sukobi nato-a na balkanu
AMERIČKO ČEDO U PRIŠTINI NAPRAVILO RASULO! Neko bi da zapali fitilj u Bosni dok se oružjem zvecka na Kosovu!
Koliko je zaista realno da se zbog članstva u NATO-u, samo 23 godine posle jednog od najkrvavijih građanskih ratova kakav je bio onaj u BiH, rat pominje kao mogući ishod neslaganja Srba, Hrvata i Bošnjaka po tom pitanju
Da li je sve samo puko američko skretanje pažnje s onoga što je uradilo američko čedo u Prištini, nasuprot upozorenjima čak i iz EU i NATO-a? Tek, američka agencija Blumberg u opširnoj analizi upozorava da bi sledeći sukob NATO-a sa Rusijom mogao da se vodi na Balkanu, a glavno žarište bi bila Bosna i Hercegovina
U danu kada je međunarodna javnost upirala oči u Balkan zbog formiranja vojske samoproglašenog Kosova, pa je zbog toga i mogućeg ponovnog udaranja u ratne bubnjeve u ovom delu Evrope zabrinutost pokazao čak i generalni sekretar NATO-a, u Americi su potencijalno ratno žarište na ovim prostorima videli na drugoj strani.
Da li je sve samo puko američko skretanje pažnje s onoga što je uradilo američko čedo u Prištini, nasuprot upozorenjima čak i iz EU i NATO-a? Tek, američka agencija Blumberg u opširnoj analizi upozorava da bi sledeći sukob NATO-a sa Rusijom mogao da se vodi na Balkanu, a glavno žarište bi bila Bosna i Hercegovina.
Povod za to Blumberg vidi u ponovnom pokretanju MAP-a, Akcionog plana za članstvo BiH u NATO-u, jer Alijansa, u nadmetanju sa Rusijom za uticaj na Balkanu, želi pod svoju kapu da stavi i preostale države ovog regiona.
Koliko je zaista realno da se zbog članstva u NATO-u, samo 23 godine posle jednog od najkrvavijih građanskih ratova kakav je bio onaj u BiH, rat pominje kao mogući ishod neslaganja Srba, Hrvata i Bošnjaka po tom pitanju.
Blumberg napominje da je NATO ove godine već potisnuo Rusiju u toj borbi za uticaj na Balkanu, nakon što je primio Crnu Goru u svoje članstvo. Pošto je zvanična Podgorica postala deo porodice NATO-a, a da na referendumu nije proverila volju naroda koji je u istraživanjima javnog mnenja bio ubedljivo protiv toga, NATO je i Makedoniji uputio poziv za početak pregovora iako se, prethodno, na referendumu samo trećina upisanih u biračke spiskove izjasnila za članstvo u Alijansi.
Činjenica da je Skupština Republike Srpske oktobra prošle godine usvojila Rezoluciju o vojnoj neutralnosti nije zasmetala NATO-u da pre 10 dana krene u realizaciju MAP-a, pri čemu je BiH pozvana da podnese svoj prvi godišnji nacionalni program o pripremama za eventualno članstvo.
General-major Vojske Srbije u penziji Mitar Kovač sumnjičav je po pitanju otvorenog vojnog sukoba u BiH zbog pitanja NATO-a. Sukob koji nije vojni i sada postoji i ne verujem da će biti otvoreni, vojni, kaže on za Sputnjik. I ne sumnja da će tih sukoba i dalje biti i da će se oni reflektovati na opšte odnose.
Iako NATO, a pre svega SAD i Velika Britanija, govore da im Balkan sada nije toliko bitan jer će sam od sebe leći na rudu, ipak shvataju, objašnjava on, da ne mogu dalje ako u potpunosti ne reše tu, kako je oni zovu, crnu rupu na Balkanu. A to podrazumeva da čitav taj prostor uguraju ne samo u evropske nego i u evroatlantske integracije, ističe Kovač.
- Mislim da će u čitavom narednom periodu nakon promovisanja vojske Kosova, posle Makedonije, težište pažnje sigurno biti usmereno na BiH. Verujem da će se zadržati koji korak u Makedoniji dok se potpuno ne trasira izvesnost prijema Makedonije u NATO i dok se ne slome nacionalni otpori opozicije u Makedoniji. A onda će, nakon toga, formalizovati i pristupanje lažne države Kosovo u Partnerstvo za mir, a potom i ubrzani prijem u NATO“ objašnjava on sled događaja.
Na pitanje da li će NATO posle onako krvavog međuetničkog rata u BiH rizikovati da uprkos Rezoluciji Skupštine RS o vojnoj neutralnosti potpali vatru da bi ostvario svoj cilj, sagovornik Sputnjika kaže da je NATO poslednjih godina već pokazao osionost kada je u članstvo prihvatao države u kojima ih narod ne želi.
Oni su svesni toga i kroz istraživanje javnog mnenja tačno su znali koji procenat naroda ne želi Crnu Goru u NATO-u. Odgovor su dobili i na referendumu u Makedoniji, to isto sada znaju u BiH, kaže on, dodajući da prema istraživanju javnog mnenja blizu 80 odsto stanovništva u RS ne želi BiH i RS u okviru nje u NATO.
Kovač, međutim, dodaje da sličan procenat od oko 70 odsto u Federaciji BiH jeste za učlanjenje u NATO.
- Takva suprotstavljenost može voditi BiH u stradanje i u potpuno rastakanje. Da je razuma u političkim predstavnicima hrvatskog i muslimanskog naroda ne bi uopšte zapinjali da BiH ide u NATO jer to sigurno vodi u rastakanje državne zajednice koja je i sada na labilnim osnovama, upozorava sagovornik Sputnjika.
Bonus video:
(Espreso.co.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!