NELA KUBUROVIĆ ZA ESPRESO: Od Prištine ne dobijamo dovoljno podataka, zato ne napreduje istraga o ubistvu Ivanovića

Ministarka pravde Nela Kuburović, bila je gost Espreso intervjua. Sa ministarkom smo pričali o trenutnim poslovima ministarstva, o izmenama i dopunama Krivičnog zakona, o Zakonu o sprečavanju korupcije i uopšte o korupciji u Srbiji, o utiscima sa sednice Saveta bezbednosti UN, o nasilju u porodici, o problemima i izazovima Ministarstva pravde, istrazi ubistva Olivera Ivanovića, o saradnji sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, i mnogim drugim temama.

Pogledajte intervju sa ministarkom pravde u videu:

Čime se trenutno ministarstvo pravde bavi?

- S obzirom da je kraj godine, trenutno sumiramo rezultate šta je to što smo završili u okviru ove godine, šta treba da radimo tokom sledeće, gledamo naravno projekte koji su započeti i koji treba da se realizuju u narednom periodu. Bez obzira što je kraj godine i dalje vredno radimo, mnoge radne grupe koje trenutno funkcionišu i dalje rade, tako da se pripremaju novi nacrti zakona, i ono što je možda najvažnije, radi se na izradi dva nova strateška dokumenta, nacionalna strategija za reformu pravosuđa s obzirom da je prethodna bila za period od 2013. do 2018. ona je istekla, sumirali smo rezultate šta je to urađeno u okviru pravosuđa za prethodnih pet godina, a radi se i nova revizija akcionog plana za poglavlje 23. To su naše obaveze koje smo preuzeli u procesu evropskih integracija, gledamo sa kojim aktivnostima smo možda zakasnili u prethodnom periodu, koji su nam to novi rokovi koji treba da se ispoštuju, tako da to su velika strateška dokumenta koja će na neki način biti okvirni dokumenti za rad ministarstva pravde se pripremaju i u prvoj polovini 2019. godine treba da budu usvojeni. Tako da je to možda ono najvažnije što radimo, ali takav je resor da se svakodnevno dešavaju razni događaji, silne pritužbe, podnesci što podnose građani, tu je i međunarodna pomoć gde imamo na hiljade podnesaka tokom godine na koje treba da se odgovori. Uvek je radno.

Najavili ste da bi do kraja godine u skupštinsku proceduru mogle da uđu izu prvoj polomene i dopune Krivičnog zakona, koje imaju za cilj poboljšanje položaja advokata. Šta se dešava sa tim, i u kom smislu poboljšanje položaja?

- Na inicijativu Adokatske komore, Ministarstvo pravde je formiralo jednu radnu grupu, nažalost, nesrećan povod je bio rezultat za formiranje radne grupe, ali suština jeste da ministarstvo pravde predsedava radnom grupom gde su predstavnici advokature, ministarstvo unutrašnjih poslova, Republičkog javnog tužilaštva i Vrhovnog kasacionog suda, i jedan od predloga radne grupe je bio da se izmeni i dopuni krivični zakonik predlaganjem novog krivičnog dela, koji će upravo da reguliše položaj advokature, odnosno zaštite advokata u slučaju napada na njih. Tako da smo mi itekako spremni da uvažimo tu inicijativu, nadamo se da će radna grupa u što skorijem roku dostaviti konkretan predlog kako vide da treba da izgleda novi član zakona, i svakako će se naći u proceduri. S obzirom da pominjemo Krivični zakonik, to nije jedina izmena koja treba da nas očekuje, ima niz inicijativa koje su dostavljene ministarstvu pravde da bi se radile izmene i dopune Krivičnog zakonika, i naravno, moram da pomenem Fondaciju Jurić, koja ima inicijativu za uvođenje doživotne kazne zatvora, koju svakako ministarstvo pravde razmatra. Mi smo još i 2015. godine, kada je rađena izmena i dopuna Krivičnog zakonika predložili uvođenje takve kazne, ali u tom trenutku nismo naišli na odobravanje stručne javnosti. Nakon inicijative Fondacije Jurić ponovo se pokrenulo to pitanje, tako da se formira radna grupa koja će se baviti svim inicijativama koje su nam prosleđene. Nije samo u pitanju ova, postoji više inicijativa. Ministarstvo unutrašnjih poslova i potpredsednik Vlade je inicirao i izmenu kaznene politike kada je reč o krivičnom delu sa elementima nasilja, smatra da nije zadovoljavajuća kaznena politika od strane sudova kada je reč o osuđujućim presudama ovim predmetima, tako da treba da se pooštri kaznena politika, naročito kada je reč o višestrukim povratnicima. Ministarstvo zdravlja takođe inicira na izmenama koje se odnose na upotrebu i proizvodnju droge i narkotika, i takođe predlažu pooštravanje kazni, i postoji inicijativa Autonomnog ženskog centra da treba da se izmene i krivično delo koje se odnosi na silovanje, tako da s obzirom na skup inicijativa zahteva se i veliki rad pa će biti formirana radna grupa.

Najavili ste da će uskoro biti u proceduri Zakon o sprečavanju korupcije. Je li korupcija na visokom nivou u Srbiji?

- Korupcija je svakako rak rana gotovo svake države, pitanje je samo na koji način se određena država bori sa tim da li je uspešna u borbi korupcije ili ne. Ono što Srbija radi i što je cilj Vlade Srbije je pre svega suzbijanje korupcije na svim nivoima, bez obzira da li je reč o visokoj korupciji ili ne. Da postoji volja za tim, potvrđuju i strateški dokumenti, to je bila nacionalna strategija za borbu protiv korupcije, strategija finansijskih istraga koji su rezultirali nizom novih zakona koji su doneti. Pre svega tu je zakon o nadležnosti državnih organa o suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i terorizma, izmene i dopune Krivičnog zakonika koje su predvidele uvođenje nekih krivičnih dela sa koruptivnim elementom, naročito u privredi i oni su počeli da se primenjuju 1. marta ove godine. Ono što je bitno je da imamo potpuno novu i sudsku i tužilačku strukturu, da su formirana potpuno nova 4 odeljenja koja se bave isključivo korupcijom. Malo je vremena prošlo do 1. marta do danas da bismo mogli da sumiramo rezultate, ali na osnovu izveštaja koji sada dobijamo, možemo biti zadovoljni jer imamo više od 100 osuđenih lica, koji su osuđeni i na kaznu zatvora, a verujem da ćemo za godinu dana, od trenutka primene zakona imati neku jasniju sliku. U skladu sa tim treba da se donese i novi zakon koji će da reguliše i položaj agencija za borbu protiv korupcije, to je taj preventivni mehanizam delovanja. Ono što je bitno je da je ministarstvo pravde pripremilo nacrt, da smo dobili ekspertizu greko eksperta, s obzirom da i sam nacrt zakona treba da se uskladi sa preporukama tela Saveta Evrope koje se bavi korupcijom i verujem da će i taj zakon početkom godine da se nađe u skupštinskoj proceduri, a u skladu sa svim preventivnim merama koje se odnose na korupciju, u novembru je usvojen i zakon o lobiranju, zakon koji nije do sada postojao u našem pravnom sistemu, i njegova primena počinje tokom sledeće godine.

Nedavno ste bili u Njujorku, na sednici Saveta bezbednosti UN povodom šesomesečnog izveštaja o radu Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove. Šta je utisak sednice?

