PRAVNE ZAVRZLAME
HAG: POTVRĐENA ŠEŠELJEVA KRIVICA: Lider radikala odgovara: Ili OSLOBAĐAJUĆA PRESUDA ili NOVO SUĐENJE
Meron je podsetio da Šešelj može da zatraži reviziju presude na osnovu novootkrivenih činjenica, ako ih ima, koje bi mogle pokazati da je presuda bila nepravična
Sudski Mehanizam u Hagu odbio je zahtev lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja da mu se omogući da uloži žalbu na pravosnažnu presudu kojom je osuđen na 10 godina zatvora zbog progona Hrvata iz vojvođanskog sela Hrtkovci, 1992.
U obrazloženju odluke, predsednik Mehanizma Teodor Meron konstatovao je da statutom i pravilnikom suda nije predviđeno ulaganje žalbe na pravosnažnu presudu koju izrekne apelaciono veće.
Meron je podsetio da Šešelj može da zatraži reviziju presude na osnovu novootkrivenih činjenica, ako ih ima, koje bi mogle pokazati da je presuda bila nepravična.
NE PROPUSTITE
Kao primer uspešne revizije, Meron je naveo poništavanje pravoznažne presude u procesu bivšem oficiru JNA Veselinu Šljivančaninu, kome je kazna zatim bila umanjena.
Predsednik Mehanizma, međutim, ističe da Šešelj nije ukazao na greške u pravosnažnoj presudi, već se bavio procedurom.
U zahtevu da mu se omogući ulaganje žalbe, Šešelj je tvrdio da je nemogućnost ulaganja žalbe "nezamisliva situacija, pogotovo kad se radi o preinačenju oslobađajuće presude". Osuđujuća presuda koja mu je izrečena, po Šešelju je, stoga, "presedan u međunarodnoj krivičnoj praksi".
Apelaciono veće moglo je, tvrdi Šešelj, ili da mu potvrdi oslobađajuću presudu, ili da naloži novo suđenje. Po lideru radikala, "pravo na žalbu je univerzalno i ne može biti ukinuto".
U odgovoru na taj Šešeljev zahtev, tužioci su naveli da je presuda apelacionog veća "konačna" i da statut sudskog Mehanizma, pravnog naslednika Haškog tribunala, ne daje pravo stranama na "ulaganje druge žalbe", uključujući i situaciju kada je, kao u Šešeljevom slučaju, prvostepena oslobađajuća presuda u žalbenom postupku preinačena u osuđujuću.
NE PROPUSTITE
Tužilaštvo je naglasilo da je, po statutu suda, moguća samo revizija čitavog postupka, ako su ispunjeni određeni uslovi.
Na prvostepenu oslobađajuću presudu, Šešelj, koji se branio sam, nije uložio žalbu, ali je to učinilo Tužilaštvo.
Delimično usvojivši tu žalbu, apelaciono veće Mehanizma proglasilo je Šešelja krivim za progon Hrvata iz Hrtkovaca i osudilo ga na 10 godina zatvora.
Šešelj je na slobodi u Srbiji od novembra 2014, kada je, odlukom raspravnog veća Haškog tribunala, bio privremeno oslobođen zbog bolesti, pre nego što mu je bila izrečena prvostepena presuda.
BONUS VIDEO:
Vojislav Šešelj na sajmu knjiga priča za Espreso!
(Espreso.co.rs/BETA)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
