MOGUĆE DA JE NEKO VIKAO UBIJ PEDERA, ALI TO NISAM JA: Neonacista Firer tvrdi da mu smeštaju soroševski mediji

Goran Davidović, u javnosti poznat kao Firer, srpski nacionalista, politički emigrant i nezvanični vođa Nacionalnog stroja, osuđen je prošle nedelje u novosadskom Višem sudu na kaznu zatvora od godinu dana zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrepeljivosti tokom antifašističkog protesta u Novom Sadu 2007. godine, a njegov prijatelj Nedeljko Pešić na zatvorsku kaznu od jedne godine i dva meseca.

Optužnica je podignuta decembra 2008, a njom su Davidović, Dolf Pospiš i Nedeljko Pešić teretili za izazivanje nacionalne, verske i rasne mržnje i netrepeljivosti.

Davidović koji već nekoliko godina živi i radi u Italiji kaže da još nije video pisano obrazloženje optužnice i da je ono nebuloza.

Ono što sam čuo to ne bi pas sa maslom pojeo. To je sramota za pravosuđe. Čim dobijem presudu okačiću je na interent, neka ljudi čitaju i krste se.

Na pitanje kako kometariše presudu Višeg suda u Novom Sadu, Goran Davidović za nedeljnik Afera kaže da je protiv komentarisanja sudskih presuda i postupaka koji su u toku, ali da na ovo ne može da ostane nem, posebno jer mediji odavno šire laži o celom slučaju i tako vrše konstantni pritisak na rad suda.

Presuda koju je 30. oktobra doneo Viši sud u Novom Sadu je jedna nerazumna politička splačina koja krši Ustav i međunarodne konvencije. Krivični postupak je morao biti odavno obustavljen.

Davidović podseća da je u oktobru 2007. godine prijavio javni skup u pokretu pod nazivom "Marš za jedinstvo Srbije", skraćeno Srpski marš povodom separističkih tendencija u AP Vojvodini.

Nakon histerije i laži medija skup je zabranjen, pa je prijavio skup povodom ugroženih ljudskih prava, a i njega su zabranili. Potom je zakupio salu preko jedne izdavačke kuće, policija je uticala da otkažu salu, a to je, kako kaže, saznao dok je bio u restoranu Doma vojske na ručku. Dao je intervju austrijskoj televiziji, gde su trebali da dođu drugovi iz Slovačke, među njima Marijan Kotleba koji je danas guverner Banske Bistrice, dok su ti drugovi iz Slovačke danas poslanici.

Te prijatelje srpskog narpoda je policija uhapsila i izbacila iz zemlje. Meni i okupljenima u Domu vojske nije bio dozvoljen izlaz iz Doma vojske. Tuda je prolazila kolona Čankovih, Čedinih i anarhističkih tzv. antifašista koji su došli iz više gradova. Njihov skup je prijavio Nedim Sejdinović kao privatno lice, oni nisu imali čak ni redarsku službu. Ja sam prvi podneo krivičnu prijavu protiv njega, ali od toga naravno nije bilo ništa. Krenule su provokacije sa njihove strane, znamo da je Čanak danima preko medija najvaljivao fizički obračun i pretio. Napadali su kamenicama, flašama i bakljama Dom vojske, a momci okupljeni u bašti su uzvratili. Među povređenima sa naše strane bio je češki reporter Kotek. Naravno, njegove koleg eiz Srbije to nisu osudili. Policiji je naređeno da uhapsi mene i momke iz bašete, iako smo bili napadnuti. Uhapšeno je samo dvoje napadača sa njihove strane i ubrzo su pušteni.

Na pitanje da li je tada izvikivao preteće reči pripadnicima nacionalnih manjina i LGBT zajednici, kako se kaže u optužnici, Davidović se priseća da su pevali pesmu "Oj Srbijo mati", što se vidi na snimcima.

Da sam lično uzvikivao bilo šta drugo valja bi se videlo i čulo na snimku. Moguće da je neko od okupljenih pevao pesmu "Ubij pedera" i slogan "Srbija Srbima", ali to nema neke veze sa optužnicom, ni sa mnom lično.

Optužnica je menjana tri puta. Goran Davidović kaže da nije vršio opstrukciju, ali da je istina da jeste nekoliko puta odlagao ročišta, uvek opravdano. Advokate je menjao samo par puta, a za jednog branioca je sud razrešio bez ikakvog razloga.

Rešenje o suđenju u odsustvu je nekad bilo na snazi, a nekad nije, zavisi od sudije koji se menjao, napominje on i ističe da je problem bio što od 2008. godine živi u inostranstvu, odakle je redovno dostavlja adresu, nije bio u bekstvu i nije se krio,kako zapenušano vole da kažu soroševski novinari.

Ne mogu da se javim na izdržavanje kazne ako presuda nije pravosnažna i ako nema rešenja o upućivanju na odsluženje zatvorske kazne. Ako apelacioni sud ostane slep na očigledno kršenje Ustava i međunarodnih konvencija sumnjam da će ministarstvo tražiti izručenje od Italije.

On ističe da je ovo čisti politički slučaj i blamaža države Srbije i nikakav proces ekstradicije ne bi trebalo da bude pokrenut.

Davidović dodaje da će uložiti žalbu na presudu, prvo Apelacionom sudu, a kasnije će, kako kaže, morati da reaguje i Ustavni sud. Ovakav slučaj bi bio veoma lagan za za rešavanje u Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Nekoliko sličnih slučajeva kršenja načela "ne bis in idem" su već rešavana i kaže da njegov slučaj ne bi bio izuzetak.

Uprkos tome, što je 2016. godine optužnica promenjena i kada se ponovo krši princip "ne bis in idem", Davidović kaže da pozive više nije dobijao i više nije hteo da učestvuje u tom cirkusu. Jednostavno, taj proces je nezakonit i mora da se obustavi i tačka, ističe on.

Zašto je sudsko veće donelo takvu presudu nije mi poznato. Verovatno zbog strahovitog pritiska soroševskih medija ili nekog od političara te orijentacije, teško je reći ko je uticao. Vidite koliko su se soroševski mediji pobunili što je presuda samo godinu dana, oni bi hteli još više.

Na pitanje da li bi pristao na kućni pritvor, Davidović kaže da ga ne zanima nikakav kompromis kada su pravda, istina i sloboda u pitanju.

Sud u Novom Sadu u njegovom slučaju, kako kaže, nije u prilici da daje bilo kakve opcije sem obustave krivičnog postupka da Srbija ne bi bila blamirana u Strazburu.

(Espreso.co.rs / Afera)