DAČIĆ ZA ESPRESO OTKRIO KAKO ĆE SE REŠITI SUDBINA KOSOVA! Srbi, Albanci, EU i UN moraće da sednu i dogovore se

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i šef srpske diplomatije Ivica Dačić u novogodišnjem intervjuu za Espreso otkriva šta će se u 2019. godini dešavati po pitanju rešavanja sudbine Kosova i Metohije, da li će biti novog Dejtona i hoće li Srbi, Albanci, Amerikanci i Rusi sesti zajedno za pregovarački sto.

U prvom delu novogodišnjeg intervjua šef srpske diplomatije Ivica Dačić govori o situaciji na Kosovu, sumira prethodnu godinu po tom pitanju i otkriva nam šta je to što Srbiju čeka u 2019. godini.

Sam kraj godine doneo nam je eskalaciju problema na Kosovu i Metohiji koji će se sigurno preliti i u 2019. godinu šta očekujete da će se po tom pitanju dešavati u narednom periodu?

- To je samo kulminacija onoga što se dešavalo svih ovih godina vezano za odbijanje Prištinske strane da implementira sve ono što je dogovoreno briselskim sporazumom. Dugi niz godina, praktično najvažnija stvar koja je njime dogovorena a to je ZSO, ona nije konstituisana. Predsednik Vučić broji dane, ja ne znam tačno koji je dan, ali znam da je prošlo pet godina. Mi stalno podsećamo da je to bio najvažniji deo Briselskog dogovora i da bez tog dela Srbija nikada ne bi ni potpisala sporazum. S druge strane kulminacija tih bezumnih poteza usledila je podizanjem taksi na 100 odsto što je jedna jasna poruka da oni žele potpuni prekid trgovine sa Srbijom. Iz onoga što možete čuti od njih da će te takse biti ukinute onda kada Srbija prizna nezavisnost Kosova to nam govori da je to metod jednog pritiska i to ne samo pritiska na Srbiju, nego i na onaj deo međunarodne zajednice koji po njihovom mišljenju koji ne ispunjava baš sve što oni žele. To je pre svega EU, koja im nije omogućila viznu liberalizaciju. Tu je naravno i donošenje odluke o formiranju Vojske Kosova koja je potpuno suprotna i krši Rezoluciju 1244, jer su prema toj rezoluciji jedine oružane snage koje mogu da postoje na KiM Kfor. Sve pomenuto je dovelo do paralize dijaloga jer Srbija ne može da prihvati da mi nastavimo dijalog kao da se ništa nije desilo, jer time Priština time pokušava da stvori neku novu realnost odakle se kreće u dijalog. Što znači da nije više realnost ta da postoji slobodna trgovina, nego je realnost da postoje takse od 100 odsto. Zatim dolaze predlozi i da mi prestanemo sa lobiranjem kod raznih zemalja da povuku priznanje Kosova. To su nezamislive stvari, jer mi imamo situaciju da od kada je počeo Briselski dijalog da je 26 zemalja priznalo nezavisnost Kosova, od kada je potpisan Briselski sporazum 19 zemalja je priznalo tu nezavisnost. Kako tada to nikome ništa nije smetalo, kako se onda Srbija nije osetila prozvanom i poniženom i kako to da nismo preduzimali ovakve mere kao što je to učinila Priština? Međutim, to je sve politička realnost s kojom se mi suočavamo.

Da li ulazimo u fazu u kojoj je dogovor na vidiku?

- To su nerealne priče koje se sada ponavljaju da mi sada ulazimo u neku finalnu fazu dogovora. Još nije ni doneta odluka da se ponovo pokrene dijalog a kamoli da smo blizu nekog rešenja. Ono na osnovu čega se ti zaključci izvode jeste pismo koje je predsednik SAD Donald Tramp uputio i predsedniku Vučiću i Tačiju. U njemu se izražava spremnost Amerike da ona bude domaćin te ceremonije koja bi bila potpisivanje samoga sporazuma. Moram da kažem da nikada nije bila ideja da se o samom sporazumu razgovara u nekom promenjenom formatu. Tako da nema najava da će se Amerika uključiti u dijalog, ako bi do toga ipak došlo mi bi smo tražili i da se i Rusija uključi u dijalog, a to je Moskva i prihvatila. Ponavljam, za sada dijalog ostaje u formatu u kom je predviđen, a to je EU, odnosno visoka predstavnica Federika Mogerini, predsednik Aleksandar Vučić i Hašim Tači kao predsednik privremenih institucija u Prištini.