- Na svakih šest meseci u Savetu bezbednosti tužilac mehanizma i predsednik mehanizma predstavljaju izveštaj o radu mehanizma, gde se između ostalog i okarakteriše i postupanje Srbije, odnosno u smislu saradnje sa mehanizmom za ratne zločine. Ono što je moj lični utisak je da je ovaj izveštaj pozitivniji bio u odnosu na prethodne izveštaje, da su pohvaljeni dobri rezultati koje je Srbija ostvarila u prethodnom periodu, pre svega i donošenje nacionalne strategije o procesuiranju ratnih zločina, tužilačke strategije za procesuiranje ratnih zločina, radili smo na jačanju kapaciteta tužilaštva za ratne zločine, izabran je dovoljan broj novih zamenika, danas tužilaštvo ima veći broj zamenika od samog osnivanja, povećali smo i broj zaposlenih, tako da je to nešto što je pohvaljeno i na samoj sednici Saveta bezbednosti. Mislim da Srbija ispunjava u potpunosti sve svoje obaveze koje ima prema mehanizmu, ono što je bitno je da je to prilika da mi pozovemo Sekretarijat Saveta bezbednosti da preispita svoju odluku i omogući da srpski državljani koji su osuđeni pred Haškim tribunalom, a izdržavaju kazne zatvora u zemljama Evrope, da im se omogući da ih izdržavaju u Srbiji. Upravo iz razloga što smo na osnovu obraćanja advokata, porodica osuđenih lica ustanovili da nisu dovoljno adekvatni uslovi u kojima izdržavaju kaznu, da je porodicama onemogućeno da ih posećuju češće upravo zbog udaljenosti i vrlo često je problem da nemaju mogućnost komunikacije što nema prevodilaca za srpski jezik, i neki od njih su u teškom zdravstvenom stanju, tako da je to jedan od razloga što smo inicirali ovu mogućnost da se izdržava u Srbiji. Videćemo šta će Savet bezbednosti odlučiti po ovom pitanju, a svakako je obaveza Srbije da vodi računa o svim državljanima, makar oni bili osuđeni za nateža krivična dela, da im se omogući da imaju adekvatne uslove u zatvorima.

Kakva je situacija kada je nasilje u porodici u pitanju otkad se primenjuje Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Da li se broj nasilnika smanjio, i da li ima manje slučajeva nego pre donošenja zakona?

- To je jedan zakon na koji je ministarstvo pravde itekako ponosno, i mislim da i Vlada može da bude zadovoljna sa rezultatima koji su postignuti. Zakon je počeo da se primenjuje 1. juna 2017. godine, tako da ima sasvim dovoljno vremena da možemo da ocenimo kakvi su rezultati i šta smo postigli na sonovu zakona. Ukoliko gledamo statistiku, veliki je broj nasilja u porodici preispitan. Imali smo skoro 64.000 prijave nasilja, gde su i policija i tužilaštvo i sudovi postupali u konkretnim slučajevima, imamo 24.000 predmeta gde je izrečena hitna mera, što znači da je nasilnik ili udaljen iz stana gde je živeo sa žrtvom, ili je zabranjen prilazak žrtvama. Ono što je bitno je da prvi put imamo specijalizovane policijske službenike, sudije i tužioce koji postupaju po ovim krivičnim delima, da je veliki deo njih prošao obuku, nekih 1.500 lica, ta obuka je kontinuirana, svaki policajac koji dolazi u kontakt sa žrtvom je prošao obuku, što poboljšava kvalitet žaštite, i ono što je najvažnije je da postoje grupe za koordinaciju kojom rukovodi tužilac. U tim grupama su i predstavnici centara za socijalni rad, predstavnici policije koji imaju obavezu da se sastaju najmanje dva puta mesečno, i za svaku žrtvu da se izradi individualni plan zaštite. U zavisnosti od svakog konkretnog predmeta koordinaciona grupa poziva psihologa, zdravstvenog radnika, predstavnika Nacionalne službe za zapošljavanje, ukoliko postoji mogućnost da se i žrtva ekonomski osnaži i zaposli, izrađuje se plan zaštite sa konkretnim aktivnostima u kojim rokovima te mere treba da se sprovedu, prati se realizacija tog plana i povećava se odgovornost svakog onog ko postupa u tom predmetu, jer može da se utvrdi da li ispunio svoju obavezu ili ne.

