Goran Ješić: Vučić je jedan od najvećih lažova u istoriji ove zemlje! (VIDEO) (FOTO)

Kad kritikuje nema pardona - ni prema stranačkim kolegama, ni prema novinarima, a najmanje prema vladajućoj koaliciji. ESPRESO TVITER Goran Ješić: Vučić je konobar, Gašić je u sukobu sa svojim mozgom! (VIDEO) Baš zbog takvog stava potpredsednik demokrata Goran Ješić dragocen je sagovornik u skeniranju situacije u kojoj se Srbija nalazi. U razgovoru za Espreso Ješić priča o katastrofalnoj ekonomskoj situaciji, o strahu u društvu i medijskim pritiscima, zašto je za Aleksandra Vučića bolje da ne ide na izbore i ko bi sledeće godine mogao da pobedi Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima. Otvoreno je, a kako bi drugo, pričao i sopstvenom biznisu i fudbalu . Pominju Vas često baš zbog nečeg što napišete na Tviteru. Pa je tako bilo u poslednje vreme “ćevapi i novinari koji su ih jeli”, potom novinarka lista Alo koju ste uvredili, nekada davno ste isto uradili i sa ministarkom Mihajlović... Je l’ to radite nepromišljeno, da li svesno provocirate ili su Vam hakeri upadali na nalog, kao što ste ranije pričali? Što se tiče novinarke lista Alo, ja sam reagovao nepromišljeno. Iako je bilo potpuno nevaspitano i to maltretiranje je trajalo jedno dva meseca sa potpuno privatnim pitanjima koja su isključivo porodična tema. Rekla mi je “moraš da mi kažeš” na šta sam ja rekao “nije tačno da bilo šta moram bilo šta da kažem, ja nisam državni službenik i ne podležem zakonu o prijavljivanju imovine”. Ja jesam reagovao neprimereno i izvinio sam se njoj. A što se tiče “ćevapa i novinara”, to jeste bio moj komentar jer smatram da je sramota da idete na konferenciju bilo čiju, a pogotovo premijera i slušate ista pitanja i da ne smete ništa da pitate, da ono što interesuje sve građane ove zemlje vas ne interesuje. A kulminacija svega su bili ti ćevapi na kraju. “Svi smo ostali da se počastimo”, iako ste nekoliko nedelja pre toga imali premijerovo šikaniranje novinara. Tako da je to bila moja sasvim svesna reakcija na to. Kada spominjete medije, prošli ste različite periode. Bili ste u opoziciji, pa ste bili na vlasti, sad ste opet u opoziciji. Možete li da napravite paralele između medija iz Miloševićevog vremena, onih iz doba DS i DSS i ovih danas? Imamo problem sa medijima koji ne potiče samo od Vučića. Daleko da je on najodogovorniji za to, ali postoji situacija da, posle dvadeset godina, shvatite da je nekad bilo slobodnije, da je bilo više kvalitetnijih medija u vreme Miloševićeve diktature nego danas. A aspekti te priče su nerešeni statusi medija u društvu, finansiranje medija, oglašavanje, itd. A to nam generiše drugi problem - živimo u goroj ekonomskoj situaciji nego devedesetih godina i nemamo privredne subjekte koji će biti nezavisni od države i kojiće se reklamirati prema svojim afinitetima. Mi danas imamo slučaj da su najveći oglašivači državne kompanije, dominatno gubitaši, gde politika odlučuje da li ćete nekom mediju dati pare za oglašavanje. Nemamo ozbiljne privredne igrače koje će biti baš briga šta Vučić ili bilo koji drugi pre i posle njega misli; one koji hoće da naprave što veći profit i zato biraju medij koji mu odgovara. Užasna je situacija sada i sve je gora posle privatizacije lokalnih medija. Premijer kad god priča o medijima pita “kakva cenzura?”, a Vi sada govorite o posrednoj kontroli. Mislite li da su građani svesni kakvim se perfidnim metodama kontrole služi vlast? To je najočiglednije ako pogledate gde je moć u advertajzingu, koji je, inače, sramotan u odnosu na veličinu biznisa. I to malo tržište, koje vredi tek nekoliko stotina miliona evra, uvek je kontrolisano od strane vlasti. Imali ste ranije onu ekipu - Šapera, Krstića i Đilasa. Sada imate ovog izmišljenog Gorana Veselinovića koji je, kao, bio poslodavac Vučiću. Sad je to glavni igrač za medije, a kad SNS ode sa vlasti verovatno će se pojaviti neko drugi ko će to da kontroliše. I niko ne vidi glavni problem - kolač za advertajzing nestaje jer nam privreda nestaje. Ako me pitate da li novinari moraju da trpe i ne objavljuju neke stvari a to im je posao, za to nemam sluha. Očekujem da svako najbolje radi svoj posao. Ako ne može tako da ga radi, onda neka odustane. Ja ne razumem da neko ode na konferenciju za novinare, da ne pita premijera ono što sve nas građane zanima, već ga pitaju pogrešne stvari i slušaju kako on laže, a naš premijer je jedan od najvećih lažova u istoriji ove zemlje i kontinuirano ne govori istinu. I na sve to vi ga ne pitate zašto to radi i šta je pričao prošle nedelje, to nije profesionalizam. Je l’ može to da se promeni? Može, ali da dođe do potpune relaksacije u društvu. Morate da vratite atmosferu na medijskoj sceni, kulturi, politici koja će biti takva da svako može da kaže šta misli. Ovo društvo je već u završnoj fazi Tadićeve vlasti postajalo sve zatvorenije i ljudi su počeli da prestali slobodno da pričaju preko telefona, kao “neko me sluša” ili tiho pričaju u kafani. Takvo stegnuto društvo, koje ne daje najbolje od sebe, šarolike misli koje putuju, gde se debatuje, ne omogućava da napredujete. Danas su svi u privredi uplašeni jer je on prvo krenuo da hapsi tajkune, pa je hapsio političare, pa zaposlene u državnoj upravi. Sad niko neće ništa da radi zato što će u jednom trenutku doći neki Vučić da vas hapsi i da vas drži bez ikakvog prava u pritvoru i posle 30 dana vas pusti kao da nikad niste ni bili zatvarani. Tek kad se relaksira društvo, onda ćete imati slobodne medije i novinare, a onda i bolju privredu. Tada tema neće biti kontinuirana pr kampanja koju premijer i njegova Vlada rade nego da se on što manje pojavljuje i da ima neke ozbiljne rezultate iza sebe, a ne da ide iz studija u studio i završi sa opskurnim ženama... Gledali ste taj intervju na TV Hepi? Rekli ste ranije da ste gledali neki film. Naravno da znam, svi su pričali o tome. Zamislite vi situaciju da premijer jedne ozbiljne zemlje ne ide kod najboljih novinara, da učini sve da najbolje kritičke emisije nestanu, a onda se pojavljuje kod ljudi apriori nemaju sa vama o čemu da razgovaraju. A kako Vam se činilo kada je malo pre toga bio na intervjuu na Televiziji Prva i tamo razgovarao sa voditeljem šou-programa Ivanom Ivanovićem i voditeljem Zoranom Barancem? Da li je i to izgledalo slično kao na Hepiju jer nisu postavljana ključna pitanja? Ako mene pitate, a ja i Vučić se bavimo istim poslom, uvek sam želeo da odgovaramu nekom hard-talk-u na ozbiljna pitanja. Npr. kod Danice Vučenić i da tu raščistimo ono što građane zanima. To nikada nije prijatan razgovor, ali uvek na kraju ljudi nešto razumeju. Nikada nisam voleo emisije gde imate novinara “fikusa”. Prestoje nam izbori. DS je u jednom trenutku otpočeo razgovore sa LDP i SDS, ali je posle toga nastalo zatišje. Prošlo je nekoliko nedelja, a nemamo nikakve informacije o napretku. Jesu li pregovori propali? Mislim da je to sve prerano jer uošte nisam siguran da će Vučić raspisati izbore. Maja Gojković mora da raspiše lokane izbore, Pastor pokrajinske, a Vučić sad verovatno meri svoje rejtinge i gleda da li može da zakači neki od talasa da produži mandat. Zašto mislite da ih neće biti? Rekao je na odboru SNS-a “idemo na izbore” i poslednjih tri nedelje je u konstantnoj kampanji - obilazi škole, otvara fabrike, igra šah sa penzionerima... Ma, kakve fabrike i škole?! Isti dan kad je Vučić bio u Batajnici u Koka-koli