KAKO JE NASTALA REZOLUCIJA 1244 I ŠTA ZAPRAVO PIŠE U NJOJ? Da li Albanci imaju pravo na vojsku Kosova?

Formiranjem Vojske Kosova najgrublje je pogažena Rezolucija 1244, u kojoj piše da je KFOR jedina naoružana snaga na tim prostorima! Tim povodom predsednik Vučić govoriće danas na sednici Saveta bezbednosti UN, koja je sazvana na zahtev Srbije i Rusije, upravo zbog nelegalo formirane vojske Kosova. A kako je i zbog čega formirana Rezolucija 1244 i šta ona zapravo predstavlja?!

Rezoluciju 1244 usvojio je Savet bezbednosti UN na svom 4011. sastanku 10. juna 1999. godine nakon opoziva rezolucija 1160 (1998), 1199(1998), 1203 (1998) и 1239 (1999), sa ciljem političkog rešenja krize na Kosovu, nakon bombardovanja, očuvanja međunarodnog mira, bezbednosti i osiguravanja slobodnog povratka izbeglica i raseljenih lica u dvoj dom.

Ovom rezolucijom odobreno je međunarodno, vojno i civilno prisustvo u SRJ i uspostavljanje Privremene administrativne misija OUN na Кosovu (UNMIК), a Kosovo i Metohija su stavljeni pod mandat UN! Rezolucija 1244 usledila je nakon saglasnosti tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića na uslove koje su predložili finski predsednik Marti Ahtisari i bivši ruski premijer Viktor Černomirdin 8. juna, koji su uključivali povlačenje Vojske Jugoslavije sa Kosova i Metohije (aneks 2 rezolucije).

A, ovako je sve počelo.

Rezoluciji najvišeg tela UN prethodili su brojni pregovori predsednika SRJ Slobodana Miloševića i Viktora Černomirdina, koji je bio predstavnik tadašnjeg ruskog predsednika Borisa Jeljcina, a u pregovore je ušao po dogovoru sa Amerikom i EU. Ti pregovori završeni su početkom juna, uz posredstvo Martija Ahtisarija, koji je predstavljao EU i UN. Dokument o dogovoru Milošević-Ahtisari-Černomirdin, koji je prihvatila Narodna skupština a zatim i Savezna vlada, bio je osnova za Rezoluciju 1244. Rezolucija je doneta dan nakon potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu, kojim je okončano bombardovanje SRJ koje je trajalo 79 dana. Usvojena je sa 14 glasova za i nijednim protiv. Кina je ostala uzdržana zbog kritikovanja NATO agresije, naročito zbog bombardovanja njene ambasade. Njeni predstavnici su izjavili da je sukob trebalo da reši Vlada SR Jugoslavije i njeni građani i da se suprostavljaju stranoj intervenciji. Međutim, kako je SRJ prihvatila mirovni predlog, Кina nije stavila veto na rezoluciju.

Donošenje Rezolucije 1244 je važan datum, jer je time okončana agresija na SRJ, a ona je okvir na koji se i danas naša zemlja poziva po pitanjima Kosova. Ovom rezolucijom je zagarantovan suverenitet i teritorijalni integritet Srbije (SRJ), a za pokrajinu KiM je predviđena "široka autonomija“ u okviru Srbije. Tumačenja Rezolucije jedne i druge strane su protivurečna. Iz Beograda se može čuti da ni u jednom delu Rezolucije nema pomena o referendumu o budućem statusu, a s druge strane, u Prištini kažu da ni jedna odredba rezolucije ne zabranjuje nezavisnost Kosova. Neki prištinski pravnici tvrde da ona čak i zagovara konačni status. Međutim, ono što je sigurno je da je rezolucija podrazumevala da se vojska i policija, u potpunosti i u tačno određenom periodu, ubrzano povuku sa KiM, što se i dogodilo. Samo jednom broju pripadnika naknadno je dozvoljeno da se vrati, i obavlja određene dužnosti, u skladu sa odredbama Rezolucije, u kojoj stoji da je u pitanju "mali broj, stotine, ne hiljade“. Jedan od glavnih zadataka koji je SB ovom rezolucijom postavio pred sebe i međunarodnu zajednicu je bezbedan i slobodan povratak raseljenih lica, kojih je oko 200.000. Međutim, i posle mnogo godina od donošenja Rezolucije, nivo povratnika je veoma nizak.

Кosovo je 2008. godine jednostrano proglasilo nezavisnost. Srbija i mnoge druge države članice OUN naglasile su da Rezolucija 1244 ostaje pravno obavezujuća za sve strane.

Međutim, ispostavilo se da do danas postoje delovi rezolucije koji su se namerno držali "po strani".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je jednom prilikom rekao da se Rezolucija 1244 sadrži i nepovoljne stvari po nas, koje nikada nisu pročitane narodu.

Kao problematični delovi Rezolucije 1244, prema njegovim rečima, izdvajaju se dva člana, Član 3 i Član 11.

- Članom 3 se potvrđuje odgovornost SRJ za krizu, poziva se da prekine nasilje na KiM i da poverljivo započne povlačenje snaga. A najveći problem po nas, a Albanci srećom nisu znali da na pravi način to iskoriste, je Član 11, u kojem se ostavlja mogućnost da se građani Kosova izjasne o statusu na referendumu. Devet godina od Rambujea Albanci bez pravno validnog referenduma doneli su odluku pozivajući se na odluku iz 1999, koja je bila protivpravna u svakom pogledu - objasnio je tada Vučić.

Vučić je tada podsetio da se u Rezoluciji ne pominje Srbija, već SRJ, koju smo izgubili 2006. godine „mudrom“ politikom državnog rukovodstva Srbije.

- Kako smo uspeli, ne razumem ni danas - dodao je on, nazivajući to zabadanjem sebi i sopstvenom narodu nož u srce zahtevom MSP, obraćajući se neodgovornim pitanjem sudijama koje postavljaju zemlje koje su u većini priznale nezavisnost Kosova.

- Da neko bude tako neodgovoran, kao da je namerno hteo da zabije nož u srce, ne mogu da shvatim. Mislite da se ne plaća cena za pogrešne poteze iz prošlosti? Da li mislite da mogu da kažem da je to bila neka druga Srbija, mislite da sam mogao da kažem pustite sve dugove ranijih vlasti, mi moramo da ih vraćamo, a plaćaćemo ih mnogo godina, kao i ovo oko Kosova - rekao je on tada, i dodao da o rezoluciji 1244 govorio i Pensu, Merkelovoj i Makronu. Sve to ima u službenim beleškama. Oni ni da pomenu nisu smeli - rekao je Vučić.

Ceo dokument se može pogledati OVDE.

Bonus video:

Emisija Kratki espreso

(Espreso.co.rs / Wikipedia / B92)