MUAMER ZUKORLIĆ NA PRAVOSLAVNI BOŽIĆ: Moja poruka svim vernicima - da se okupe oko VERE U JEDNOG BOGA!

Lider Stranke za pravdu i pomirenje, narodni poslanik i bivši muftija Muamer Zukorlić dao je intervju za "Espreso", i to na najradosniji hrišćanski praznik po julijanskom kalendaru, Božić. Zukorlić je svim vernicima poslao snažnu poruku, pričao o rešavanju problema između Albanaca i Srba, i kako pomiriti narode na Balkanu, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost, da li će se Srbi i Bošnjaci ikada složiti, koja je ključna razlika između vernika u islamu i hrišćanstvu, kako jedan vernik treba da se ponaša, ali i da li čestita Božić svojim prijateljima, političarima.

Vi ste na čelu Stranke za pravdu i pomirenje, koja je vaša poruka svim pravoslavnim vernicima koji proslavljaju najradosniji hrišćanski praznika po julijanskom kalendaru?

- Moja poruka pravoslavnim vernicima ovom prilikom jeste da svi vernici, posebno pripadnici monoteističkih religija treba da se okupe oko zajedničkih vrednosti, oko vrednosti vere u jednog Boga koji nam je apsolutno zajednički i osnivanja zajedničkog ethosa, etičkog sistema vrednosti, jer su ove vrednosti na lokalnom i globalnom planu jako ugrožene, i da razni religijski i drugi partikularizmi u stavovima i ponašanjima samo još više škode ovim vrednostima. Zato smatram da je od epohalnog značaja da pripadnici različitih religija prevaziđu formalne partikularizme i da svoju veru, kao i druge vere, sa kojima imaju doktrinarnu i etičku srodnost posmatraju suštinski, a ako tako činimo onda ćemo naći mnogo više zajedničkog, nego onog što nas razlikuje. U tom duhu treba da budu i praznici, važni datumi u našim verama, i zapravo povod za okupljanje takve svesti i snage.

Pojavila se informacija da raseljenim Srbima iz Đakovice Albanci opet neće dati da proslave Božić, kao ni prošle godine, odnosno da posete Đakovicu. Kako rešiti taj problem?

- Sva ljudska prava treba da budu zagarantovana svakom čoveku, a verska prava su jedna od senzibilnijih prava svakog čoveka, prema tome neprihvatljivo je da bilo kojoj strani, bilo kom verniku ugrozi njegovo pravo da na način na koji on doživljava svoju veru da to čini. Mi, muslimani to razumemo pogotovo jer smo ranijih godina imali razne probleme u implementaciji naših verskih prava, pod ranijim vlastima smo imali, nažalost situacije da nam policija sprečava izvršenje pojedinih verskih obreda i nameće neke stvari vladajućih struktura, zato smo veoma osetiljivi na kršenje bilo kog verskog prava. Zato ja pozivam i tamošnje organe i strukture da ne sprečavaju nikoga da vrši svoje versko pravo.

Vaše političko delovanje koncipirano je upravo na temelju pomirenja kao osnovne neophodnosti za narode na Balkanu. Kako pomiriti narode na Balkanu, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost?

- Ukoliko se posvetimo suštinskim vrednostima, shvatićemo da ne postoji srpski, albanski ili bošnjački Bog. Bog je jedan, ali postoje različiti pristupi i različita obraćanja Bogu. Jako malo ljudi, pa čak i iz sfere teologa, nekako inertno prihvata da je pitanje Boga različito i suštinski, zbog naših različitih stavova u percepciji Boga. To je jedan veoma važan pristup, a drugi je poimanje etičkog sistema. Ako pogledamo Stari zavet, Novi zavet, Kuran, videćemo da kod etičkih principa skoro da nema razlike. Ako tome dodamo i činjenicu da smo mi mi na Balkanu veoma kulturološki srodni, po raznim osnovama. To su tri velika kapitala koji do sada nisu korišćeni za zbližavanje, već zbog pogrešne percepcije, tih različitosti, mi smo imali praksu da se ovaj kapital i potencijali koriste za antagonizme. Ako malo dublje pogledamo pozadinu tih antagonizama videćemo da to nije vera, da to nije pitanje različite percepcije etičkih i duhovnih vrednosti, već su u pitanju interesi. Nema spasa ljudskoj civilizaciji a pogotovo ovim našim ranjenim odnosima na Balkanu, ukoliko te gorke rane iz prošlosti ne iskoristimo kao pouku, a suštinski ukoliko interese, koji samo imaju smisla ako su podređeni principima, a ako su nadređeni principima onda se to zove moralna anarhija, a to je ono što je nažalost većinu političkih delovanja na ovim prostorima proteklih decenija obeležilo.

