međunarodna zajednica vidi kao ključnog igrača Albanaca.

Izvan tima ostale su dve najveće opozicione partije, Samoopredeljenje Aljbina Kurtija i Demokratska liga Kosova - zaostavština Ibrahima Rugove koju sada predvodi Isa Mustafa, nekadašnji gradonačelnik Prištine.

Stav opozicije je da nema pregovora sa Srbijom dok ne prizna Kosovo, ali i da Haradinajeva vlada nema legitimitet da vodi pregovore jer joj fali većina u Skupštini, nakon odlaska poslanika Srpske liste.

Međutim, Haradinaj je uspeo da u tim uvuče do juče opozicionu Socijal -demokratsku partiju na čijem se čelu nalazi aktuelni gradonačelnik Prištine Špend Ahmeti, inače svojevremeno visoki funkcioner Samoopredeljenja.

Ahmeti zajedno sa Fatmirom Ljimajem, bivšim komandatom OVK, predstavlja udarnu iglu pregovaračkog tima, koji bije bitku sa Tačijem oko pozicije u pregovorima.

Tači, s druge strane, ne preza da demonstrira silu i nametne se kao glavni pregovarač. On još uvek nije pregovaračkom timu dostavio dokumenta vezana za proces dijaloga koji su od njega traženi, a sva je prilika da to neće ni učiniti.

Predsednik tzv. Kosova veruje da ima čvrstu poziciju zato što ga podržava međunarodna zajednica i što ga i zvaničnici EU i Amerikanci doživljavaju kao čoveka sa kojim treba voditi dijalog. Zapad, naime, smatra da dogovor treba da realizuju Tači i Vučić, pa se shodno tome i ponašaju.

HARADINAJ I TAKSE

Premijer tzv. Kosova Ramuš Haradinaj vodi ljutu borbu sa Tačijem oko vodeće pozicije na političkoj sceni.

I dok Tači u maskirnoj uniformi obilazi novoformiranu Vojsku Kosova i u kantini servira vojnicima ručak, u međuvremenu putujući po svetu i sastančeći sa zapadnim liderima, predstavnicima i lobistima, Haradinaj kao da pokušava da se zameri svima.

Srbiji i BIH uveo je takse od 100 odsto na izvoz robe na Kosovo, za koje svi nepristrasni analitičari tvrde da su em nezakonite, em potpuno sumanute i štetne za građane Kosova.

Ovim potezom uspeo je da iziritira čelnike EU, ušavši u direktan sukob sa Federikom Mogerini, Visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku i bezbednost, koja bi trebala da bude glavni medijator u dijalogu Beograda i Prištine, ali i sa Johanesom Hanom, od kojeg je na bezobrazan način tražio da Evropska unija odmah uvede vizne olakšice građanima Kosova.

Naravno da vizna liberalizacija Kosovu nije bitna stavka u EU jer im ne treba da u ovom trenutku otvore mogućnost slobodnog kretanja građanima kvazidržave u kojoj, prema istraživanjima Galupa, gotovo polovina stanovništva želi da emigrira na Zapad.

Mogerinijeva je tražila od Haradinaja da se takse odmah suspenduju, našta je ovaj nabusito dao negativan odgovor.

Mediji i predstavnici vlasti u Prištini pokušali su da stvore atmosferu kako su takse pun pogodak, ali je ubrzo postalo jasno da to nije ni blizu istine. Proizvodnja na Kosovu je jako slaba i ne pokriva potrebe stanovništva, a uvoz iz Makedonije i Albanije nije uspeo da popuni rupe na tržištu izazvane uvođenjem taksi Srbiji.

Uostalom, Kosovo ima zanemarljiv izvoz, pogotovo u zapadnu Evropu, ali im se zato uvoz meri u milijardama evra.

Stoga je jedini način da se stanovništvo "nahrani" brutalno forsiranje nacionalizma i "viših ciljeva", što Haradinaj svakodnevno čini zajedno sa svojim saborcem Kadrijem Veseljijem, predsednikom Skupštine tzv. Kosova, čiji su neodmereni medijski istupi neka vrsta lakmusa za buduće poteze vlade.

Lakmus je i albanski premijer Edi Rama koji je često još neodmereniji od Veseljija, pa sa pozicije velikog zaštitnika Albanaca sa Kosova priča o "prisajedinjenju Kosova matici Albaniji", "velikoj Albaniji", "borbi naroda Kosova protiv srpskog terora", "zajedničkom članstvu u EU i NATO"... Mada deluje da su njegove izjave samo za "unutrašnju potrebu" i jeftine političke poene, te da nemaju ama baš nikakvog značaja na budući dijalog u Briselu.

