UŠLI SMO U BONDSTIL, NAJVEĆU VOJNU BAZU NA BALKANU! Strah, specijalci i najasvremenije oružje su na svakom koraku

Bondstil je najveći Američki centar u Evropi. Iz Bondstila mogu da gađaju Moskvu. Tamo je smešteno najsavremenije naoružanje. Odatle određuju kakvo će vreme biti, hoće li padati sneg ili sijati sunce...

Mnoge priče, teorije zavere smo slušali svih ovih godina kada se pomene Bondstil, ipak pravu istinu za Espreso otkriva vojno-politički analitičar Vlade Radulović.

On nam u svom autorskom tekstu otkriva pravo stanje stvari u čuvenoj bazi Bondstil na Kosovu i Metohiji. Tekst prenosimo u celosti:

"Nedavna primopredaja dužnosti u bazi Bondstil bila je prilika da se posle svega par meseci ponovo uputim put Uroševca i njegove okoline u kojoj se nalazi najveća američka baza u regionu.

Početak priče o ovoj bazi počinje na samoj kapiji. Na poslovima obezbeđenje baze, kao i kontrole ulaska i izlaska ljudi i vozila angažovana je američka privatna kompanija „Torres“. Iako su tu prisutni 24 sata, njihova upućenost u dešavanja i aktivnosti unutar baze, kao i njeno funkcionisanje, za njih je nepoznanica. Oni su tu sa zadatkom da čuvaju „spoljne zidove baze“ i da profesionalno sprovedu sve unapred propisane procedure. Ništa više niti manje od toga. Sa profesionalne strane to je logično i očekivano, dok bi sa stanovišta našeg mentaliteta ipak delovalo pomalo nelogično. Jer, kako mi jedan prijatelj reče „zamisli nekog portira sa ovih prostora, a da ne zna šta se dešava u firmu koju čuva“. Iako bi možda ovo i imalo smisla, da nije reč o najvećoj američkoj bazi na Balkanu, prvi kontakt sa momcima iz „Torres“-a, razbija vam sve iluzije. Kontrolne tačke su njihov svet, a sve van toga za njih ne postoji.

Dakle, kao što to obično biva, prvu sliku o bazi stvarate na njenim kapijama. Zapravo u bazu možete ući po dva protokola. Prvi je standardan, po redosledu: utvrđivanje identiteta, skeniranje stvari i ručnog prtljaga, proilazak kroz KD vrata i ponovno utvrđivanje identiteta uz pretragu vaše imena na spisku najavljenih poseta. Sve to naravno, povereno je upravo momcima iz „Torres“-a. Kada sam dolazio prvi put, na glavnu kapiju sam pokušao doći taksijem. Iako je „nezvan gost“ izazvao malu zabunu na glavnom ulazu (jer je civilnim vozilima uključujući i taxi najstrožije zabranjen prilazak bazi), vozilo u kome sam se nalazio sve vreme je uredno bilo na nišanu jednog od čuvara sa glavne i najviše osmatračnice. Možda ih je bilo i više u tom trenutku, ali ovaj mi je posebno zapao za oko.

Drugi protokol mogli bismo nazvati „blue lights“, kako ga i oni zovu. Znatno je brži, jednostavniji i prijatniji. On podražumeva da vas službeno vozilo sa oficirima sačeka u dogovoreno vreme na parkingu neposredno ispred baze, pa sa njim ulazite bez bilo kakve dodatne provere ili evidencije. Koji protokol će biti za vas, zavisi od odluke vašeg domaćina u bazi i nivoa posete. Lično sam imao priliku da prođem obe procedure i svaka je interesantna na svoj način.

Što se tiče atmosfere i života u samoj bazi ona je tipična - vojnička. Kao i bilo gde u svetu ili možda jednostavnije kao u bilo kojoj većoj kasarni. Naravno uz nešto veći stepen opreznosti ali i međuljudskih odnosa pre svega zbog različitih nacionalnih kontigenata. Bondstil je sedište Multinacionalne borbene grupe Istok, pa su u bazi pored vojnika iz SAD tu još i vojnici iz Turske, Rumunije, Poljske, Mađarske, Hrvatske i drugih zamalja, zavisno od rotacija i planova. Iako komunikacija i druženje postoje, može se steći utisak da su oni ipak podeljeni po svojim kontigentima, bez preteranog mešanja sa drugima, osim kada to propisani zadaci i aktivnosti zahtevaju.

Kada se uđe u bazu, prvi utisak ne ostavlja baš neko oduševljenje. Sem brežuljaka i asfaltnih puteva uredno ograđenih bankinama, ne postoji ništa drugo. Međutim ovakva slika traje vrlo kratko jer se nakon nekih 20ak sekundi vožnje pojavljuju i prvi objekti poput objekata za dopunu goriva i prostora u kome su smešteni kamioni-cisterne, a zatim i vatrogasnog centra sa pratećim objektima i vozilima. Kako mi je ranije rečeno, najveći broj lokalnog stanovništva upravo je angažovan u okviru protiv-požarne jedinice.

