NEBOJŠA ZELENOVIĆ: U Strazbur idem da pričam o kriminalu koji se sprovodi u lokalnim samoupravama!

Nebojša Zelenović, gradonačelnik Šapca i predsednik stranke Zajedno za Srbiju, bio je gost Espreso intervjua.

S njim smo razgovarali o tome šta i o čemu tačno će da govori u Strazburu pred Komitetom za monitoring, o tome kako funkcioniše sistem zastupljen jedino u gradu Šapcu - povrat uplaćenog poreza na imovinu građanima, koji dalje odlučuju šta će s tim novcem, o osavremenjivanju obrazovnog sistema u ovom gradu, kao i o investicijama i budućim planovima za ovu opštinu.

Gradonačelnik Šapca govorio je i o tome kako je optužen da je ovom gradu otuđio 5.000.000 evra i o presudi u njegovu korist. Kao i o nedavnom postavljanju spomenika nastradalim novinarima u Šapcu, što je Nebojša Zelenović okarakterisao kao emotivan i potresan trenutak za njega. On je govorio i o dva zanimljiva projekta za decu, prvi se odnosi na to da svako dete nauči da pliva, a drugi da nauče da igra kolo - kao deo naše tradicije i kulture.

Pozvani ste da na današnji dan, 6. novembra, govorite u Strazburu pred Komitetom za monitoring. O čemu tačno ćete tamo da govorite?

- Velika je čast biti pozvan na ovako važan skup. U pitanju je Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Evrope u kojem se nalaze predstavnici svih država koji su osnivači Saveta Evrope. Republika Srbija ratifikovala je 2007. godine povelju o pravima lokalnih samouprava koja je jedna od osnovnih povelja na kojim se bazira rad Saveta Evrope i ne postoji bolje mesto na kom treba da se priča o problemima u lokalnim samoupravama u Srbiji od Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Evrope.

Ono što ću pričati je politički kriminal koji se sprovodi u Srbiji u lokalnim samoupravama gde SNS nije na vlasti. Takvih lokalnih samouprava, na žalost, ima jako malo u Srbiji - samo jedan grad, to je Šabac i opština Čajetina i Paraćin, koje su zajedno sa mnom u ovom procesu i još par manjih lokalnih samouprava, gradskih opština, odnosno Opštine Svilajnac i Ćićevac i gradske opštine Novi Beograd i Stari grad.

Možete li da nam otkrijete neke detalje?

- Govoriću o načinu na koji imaju tehnologiju vlasti, i to kako je sprovode pre samih izbora, šta se dešava tokom izbora i naročito šta se dešava nakon što se završe izbori, pa se desi da neka lokalna samouprava pretekne, kao što se desilo u slučaju nekoliko nas nakon lokalnih izbora 2016. godine. Za svaku od ovih stvari o kojima ću govoriti i koje ćemo pažljivo prezentovati članovima Saveta Evrope imamo dokaze.

U Srbiji je od 2012. do 2016. godine uhapšeno 113 osoba, a pravosnažno je okončan postupak u samo tri slučaja. Čak 34 predsednika opštine i gradonačelnika su lišeni slobode u tom periodu i nijedan od njih nije osuđen. Mi u ovom trenutku ne znamo kako su svi ti procesi završeni i koliko je u svakom od slučaja doneta oslobađajuća presuda, ali ono što je važno - od početka do kraja postoji jasan scenario, a to je da se ljudi koji su politički protivnici kriminalizuju, da se kriminalizuju njihovi saradnici i da nakon toga oni budu potpuno onemogućeni da učestvuju u nekom novom izbornom procesu. U 35 opština je prekomponovana vlast u periodu od 2012. do 2016. To je izvršeno tako što su vršeni pritisci na odbornike, tako što su oni ucenjeni, primorani ili nagrađeni da pređu na drugu stranu, kako bi se promenila vlast u tim lokalnim samoupravama. Podsetiću da su to sve krivična dela.

Ono što je jako interesantno jeste slučaj s kojim se susreće grad Šabac, a do skoro i Paraćin i Čajetina - to su pritisci na odbornike u onim lokalnim samoupravama. Evo vam primer - moj Šabac. Mi smo pripremili izjave odbornika Skupštine grada Šabca, pripremili smo izjave odbornika iz Opštine Paraćin i Čajetina i drugih lokalnih samouprava koje su na bilo koji način bile pod pritiskom, u kojima oni tačno opisuju šta se dogovorilo. Mislim da su to jako dobra dokazna sredstva za sve organe u ovoj Srbiji koji bi trebalo da postupaju u skladu sa zakonom i da sprovedu odgovarajuće procedure svojih nadležnosti. Daću vam jedan primer: jedan od naših odbornika u Skupštini grada Šapca je oficir u penziji, koga je posetio i ubeđivao ga da promeni stranu, odnosno da proda veru za večeru, osuđeni ratni zločinac Veselin Šljivančanin. Zamislite situaciju u kojoj vam se jedan oficir u penziji i koji je s ponosom zaslužio penziju i sad može da uživa u njoj - inače je predstavnik građana svoje mesne zajednice u Skupštini grada Šabca, da se suoči s činjenicom da mu dolazi bivši komadant ili jedan visoko rangirani oficir bivše Jugoslovenske armije, koji je u međuvremenu osuđen i odslužio svoju kaznu u Haškom tribunalu, da ga ubeđuje da treba da promeni stranu, jer će to biti bolje za njegovu i budućnost njegove porodice. To su dramatični pokazatelji, kako i na koji način se stvari odvijaju.

Mi imamo još puno dokaza o tome kako su visoki državni službenici učestvovali u ubeđivanju odbornika u Skupštini grada da promene stranu, da dobiju ono na šta bi inače imali pravo ili da dobiju nekakvu korist materijalnu ili ličnu za sebe, što su takođe sve krivična dela. Verujem da će se mnogi iznenaditi koliko je visoko rangiranih službenika uključeno u čitavu stvar. U pratnji gospodina Šljvančanina u posetama po šabačkom kraju je bio i predsednik susedne opštine, dakle predsednik opštine Ruma Slađan Mančić, koji nije imao pametnija posla od toga da ide i da se bavi stranačkim poslom, umesto javnim poslom za koje je dobio poverenje građana u Rumi. To su teme o kojim ću ja da govorim, da dokumentujem pred Savetom Evrope i to će imati prilku da vide svi predstavnici u Savetu Evrope, a verujem uskoro i čitava javnost.