Kada smo kod tih realnih i nerealnih priča, šta je sa pričom da će za Kosovo biti potreban novi Dejton?

- Mi nismo protiv toga da velike sile garantuju implementaciju tog dogovora koji postignemo, ali ponavljam još uvek smo daleko od toga. Dejton je bio organizovan tek kada su se strane približile postizanju dogovora i u Dejtonu se razgovaralo ali se nije osporavala suština - kako će se doći do dogovora. To je bio jedan kraj procesa dogovaraja. Mislim da smo veoma, veoma daleko od toga. To će na kraju krajeva morati da se desi, da posle EU i Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija da svoju reč.

Stiče se utisak da se namerno Rusija stavlja u drugi plan kada su u pitanju pregovori sa Prištinom, zbog čega?

- Generalno mislim da takve namere dolaze iz Prištine. To je pre svega zbog činjenice da je Rusija na našoj strani. Rusija svakako mora da bude deo nekog proširenog formata i ne samo ona nego i sve stalne članice Saveta bezbednosti UN, uključujući i Kinu. S druge strane imamo situaciju da su čak i SAD zainteresovane da čuju stav Rusije, mene je lično Bolton pitao šta misli Moskva? On je takođe, kada je bio u poseti Rusiji njih pitao kakav imaju stav po pitanju Kosova. Mi sa ruskom stranom, kao sa našim prijateljima i saveznicima držimo veoma visok nivo komunikacije i informišemo ih o svemu što se dešava i o našim planovima i predlozima. I predsednik Putin i ministar Lavrov su apsolutno upoznati sa svim što se dešava u procesu dijaloga. Uostalom poseta predsednika Rusije Vladimira Putina Beogradu koja će se dogoditi 17. januara je još jedna prilika da se sve ovo o čemu govorim vidi i da se na najbolji mogući način predstavi svima. Ja opet ponavljam da nema najava da može doći do proširenja formata pregovora, ali ako do toga dođe naš zahtev biće da u tome mora da učestvuje Rusija.

Rekli ste da kada broj zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova bude ispod 100, da ćete moći da idete u penziju, kada ćete po tom merilu moći da odete u penziju?