Kada se „osvoje“ pomenuti brežuljci, zapravo se otkriva baza u svom pravom svetlu. Sa desne strane pozicionirani su heliodromi na kojima je uvek prisutno 7-8 američkih helikoptera AH-60 „Black Hawk“, zaštićenih protivraketnim barijerama sa bočnih i prednje strane. U odnosu na neke ranije godine, u bazi više nema čuvenih „Apache“ AH-64, tako da su sada sve misije poverene upravo „Black Hawk“-u. Sa druge strane pak, nalazi se medicinski centar, na čijoj stajanci se u svakom trenutku takođe nalaze dva AH-60 modifikovana za medicinske potrebe i jasno obeležena crvenim krstom na belom polju. Nešto niže, tu su i montažni hangari za remont i održavanje pomenutih helikoptera, kao i ostali prateći objekti za podršku, radarski centar i postrojenje sa dizel generatorima za proizvodnju električne energije.

Kako se dalje odmiče ka severnom delu baze, po okolnim brežuljcima mogu se videti ostaci uklonjenih baraka i drugih privremenih objekata, kao i ostaci stubova i ograda koji potvrđuju da se ova baza vremenom smanjuje. Kako prostorno, tako i u ljudstvu i u tehnici. Zbog toga danas, iako je projektovana da smesti oko 7000 vojnika, u bazi boravi između 800 i 1500 vojnika.

U samom „srcu“ Bondstila nalaze se fiskulturna sala, teretana, streljane, spavaone, kapela, kantina, bioskop i dvospratna robna kuća u čijem donjem delu se prodaju suveniri i roba široke potrošnje, dok se na spratu nalaze vojničke potrepštine (od pribora i alata do delova uniformi, oznaka i ševrona). U kantini možete kupiti različite vrste jela, od „Burger king“-ovih čizburgera do turskog donera i italijanske pice. Nekoliko poznatih restoraniskih lanaca ima svoj prodajni prostor u bazi, a skoro svi radnici su lokalni Albanci. Inače, objekti u bazi su montažnog tipa i napravljeni su isključivo od drvenih ili aluminijumskih sendvič panela.

Posebne dve celine u bazi su komandni centar i medicinski centar. U komandni centar se ulazi u pratnji najviših oficira ili komandanta baze i to je jedino mesto gde vam se oduzima telefon, koji će vam biti vraćen nakon završenog obilaska. Ovo pravilo važi za sve i vrlo je jasno. Bez obzira da li ste posetilac baze ili njen komandant, ulaska sa telefonom ili nekim drugim elektronskim uređajem nema.

Što se tiče medicinskog centra, moglo bi se reći da je to klinički centar u malom. Osim lekara opšte prakse, prisutni su doktori svih specijalizacija od ortopeda, preko stomatologa do psihijatara. Tu su i laboratorije, operacione sale i prostor za fizikalnu terapiju. U središtu centra nalazi se računarski centar koji opslužuje 20ak vojnika, koji kontinuirano prate situaciju na terenu. Tu je takođe i velika mapa celokupne teritorije Kosova i Metohije jer se neretko dešava da se upravo lekari iz Bondstila angažuju u hitnim slučajevima kada je potrebno ukazati pomoć kako vojnicima KFORa, tako i civilnom stanovništvu.

Ovo bi dakle bilo kratko sumiranje onoga što je Bondstil danas. Naravno, ono što sve posebno interesuje, a što trenutno nećete videti u obilasku baze jesu tenkovi i na desetine teško oklopljenih vozila. Ne zato što ih neko krije, već iz razloga što ih trenutno u bazi jednostavno nema. Naravno, postoji deset do petnaest oklopnih transportera, koje uz malo sreće možete i videti parkirane na za to predviđenim mestima ali i veci broj vozila za podršku i kamiona namenjenih za transport vojnika i opreme. Takođe, u bazi nema skladišta sa tonama avganistanskog opijuma i heroina, kao ni iranskih terorista, kako se to po našim tabloidima često prikazuje. Naprotiv, baza je potpuno otvorena za posetu i obilazak i u nejvećem delu je dozvoljeno fotografisanje, a vojnici unutar baze ne nose lično naoružanje.

Na kraju, kao zaključak cele ove priče mogao bi da posluži komentar jednog američkog oficira koji reče da se baza i atmosfera u njoj ne mogu ni približno porediti sa onima u Iraku ili Avganistanu, jer ovde izostaje takav stepen opasnosti i ugroženosti."

Bonus video:

(Vlade Radulović za Espreso.co.rs)