Hoće li se Bošnjaci i Srbi ikada složiti?

- Ja verujem u mogućnost pomirenja, jer da ne verujem ne bih se ovako jasno identifikovao sa tom politikom. Kod mene ideja pomirenja nije samo jedan predizborni program već deo ideologije koji je čak utkan i u ime stranke, što govori da se radi o orjentaciji koja je dugoročna, trajna, koja nije dnevno-politička. Ja verujem da je pomirenje nužno, da ćemo bez pomirenja ostati taoci negativnih odnosa iz 20. veka koji su, s vremena na vreme dovodili do krvavih sukoba i zločina. Mržnja i zločini ne donose dobro nikome. Ja hoću da verujem da, ponekad imam više aduta za to, nekad manje, ali hoću da verujem da će sve više biti onih koji su spremni da budućnosti daju šansu u odnosu na prošlost. Ali i suštinski, kvalitet čoveka, njegova civilizovanost se ne meri po tome koliko će biti gramziv i koliko će raditi za sebe. Materijalno nije ljudska vrednost, to je životinjski instinkt. One imaju potrebu da preživljavaju i da mladunčetu donesu hranu, prema tome uspešnost u biznisu nije ljudska vrednost, to je talenat koji je baziran na porivu posedovanja. Ljudska vrednost je kapacitet pozitivne, humane komunikacije sa drugim ljudima, oni time pokazuju svoju ljudskost, kulturu, vrednost, civilizovanost. Na kraju, delimo se na nacije, to je jedna legitimna i legalna realnost, ali šta je smisao nacije, šta zaista čini njenu vrednost? Nacionalizam ne pripada ni islamskoj, ni hrišćanskoj kulturi, njemu nema mesta u našim monoteističkim kulturama. Nacija vredi onoliko koliko vredi njena kultura, kultura jedne nacije vredi onoliko koliku kultivisanost imamo ethosa i duha, i primene ethosa i duha. To je nešto o čemu bih ja voleo da imamo više glasova i od političara i od teologa, jer samo sa tako podignutim glasom ćemo menjati svest. Mi se nalazimo u jednom teškom stanju svesti, jer od komunizma je samo gori post-komunizam. Mi smo u jednom političkom periodu kada mislimo da smo se oslobodili komunizma, a zapravo je mentalitet komunizma ostao prisutan.

Koje je ključna razlika između vernika u islamu i hrišćanstvu?

- Vremenom je hrišćanstvo poprimilo u nekom smislu oblik u nekim stvarima udaljavanja od monoteizma, kroz princip svetog trojstva, kroz princip raspeća. to je onaj doktrinarni, suštinski raskorak između hrišćanstva i islama, iako mi zapravo verujemo da je hrišćanstvo u osnovi islam, koje je doživelo promene kroz jednu dugačku epohu razvoja, ali to ne govorimo da bismo umanjili značaj hrišćanstva nego da bismo ukazali na sličnost, na isti koren, na to koliko smo bliski, i da možemo mnogo više raditi zajedno nego biti suprotstavljeni.

Kako jedan vernik treba da se ponaša?

- Treba da se ponaša u duhu principa svoje vere. Kada bismo se ponašali tako, verujete, 90 odsto problema ne bi bilo. Problem je što su vernici često deklarativno samo pripadnici te vere, i vidite potpuni raskorak izmežu onoga što proklamuje ta vera i svakodnevnog ponašanja. Potrebni su nam autentični vernici, ne pripadnici religija i crkava koji će različite religije, crkve doživljavati kao fudbalske klubove sa različitim dresovima sa kojima treba da se borimo i nadmećemo, već veru treba doživeti kao sistem ubeđenja, kao jedan čisti, etički siskurs, ali isto tako i jednu ljudsku praksu. Dakle, takav pristup veri donosiće blagodat.

Čestitate li Božić prijateljima, kolegama, poslanicima?

- Nije apsolutno problem da onima sa kojima sam blizak čestitam Božić. Meni moja vera nalaže da poštujem sve posebnosti druge vere, ono što njih raduje. Moja verska obaveza je da iskažem poštovanje prema tome, i ja u određenim situacijama to adekvatno činim.

Bonus video:

Paljenje Badnjaka u Gračanici (KURIR TV)