Bilo kako bilo, sve je očiglednije da takse neće opstati, pogotovo nakon što je i iz Vašingtona stigla ista poruka kao i iz Brisela - pre početka pregovora, takse treba suspendovati.

Što je, inače, bio i jedan od zahteva Srbije da bi razgovori uopšte započeli.

SUD ZA ZLOČINE OVK I NEUSVOJENI BUDŽET

Pred početak pregovora došlo je do realizacije najavljenog otvaranja Specijalnog suda za ratne zločine OVK u Hagu, što je dodatno uzdrmalo političku scenu u Prištini, budući da su njene perjanice bivši lideri paravojske kojoj se sada sudi.

Na optuženičkim klupama komotno bi, smatraju neki u Prištini, mogli da se nađu i Tači, Haradinaj, Veselji, Ljimaj i mnogi aktuelni političari.

Zato se i dešava da Kurti javno pozove Tačija da "ode u Hag i bude sa svojim saborcima" umesto što u zamenu za svoju slobodu "rasprodaje Kosovo po nalogu međunarodne zajednice".

Vlada tzv. Kosova ulaže velike napore da pomogne haškim optuženicima tako što im finansira skupe branioce poput Džefrija Najsa, koji je bio sudija u procesu protiv Slobodana Miloševića u Hagu, kojeg budžet tzv. Kosova plaća, kako se pisalo, oko 3 hiljade evra dnevno plus putni troškovi.

Fazon je samo što budžet za ovu godinu Skupština još uvek nije usvojila i, kako sada stvari stoje, pitanje je kada će se to desiti, jer opozicija opstruira glasanje tražeći prevremene izbore jer, po njima, sadašnja vlada nema legitimitet niti podršku građana.

Sličan problem je i sa novoformiranom Vojskom Kosova (odnosno adaptacijom Kosovskih bezbedonosnih snaga u nominalno viši nivo), koja nije verifikovana ni od strane svojih, na papiru, najvećih saveznika - NATO-a. Naime, Stoltenberg im je jasno poručio da su se zaleteli sa odlukom o transformaciji, te da KFOR i dalje ostaje najvažnija vojna snaga na Kosovu i da se ovo neće u dogledno vreme menjati.

ŠTA ĆE BITI SA PREGOVORIMA

Otkad je Donald Tramp poslao pisma Tačiju i Vučiću, specijalno naglasivši da će ih ugostiti u Beloj kući na proslavi "istorijskog dogovora", postalo je jasno da su se Amerikanci uključili u pregovore.

Nejasno je, međutim, da li će u njima učestvovati aktivno, kao što spekulišu prištinski mediji, koji čak spominju mogućnost pojavljivljivanja specijalnog Trampovog izaslanika u obličju izvesnog Metjua Palmera, pomoćnika Državnog sekretara SAD, ili će delovati "iz senke", kao što je to indirektno najavila portparolka Mogerinijeve - Maja Kocijančić.

Takođe, spekuliše se i o tome šta bi sve moglo da se nađe na stolu u Briselu. Spominje se razmena teritorija, ali i želja Prištine da u svoje granice pripoji srpske opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu, ukoliko Srbija bude insistirala na Severu Kosova, gde živi pretežno srpsko stanovništvo.

Ipak, analitičari sa obe strane se slažu da maksimalan domet Prištine u pregovorima može da bude - međusobno priznanje, uz dodatak rešavanja još nekih tehničkih pitanja poput Zajednice srpskih opština, očuvanja srpske kulturne baštine na Kosovu i sličnih tema.

Čini se da bi međusobno priznanje zadovoljilo apetite Prištine i predstavljalo pobedu Tačija i Haradinaja, pa čak i opozicionih stranaka, ali ne treba smetnuti s uma da Amerikanci nisu jedini koji se pitaju o toku pregovora, već da će i Rusija imati veliki uticaj na razvoj situacije.

O tome će se sigurno više saznati i nakon Putinove posete Beogradu, jer će Kosovo biti jedna od glavnih tema u razgovorima ruskog i srpskog predsednika.

Realno je očekivati da pregovori budu dugi i naporni, te da neće biti ni nalik onima iz Dejtona, mada ih mnogi upoređuju.

Jer, Srbija ima da izgubi daleko više od Prištine, a jedino što aktuelnu albansku vlast zanima je priznanje nazavisnosti. Za njih bi poraz predstavljalo sve što ovo ne uključuje.

Takođe, opstanak Tačija i Haradinaja na vlasti u direktnoj je vezi sa ishodom pregovora.

BONUS VIDEO:

NEZAPAMĆENA MEĆAVA U UŽIČKOM KRAJU! Sneg zavejao put, čuje se i gmrljavina! (VIDEO)

(Espreso.co.rs)