da obiđe najsavremeniju laboratoriju, on je prošao pored laboratorije koju nam je finansirala EU i koja mu stoji u parlogu četiri godine. A koliko sam čuo njegov bivši ministar i savetnik je alocirao deo te opreme iz te laboratorije i sad imamo ozbiljan problem sa Unijom jer je platila tu opremu. A zašto ne verujem Vučiću? Zato što on sebi dozvoljava stvari za koje nisam znao da postoje. Ja sam mislio da to samo Maks Bunker i Monti Pajtonovci mogu da smisle. Da, na primer, kačite Mercedesov znak na Ikarbusov autobus dok ga četiri radnika guraju otpozadi i to pred očima nemačkog ambasadora. Danas je ta firma u stečaju. Ili da ljudima u Priboju, koji je dolina gladi, obećate da ćete da rešite problem FAP-a, pa se ništa ne desi oko toga. Da postavite ove sumanute znakove na autoputu koji pokazuju gde se nalazi Beograd na vodi koji ne postoji... Mi stvarno živimo Montija Pajtona ovde. Niko razuman ko se bavi politikom niko ne bi raspisao izbore. Imaš apsolutnu vlast i nikada više nećeš imati ovakav broj mandata, imaš šansu da menjaš Srbiju kako ti misliš da treba, da popraviš život građanima, a mi idemo na izbore. A to “orošavanje izborne volje” neće doneti boljitak građanima. Svi ekonomski parametri, koji upoređuju tu dosta lošu Vladu Mirka Cvetkovića, za koju sam ja mislio da neće biti lošije od nje, pokazuju da je ona bila dramatično bolja i kvalitetnija od dve Vlade Aleksandra Vučića. Ako pogledate penzije, plate, strana ulaganja, GDP, zaduženost... On optužuje DS da je zadužio zemlju, a sam je zadužio zemlju za 15 milijardi. A nema novih autoputeva, projekata u železnici, nove infrastukture u EPS-u, nego samo rezanje i rezanje troškova po nalogu MMF-a. Naveli ste mnogo stvari koje su loše. Ima li išta da je Vučićev kabinet uradio, pa da makar kažete “nije loš pokušaj”? Ja sam otvoreno hvalio stvari koje su dobre, ali kod Vučića već dugo nemate šta da pohvalite. Na žalost. I moj interes je da on bude najbolji premijer, kao čoveku koji ima dvoje dece, familiji koja živi u Srbiji. Interes mi je i da posle njega dođe još bolji i bolji premijeri i da guramo društvo napred. Međutim, mi društvo vučemo nazad. Sada je na sceni ozbiljna eskalacija korupcije koja se javlja oko Vučića, njegovog brata, Kokeze, Neše Rominga i raznoraznih ljudi koji su se muvali i oko DS-a. Spominjete korupciju. Nije li SNS-u baš jedan od slogana bio borba protiv korupcije? Jeste i to morate da pitate njih zašto se je korupcija sada značajno veća danas. Zašto nemate strana ulaganja u ovoj zemlji? Zato što imamo dramatično veću korupciju, nesposobnu administraciju i partokratiju. S jedne strane ste fiktivno smanjili administraciju, a sa druge strane ubacili 50.000 polupismenih SNS-ovaca. To ne nosi nikakvu dobit ovom društvu. Šta je to urađeno po pitanju borbe protiv korupcije? Imali ste ono što će uraditi svaki populista koji dođe na vlast - napasti Tomislava Karadžića i Miroslava Miškovića. Njega je i stavio u zatvor, da bi posle dve godine tvoj gradonačelnik (Siniša Mali) sedeo na godišnjici Delta kompanije. Njihov rezultat u borbi protiv korupcije je i 157 pritvorenih članova DS, a od toga imamo četiri presude i sve četiri oslobađajuće. Ne kažem da nije bilo kriminala i korupcije. Da, bilo ih je, ali onda očekujem da izgradite ozbiljne institucije koje će da dokažu tu korupciju, pa da ti ljudi iz DS idu u zatvor. Sada imamo samo etiketiranje. I za mene su rekli da sam koruptivan... Vučić: A kad ste za Zoranu Mihajlović pisali da je milfara, onda nikom ništa! Prozivali su vas za zemljište u Inđiji, za neke sumnjive poslove i investicije. Da li ste ikada pomislili “doći će i po mene”? Posle afere Aflatoksin po Vučićevom nalogu je privedeno 137 ljudi iz Inđije u Beograd, imali smo budžetsku reviziju, imali smo Agenciju za borbu protiv korupcije, imali smo Radnu grupu... Istresali su sve iz gaća i na kraju nahvatali - Marijana Rističevića. Da sam radio to što oni danas rade, bio bih 25 godina u zatvoru, a ja potpuno mirno spavam. Da se vratimo na izbore. Opozicija će ići na njih ići u dve-tri, možda i više kolona. Da li će snositi i odgovornost ako se glasovi raspu i rezultati budu loši? Ja ne znam tačno ni ko je opozicija. DS, de fakto, jeste. LDP i SDS jesu isto u opoziciji, dok su ostale partije, po meni, ali i istraživanjima, irelevantne ili su bile bliske Vučiću. Mislite da ima onih koji se samo predstvaljaju kao opozicija? Očigledno. To su stari udbaški fazoni iz devedesetih godina. Relno, opozicija se svodi na nekoliko stranaka. Demokratska stranka ima jasan cilj i snosimo odgovornost za svakog glasača koji glasa za nas. Svesni smo da smo meta napada svih režimskih medija, stranačkih saopštenja u kojima vas vređaju. Pa, ne možete da imate višepartijski sistem u kojem vređate protivnike. Nije demokratija da nekome polomite noge, što oni rade po Srbiji, prebijate kandidate, kidnapujete aktiviste, imate višak glasačkih listića... Je l’ Vas to podseća na neki “rukopis” sa kraja devedesetih? Ovo ja nikada nisam video. Ni tada? Takvo nasilje nisam video nikada. Ako si ti spreman da vređaš i kriminalizuješ svoje protivnike, “žuti lopovi”... U kom kontekstu “lopovi”? Onaj nesretni Martinović iz Rume koji je korumpiran i ima krivičnih dela koliko hoćete, koji zarađuje 500.000 državnih para... To su ozbiljne optužbe. Zar se ne bojite da će neko da Vas tuži? Ja bih i voleo da me tuže. Pa, Martinović je čovek za kojeg mi imamo ozbiljan dosije šta je radio u Rumi na određenim projektima. Kao i za Marijana Rističevića. To su one čuvene robne rezerve. Pa, ako imate dokaze, zašto ih ne ponudite tužilaštvu? Tužilaštvo ih već ima i pita “kad ovo može da ide?”, a onda im kažu “nije još vreme”. To je javna tajna. Na jednom mestu ste rekli da će posle izbora Vučić teže sastaviti Vladu nego prošli put. Zašto to mislite kad ankete pokazuju da ima toliku nadmoć? Ne pokazuju sve ankete isto, a ja sam potpuno ubeđen da će on imati dramatično gori rezultat nego što ga je imao. Takođe, mislim da treba strašno da kontrolišemo izbore. Demokratska stranka na trećini izbornih mesta u Srbiji je imala nula, jedan i dva glasa po biračkom mestu. Oprostite, ali to nije moguće. A to su mesta gde je bila najslabija kontrola i gde su SNS i SPS imali pola-pola glasova, a niko drugi ništa. Zato je fokus svih opozicionih stranaka kontrola izbora. Ja sam vodio izbornu kampanju lokalnih izbora u Odžacima i video sam svašta - od naoružanih ljudi do prebijanja etničkih Mađara. Svašta sam video i u Zmajevu, kad su kidnapovali aktiviste, prebijene ljude u Srbobranu... Može li opozicija u narednih dva meseca da se konsoliduje i napravi mrežu? Kad smo uspeli to 2000. godine što ne bismo i danas? Nego je to nama ispalo iz fokusa. Ako ste spremni da prebijete kandidata, onda ste spremni i da upišete nekoliko desetina listića i ubacite u kutiju. Sledeće godine se završava mandat Tomislava Nikolića. Da li opozicija ima kako će nastupiti na njima? Možda neki zajednički kandidat? Mislim da istog dana po završetku republičkih izbora DS treba da otvori ozbiljnu debatu u opozicionom bloku i nađe konsenzus oko zajedničkog kandidata. U ovom izbornom sistemu i ovakvim ustavnim okvirima predsednika države, on treba da bude nestranačka ličnost i da se stane iza njega. Ubeđen sam da bilo koji kandidat iza koja stane udružena opozicija ulazi u drugi krug i tamo pobeđuje Tomislava Nikolića. Imate li ideju ko bi to mogao da bude? Ne, ali ima mnogo ozbiljnih ljudi koji bi mogli da budu to. Ako me pitate da li bi to trebalo da bude partijski čovek - ne. Pričali ste o privredi. Vi se u poslednje vreme se bavite proizvodnjom mleka i jogurta. Kako Vam ide? Još je dosta rano da se kaže. Ja volim da se bavim proizvodnjom hrane, a to je, na kraju, i moja struka. Mogu da kažem da je dosta teško. Naročito u okolnostima kada ta industrija ima problem na evropskom nivou i pad zbog liberalizacije tržišta i zbog sankcija koje su uvedene Rusiji. Ali, ja to volim i ispunjava me. Ispunjava Vas i fudbal i poznato je da vam je to velika pasija. Ispričali ste u intervjuu za Njuzvik kako ste upoznali Bratislava Gašića i da je uzeo premije od igrača FJ Napredak. To je vrlo interesantno. Ja nisam, zapravo, ni znao da je to bio Bata Gašić. To sam saznao tek kad je postao ministar jer kako bih ja iz Inđije znao ko je Bata Santos u Kruševcu. On je tada bio u Napretku i mi smo poslednje kolo igrali u Užicu protiv Slobode, a Napredak je gostovao Sremu iz Mitrovice. Nama je tada bilo bitno da oni odigraju fer utakmicu i bilo je dovoljno da odigraju nerešeno da bi Inđija opstala u ligi. Zato smo dali premije Napretku koje, očigledno, nisu bile saopštene igračima. Ja sam u Užicu gledao utakmicu, a moji prijatelji su bili na stadionu Srema, gde su se davale premije Napretku. Onda, kada je (Gašić) video da gube sa 1:0, prvo je krenuo ka izlazu, a onda je vratio taj novac. Kada je posle postao ministar, pita me prijatelj “Gorane, jesi li ti video ko su ministri?” Kažem “ne znam, ima raznog sveta”. On kaže “pa, Bata Gašić, onaj što smo davali premije, pa nije završio”. I to sam pričao i pred njim, a on je rekao “nemoj stalno da pričaš tu priču”. Oni koji duže prate fudbal bili su začuđeni kako je Inđija iz godine u godinu preskakala rangove, pa su vas nazivali “drugi Obilić”. Da li Vas je to pogađalo? Ja to nisam čuo. Inđija nije preskakala nivoe i nije došla tamo preko noći. Kad sam postao predsednik kluba mi smo ispali u četvrtu ligu, gde nikada ranije nismo igrali. Tada smo jedva skupili neke igrače, trava na stadionu je bila metar i po, ali smo se lako vratili u treću ligu. Sledeće godine jesmo prešli u drugu, ali smo sledeće odmah ispali iz nje. Tek 2010. smo ušli u Superligu, ali smo iste sezone i ispali iz nje. Dakle, nismo mi baš tako preskakali rangove i nismo bili “drugi Obilić”. Pričali smo sad o Goranu Ješiću privredniku i Goranu Ješiću fudbalskom radniku. Šta je potrebno i koliko vremena da prođe da bi ste se vi posvetili biznisu i fudbalu i batalili politiku? Ako pitate moju ženu - odmah. Ja sam, pored Bože Đelića, jedini političar koji je otišao sa javne funkcije da bi živeo od nečeg drugog. Ja sam 2014. otišao iz pokrajinske Vlade i od tada se bavim svojim biznisom. To uopšte nije lako, ali ja ne živim od politike. No, ja sam potpredsednik stranke i ne bih zbog svoje dece smeo da dozvolim da ne kažem šta mislim o lošem trenutku u kojem se nalazimo. Moj zadatak je, kao i svih prethodnih godina, da pokušamo da napravimo bolje društvo i to radim u mikro okviru. Nekad sam to radio u Inđiji, onda u Vojvodini na poljoprivredi i vodoprivredi, a sada u kolektivu sa 25 zaposlenih. Pokušavamo da napravimo nešto, da bude kvalitetno, da njihove plate budu dobre... Moj najveći problem je što ne želim da uđem u parlament, a verovatno ću morati. To su tražili od Vas? Da budete još aktivniji? Ja sam već jako aktivan, putujem po Srbiji, držim tribine, razgovaram sa odborima, koliko god mi vreme dozvoljava. To je moja obaveza kao potpredsednika stranke. Najveći broj ljudi želi da bude poslanik, a ja parlament prezirem. Tu odluku moram još da donesem.