- Uskoro (smeh). Znate, veoma veliko pitanje je koliko je zemalja priznalo Kosovo. Ja sam krenuo od one tvrdnje, koju je iznela Priština da postoji 116 zemalja koje su priznale Kosovo. Međutim na samom tom njihovom spisku postoji veliki broj država koje je Priština sama stavila i ako one nikada nisu donele odluku o priznanju Kosova. S druge strane 12 zemalja je i formalno povuklo odluku o priznanju jer je njihov prilaz da oni poštuju dijalog i da će poštovati rezultate tog dijaloga. Takođe jedan broj zemalja kao što ste videli, naprimer Peru, neka vlast je nekada priznala Kosovo, međutim Peru još od 2015. godine i Uneska nikada nije glasao za Kosovo. ta država je sada kao nestalna članica u Savetu bezbednosti izneo stav da je formiranje Vojske Kosova kršenje Rezolucije 1244. Znači da je veliko pitanje gde sada svrstati Peru? Ili Egipat koji jeste formalno, sad da li jeste ili nije, ali nalazi se na listi zemlaja koje su priznale Kosovo. Tamo je predsednik Morsi u poslednjem danu svoje vladavine rekao portparolu ministarstva spoljnih poslova da da takvu izjavu, ali Morsi je nakon toga smenjen i uhapšen i nema nikakvog pisanog traga o priznanju: Prema rečima samog ministra Šukrija koji je nedavno posetio Beograd to je jedna situacija zamrznutog priznanja. Zatim imamo Oman, čiji je ministar u razgovoru sa mnom rekao: "Mi nikada nismo priznali Kosovo", a nalazi se na spisku. Tako da je sada veliko pitanje koliko ima zemalja koje su zaista priznale Kosovo. Ajde da idemo logikom da znamo koliko zemalja nije priznalo Kosovo ja zato kažem da smo mi na granici da će u narednih nekoliko nedelja taj broj da padne ispod sto. Zašto je to važno? Ja slušam izjave nekih naših analitičara koji sa nipodaštavanjem govore o zemljama koje su povukle priznanje. Znate, ako saberemo tih 12 zemalja koje su povukle priznanje to je negde oko 55 miliona stanovnika, reč je o milion kvadratnih kilometara površine, a to je 12 puta više od Srbije. To je i 12 glasova od 193 koliko ima skupština UN. Videli smo i u Interpolu da smo postigli veliki napredak u odnosu na glasanje kada je bilo u Unesku. Tada su 92 zemlje glasale za prijem Kosova, a sada je glasalo svega 76. Mi smo broj zemalja koje su glasali protiv prijema Kosova podigli sa 50 na 56. Podsetiću i na činjenicu da je potrebno dve trećine da predlog prođe, znači njima je bilo potrebno 112 glasova, a oni su imali 76, znači 36 glasova manje. To je brojka koja ne može da se nadomesti tim sitnim lobiranjem na licu mesta kao što su oni pokušali. Ipak to je nama jasan pokazatelj koliko je dobro to što smo radili. Tu treba reći i da neke zemlje kao što su Indija i Šri Lanka nisu učestvovali na konferenciji Interpola, a to su sigurni glasovi protiv Kosova. Takođe tu nije bilo i nekih manjih zemalja koje nisu uplatile visoke kotizacije, reč je o višestotina hiljada dolara i nisu mogle da učestvuju u glasanju. To su naprimer Komori, Južni Sudan itd. Generalno, mislim da smo mogli da imamo još desetak glasova protiv Kosova.

Da li ste zbog svega toga i bili mirni pre glasanja u Interpolu?

- Ja sam znao da mi imamo situaciju pod kontrolom i predsedniku Vučiću sam veče pre glasanja rekao da će 56 zemalja glasati protiv prijema Kosova što je već u startu znak da taj predlog ne može ovde. To je nešto što potpuno menja političku sliku jer je sada jasno da Kosovo nema dovoljan broj glasova. Sve dok nismo krenuli u ovu akciju Priština i sve ove velike sile su govorile da Kosovo ima podršku od 116 zemalja, da će Kosovo proći na svim glasanjima, međutim videlo se da to nije baš tako. To je i veliko ohrabrenje za druge zemlje koje se razmišljaju o svom ponašanju u narednom periodu i treće to je nešto što pokazuje Kosovu da oni ne mogu da urade ništa bez dogovora sa Srbijom.

Kako komentarišete priče Bedžeta Pacolija o lobiranju, novcu, misicama, koje Srbija koristi protiv Kosova, kao i da je Zvezda dovela Bena kako bi Komori povukli priznanje njihove nezavisnosti?

- On je u problemu. Više se niko i ne seća kada je neka država poslednji put priznala Kosovo. To je bio Barbados pre godinu dana. Ovde je reč i o izmišljanju raznih priča, zbog čega to rade? Govore o velikim parama kojima mi raspolažemo, slušaj te da je reč zaista o nekim velikim parama koje mi imamo, ja sam u šali to rekao onda bi oni sami povukli sopstvenu odluku o nezavisnosti. To su gluposti, a da ne pričamo o tome šta oni rade. javna je tajna da su davali po 5.000 dolara za glas na Interpolu. Nedavno mi je javio prijatelj iz Lesota da je privatni avion Bedžeta Pacolija došao u Lesoto s ljudima koji su doneli milion dolara da Lesoto promeni svoju odluku i da ponovo prizna nezavisno Kosovo.

I prilikom glasanja u Unesku Albanci su po hodnicima delili sve i svašta?