Jedini ste gradonačelnik u Srbiji koji građanim vraća uplaćeni porez na imovinu. Ljudi u mesnim zajednicama u vašoj opštini samo odlučuju šta su im prioriteti koje će finansirati tim novcem. Kako ste došli na tu ideju?

- Jedan od razloga zašto mi u ovom trenutku imamo grad koji može za sebe da kaže da je slobodarski, a to je Šabac je i zato što su imali vrlo jasne lokalne politike s kojima smo mi izašli pred građane 2016. godine i građani su glasali za te politike. S druge strane smo imali ponudu da vam vodi ovaj grad kao i 165 drugih u Republici Srbiji jedan čovek. Ja sam ponosan na Šapčane što su tad glasali za priliku da odlučuju hiljade građana u Šapcu, umesto da odlučuju za politiku jednog čoveka. To već dovoljno govorio o samoj sredini u kojoj ja živim i radim. Šabac je oduvek bio slobodarski grad i sada može to s ponosom da kaže da je jedan od retkih takav u Srbiji. S druge strane, Šabac je grad u kome 7 odsto budžeta odvajamo za kulturu i 20 odsto investiramo za obrazovanje.To ćete naći u jako malom broju lokalnih samouprava. Onog trenutka kad vi uložite 7 odsto za kulturu, a o tome su inače odlučivali građani na izborima, jer je politika koja je bila protiv naše politike, odnosno državna politika bila 0, 4 odsto za kulturu i građani su izabrali kulturu. Kad imate građane koji su samosvesni i odgovorni i odlučni i zahvaljujući tome što dugo godina grad ulaže u najvažnije vrednosti u ljudskom društvu, onda ti građani znaju sami šta je za njih dobro, a šta loše. Društvo u kom građani ne znaju šta je dobro, a šta je loše sve je moguće, pa je moguće da imate u 165 lokalnik samouprava jednu te istu stranku, bez ikakve politike. Dakle, ovamo su građani glasali da samostalno odlučuju. Glasali su za modernu školu, glasali su za 7 odsto u kulturi, glasali su za najbolju lokalnu uslugu po najnižoj ceni. To su sve vrlo praktične i lako merljive stvari. Sad smo na vlasti i borićemo se i dalje. Ako je bilo moguće da se pobedi u Šapcu i u Paraćinu i u Čajetini moguće je da se pobedi u celoj Srbiji.

Vi im se na nivou grada ne mešate u odluku o tome na šta će taj novac da potroše?

- Iza odluke koju smo mi sproveli stoji ozbiljan rad, dakle rad s ljudima kojima je prvo trebalo da bude pojašnjeno da će prvi put u istoriji Srbije dobiti priliku da odlučuju o svom novcu. To nikada nije bila praksa u Srbiji. Nije bila praksa ni u staroj Jugoslaviji. Svi mi potičemo iz visoko centralizovanih društava u kojima građani nikada nisu imali priliku da kažu šta je za njih najvažnija stvar, a kamo li da kažu kako bi voleli da se potroši neki deo njihovog novca. Sad su građani dobili tu priliku i u šezdeset mesnih zajednica na teritoriji grada Šapca građani će ove godine moći na referendumima da glasaju o nešto preko dva miliona evra. U svom poslu sam sreo puno ljudi koji se ne razumeju u javne politike ili puno ljudi koji su funkcionalno nepismeni, ali nisam sreo ni jednog čoveka koji se ne razume u novac. U novac se svi razumeju i naročito se dobro razumeju kako će da potroše neki novac koji su sami platili pogotovo u sredini u kojoj žive. Niko ne može da zaustavi život, a naročito ne može da zaustavi život koji se sada dešava u Šapcu u kojem građani predlažu kako će svoj novac da potroše od izgradnje balon sale do gradnje škole, rekonstrukcije puta, vrtića, ambulante, nabavku vage, kopanje dubinskih bunara, šta god je ljudima važno sad postoji širok prostor, prilika da građani sami predlože, onda na referendumu na najneposredniji mogući način, kao u Švajcarskoj, odluče o tome. To je u ovom trenutku, verujemo, jedini način da probudite energiju, da ponovo vratite ljude u javni život, da promenite temu. Da teme ne budu politički lideri, nego da tema bude život naših sugrađana i kako on može da postane bolji. Meni je drago što su nama u Šapcu sada to teme i što pričamo o ozbiljnim stvarima koje negde odlučuju ljude da li sutra žele da nastave da žive u toj sredini ili će se iz nje iseliti.

Koliko dugo to tako funkcioniše?

- Prve referendume smo imali 3. decembra prošle godine, a odluka o pravu građana da troše novac od poreza na imovinu je uvedena još negde krajem 2015. godine. Mi smo prvo krenuli sa savetima mesnih zajednica koji su imali pravo da odlučuju o tome, a onda smo to proširili na sve građane u mesnim zajednicama. Ono što pokazuje da ljudi hoće da plate, kada znaju kako se novac troši vam je primer Šapca. Mi smo u 50 seoskih zajednica 2015. godine skupili od poreza na imovinu oko 350.000 evra, danas je to milion evra. Građani su platili tri puta više nego pre tri godine, ja verujem između ostalog jer i oni imaju priliku da o tome funkcionišu. Jedva čekam da počnemo sa referendumima u gradskim mesnim zajednicama, jedva čekam da čujem šta građani Šapca imaju da kažu o tome i šta su njihovi predlozi. Zamislite, da se u Beogradu građani Vračara, Novog Beograda, Savskog venca itd. dobiju priliku da potroše novac koji su sami uplatili od poreza na imovinu i da to niko ne može da im uzme, ni gradonačelnik, ni predsednik opštine, ni premijerka, dakle to je njihov novac, o kome sami odlučuju. Tek onda mogu svi da saznaju šta su stvarne potrebe ljudi, šta je prava narodna volja.

Ono po čemu se, verujem, mi razlikujemo je što smo na ovaj način otvorili mogućnost da milioni ljudi slobodno odlučuju, a sa druge strane imate politiku po kojoj samo jedan čovek može da odlučuje. Vrlo je jasan izbor pred građanima i na ovim i na svim sledećim izborima koji će se otvoriti. Dakle, da li želite da odlučuju milioni ljudi u Srbiji ili samo jedan čovek. Kada to pitanje bude postavljeno legitimno pred ljude, kada budemo imali slobodne medijie i institucije koje nisu zloupotrebljene ja sam siguran da će građani dobro da odaberu, pošto kada slobodno odlučuju građani uvek donose dobre odluke.

Ambasadori različitih zemalja sveta bili su u poseti Šapcu. Američki, kanadski, japanski itd., kao i bivši predstavnik EU u Srbiji Majkl Devenport. Da li su ti susreti rezultovali nekim zajednički projektima?

- Grad Šabac ima odličnu saradnju s predstavnicima svih država. Mi smo jedan vrlo otvoren grad i vrlo prijateljski grad. Uvek je lako da pričate sa strancima, oni vas najbolje razumeju kada vi znate tačno šta hoćete, pošto i oni tačno znaju šta hoće. Situacija u Srbiji nije baš kompletno takva, ali smo se mi u Šapcu potrudili da tačno objasnimo šta su lokalne politike, šta mi želimo i šta su naša očekivanja. Nema puno lokalnih samouprava u Srbiji koje imaju lokalne politike i znaju šta žele. Ono na šta sam ja ponosan to je da je naš najveći partner u svim tim poslovima koje imamo zapravo Evropska unija. Evropska unije je partner koji je samo u gradu Šapcu investirao preko 30 miliona evra na izgradnju nasipa, na postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, na regionalnu deponiju, na uređenje za bazičnu infrastrukturu. Dakle, mi sada u ovom trenutku imamo veliki broj lokalnih usluga koje se ostvaruju u gradu Šapcu zahvaljujući EU.

Istovremeno smo uspeli da pružimo građanima najeftinije grejanje, imali priliku da pružimo najjeftinije odvoženje smeća, najjeftinije deponovanje smeća. Nikako mi nije jasno zašto na primer u gradu Šapcu je grejanje 50 odsto jeftinije nego u Beogradu. A i šabačka i beogradska toplana kupuju i gas i struju na istom mestu. Očigledno da postoji određeni problem. Kao što mi nije jasno zašto građani u Beogradu plaćaju deponovanje smeća 65 evra po toni, a Šapčani i ljudi iz Sremske Mitrovice 15 evra po toni. To su teme o kojima treba razgovarati danas. Dakle, to su teme koje se tiču života građana i kada vi otvorite te teme vidite kako se građani lako uključe i kako vole o njima da pričaju.

Da se vratim na EU. Na svaki poziv na koji smo se mi javili, kao grad Šabac u poslednje 3 ili četiri godine, koji je raspisala EU bilo kroz projekte granične saradnje, bilo kroz projekte koji se sprovode u Srbiji, a na kojima nije postojala mogućnost da se umeša bilo koje republičko ministarstvo, mi smo osvojili novac. Pre mesec dana smo dobili milion evra za dva velika projekta u našem gradu za dalje širenje industrijske zone i za obnovu jednog starog, ali vrednog objekta u gradu Šabcu. Mi možemo da budemo vrlo konkurentni i da izađemo u susret prohtevima ili da kažem visoko pozicioniranim zahtevima EU i da dobijamo novac od EU preko evropskih projekata, ali ne možemo da prođemo ni na jednom konkursu koji raspisuju nadležna ministarstva. Mislim da je jako važno pitanje, o tome ću takođe govoriti u Strazburu, kako se deli novac iz republičkog budžeta i ko o tome odlučuje. Zašto neke lokalne samouprave bez ikakvih pravila, kriterijuma, dobijaju više novca nego neke druge. Napomenuću da Šabac, kada uporedimo neke druge gradove veličine Šapca, kojih nema baš puno u Srbiji, ali recimo da ih ima desetak, svaki od tih gradova je dobio iz budžetske rezerve ogromne novce. Grad Šabac nije dobio ni dinara, ali i sada grad Šabac nema nikakvih problema sa tekućim poslovanjima. Ali ti gradovi nisu dobili novac da bi zadovoljili potrebe građana koji žive u tim lokalnim samoupravama, nego su dobili novac da bi pokrpili rupe. Te rupe znače da treba da zadovoljite visoke rashode koji postoje u lokalnim samoupravama iz razloga što je SNS u prethodne četiri godine ili šest godina zaposlila prekomeran broj ljudi u administraciji i javnim službama koji treba da služe kao sigurni glasovi. Sada je pitanje zašto i kako novac koji odlazi bez ikakvih pravila, reda, kontrole i kriterijuma u te lokalne samouprave, zašto se on ne troši na razvoj tih lokalnih samouprava, nego se troši na neke bespotrebne troškove i služi da se obezbedi nesmetano funkcionisanje SNS-a, odnosno njihovog glasačkog aparata. Moje pitanje, generalno za građane u tim sredinama je "da li želite i dalje da budete sigurni glasovi SNS-a ili želite da budete slobodni ljudi i kuda to vodi sredine u kojima ti ljudi žive". Ono što je, mislim, vrednosno važna stvar i zbog toga je važno da postoji Savez za Srbiju je pitanje slobode, elementarnih ljudskih prava.

Često taj Savez za Srbiju optužuju da je savez protiv nekoga, a nije to je savez za slobodne izbore. Mi smo se udružili jer imamo vrlo jasne političke interese, a ti interesi zapravo služe da se zaštite elementarna ljudska prava u Srbiji i politička prava i slobode. Bez slobode nema boljeg života. Pravo je čudo da Savez za Srbiju postoji i opstaje s obzirom na to kakvim su pritiscima izloženi svi oni koji su u njemu i svi oni koji u ovom trenutku pokušavaju da budu drugačija Srbija.

Koji su kriterijumi po kojim opštine dobijaju novac od države?

- Kriterijumi mogu da budu različiti. U ovom trenutku ako rangirate po bilo kom kriterijumu gradove u Srbiji, da ih ima deset, u svakom od tih kriterijuma grad Šabac će biti među prvih pet. U zbiru grad Šabac je sigurno MVF što se tiče gradova. Hoćete da pričamo o tome koliko se troši na kapitalne investicije, koliko se novca troši za zarade zaposlenih u administraciji, koliko se novca ostvaruje iz regularnih tekućih prihoda lokalne samouprave, koliko košta cena svake usluge lokalne samouprave u Šapcu i u bilo kom drugom gradu, na kraju krajeva možemo da pričamo o tome koliko je novca povučeno iz evropskih fondova ili iz bilo kojih drugih fondova ili ko najbrže izdaje građevinske dozvole, ko najbrže izdaje upotrebne dozvole, ko ima odgovarajuću industrijsku zonu, koliko ima investicija u njoj. Spreman sam da poslovanje grada Šabca uporedim sa poslovanjem bilo kojeg drugog grada u Srbiji i po svakom od kriterijuma koji god neko želi i izabere.

Ono što mene često deprimira jeste to kada vi hoćete da pričate ozbiljno o tim temama, ne možete da nađete ni jednog ozbiljnog sagovornika u državi za to. Nismo mi otišli da se žalimo, ni Saša Paunović, ni Milan Stamatović, ni ja, ni da kukamo na svoju državu. Nismo mi otišli da tužakamo svoju državu po svetu kako to objašnjavanju. Mi smo otišli da branimo svoju državu, da branimo ono što smo mi potpisali, što su naši zakoni. Dakle, ta povelja o lokalnoj samoupravi je potpisana od strane ove države, dakle ona je zakon ove države i ona se krši. Mi moramo to, u ovom trenutku, da pokažemo tamo gde mislimo da neko hoće da nas čuje, a pre toga smo pisali ministru Ružiću da nas primi da razgovaramo o tim temama, ispostavilo se bez ikakvog uspeha, pošto ni jednog trenutka niko nije bio voljan da razgovara sa nama, niti da ukazuje na bilo kakve probleme. Ministar Ružić traži odobrenje od predsednika Izvršnog odbora SNS, ja ni ne znam ko je taj čovek, da bi mogli da se nastave razgovori nas predstavnika opozicionih opština i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Kakav je to ministar i čemu to služi.

Drugo, bili smo na jednom sastanku na kojem smo pokušali da razgovaramo, ali sve što sam ja izložio i što pričam vama, nisam naišao na razumevanje kod ministra. Bio sam vrlo iznenađen načinom na koji je meni sugerisano da ne treba da potenciram temu Veselina Šljivančanina i Haškog tribunala, jer zaboga to u Srbiji nije tako omiljena tema i pitanje ko priznaje Haški sud. Odmah posle sastanka sam morao da zakažem neke advokate da me informišu o tome, ne znam do kraja procedure i propise, ali sam se onda iznenadio kada sam saznao da mi zapravo priznajemo Haški tribunal, da smo mi obavezni da poštujemo sve propise koje smo mi usvojili na našoj skupštini, dakle i presude Haškog tribunala, svidele se one nekome ili ne. Veselin Šljivančanin je osuđeni ratni zločinac koji danas u novinama poziva na novi rat sa Kosovom. Pitanje je kako će ova država da se razvija dalje sa ovim institucijama. Ne znam kako može da se razvija u okolnostima u kojima postoji vlast umesto vlasti. Imate regionalne šefove, političke komesare SNS koji izdaju komande tužilaštvima i sudovima, policiji, svim institucijama u reonu u kom su oni zaduženim pa e tako za područje Zapadne Srbije zadužen neki izvesni Malović, inače taksista sa Beogradskog aerodroma. Taj čovek vam je šef policije i tužiocima koji su zaduženi za ovaj kraj i kako izgleda država u kojoj takav čovek šefuje institucijama. Nisam sigurna da bi bilo koji građanin EU bio srećan da mu se tako neki pojavi u njegovoj državi na primer u Nemačkoj. Ali ću ja sa radošću da informišem sve o tome zato što ljudi to moraju da čuju, da vidite kako to izgleda kada prvo to najave u lokalnim medijima da će da se desi dolazak policije pa onda to preuzmu od marginalnih portala, a onda vam se posle toga zaista pojavi policija.

Mi napišemo tužbu, kao grad, protiv države zato što nisu platili milion evra na primer za izgradnju gradskog bazena, podnesemo tužbu i onda vam sutradan stigne policija. Ne znam otkad je zabranjeno da se podnosi tužba. Otkad je zabranjeno da se ide na sud da se traži pravda. Ne tražim pare za sebe, to su pare građana Šabca, koje je država bila dužna da uplati na račun grada i država to nije uradila. Mi smo morali da zaštitimo to pravo u koliko postoji. Međutim, vi umesto da pričate otvoreno o tome sa nekim imate situaciju da vam dođe policija da vas pita šta ste radili. U poslednje dve godine sam napisao devet pisama premijerki Ani Brnabić, sedam, osam pisama ministru Antiću u kojim sam tražio da se izjasne po važnim temama za grad Šabac - sve ovo o čemu sam ovde pričao i plus projekti koji stoje i godinama se ne rešavaju i naravno pare koje grad Šabac potražuje od njih. Nisam dobio nijedan odgovor, osim što su me posle zvali nekakvi njihovi nižerangirani službenici da mi kažu da će da se bave tim, ali da više ne pišem pisma to im zadaje mnogo muke u životu. Tako funkcioniše državna uprava u Srbiji i sada kada sam ja sve te teme o kojima sam pisao otvorio sad se svi ljute. Stvarno sam, kao što verujem i da je gospodin Paunović i Milan Stamatović, a i da zanemarimo mene ova dva čoveka su vam u četiri ili pet mandata predsednici opštine, i ako mi dođemo na konferenciju za novinare i kažemo to što nas boli i to predstavimo, a glavni urednik RTS i direktor RTS ne pošalju ekipu da o tome izvesti, a mi svi građani plaćamo taksu za javni servis da bi bili informisani o važnim stvarima. Ja ne znam šta bi moglo da bude važnije nego da u nekom trenutku se čuje šta imaju da kažu predsednici tri opštine u Srbiji, pri čemu mi kada nešto tražimo ne tražimo od ministara da pijemo kafu sa njima, nego imamo vrlo konkretne zahteve. Dakle, gradu Šapcu se duguje milion evra za bazen, zarobljena nam je imovina koja nam se nastavlja na raspolaganje unazad četiri ili pet godin, ta imovina je vredna oko 4 miliona. Dakle, samo 5 miliona evra na tim poslovima. Ne radi nam se trafo za struju, pa ne možemo dalje da širimo industrijsku zonu, iako smo platili avans na svoj novac, koji nismo bili dužni da platimo, nama država neće da završi tu trafostanicu. Ja o tome pričam, to su teme koje su važne. Trafostanica daje struju koja će da dođe u industrijsku zonu, neki ljudi tamo će da se zaposle, ova sredina onda može da se razvija. Šta je tu pogrešno, gde smo mi to pogrešili.

Za sve te legitimne teme ne možete da pronađete odgovor kod ljudi koji vode državu. Onda je lako da vas proglase izdajnikom države ili neprijateljem ili u ovom našem konkretnom slučaju da nas kriminalizuju. Mi ćemo se protiv toga boriti.

Prvi ste grad koji je izdao municipalne obveznice i građani su pokazali veliku zainteresovanost. Šabac je u poslednjih nekoliko godina rekonstruisan. Izgradili ste i bazene. To ste uspeli upravo izdavanjem municipalnih obveznica. Kakve su investicije planirane u budućnosti, postoji li neka na kojoj trenutno radite?

- Grad Šabac ima najveću industrijsku zonu u ovom regionu, to je 600 hektara opremljenog zemljišta. Mi ne prodajemo livade, prodajemo opremljeno zemljište. Nikada ništa nismo poklanjali. Borimo se protiv toga da se poklanja ono što je javna svojina grada. Svako ko želi da nešto uradi u našem gradu i želi da zaradi novac, a mi ćemo mu to naravno omogućiti, mora prvo da kupi parcelu u industrijskoj zoni. Ona košta 7 evra po kvadratu i mislimo da je to dobra cena, jer kad kupujete kod nas parcelu vi onda kupujete i pristupnu saobraćajnicu, kupujete gas, vodu, kanalizaciju, pročišćavanje otpadnih voda, dakle kupujete punu uslugu koju vam pruža grad.

U našoj administraciji su zabranjene dve stvari, koje su inače vrlo uobičajene u srpskoj administraciji, prva je da kažete da će sve biti lako, da ćemo lako završiti poslove, drugo da nema problema. Uvek ima problema i nikad nije lako. Ali, pošto imate i treba da imate efikasnu administraciju, onda te probleme možete da rešite relativno brzo. To ozbiljan poslovni svet zna i zato dolazi u velikom broju. Prodali smo već 150 hektara u toj industrijskoj zoni, tu radi 58 kompanija, ko ne veruje može da dođe da vidi. Svako može da dođe, da vidi, da izmeri, da proceni, da uporedi sa poslovanjem, bilo kojeg drugog grada. Ono što je jako važno naglasiti jeste da grad Šabac ima poslovno stabilne, jake finansije, iako nije baš u milosti države, ali mi nikada ni od koga nismo tražili milostinju, tražili smo samo ono što nam pripada. Mislim da ove teme treba da budu osvetljene i moraju da budu javne, jer je to način da se otvoreno priča o najvažnijim temama u Srbiji. Grad Šabac je skoro ušao u jednu finansijsku akviziciju, a to je zaduženje kod poslovnih banaka. Mi smo na tom tenderu dobili ponudu da uzmemo kredit sa 1,08 odsto kamate. U ovom trenutku se država zadužuje sa dva do tri i po odsto kamate.

Dakle, neverovatno je da jedan grad može da dobije povoljniju kamatnu stopu, nego što može država da dobije u ovom trenutku. Kada idete da uzmete pare od nekog on jako vodi računa kome daje i kada će mu pare biti vraćene, mora da bude siguran u tom poslu. Pošto smo mi pouzdan partner svima, nemamo nikakav problem da dobijemo povoljne kamatne stope. Sa druge strane ja sam morao u ovom postupku, o tome ću takođe govoriti u Strazburu, da otvorim temu koja je vrlo značajna, a to je kriminalizacija mene i mojih saradnika.

Optužen sam da sam zloupotrebio budžet i da sam ukrao 5.000.000 evra, a to se nije desilo. Izveštaj državne revizije je bio takav da su u Šabcu utvrđene neusaglađenosti u budžetu, a one su bile takve prirode da nisu uticale na poslovanje grada i nema štete za budžet. Takva je neusaglašenost utvrđena u svim lokalnim samoupravama, da kažem u poslovanju svih ministarstava, ali se ni protiv koga ne vodi krivični postupak, osim protiv mene. Protiv mene je pripreman politički linč, baš kao i protiv predsednika opštine Paraćin i Čajetina i o svemu tome ćemo izvestiti u Strazburu. Dakle, taj linč je bio doveden do tačke da se samo očekivala osuđujuća presuda, međutim, ja sam na sudu oslobođen a onda se sav taj linč koji je bio namenjen meni preusmerio na sudiju Osnovnog suda, koja se drznula da me oslobodi. To nema nikakve veze sa vladavinom prava, niti sa nezavisnošću institucija, naročito sa nezavisnošću najvažnije institucije u sistemu, a to je sud. Biljana Mraović, sudinica koja me je oslobodila, je bila podvrgnuta takvom linču, da je podigla krivične prijave protiv svih, da je obavestila i veće, odnosno Društvo sudija i Vrhovni savet sudstva da se izjasne o tome. Svi su digli svoj glas da se zaustavi taj medijski i svaki drugi linč protiv žene koja odgovorno radi svoj posao. Predsednik suda u Šapcu deli flajere na štandu Srpske napredne stranke. Predsednik suda u Šapcu je ubeđivao sudiju da donese osuđujuću presudu protiv mene. O čemu mi govorimo, kakvo je ovo društvo, kakva je ovo država. Ne znam kako neko može da sedi mirno i sluša šta se dešava. To što se desilo u gradu Šapcu će vrlo brzo da se desi svima u Srbiji. Da li zaista želimo da živimo u takvom društvu, da li zaista možemo da se nadamo da ćemo ući u EU, ako se takve stvari dešavaju. Ja ću o tome takođe govoriti u Strazburu i baš me interesuje šta će da kažu parlamentarci Saveta Evrope kada se budu suočili sa ovim dokazima.

U obrazovni sistem u Šapcu uveli ste besplatne programerske kurseve za sve građane. Da li je ta odluka i dalje na snazi? I generalno kakav je efekat postignut?

- Jedna od pet politika grada Šabca je da ima modernu školu za 21. vek. To je osnovna škola u jednoj smeni u kojoj đaci provode više vremena, u kojoj postoji jedan topli obrok, jedan sat fizičke aktivnosti i gde deca domaće zadatke pišu sa svojim nastavnicima. To je škola koja treba da obezbedi da se sve što se tiče škole završi u njoj, da bi deca onda imala slobodno vreme sa svojim roditeljima, koje mogu da provode u krugu porodice, tako smo mi zamislili školu. Sada taj projekat realizujemo tako što školu rekonstruišemo i priremamo za taj program. Mislim da je to jedna od najvažnijih tema koje mi imamo u ovom trenutku. Dok se taj posao ne završi, a ne može da se završi pošto taj projekat košta negde oko tri i po miliona evra, a mi u ovom trenutku nemamo dovoljno novca da ga završimo do kraja, koristićemo sve moguće resurse. Kod nas u poseti su bili predstavnici Republike Slovenije, koji imaju važne poslove u Republici Srbiji ovih dana, ali učestvuju i upoznati su sa našim projektom, jer smo se mi obratili na "razne adrese", dobili smo od njih podršku da se taj projekat realizuje i jako im se svideo. Mi u našem gradu imamo i naučni park.

Imamo dve veoma zanimljive lokalne politike: prva je da svako dete u Šapcu nauči da pliva o trošku grada - da Šabac dube grad bez neplivača i to se odvija kroz program u školama. Svi đaci prvaci od 1. oktobra već idu na obuke, u ovom trenutku je već preko 5.000 dece naučilo da pliva besplatno i mislimo da je to vrlo važno za osposobljvanje i ulivanje hrabrosti kod dece, da bi uopšte negde mogli da krenu da se suočavaju sa nekim novim izazovima koji ih čekaju. Sa druge strane imamo jedan program koji se zove "Da svako dete u Šapcu nauči da igra kolo" koliko god to delovalo neobično, mislimo da treba da budemo i da postanemo deo globalnog sveta, ali ne možemo da uđemo u globalizaciju nepripremljeni kakvi jesmo danas. Zato imamo taj program koji negde treba da osposobe decu da savladaju nešto što je naša tradicija i naša kultura, a vrlo je dobro prihvaćeno kod svih. To smo mi, dakle kolo, to smo mi, to je duh našeg naroda i ne možemo da pustimo mlade da se globalizuju, a da ne znaju ko su i šta su. Siguran sam kada ih dodatno ojačamo i osposobimo za ovu bitku koja se zove život da će oni onda u toj bici da pobeđuju, ali da je dužnost ljudi koji se bave javnim poslovima da vode računa i o tome.

Naravno da smo mnogo snage uložili i u to da mlade ljude okrenemo prema savremenim tehnologijama, ali to nije nešto što može da se desi preko noći i nije nešto što može da se fingira. To je ozbiljan proces, koji zahteva ozbiljno vreme. Da biste decu naučili modernim stvarima mora te decu da imate osposobljen nastavni kadar, nemamo ih sada. Ko god kaže da imamo laže i pošto ih nemamo taj proces će ići sporo. On što smo mi uradili u gradu Šapcu je to da smo počeli da kreiramo jednu IT zajednicu u gradu koja mora da bude spontana, mora da bude životna i mora da bude održiva. Ta zajednica sada postoji i otkad smo je formirali, postoji od aprila ove godine, mi imamo osam kovorkera koji su počeli da rade iz te zajednice i da zarađuju novac za sebe i svoju porodicu, očekujemo da se to proširi. Imamo jednu bazu mladih, obrazovanih ljudi koji su sposobni da programiraju od njih zavisi da li će to da rade iz Šabca ili će raditi od negde iz sveta, ali mi negde tu bazu moramo da postavimo. Mladi ljudi će otići iz Srbije ako im ne pružite kvalitetne uslove za život. Kvalitetni uslovi za život ne podrazumevaju samo posao. Mladi sposobni ljudi mogu sebi da nađu posao, važno je šta se dešava posle posla, kako vam izgleda grad, kako izgleda sredina u kojoj živite, da li je čisto, da li je uredno, da li im dete ima gde da ide u školu. Šabac nema listu čekanja za vrtiće, sva deca koja dođu za vrtić se upisuju u vrtić. Mi nemamo tih problema.

Ljudi moraju da se osećaju dobro, zato 7 odsto za kulturu, zato morate da imate programe i sadržaje koji se dešavaju nakon rada. Ako uspemo tako da organizujemo naše zajednice, da ljudi pomisle i da osete da živeti u malim gradovima po Srbiji ili u svim gradovima u Srbiji je moguće, a da pri tom možete da ostvarite svoje potencijale i svoje talente, onda će ljudi ostati, a to ne može da se desi preko noći i ne može da se desi sa ljudima koji sada predstavljaju vlast u Srbiji, pošto je sve ovo što danas vidite lažno i pošto je tako ljudi odlučuju da napuste zajednice. 70.000 ljudi je, koliko ja imam informaciju, napustilo Srbiju prošle godine. To je najfunkcionalniji deo društva. Ne znam kako će izgledati brojke za ovu godinu, ali će biti dramatično lošije nego prethodnih. Pred građane se mora izaći sanovim politikama, mora se izaći sa novom ponudom, a da to bude istinito. Ljudi će to razumeti. Moja ideja, odnosno ono kako ja vidim politiku u budućnosti je da će pravda i istina uvek sigurno da pobedi, ali se za nju moramo izboriti i to nam niko neće doneti sa strane, to moramo sami.

Radili ste svojevremeno i u Republičkom zdravstvenom fondu. Prema inostranim istraživanjima građani Srbije najviše uplaćuju u zdravstveni fond, a većina njih je nezadovoljna uslovno rečeno uslugom koju dobija. Kakvo iskustvo vi nosite iz perioda rada u Republičkom zdravstvenom fondu, da li ste detektovali neke probleme radeći u ovoj instituciji?

- Ta tema mi odavno nije u fokusu. Ono što mogu da kažem je da ja ne znam tačno kakvi su podaci i ne mogu bez tačnih podataka da nešto debatujem o tome, ali generalno vidim da situacija u zdravstvu u Srbiji nije dobra i da se veliki broj građana žali. Žale se na usluge u primarnoj zdravstvenoj zaštiti ili jednostavno u domovima zdravlja, žale se na nemogućnost da dođu do kvalitetne usluge na sekundarnom nivou, odnosno u bolnici. Znam da se Šabčani u šabačkoj bolnici jako muče i da veliki broj usluga dobijaju nakon dugog čekanja i u Beogradu i u Valjevu, a jako malo u Šapcu i to vam oslikava situaciju u zdravstvu u ovom trenutku. Znam da je napravljen neki projekat "Karavani zdravlja" u kome se ljudi vikendom leče imali ne imali zdravstvenu knjižicu. Ne radi se na tome da se situacija popravi, nego da ona samo izgleda dobro. Time se ozbiljno urušava zdravstveni sistem ove države i imam osećaj da nikog nije mnogo briga za to. Bolesni su otpisani, a bavi se ovim zdravim ljudima. Za zdrave ljude se organizuju preventivni pregledi i razne druge preventivne usluge koje bi negde trebale da fingiraju da postoji neki ozbiljan i zdrav pristup, a on zaista ne postoji. Kada bismo ozbiljno pogledali brojeve i koliki je broj bolesnih, broj zdravih osoba, šta je sa najkritičnijim bolestima od kojih ljudi umiru, verovatno bismo se svi iznenadili, umesto toga vama ministar zdravlja otvara pušionice po aerodromima i pokušava da izađe sa nekakvom politikom rekonstrukcije bolnica. Dobio sam informaciju iz vrlo poverljivih izvora da je u ovom trenutku rekonstrukcija šabačke bolnice, kao jedne od 23 velike zdravstvene ustanove u Srbiji, stopirana. Kako, iz kojih razloga ja ne znam, ali mislim da ne bi bilo loše da dobijemo neka objašnjenja u vezi sa tim.

Opština Šabac važi za jednu od opština koja mnogo ulažu u kulturu. Na koju manifestaciju ste posebno ponosni, a šta biste voleli da unapredite?

- Mnogo stvari u ovoj državi odvija se na nenormalan način, mi smo se ove godine suočili sa jednom stvari za koju nismo mogli da verujemo da će da nam se dese. Grad Šabac, odnosno jedan organizacioni odbor koji se bavio organizacijom "Šabačkog vašara", po kome je inače Šabac poznat po Srbiji i u regionu je donio odluku da se preseli na drugu lokaciju koja bi bila mnogo bolja za organizaciju. Od tog trenutka mi smo se suočili sa takvim pritiscima SNS-a koji su išli čak dotle da je prostor na kojem će se održavati vašar radioaktivan, da će deca da stradaju, da će mnogi da izgube živote, da će taj vašar da bude fijasko i da će to da dovede do jedne nenormalne atmosfere u društvu. Dotle ide ludilo Srpske napredne stranke. Mi smo, naprotiv, zahvaljujući toj njihovoj negativnoj kampanji imali jedan od najboljih vašara ikada. Dakle, 250.000 ljudi je za sedam dana došlo na "Šabački vašar". Imali su uređene saobraćajnice, vodu, kanalizaciju, sve ono što nisu imali na staroj lokaciji, ali su svi došli da vide kakvo će čudo da se desi. Pošto je vašar sam po sebi veliko čudo, desilo se to da smo imali odličan provod, dobru atmosferu, da su svi zaradili na tom vašaru i grad i ugostitelji i da su se ljudi dobro proveli. Šapčani vole vašar i vole da se druže, otvoreni su i prijateljski nastrojeni, vole da imaju goste, da ih prime. Šabački kraj je bogat kraj u kome ima dosta dobrih domaćina. Mi ćemo u perspektivi, što se tiče manifestacija, voditi računa o tome da sledeće godine taj vašar bude još lepši i još bolji, a ostale manifestacije se negde odvijaju prema planu. Mi svake godine imamo puno turista, puno posetilaca, mislimo da "Šabački karneval", "Šabački letnji festival" i druge manifestacije mogu da budu vrlo interesantne i zanimljive turistima iz regiona.

Šabac je grad u kome je Srpska napredna stranka u opoziciji. Kako ste to postigli?

- Više puta sam rekao dok smo razgovarali da ako je moguće da Srpska napredna stranka bude pobeđena na izborima 2016. godine u Šabcu, u Paraćinu, u Čajetini, onda je moguće da bude pobeđena svuda u Srbiji. Mi znamo kako se to radi.

Oformljen je Savez za Srbiju, koji je i počeo sa delovanjem. Vi ste bili jedan od osnivača. Verujete li da Savez može da pobedi aktuelnu vlast?

- Da, SZS može da pobedi aktuelnu vlast. SZS je u ovom trenutku jedina ozbiljna opoziciona struktura, koja nije savez ni protiv koga, nego savez za poštene izbore. Pošteni izbori štite demokratiju u društvu, štite pravo glasa, štite medije u Srbiji. Ono što je naša bazična tema je sloboda, koje u ovom trenutku nema, koja može da se postigne poštenim izborima. Mi u SZS smo različiti. Trenutno ima deset organizacija i puno novih pokreta koji nam pristupaju, svi ti ljudi imaju nekakve svoje politike koje su ostavili po strani, jer sada imamo jednu zajedničku temu, a ta tema su pošteni izbori u Srbiji i naša ponuda je sledeća: "Dajte da pripremimo društvo za jedne poštene izbore, da dođe tehnička Vlada koja će da izgradi institucije, da postavi stvari na svoje mesto i da onda vidimo koje su najbolje politike koje će dobiti podršku od građana." Mi smo za debatu, za debatu o svim temama u društvu, ali te debate danas nema. Nema debate o Kosovu. Niko danas ne može da vam kaže šta je ideja o Kosovu, pošto nema politike po tom pitanju, kako bilo ko može o tome da se izjasni, kako može da kaže svoje mišljenje. Nema debate u parlamentu. Parlament je potpuno suspendovan, a to je najviše telo ove države. On ne postoji, ono što postoji je potpuno kontra od onog kako treba da izgleda jedan parlament i nema debate o bilo čemu drugom. Pošto svega toga nema mi mislimo da je važno da Savez za Srbiju nastupa zajedno, da SZS istakne to kao najvažniju temu u društvu i da pokuša da dobije poverenje kod građana. Rekao sam već negde na početku, pravo je čudo da uopšte postojimo u okolnostima u kojima smo maltretirani, u kojima smo progonjeni, u kojima smo provučeni kroz medijsko blato, ali tu smo borićemo se i tražimo vrlo jednostavnu stvar, a to je da ovo društvo postane slobodno i da se čuje svačija reč. Onda neka na nekim poštenim izborima građani kažu šta misle.

Spomenuli ste Kosovo. Kakav je Vaš stav po tom pitanju?

- U ovom trenutku stav Saveza za Srbiju se kreće u granicama Ustava Republike Srbije i Rezolucije 1244, zato što su to jedini akti doneti od strane nadležnih organa Republike Srbije po tom pitanju. Voleli bismo i da se izrazimo i povodom stava države o tom pitanju, ali tog stava nema kao što sam rekao, niti ja znam da postoji stav bilo kojeg nadležnog organa Vlade Republike Srbije o Kosovu. Mislim da je to najvažnija tema u državi, koja zaslužuje debatu. Unutrašnji dijalog ne postoji po ovom pitanju, kao što ne postoji dijalog o bilo čemu. Nepostojeći dijalog ne dozvoljava ni društvu da se razvija, niti može da da odgovore na ključna pitanja. To svi znaju, i predstavnici EU, i sve ambasade u Republici Srbiji. Ne vidim zašto je teško debatovati o toj temi, zašto je ne otvoriti kao i svaku drugu temu. Ne vidim zašto, osim da je priroda i tehnologija ove vlasti da suzbije bilo kakvu slobodu govora i mišljenja. Zato Savez za Srbiju postoji, da se izbori za fer i poštene izbore, da se izbori za slobodu govora, slobodu medija, slobodu institucija, kako bismo najzad mogli da počnemo da živimo u slobodnom društvu.

Da li u bliskoj budućnosti razmišljate o političkom angažmanu na republičkom nivou? Imate li neke ambicije u tom pogledu?

- S radošću ću da vas informišem da sam ja predsednik stranke Zajedno za Srbiju, koja je formirana 2013. godine, uskoro će da se napuni pet godina od njenog postojanja, i mi smo parlamentarna stranka. Mi imamo svog predstavnika u parlamentu, tako da se mi ozbiljno bavimo politikom na republičkom nivou. Mesto u kojem možemo da delujemo, da sve te velike i važne državne teme i politike prikažemo kako izgledaju u svakodnevnom životu građana je upravo Šabac. Ja kažem svima: "Ko ne veruje, neka dođe i neka vidi". U Srbiji može da se živi bolje, može da se živi kvalitetnije. U Srbiji može slobodno da se govori. U Šbac dolaze zabranjeni karikaturisti, zabranjeni umetnici, zabranjeni glumci i predstave, zabranjeni književnici. On svi dođu u Šabac gde mogu slobodno da stvaraju i gde mogu slobodno da se izraze. Često se začude nad tom slobodom. Dakle, to je moguće i zašto ne bismo tu slobodu, taj "pelcer" udenuli u celu Srbiju, pa pokušali da takvom Srbiju učinimo. Kažem vam: "Bez slobode nema boljeg života".

Interesantno je da vas građani Šapca često viđaju kako biciklom odlazite na posao. Da li to idalje praktikujete?

- Odlazim i biciklom i peške na posao i to ne radim samo otkako sam postao gradonačelnik, nego oduvek. Zdravo živim i ja i moja porodica i trudimo se da budemo aktivni, a to bih preporučio svakom da pokuša da promeni svoje navike, da ih učini zdravijima, jer će mu to sigurno obezbediti da bude generalno zdraviji i da se bolje oseća. Drugo, preporučio bih svim političarima da promene prevozno sredstvo, jer će onda možda postati bliži građanima, pa će moći da na semaforu, na ulici, na trotoaru, na pijaci budu pristupačniji građanima i da sa njima razgovaraju o svim važnim temama. Onaj ko nije spreman da se suoči sa svojim građanima, taj ne treba da se bavi politikom.

Zaplakali ste na otkrivanju spomenika stradalih novinara u Šapcu. Šta je za Vas značio taj trenutak, šta Vas je u samom tom događaju tako dirnulo?

- To je bio jedan emotivan trenutak. Šabački novinari koji su tragično stradali 1991. godine na Baniji u Hrvatskoj, a išli su tamo da posete naše vojnike, da informišu njihove porodice o tome kako je na ratištu, simbol su novinarstva i simbol su profesionalnog odnosa prema jednoj od najvažnijih profesija na svetu. To što smo mi sada tamo digli spomenik u kome je učestvovala čitava zajednica, dakle mi smo taj spomenik dobili kao poklon naših prijatelja iz Bijeljine i porodice Pavlović, istovremeno u tome su učestvovali i šabački novinari koji su pokrenili čitavu inicijativu, grad Šabac, porodice. To je bio jedan emotivan i potresan trenutak za mene kada smo otvarali taj spomenik, jer negde, prođe vam kroz glavu sve što se desilo u tih 20 godina. Malo pre toga gledao sam jednu dobru predstavu u Šabačkom pozorištu o Dadi Vujasinovć i kroz život i kroz sve vam prođu neke velike i važne slike, to je bio jedan emotivan trenutak. Ono što je mene posebno zabrinulo jeste to što mislim da negde generalno govori o situaciji u kojoj se nalaze novinari i danas, a to je taj neverovatni pritisak na profesiju. Ništa se nije promenilo 28 godina. Danas novinari žive još gore i profesije su im još ugroženije nego što su bile tada. Situacija je takva da ljudi više ništa ne mogu ni da kažu o svim tim stvarima, samo je najvažnije kako će nešto da se prenese.

Bonus video:

Espreso intervju - Dragan Marković Palma