NATALIJA RAMONDA JE ŽENA KOJA JE LEČILA SRBE U RATU! Bogoljub Karić lupio i jedva ostao živ! BLAM nad BLAMOVIMA!

Lider Pokreta snaga Srbije i srpski biznismen Bogoljub Karić poprilično se obrukao kada je izjavio da je bedž koji Srbi nose povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu napravljen u čast bolničarke iz Švajcarske koja je stradaloj vojsci mnogo pomagala?!

Karić je naime, povodom obeležavanja stogodišnjice od potpisivanja primirja u Prvom svetskom ratu na svom Fejsbuk profilu napisao:

"Dragi moji, čast mi je da sa svima vama podelim ovaj nezaboravan momenat, kada mi je njegova ekselencija ambasador Veljko Kovacević dodelio cvet Natalije ramonde.

Povodom 100 godina od Pobede u Prvom Svetskom ratu. Ovaj cvet daruje se povodom proboja Solunskog fronta i bitke na Kajmakčalanu. Natalija Ramonda bila je bolničarka iz Švajcarske koja je stradaloj vojsci mnogo pomagala.

Ta značka simbolizuje cvet koji raste na Kajmakčalanu. Zato dragi moji volite se, radite, gradite i širite ljubav svakoga dana.

Vaši Milanka i Bogoljub sa porodicom Karić".

Upravo ovaj status izazvao je brojne polemike na društvenim mrežama, jer bolničarka koju Bogoljub spominje nije postojala, a Dan primirja se obeležava uz nošenje bedža koji predstavlja kombinaciju legendarnog Ordena albanske spomenice i Natalijine ramonde.

Podsetimo Natalijina ramonda (Ramonda nathalie) je biljka čija je simbolika višestruka za srpski narod. Poznata i kao cvet feniks jer i kada se potpuno osuši ako se malo zalije, može da oživi, baš kao što je iz pepela vaskrsla i srpska vojska u Prvom svetskom ratu.

Cvet koji je živ i kada je na oko mrtav je dobio ime po jednoj od najlepših srpskih kraljica Nataliji Obrenović i opstaje na našim prostorima već milionima godina.

Raste na istoku Srbije i na planini Kajmačalan čiji je najviši vrh Sveti Ilija (2524 m), na kome je srpska vojska, pod komandom vojvode Živojina Mišića, vodila žestoke borbe tokom stvaranja preduslova za proboj Solunskog fronta, protiv Bugara, u Prvom svetskom ratu.

Bitka je vođena u drugoj polovini septembra 1916. godine i prva je srpska pobeda od povlačenja tokom zime 1915/1916.

Na vrhu Kajmakčalana je posle Prvog svetskog rata izgrađena kapela posvećena Sv. Iliji i Spomen kosturnica srpskim vojnicima. Kapelu su bugarske snage razorile u 2. svetskom ratu. Tada je nestalo srce dr Arčibalda Rajsa koje je bilo sahranjeno u kapeli, kosturnica je oskrnavljena posle 1991, a nepoznata lica su 2009. godine između kapele i spomen-kosturnice zabetonirala ploču sa optužbom protiv srpskih vlasti. Vrh Sveti Ilija, na grčkom Voras, nalazi se na samoj graničnoj liniji sa Grčkom.

Natalijinu ramondu otkrio je u okolini Niša doktor Sava Petrović 1884. godine, a u literaturu je uveo Josif Pančić.

Reč je o endemskoj vrsti Zapadnog Balkana, a osim u Srbiji raste samo u Makedoniji i Grčkoj.

Nalazi se na spisku retkih, ugroženih i endemičnih biljaka Evrope, a u Srbiji je strogo zaštićena vrsta.U narodnom govoru se naziva i vaskršnji cvet jer pored toga što osušena kada se zalije oživi kao feniks, cveta u vreme Vaskrsa.

U Evropi, osim ramondi, svega dve vrste imaju ovu sposobnost anabioze.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)