Koji su najveći problemi ministarstva pravde, sa čim se najviše borite?

- Ne bih rekla da imamo probleme, imamo možda izazove. Najveći izazovi su svakako ispunjavanje naših obaveza iz akcionog plana iz poglavlja 23. To je jedno veliko poglavlje sa najvećim brojem aktivnosti, više od stotinu aktivnosti koje treba da ispunite, više od 50 institucija je uključeno u sprovođenje naših obaveza. Ministarstvo koordinira, ali je vrlo teško da nekom drugom nametnete šta treba da radi, naročito ako nije u okviru vašeg resora, tako da je to izazov - koordinirati jednu harmonizaciju odnosa i pokušati da sve to ispunite na vreme. Nekad ne stignemo, ne uvek svojom krivicom, i upravo je to razlog zašto se radi revizija akcionog plana, da se predvide novi realni rokovi, kada neke obaveze možemo da ispunimo i svakako, najveći izazov koji nas sve čega početkom sledeće godine je javna debata u Skupštini o izmenama i dopunama Ustava, koje se odnose na organizaciju sudske vlasti, na položaj tužilaštava, a sve u cilju jačanja nezavisnosti sudstva, u cilju jačanja njihove efikasnosti, ali i jačanju odgovornosti, kako bi sami građani bili zadovoljni, i kako bi imali kvalitetniju pravdu.

Dokle se stiglo sa istragom oko ubistva Olivera Ivanovića?

- Nažalost, od strane Prištine srpski organi ne dobijaju dovoljno podataka. Tužilaštvo za organizovani kriminal i dalje sprovodi odgovarajuće istražne radnje. Pokušali smo od Prištine da dobijemo određene dokaze kako bismo mogli dalje da nastavimo sa sprovođenjem istrage, međutim, iako postoji dvostrana saradnja, odnosno zahtevi za međusobnu pomoć, još nismo dobili odgovore na zamolnice koje su poslate tokom januara i februara ove godine. Za razliku od tužilaštva za organizovani kriminal, koji je odgovorio na sve zahteve koji su došli sa strane Prištine. Tokom ove godine bilo je 8 zahteva na pravnu saradnju, i svaki taj zahtev sadrži u sebi niz zahteva. Jedan od njih je sadržao 15 zahteva na koje je trebalo odgovoriti, saslušati određena lica, pribaviti određene dokaze. Tužilaštvo je postupalo po svim zahtevima, dostavilo odgovore, a nedostatak komunikacije sa Prištinom je verovatno razlog zašto ne može da se napreduje u istrazi.

Kakvu saradnju imate sa predsednikom Vučićem, je l dobijate neke savete od njega?

- Naravno da saradnja postoji i kao predsednikom države i predsednikom stranke, čiji sam ja član. Predsednik je uvek na raspolaganju da vam da savet ukoliko to od njega tražite. Češća komunikacija je naravno bila dok je bio na mestu predsednika Vlade, gde je to bilo i na dnevnom nivou. Danas je to ređe, ali svakako, kada je reč o strateškim ciljevima koji treba da se ispunjavaju, predsednik je taj koji utvrđuje politiku, a ministri su tu da donose određene mere kako bi sve to realizovali.

Da li je neki od vaših prethodnika uradio nešto dobro?

- Dok je ministarstvo pravde vodio Nikola Selaković je ostvarilo dobre rezultate za te četiri godine, i nakon toga smo mi nastavili kontinuitet, s obzirom da su gotovo isti saradnici ostali, nisu bile velike kadrovske promene. Od 2012. mislim da postoji jedan kontinuitet u radu ministarsta pravde. Svi imamo isti cilj, isti zadatak, a to je unapređenje efikasnosti pravosuđa, da, pre svega, građani budu zadovoljniji i radom sudova i radom tužilaštva, i ono što je bitnije da sami tužioci i sudije budu zadovoljni uslovima u kojima rade, kao i zaposleni. Ono na šta možemo da budemo ponosni je svakako unapređenje infrastrukture koja je započeta upravo u vreme Nikole Selakovića, gde smo nakon više od 20 godina imali otvaranje potpuno novih sudskih zgrada, sa takvom praksom smo nastavili i prethodne dve godine, a i u ovoj godini je bilo dosta projekata, otvaranje nove zgrade Prekršajnog suda u Pančevu, započinjanje najvećeg infrastrukturnog projekta, a to je izgradnja Palate pravde u Kragujevcu, u toku su radovi na rekonstrukciji Palate pravde u Beogradu. Ja sam sigurna da ćemo to završiti tokom sledeće godine i tome se radujemo u 2019. godini.

Predsednik Vučić stalno kritikuje odabir sudija u vreme Demokratske stranke, tvrdeći da su u pitanju "žuti kadrovi". Kako vi gledate na to?

- Reforma koja je sprovedena krajem 2009. godine svakako je ocenjena kao neuspešna. Ne samo od strane onih koji su bili u samom pravosuđu, već je to nešto što je potvrđeno odgovarajućim odlukama, pre svega odlukama Ustavnog suda koji je poništio sve odluke, i odluke i Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca koji se odnosio na takozvani reizbor sudija, kada je više od 800 sudija ostalo bez posla, koji su razrešeni, više od 100 tužilaca. Samim tim prouzrokovane su mnoge posledice, pre svega velike štete su nastale prilikom njihovog ponovnog integrisanja u sistem, brojne tužbe koje su usledile za naknadu štete, koje su u nekoliko milijardi koje smo nakon toga morali da isplaćujemo, i svakako će ostati jedna mrlja na srpsko pravosuđe, da ste bez ikakvog kriterijuma vršili izbor novih sudija, i bez ikakvog kriterijuma sudije koje su tada bile u sistemu razrešavali i ostavljali bez posla.

U poslednje vreme sve je češća praksa da apelacioni sud obara razne presude. O čemu se tu radi?

- Ne bih rekla da je u posednje vreme češća praksa. To je nadležnost Apelacionog suda da po žalbi odluči da li je prvostepeni sud doneo odluku u skladu sa zakonom ili ne. Neki predmeti su medijski interesantni gde Apelacioni sud po žalbi ukida tu presudu, ali, s obzirom da je pravosuđe nezavisno, ne bih komentarisala. Apelacioni sud ne može u nedogled da vrši ukidanje. Drugi put ukoliko se predmet nađe pred Apelacionim sudom, moraće da donese konačnu odluku, ali ono što je bitno je da pokušamo da ti sporovi traju što kraće, bez obzira da li ima žalbe ili ne, bitno je da on bude završen u razumnom roku. Da nemamo ni tužbe za suđenje gde opet Republika Srbija plaća velike odštete, a pre svega, da imamo i što manji broj predstavki pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Ko je najozbijlniji političar u opoziciji?

- Ne bih rekla da opozicija uopšte ima ozbiljnog političara!

Sećate li se dobro prvog susreta sa Aleksandrom Vučićem? Kada je to bilo, kakvi su vam bili utisci tada, a šta se promenilo do danas?

- Naravno da se sećam, to je bilo priliko poziva da postanem član Vlade Republike Srbije, kada sam pozvana da budem ministar pravde, tako da teško da možete da zaboravite taj momenat koji vam promeni život. U svakom slučaju ništa se nije promenilo, suština je da sam predsednika bolje upoznala i da jedno uvažavanje i poštovanje sa moje strane ima i da je osoba od velikog autoriteta od koje možete svaki dan nešto novo da naučite.

Bonus video:

Irena Vujović o promenama u SNS i odnosu sa Aleksandrom Vučićem