- Jeste. Da tome dodam i još da velike sile vrše brutalne pritiske. Oni tako kažu mi vama pomažemo a vi nećete da glasate kako mi kažemo. Imao sam priliku da pročitam demarš koji je Stejt department poslao povodom mog dolaska na Karibe i gde oni to jednostavno kažu: "Amerika je vaš najveći podržavalac, sponzor a vi hoćete da promenite odluku o Kosovu". Pacoli je pričao da je to laž, da nijedna zemlja nije povukla priznanje Kosova, a čekajte odakle je sad to postao svetski problem? Što znači da je tačno. Kada je reč o Solomonskim ostrvima ja nisam hteo dodatno da uzemirujem javnost, jer se to dešavalo u onim danima kada je Priština uvela taksu od 100 odsto. Tada sam rekao predsedniku Vučiću da sam dobio protesnu notu od Solomonskih ostrva ali da ja to neću da objavljujem u tom trenutku, ali da su oni poslali notu i Kosovu. Te da postoji mogućnost da to bude objavljeno s njihove strane, a tako se i desilo jer je neko iz kosovskog ministarstva spoljnih poslova to dao Kohi i ona je to objavila. To je dokaz da se te stvari više ne mogu sakriti. Pacoli je meni više puta otvoreno rekao: "Što mi kvariš posao?" Dakle to je sve posao za njega. Oni su to dakle završavali, ali je problem što su to radili sa ljudima pre 10 godina i ti ljudi više nisu na vlasti u tim zemljama. To je jednostavno sve na staklenim nogama i toga su oni svesni. Zato su oni i povukli ove mere i poteze, da mi prestanemo da radimo na tome, a da oni izbore nezavisnost i naše priznanje jer su svesni da vreme ne radi za njih.

I ovaj rođendan ćete provesti van kuće, je l to zbog Kosova?

- Brazil po ustavu inauguraciju novog predsednika obavlja baš prvog januara. Pošto obično meni zapadne da ja idem na te inauguracije, bio sam tako i pre pet godina na inauguraciji bivšeg predsednika, tako ću biti i sada. ja moram da kažem da sa velikom radošću prihvatam sve te obaveze zato što znam da ću tamo imati priliku da razgovaram sa ljudima koji su značajni. Latinska Amerika je veoma značajna za nas, ona je postala meta uticaja nekih velikih sila. Mi imamo promene koje se dešavaju u Latinskoj Americi koje se dešavaju promenom predsednika. Tako smo imali promenu da je naprimer Paragvaj sada glasao za Kosovo i ako je bio protiv Kosova i ako nije priznao njegovu nezavisnost. Urugvaj se nije pojavio na glasanju, imate Ekvador koji je u Unesku glasao protiv Kosova, a koji je sada bio uzdržan. takođe u Brazilu, došao je novi predsednik koji je pod veoma velikim uticajem američke administracije i bitno nam je da imamo kontakte s njima i da budemo tamo što više prisutni.

Da završimo ovaj kosovski ciklus pitanja, kada primate strane ambasadore, državnike u svojoj kancelariji pokažete li im sliku Prizrena koja stoji na zidu Vaše kancelarije?

- Prizren je prvi srpski glavni grad u vreme Cara Dušana, ja sam u njemu rođen. Ja to svima i kažem, da je to nekada bio prvi srpski glavni grad, a da sada ima svega 20 Srba koji tamo žive. Kažem im i da kada govore o etničkom čišćenju da dobro razmisle šta govore jer ako je srpski narod taj kojeg više nema na Kosovu onda je valjda jasno da smo mi najveće žrtve i genocida i etničkog čišćenja. Oni na to nemaju šta da kažu, ali i pitanje je koliko ih sve to uopšte i zanima i da li oni uopšte hoće da imaju neka racionalna objašnjenja.

U nastavku novogodišnjeg Espreso intervjua, koji ćemo objaviti sutra, sa prvim potpredsednikom SPS-a Ivicom Dačićem pročitajte šta će biti sa SPS ali i dokle će trajati koalicija Vučić - Dačić, kao i da li će se socijalisti odreći Tita.

Bonus video - novogodišnji intervju sa Sinišom Malim za Espreso: