TOMA U VILI, KARAĐORĐEVIĆ NA ULICI, USTAŠAMA SE VRAĆAJU STANOVI?! Da li u Srbiji i dalje vlada Titova raspodela?

Parola "U ime naroada!" otišla je u istoriju, ali njeni sledbenici nisu, već su samo promenili slogan koji sada glasi: "U ime države". Baš u ime te države se šakom i kapom oduzima imovina vlasnicima u postupku restitucija, a zauzvrat im se nude obveznice, crkavice i smešne nadoknade.

Neko je očito pobrkao ločiće u toj Agenciji za restituciju, čitamo svakodnevno natpise kako se Ustašama (osvedočenim pripadnicima pokreta Ante Pavelića) i borcima u zloglasnoj nacističkoj SS Princ Eugen diviziji vraća oduzeta imovina.

S druge strane svedoci smo i da se Dvor, Oplenac i druge zaostavštine kraljevske porodice Karađorđević oduzimaju potomcima Karađorđa i na ime oduzete imovine čitavoj porodici biće isplaćeno 500.000 evra?!

Definitivno posle ovih vesti, možemo samo da kažemo ono čuveno: "Dobrodošli u zemlju Srbiju!"

Da, baš u tu zemlju gde se slavi slava a psuje Bog i gde se kaže: "Spava kao zaklan!", ali to je sada druga tema i da se vratim na restituciju.

Kada je u "demokratski slobodnoj zemlji" počelo da se govori o restituciji svi oštećeni su se ponadali da će konačno muku svoju i svojih predaka naplatiti i povratiti ono što su im oduzeli oni uz ono: "U ime naroda!"

Ipak, kao što to obično i biva kod nas odigralo se sve kao u onoj dečijoj pesmici: "Sve je pošlo naopačke za vrapce i mačke". Umesto da pravda konačno bude zadovoljena, ona je postupcima restitucije, ali i rehabilitacije (čiji postupak nikako ne bih razdvajao) totalno obesmišljena.

U postupcima rehabilitacije imali smo prilike da su mnoge osvedočene ubice, zločinci, pljačkaši bilo da su pripadali četnicima, ustašama ili nekom trećem rehabilitovani i dobili gle čuda da njihova imena ponovo krase ulice i trgove u gradovima majke Srbije?!

Ni u restituciji nije ništa bolje... Šturo se brani Agencija za restituciju svojim saopštenjima, obrazloženjima i slično, ali fakat je da i pripadnici ustaškog pokreta, kao i nacisti iz SS divizija imaju pravo da pomisle da im se gle čuda oduzeta imovina vrati.

Kada se sve to uzme u obzir nije ni čudo onda kada se na društvenim mrežama postavi pitanje:

"Republika Srbija dodeli državnu vilu Tomi Nikoliću, njegovoj supruzi i tašti, i u isto vreme Kraljevskoj porodici Karađorđević oduzme sve - odnosno ne vrati im ništa što im je nepravedno oteto, konfiskovano... Jednog dana pisaće se kako su nekad negde postojali neki normalni Srbi".

Naravno da dodela državnih vila ne može da se dovede u isti koš sa pitanjem restitucije, ali Srbi su poznati po onome: "Kako drugi može, a ja ne?"

Baš zbog toga se i prave ove paralele. Što je najgore i taj pominjani Tomislav Nikolić koji je odlukom ko zna koga ostavljen u vili, takođe uživa u blagodetima čiji potomci odavno čekaju da se ta restitucija sprovede i da dobiju nazad njihovu dedovinu. Ali pravda očigledno nije ista za sve.

Sada je s druge strane valjda svima jasno zašto je uvek i na svaku reč nekoga od Karađorđevića o povraćaju otete imovine (oteo je Tito, spavao na Belom dvoru, zatim se u njemu baškario Slobodan Milošević i druga takozvana elita) pokretana priča o plaćanju duga za struju?! A niko se tada nije drznuo da pita kako neko ima dug za struju na neko brojilo čiji nije vlasnik? Kako neko može da proceni da li će nekome da vrati dedovinu?

Kako uopšte neko može da kaže da Oplenac, Beli dvor, Kraljevski dvor vrede 500.000 evra, a ne recimo par miliona?!

Kako neko može da kaže da za oduzetu njivu nekom Goranu, a na kom je napravljena Toplana na ime odštete isplati tričavih 3.000 evra i to samo u obveznicama?

Kako, moja Srbijo? Kako? Ili oni koji to određuju ne znaju šta rade (ovde mislim na ono Isusuovo: "Oprosti im...") ili se to komunizam vratio na mala vrata, a možda nikada nije ni odlazio...

Bonus video: