MRKONJIĆ JE GRADIO PUT OD BLATA, NE ZNAM ŠTO SAM TRN U OKU SVIMA! Ministarka Mihajlović dala nam je VAŽNO OBEĆANJE

"Do kraja godine provozaćemo se Koridorom 10", glasi obećanje koje je potpredsednica Vlade Srbije, ministarka saobraćaja i građevine i funkcionerka Srpske napredne stranke Zorana Mihajlović dala u intervjuu za Espreso.

Ona pored toga govori i o promenama u SNS, legalizaciji, odnosu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, ali bilo je reči i o položaju žena, kao i o neizbežnim temama kada je Zorana Mihajlović u pitanju a to su napadi na nju i kome je ona trn u oku.

U Vladi Srbije sa mesta ministarke saobraćaja i građevine, ali i potpredsedničkog, pokrenula je mnoge stvari i neke pokrenula sa mrtve tačke. Baš s tim stvarima, a koje muče skoro svakog građanina Srbije počeli smo razgovor.

Legalizacija je jedan od gorućih problema u Srbiji, kada ćemo moći konačno da kažemo da je taj proces zaista gotov?

- Slažem se ovaj problem traje više od tri decenije, ali moram i da kažem da je od ogromnog broja nelegalno izgrađenih objekata najviše izgrađeno između 2001. i 2012. godine. To kažu podaci.

Ono što je ova Vlada uradila jeste donošenje Zakona o ozakonjenju kojim smo pokušali ljudima da obezbedimo da najbrže, najjeftinije zaista ozakone svoje kuće i stanove. Dakle sve ono što su gradili ili kupovali prethodnih 20-30 godina. Smatrali smo da je te ljude potrebno što pre uvesti u legitimni sistem. Prvi put u istoriji Srbije urađen je popis nelegalno izgrađenih objekata, dakle to praktično nismo imali do pre dve godine. Ipak, ispostavilo se da čitav taj proces ne ide dovoljno brzo. Sve smo obezbedili, lokalnim samoupravama smo sve dali i omogućili novo zapošljavanje ljudi koji samo treba da rade na ozakonjenju, ali opet nismo bili zadovoljni brojem legalizovanih objekata.

Kada s druge strane statistiku pogledate onda vidite da smo mi za tri godine ozakonili više objekata negu u prethodnih dvadeset godina: od 2015. do 2018. godine mi smo ozakonili 180.000 objekata, a od 1995. kada je prvi zakon o legalizaciji donet do 2015. godine samo 130.000 objekata je legalizovano. Ali, ne mogu da kažem da sam i ovim rezultatom zadovoljna i nije niko od nas zadovoljan. Mi hoćemo da čitav taj proces završimo što pre.

Šta je problem?

- Videli smo da se u praksi dešava nekoliko problema. Jedna je stvar kada dođe inspekcija i kada utvrdi da je nešto napravljeno na javnoj površini, onda se izdaje rešenje o rušenju, stavljaju se crvene trake, donosi se drugostepeno rešenje i stiče se utisak da je problem završen. Ipak, nije tako. Tada investitor kreće u postupak pred Upravnim sudom koji nažalost traje dugo. U međuvremenu dok taj postupak traje, a pošto je predmet u sudskom procesu i objekat ne može da se ruši, investitor završava zgradu, prodaje stanove ljudima i njih useljava u zgradu. Mi onda ne možemo da izbacimo te ljude na ulicu... To smo sada najnovijim izmenama i dopunama zakona promenili. To znači da je nakon drugostepenog rešenja inspekcije moguće rušenje objekta bez obzira koji investitor može da pokrene pred Upravnim sudom. To je velika stvar koja je urađena. Imali smo izmeđuostalog sada jedno rušenje u Zemunu gde smo čekali da se završi postupak koji se 10 godina vodio pred sudom. Druga stvar koju smo primetili je da ljudi grade svoje objekte, kuće a namenjene su za prodaju, sada smo to regulisali sa katastrom da svi oni koji grade, a nemaju građevinsku dozvolu imaju zabranu prometa svoje nekretnine. Što znači da neće moći da prodaju svoje objekte ako nemaju građevinsku dozvolu ili dok ne završe ozakonjenje. To konkretno znači da svi oni koji su do 2015. godine gradili i ušli u proces ozakonjenja, ono mora što pre biti završeno i ovo je način da takve predmete poguramo. Oni koji su radili na javnim površinama, dakle šta god da su radili biće srušeni, jer prosto ne mogu da budu u procesu ozakonjenja. Još jedna novina koja je takođe ubačena u izmene i dopune zakona je to što sva preduzeća u gradu (lokalnim samoupravama) mogu da izvrše rušenje ukoliko lokalne samouprave od njih to traže. Suština svega je činjenica da je država stvorila uslove 2015. godine, a sad su oni pooštreni da gradovi i opštine sa svojim inspekcijama moraju da sprovedu ozakonjenje objekata. Stavili smo i rok u zakon, a to je maksimum pet godina, što znači da svi objekti koji su upisani 2015. i 2016. godine bi u tom periodu morali da se ozakone. Tu bi negde i morala da bude tačka. Država je, ponavljam sve učinila da ljudi mogu da dobiju građevinsku dozvolu, nju možete da dobijete i elektronski, najbrže na svetu, 11 smo na listi po tome. Znači nema razloga da se gradi nelegalno osim ukoliko ste neki bahati investitor koji nepoštuje zakon, a takvima se zna gde im je mesto.

Kada smo kod investitora i preduzimača, koliko efikasno su se pokazale "Crne i bele liste", budući da smo iz dana u dan svedoci da vidimo neku "monstrum zgradu", nelegalne objekte koji se podižu, ali i nesrećama na gradilištima?

- Krivično delo je da se gradi nelegalno, a ministarstvo je u skladu sa svojim ingerencijama mnogo krivičnih prijava podnelo za nelegalnu gradnju. Drugo su preduzeća, izvođači, podizvođači na velikim, manjim infrastrukturnim projektima. Mi smo, to je bila ideja i svih sindikata i mi smo uspeli da napravimo "crnu i belu listu". Nije to bilo nimalo lako, bilo je mnogo otpora kako u institucijama sistema, tako i kod samih preduzeća. Liste se ažuriraju mesečno, a one ne sadrže samo informacije da li preduzeća plaćaju svoje radnike i doprinose, već i koliko imaju povreda na radu, dakle ona preduzeća koja imaju puno povreda na radu automatski padaju na listi, takođe se gleda i koliko kvalitetno obavljaju svoj posao, da li plaćaju porez itd... Ispostavilo se da bez obzira što to deluje kao da to stoji sa strane, prema podacima da imamo manje sivih preduzeća, da imamo do 15 odsto manje preduzeća koja rade na crno, nego što je to bilo prošle godine. Broj povreda na radu se takođe smanjio za nekih 20 odsto, iako imamo priliku da stalno slušamo da se takve stvari dešavaju. Takođe, doneli smo još jednu stvar, a to je da sve ono što država finansira iz budžeta, nije važno da li je to za školu, bolnicu, puteve, preduzećima koji će raditi te stvari se preporučuje da pogledju crnu i belu listu, kao i komisiji za javne nabavke kada biraju onoga ko će izvoditi radove. To je ono što država može da uradi, mislim da tu imamo još posla i da urađeno nije dovoljno.

Kada ćemo konačno savladati ono čuveno brdo na Koridoru 10 i provozati se kolima po gotovom drumu?

- Ono što hoću da kažem i od toga nema pomeranja. Mi ćemo do kraja godine, dakle do kraja decembra proći automobilima od severa do juga na Koridoru 10. I tada ćemo moći da kažemo da konačno imamo završen Koridor 10. Mislim da je to velika stvar i da ne govorimo o decenijama i decenijama kojima se taj put gradio. Čak i to brdo o kome govorite i ta kosina je rešena, tu problema više nema. Bilo ih je dosta u Grdeličkoj klisuri, o tome smo i govorili i pričali, ali i moram da priznam da smo svaku od tih stvari koja nam se dogodila zaista i rešili. Ono što nam predstoji i na čemu posebno sada radimo je pre svega Koridor 11 i završetak istočnog kraka Koridora 10 - Sićevačka klisura. Prebrodili smo ono što se zovu najteža gradilišta, znate kada je nešto dugogodišnji projekat, pa se tamo od pre deset i više godina uradio jedan projekat, pa se on menjao i menjao normalno je i da bude dosta problema.

Nadam se da će takav način gradnje, kakav je bio na većem delu Koridora 10 ili na deonici Ub-Lajkovac nikada više neće ponoviti, bez obzira ko nadalje bude ministar. Sada je uspostavljen sistem u kom nema otpočinjanja posla dok se sve ne pripremi da konačno možete da pošaljete radnike na gradilišta.

Da li to znači da ste dali obećanje da ćemo do kraja godine proći automobilom Koridorom 10?

- Da, jesam.

Povela se polemika o navodnom poskupljenju putarina u Srbiji, a koje su predložili Putevi Srbije, hoće li do toga doći?

- Nema poskupljenja putarine, niti ima uvođenja naplata na magistralnim i regionalnim putevima. To su samo želje. Uvek vam je tako kada imate preduzeća koja se bave određenim delatnostima, uvek imate želju da povećaju cenu putarina. S druge strane poruka ministarstva je: "Zna se šta je posao Puteva Srbije, oni rehabilituju, konstruišu puteve, održavaju ih. Mi smo krenuli u reformu puteva i za sada nema nikakvog povećanja putarina, kao što nema, da ponovim ni uvođenja naplate putarina na magistralnim putevima". Znate, kada posmatramo ko danas u Srbiji izbegava plaćanje putarina, odnosno ko ne ide auto-putem to jesu teški kamioni domaćih prevoznika. Kada bi uveli putarinu na magistralnim putevima mi bi na taj način povećali prihode Puteva Srbije, to je tačno, ali šta bi onda uradili sa jednim delom domaće privrede? To su stvari gde ćemo razgovarati sa svima, analizirati ih i tek onda kada postignemo dogovor, eventualno razmišljati o nekom drugom nametu koji bi se uvodio. Ja sam generalno protiv toga, mislim da od Puteva Srbije treba da napravimo jedno reformisano i uspešno preduzeće koje ne sme da zavisi od toga da li ćete povećati putarinu ili je uvoditi i na magistralne puteve i to kada se nekome svidi ili ne.

Kao potpredsednica Vlade recite nam da li su trzavice na relaciji Skupština Vlada Srbije unele nemir u Nemanjinu?

- Vlada funkcioniše kako treba, što bi rekli: "Hvala na pitanju dobro smo!" Mislim da svaki ministar u svom resoru daje svoj maksimum. Nije svuda jednostavno, pogledajte sada kako se boriimo protiv nerazumnih odluka vlasti u Prištini koja je pokrenula trgovinski rat protiv Srbije.

Pogledajte onda i samo okretanje cele Vlade i borbu da Kosovo ne uđe u Interpol ili borbu za otvaranje novih poglavlja koju vodi ministarka Jadranka Joksimović. Zatim ovde u infrastrukturi gde pokušavamo da završimo sve što smo počeli. Što se tiče Skupštine ja zaista poštujem tu instituciju, jer mislim da nema važnije institucije, Vlada jeste izvršni organ, ali je parlament mesto gde se sučeljavaju mišljenja i gde pokušavamo da na najbolji mogući način predstavimo ono što predstavimo pred parlament, bilo da je to ono što je rekla premijerka onda kada smo krenuli u formiranje vlade ili su to zakoni koji treba da se usvoje. To je, dakle vrlo važna institucija za našu zemlju.

Ipak iz te institucije, posebno sa njenog čela, tačnije od Maje Gojković znaju da se upute "packe" ministrima i Vi ste nekad na tom udaru, kako to komentarišete?

- Ponavljam, parlament poštujem kao instituciju, a ljudi su svi promenljivi, bilo da se nalazi neko na čelu parlamenta ili nekog ministarstva. Mislim da je bolje da toga (packi) bude manje ali mi smo jedno otvoreno društvo pa nekada imam utisak da smo više emotivniji nego što bi to neko očekivao.

Ne dopada mi se kada čujem tako neke stvari, nije mi se dopadalo ni u prošlom periodu kada sam čula određene komentare predsednice parlamenta upućene ka meni, pogotovu kada je bila tema o Kosovu. Svima je vrlo jasan stav Vlade i moj stav o Kosovu i nema potrebe da se prozivamo u tom smislu.

Trn u oku ste čini mi se ženama u vlasti Maji Gojković, a bilo je i nesuglasica sa premijerkom Anom Brnabić?

- Svako treba da radi svoj posao. Normalno je da u našem radu postoje drugačija mišljenja. Ne znači da mi svi u Vladi mislimo isto, da li je to oko nekih projekata, poslova ili izjava, ali ono što se dogovorimo mora da se sprovede. To je moje razmišljanje. U nekim situacijama postoje određene trzavice i onda jedno drugome odgovorimo. Ja sam neko ko će uvek reći svoje mišljenje, nekada i nisam u pravu. Ipak, na kraju kada se dan svede onda je najvažnije šta smo mi za građane uradili. To da li smo mi interesantni za određene medije što ćemo jedni drugima nešto reći to je jedan deo priče, ali ponavljam najvažnije je kakav nam je životni standard, imamo li naše plate, da li su nam povećane penzije, da li smo napravili put, da li završavamo Koridor 10 i kako se borimo da naša zemlja ima sve bolji status.

Pored udara iz vlasti često ste na meti i Vojislava Šešelja?

- Ko god da kaže kako je u političkom životu to sve normalno i da ga to ništa ne boli mislim da ne govori istinu. Naravno da mi ne prija, ne znam čoveka kome mogu da prijaju ružne reči koje može da čuje bilo to od poslanika ili generalno. Mene su u parlamentu napadali zbog memoranduma sa Behtelom, dokumenta koji je Vlada Srbije odborila za izgradnju vrlo važnog Moravskog koridora. Rekli su da sam "izdajnik", "agent CIA" i slično. A onda sam pokazala sliku Vojislava Šešelja i radikala u majicama sa likom Donalda Trampa na kojima je pisalo: "Glasajte za Trampa!" Sad ne znam šta je tu šizofreno? Da li je to što Šešelj jeste za Trampa, ili to što smo potpisali memorandum sa Behtelom?

To je, dakle pokušaj određenih političkih partija da ostane negde iznad vode i ja tako vidim SRS. Nisam nikad bila njihov fan, nisam nikada bila u toj partiji i nedopada mi se način na koji oni iznose svoje stavove.

Šta je sa Milutinom Mrkonjićem?

- Što se tiče Milutina Mrkonjića, Velje Ilića... Ja sam nasledila njihova ministarstva. Dakle, moje ministarstvo je spojeno od ministarstava Ilića i Mrkonjića, ništa gore niste mogli da dobijete. Sećam se, a i slikali smo i snimali da ostane zabeleženo da smo kod Velimira Ilića dobili gotovo 35.000 nerešenih predmeta pobacanih u Nemanjinoj 21 po podu. To su predmeti nekih ljudi, građana iz cele Srbije koji nisu rešeni po 10-15 godina. To je ono što je Velja Ilić ostavio.

Mrkonjić je s druge strane ostavio dozvole koje su davane teretnim kamionima i to po nekim kriterijuma samo njemu znanim. Od Mrkonjića smo dobili Ub-Lajkovac koji je građen od blata, od njega smo dobili generalno 20-30 kilometara puta koji su napravljeni, a mi smo završili 200. Mogu oni da budu doktori nauka i inženjeri hiljadu puta, šta god da su radili rezultati ih pobijaju. Mogli su na svojim pozicijama mnogo više da urade, ali na te stvari se ne obazirem i pokušavam da uradim ono što mogu i da pokažem ljudima gde smo imali problem i kakve sve stvari moramo da rešavamo.

Hajde da objasnimo laicima kako je moguće da se put u Srbiji gradi od blata i da to prođe?

- Nikome to nije jasno, ne znam nijednog jedinog inženjera, građevinca koji i sada rade na deonici Ub-Lajkovac koji su pogledali izveštaje da je rekao možda postoji opravdanje. Svako je rekao: "Ovo je neverovatno, nigde to nismo videli." To jeste ona deonica "iz njive u njivu" koja je pre svega finansirana iz budžeta, dakle od građana Srbije.

Zaista je neverovatno da bilo ko počne da gradi deonicu jednog koridora iz sredine. Za to stvarno treba da budete, ja ne znam kakav genije i da uopšte razmišljate na taj način. Gradite koridor vredan milijarde evra, započinjete da ga gradite i kažete sad ću da počnem da gradim deonicu Ub-Lajkovac?! Ne, Obrenovac - UB neću da počnem, Lajkovac - Ljig negoću da počnem iz sredine, od Uba do Lajkovca i to ću da finansiram iz budžeta. I to su aminovale vlade Tadića, Cvetkovića, Velje Ilića itd.

Zatim je krenulo da se radi 12.5 kilometara puta sa konzorcijumom domaćih kompanija bez ikakvog, a ugovor je imao na kraju 15 aneksa. Svaki aneks je značio neke nove uslove i došli smo do toga da 12.5 kilometara košta 100 miliona dolara. Poređenja radi 10 kilometara u Grdeličkoj klisuri košta košta manje, oko 85 miliona evra. Dakle, Grdelička klisura koja je najteže gradilište u Evropi i deonica Ub-Lajkovac koja je ravna i gde nema nikakvih problema da se ta deonica puta izgradi kako treba.

Plan za završetak radova bio je 2014. godine mi smo preuzeli ministarstvo, a ta deonica nije mogla da bude upotrebljiva jer smo tek tada krenuli da gradimo delove od Obrenovca do Uba i Lajkovca do Ljiga. Tri godine posle gradnje inspekcije su videle pukotine na putu. Ono što je zanimljivo je to što smo mislili da su to sitne stvari koje mogu da se poprave. Onda smo pozvali CiP, Građevinski fakultet i sve inženjere koji se time bave da naprave analizu celog puta. Prvi izveštaj iz CiP koji smo dobili, koji je pet puta čitan kod svakoga, pokazao je da se mora skinuti kompletan asfalt! Mislili smo da to nije moguće. Ekspertiza Građevinskog fakulteta je dala još gori nalaz i na kraju smo shvatili da mi moramo da otvorimo 2.5 kilometara puta i to da ga otvorimo potpuno, do 5-6 metara dubine i da se kompletan auto-put skloni. U tom otvaranju, nažalost, a sve smo slikali nema ni "k" od kamena i tamo se zaista nalazilo samo blato i glina. Znate može Zorana sad da priča šta hoćeš, mogu da me vole ili ne, li podaci, fotografije, inženjeri, stručni nadzori su rekli svoje. Bili smo prinuđeni da u oktobru prošle godine podnesemo krivične prijave protiv svih koji se nalaze u tom lancu.

Zašto je podneta krivična prijava protiv Milutina Mrkonjića?

- Često to pitaju, kažu on je ministar, on je poslednji koji je odgovoran. Svaki infrastrukturni projekat koji se radi ima izvođača, podizvođača i nadzor. Država kada finansira neki projekat kao što je to finansirala onda je ona dužna da imenuje onoga koji će vršiti nadzor. Taj nadzor mora biti stalan i koji će suštinski odgovoriti da li je to što se radi dobro ili nije. Nešto manje od 6 meseci nije bilo nikakvog nadzora na tom gradilištu dok je ministar bio Milutin Mrkonjić. Šest meseci su dakle izvođači radova radili šta su hteli, nisu morali da imaju odobrenje ni od koga, niko ih ništa nije pitao, e zbog tih 6 meseci je odgovoran i ministar. Jedno je priča o kriminalu i time će se tužilaštvo baviti. A druga je o moralu, radite za svoju zemlju i napravite takav put. To je ono što je meni upečatljivije, jer nije ljudski i nemoralno je, a govori o ljudima koji su vodili ovu zemlju.

Predsednik Srbije i SNS Aleksandar Vučić najavio je promene u stranci, a Darko Glišić uputio je poruku svim funkcionerima da će leteti iz stranke ukoliko nemaju rezultat, kako to komentarišete?

- To je normalno. Ko ne radi, ko nije napravio rezultat ne treba da bude na toj funkciji. Najbolji način da u velikoj političkoj partiji, a SNS je baš takva i normalno je da u njoj ima raznih želja, interesa kao i svuda, toga ima i u porodici da pravi i jedini kriterijum bude rezultat. To je ono što Vučić često kaže: "Semafor!" Dakle, šta ste uradili, kako radite, da li možete s tim da se nosite ili ne. Ako možete tu ste, ako ne možete onda ćete zameniti svoje mesto. Podsetiću vas, ima 4 godine, ne znam tačno, da smo takođe menjali vrh SNS. Tada smo bili Bratislav Gašić, Goran Knežević, Igor Mirović i ja potpredsednici stranke. Na jednoj od skupština svi ti potpredsednici uključujući i mene smo bili zamenjeni, došli su neki drugi mladi ljudi koji su sada na tim mestima. Ništa tragično, dakle kako se budemo u stranci dogovorili tako ćemo i da radimo. Ne mislim da su promene loše, postoje vredni ljudi koji su ambiciozni, a ukoliko oni mogu da se nose s nekim stvarima treba im napraviti put da mogu pokazati da su spremni da rade.

Kakav je Vaš odnos sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, koji dosta puta zna da Vas kritikuje?

- Mislim da ukoliko ste dobri saradnici, dobri prijatelji onda je to jedini način da funkcionišete. Aleksandar Vučić i ja se znamo od 2010. godine kada sam došla u SNS i tada smo razgovarali o energetici. On mi je predložio da uđem u SNS i da pomognem oko tog sektora i tako sam se učlanila u stranku. Pre toga nisam razmišljala o novoj političkoj stranci, 2006. godine sam izašla iz G17+ i od tada nisam bila u strankama.

Dva su razloga bila zašto sam se učlanila u Srpsku naprednu stranku. Prvi je Aleksandar Vučić, zato što je imao i danas je ima energiju, harizmu i viziju šta radi. To je mnogo važno i naravno ima i rezultate. Drugi razlog je bio da sve što sam radila u energetici 1999. ili 2000. sve je bilo isto. Ništa se nije promenilo, a te 2012. sam imala želju da učestvujem u tim promenama. Moram da priznam da sam zaista jako volela Vučića kao premijera, dopada mi se energičnost i brzina kojom on radi i mi smo fenomenalno sarađivali.

Normalno je da smo imali nesuglasica, da ja nekad izletim i nešto kažem, a da mi on odgovori. Ipak, znam da je on tu u svakom trenutku, ali baš u svakom trenutku kada god mi je potrebno mišljenje, sugestija, razgovor ili pomoć i meni je to važno. Vučića pre svega vidim kao prijatelja. Mislim da ga mnogi ljudi potpuno pogrešno doživljavaju, on je jedan vrlo plemenit čovek koji ima put kuda ide i mnogo je važno da mi danas imamo predsednika koji može da se pojavi svuda u svetu, da će ga dočekati korektno i da će razgovarati s njim i o teškim pitanjima. Setite se samo šta smo imali s Tadićem i sa drugima...

Kakav je danas status žene u Srbiji?

- Kada bi mi sada pobrojali i rekli evo imamo ženu predsednicu Vlade, potpredsednicu, ministarku, guvernerku NBS, predsednicu Skupštine, sve je to tačno. Ali, to ne znači da je ženama danas u Srbiji bolje i da su u ravnopravnom položaju u odnosu na muškarce, zato što nisu. Ne samo u Srbiji nego i u svim drugim državama, one su 16 odsto manje plaćene za isti posao u odnosu na muškarce, nasilje nad ženama je ipak dominantno u odnosu na nasilje nad muškarcima i to su sada veliki ekstremi kada pričamo o nasilju. Veoma je teško ženama da se zaposle, automatski kada vide mladu ženu poslodavci razmišljaju ona će se udati, rađati i neće raditi neko vreme. To su sve sterotipi koji i dalje postoje, zanči ženama nije lako ni u poslovnom ni u političkom životu. Uloga žena u politici je da raskrčimo taj put i da ga pripremimo za neke druge žene koje treba da dođu. Moj poziv svima je da uđu u društveno-politički život jer su nam potrebne žene.

Otkud transparent o nasilju nad ženama na Marakani" na mečevima Lige šampiona?

- Mnogo sam ponosna na taj transparent. Prošle godine smo krenuli tu sa upravom FK Crvena zvezda i mislila sam da će nam reći "ne pada nam na pamet da to postavimo". Probali smo, međutim na prvi razgovor dobili smo podršku i od navijača i to ponavljam svuda jer postoji jedan odijum o navijačima, gde sigurno ima problema, ali moramo da znamo da postoji i drugo razmišljanje navijača. Oni su rekli naravno da ćemo da stavimo taj transparent na kome piše "Stop nasilju nad ženama, zato što je to za naše sestre, majke, bake, žene. I sada na svakoj utakmici i na sledećoj biće isti transparent.

Bonus video: