VUK JEREMIĆ: Velika je laž da nas FINANSIRAJU IZ KATARA, plate u NARODNOJ STRANCI nisu u HILJADAMA EVRA! (VIDEO)

Predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić bio je gost Espreso intervjua. Sa Jeremićem smo pričali o napadima na Narodnu stranku, ko stoji iza njih, o Kosovu, šta zapravo razgraničenje znači, o Savezu za Srbiju i zašto u njemu nema Jankovića, Tadića i Šapića, da li će se opozicija u jednom trenutku ujediniti...

Jeremić nam je rekao i zašto tvrdi da su srpskoj diplomatiji potrebne korenite promene, kakvo je stanje u Narodnoj stranci, kakvo je stanje danas i šta očekuje ubuduće, da li su tačne informacije da su njegova, Ponoševa i Jovanovićeva plata po nekoliko hiljada evra i kolike su plate u Narodnoj stranci uopšte, kako se finansira NS, a da to nisu članarine, kao i šta je sa optužbama vlasti da ih finansiraju moćnici iz Katara...

Pogledajte intervju sa Jeremićem u videu:

Pre godinu dana ste osnovali Narodnu stranku. Kakvo je stanje danas, i šta očekujete ubuduće?

- Pre tačno godinu dana, 22. oktobra osnovana je Narodna stranka u okolnostima za koje su mnogi verovali da su nemoguće, i da se formira organizacija u klasičnom smislu, koja ima svoju infrastrukturu i koja je prisutna u svim delovima zemlje. Danas, godinu dana kasnije imamo teritorijalne organizacije na više od 70 odsto teritorije Srbije, računajući Kosovo i Metohiju. Trocifren broj teritorijalnih organizacija, mislim da je to jedan veliki uspeh. Ne mogu da kažem da ga nisam očekivao, ali mnogi su se našli začuđeni zbog toga. Mislim da je to jedina politička organizacija u opoziciji koja ima široku paletu ljudi koji su i prepoznatljivi i ostvareni u svojim profesijama, koje vezuju zajedničke vrednosti, ali koje nisu samo klub govornika, već jedna organizacija koja je počela da se ustrojava u vrlo nepovoljnim okolnostima, kao prava politička stranka, prava politička organizacija. To neće biti dovoljno da se promeni režim, da bi se promenio režim biće potrebno i ujedniti opoziciju i neki drugi preduslovi da se steknu. Ali, bez ovoga, bez infrastrukture to se na kraju neće sprovesti. Jedina infrastruktura u ovom smislu koja raste je infrastruktura Narodne stranke, i mi ćemo sve svoje resurse u tom smislu nesebično podeliti sa našim kolegama i saveznicima iz Saveza za Srbiju.

Govori se da su vaša, plata Zdravka Ponoša i Nikole Jovanovića po nekoliko hiljada evra. Kakve su plate u Narodnoj stranci?

- To nije istina prosto, plate u Narodnoj stranci svakako nisu u hiljadama evra, plate odgovaraju realnosti života u Srbiji, i ovog trenutka su manje, ja bih rekao, nego što vrede ljudi koji obavljaju te poslove, ali kod njih postoji ta vrsta entuzijazma i vere u ispravnost naših ciljeva i u zajednički uspeh, tako da sam im zahvalan što i bez naročito velikih kompenzacija to obavljaju.

Kako se uopšte finansira Narodna stranka, a da to nisu članarine? Šta je sa optužbama vlasti da vas finansiraju moćnici iz Katara?

- Što se tiče tih optužbi, to je prosto jedna laž, jer, da je to tako videlo bi se. Mi sve svoje finansije prijavljujemo, nama poreska uprava ne izlazi iz naših prostorija, tako da postoji bilo koja vrsta kontraverze, a konkretno finansiranje iz inostranstva nije dozvoljeno po našim zakonima, pa verujem da bi to već bilo predmet krivičnih prijava, što naravno, nije slučaj. Narodna stranka se isključivo finansira od priloga svojih članova, nekih manjih, nekih većih, ali, drugih prihoda nemamo.

Narodna stranka se u poslednje vreme suočava sa napadima tokom održavanja skupova. Šta se dešava i ko stoji iza toga?

- Sigurno ne stoji Udruženje penzionera. Po svoj prilici stoji vlast, jer jedino vlast danas u Srbiji ima kapacitet da nešto onemogući, institucionalno ili van institucionalno. A, zaista je pojačana aktivnost aktivista režima u sprečavanju bilo kakve vrste obraćanja narodu od strane opozicije. Narodna stranka je možda od svih aktera opozicije ovog trenutka najaktivnija na terenu, na ulici, na štandovima, i zbog toga mislim da smo mi ti koji dobijaju tu prvu dozu agresije i udara. Ne znam da li ste videli način na koji se aktivisti režima obraćaju aktivistima Narodne stranke u Novom Sadu, šta se dešava u Vrbasu, širom Srbije, i na kraju krajeva u mnogim gradovima u Srbiji. Zabranjuje se održavanje tribina, kako Narodne stranke, tako i Saveza za Srbiju. Ako u jednom Nišu, drugom najvećem gradu u Srbiji ne može da se pronađe nijedna jedina prostorija sa tavanicom, nijedna zatvorena prostorija koja je u privatnom ili državnom vlasništvu, u kojoj opozicija može da održi tribinu, kojoj bi prisustvovali samo simpatizeri opozicije, onda to govori da smo već ušli u jednu fazu gde je sprečavanje iskazivanja drugačijeg mišljenja postao sastavni deo političkog života, a to je odlika totalitarnih sistema.

Kakav će biti ishod kada je Kosovo u pitanju?

- Znate kako, ono što ova vlast trenutno želi da uradi, potpuno je skretanje pažnje javnosti, izjave rukovodstva, pre svega predsednika Srpske napredne stranke, da je njegova politika doživela poraz. To nije tačno. Ovoga trenutka nikada bliže nismo bili razgraničenju takozvanom između Srbije i Kosova, nikada se intenzivnije nije razgovaralo iza kulisa o tome. U 2019. godini ukoliko ne uradimo nešto što će sprečiti ovaj režim da dođe do toga, u 2019. godini doći će do toga, do potpisa na pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova. Tako se taj sporazum naziva. Taj sporazum koji treba da potpiše neko iz Srbije, da li će to biti Aleksandar Vučić, ja lično ne verujem, on za to gaji Anu Brnabić, to je moje mišljenje, nemam za to direktne informacije, da Ana Brnabić stavi taj potpis, a da posle toga bude puštena niz vodu. Ali, dozvoljavam da grešim. U svakom slučaju, ono što nam se sprema je potpis. U svakom slučaju, ono što nam se sprema je potpis na razgraničenje, na precrtavanje granice, na Preševo kao deo buduće države Kosovo, na to da neke od naših najvećih svetinja srpskog naroda, to su Visoki Dečani, Pećka Patrijaršija, Gračanica, ostanu na Kosovu koje smo mi tim potpisom priznali, i za svega nekoliko godina postanu svetinje Albanske pravoslavne crkve, koja je kao i SPC potpuno autokefalna i međunarodno priznata, a na teritoriji jedne zemlje u pravoslavnom svetu možete imati samo jednu crkvu. Dakle, to što ste me pitali, dešava se da li u prvom ili drugom kvartalu 2019. godine, godine u kojoj obeležavamo 800 godina postojanja Srpske pravoslavne crkve. Dakle, 1219. godine hirotonisan je u prvog arhieposkopa srpskog Sava Nemanjić, a srpska crkva dobila autokefalnost, dakle nastala nezavisna autokefalna Srpska pravoslavna crkva. Na osamstotu godišnjicu Srpske pravoslavne crkve neko odavde planira da se razgraniči sa Pećkom Patrijaršijom i Savinim tronom. Ne morate verovati u Boga da ne vidite da to ne može a da ne bude prokletstvo. Ali, da sad u tim velikim kategorijama ne govorimo. Ukoliko dođe do potpisa, Kosovo će postati član UN, ukoliko bude član UN kao što je danas i Albanija, ne postoji apsolutno ništa u međunarodnopravnom poretku što može da spreči da se dve članice UN dobrovoljno spoje. Ja nemam baš nikakvu sumnju da će oni to, u roku do nekoliko godina i uraditi. Naš sused će biti Velika Albanija, i bojim se da će taj sused imati više, a ne manje teritorijalne aspiracije prema našoj zemlji, nego što ga u ovom trenutku ima polupriznato Kosovo.

Zašto u Savezu za Srbiju nema Jankovića, Tadića, Šapića?

- Mislim da je to, pre svega, pitanje za njih. Što se tiče Narodne stranke, mi se od svog osnivanja zalažemo za apsolutno jedinstveni front opozicije, i svi oni koji su opozicija danas u Srbiji, što se tiče Narodne stranke su dobrodošli u Savez. Savez je formiran početkom septembra, a usvojen je glavni programski dokument Saveza za Srbiju, plan za Srbiju, 30 tačaka, dakle, nije istina da smo se okupili samo da bismo srušili Vučića. Imamo određene programske ciljeve oko kojih smo se svi ujedinili, tako da od tada postoji i ta druga obaveza, ne samo da budete opozicija na svim nivoima, da niste na lokalnom, niti na bilo kom drugom nivou angažovani sa vladajućom strankom, sad uz to imamo i programski dokument onih koji imaju aspiraciju da pristupe Savezu za Srbiju, bi trebalo da ga prihvate.

Mislite li da će se u nekom trenutku opozicija potpuno ujediniti?

- Uveren sam da hoće.

Kao bivši ministar inostranih poslova tvrdite da su u diplomatiji potrebne hitne, korenite promene. Koje, na primer?

- Mnogo ima toga o čemu bi trebalo da razgovaramo, i zašto danas to ne izgleda kako bi trebalo.

Koje su ključne?

- Prva najvažnija je ta da bi diplomatija trebalo ponovo da se uključi u međunarodne odnose Srbije, jer danas je celokupan odnos sa svetom u potpunosti monopolizovan od strane čoveka koji prestoluje na Andrićevom vencu. Nije ministarstvo spoljnih poslova od ministra pa nadalje neko ko se suštinski bavi međunarodnim odnosima. To nije uvek bilo tako. Naravno, tu je neko ko je centralna vlastUvek postoji neko ko je centralna vlast, da l' je to premijer, u nekim drugim sistemima predsednik države, ministarstvo spoljnih poslova na čelu sa ministrom sprovodi spoljnu politiku. Ali, nije sprovođenje spoljne politike samo zakazivanje sastanaka i preleta avionom. Diplomatija je stvar koja ima svoj kapilarni karakter. Vi morate razgovarati na svim nivoima o sprovođenju vaše politike i zalagati se za vaše interese svuda na svetu. Ne može jedan čovek to sve da radi. A ovde je tendencija očigledna, ne samo u međunarodnim odnosima, već ukupno, da se jedan čovek bavi svim, i to ne može doneti dobre posledice. Naročito u diplomatiji koja je izuzetno složena i komplikovana stvar, a pogotovo kada čovek koji preuzme apsolutno sve u diplomatskom ophođenju sa svetom tome nije naročito vičan, ni jezički, niti na bilo koji način nije naročito nadaren za komunikaciju sa strancima, i tu, naravno govorim o Aleksandru Vučiću, koji to odbija da prizna, i kome niko iz diplomatije to ne sme ni da kaže. Vi više ne možete da kažete, ne možete da uputite ni savet ma koliko bio dobronameran, jer se plašite za posledicu, ukoliko ga iznesete.

Bonus video:

Vuk Drašković za Espreso sa Sajma medija