ĐILAS DAO 6 MILIONA, DRAMA NA SKUPŠTINI NUNS! Pljuštale teške reči, prozivke, svi pitaju ZAŠTO SE OVO KRILO

U žestokoj raspravi, koja je oštro podelila učesnike vanredne skupštine NUNS, bilo je i zahteva da se glasa o poverenju rukovodstvu zbog prikrivanja pozajmice Dragana Đilasa Medija centru i insinuacija na račun Vladimira Kostića, koji je o toj pozajmici pisao.

Predsednik NUNS-a Slaviša Lekić tvrdi da nije doveo u pitanje Kostićev integritet, ali je tokom sednice rekao da on taj tekst ne bi objavio i da se pita zašto je objavljen godinu dana posle ugovora sa Đilasom, koji, prema njegovom mišljenju, kao i prema mišljenju mnogih drugih učesnika skupštine, nije sporan.

Burna, na momente žestoka, uvredljiva, neprijatna rasprava na vanrednoj skupštini NUNS-a podelila je 120 prisutnih članova udruženja, pre svega oko pozajmice Dragana Đilasa Medija centru, koji je ovo udruženje osnovalo, ali i oko novinara Vladimira Kostića, koji je o toj pozajmici napisao tekst, a mnogo puta je pomenuta i Cenzolovka, koja je taj Kostićev tekst objavila, kao i Tamara Skrozza, koja je posle ove afere najpre napustila Izvršni odbor, pa onda i NUNS.

Predsednika NUNS-a Slavišu Lekića, koji je rekao da takav tekst ne bi objavio, podržao je, ili bar nije kritikovao, najveći deo Izvršnog odbora, ali i veliki deo učesnika skupštine koji ne vide problem u odluci direktora Medija centra Branka Gligorića (za koju je Lekić znao i podržao je) da pozajmi novac od političara – poznatog i po svojim napadima na nezavisne novinare i medije, po osnivanju tabloida i pokretanju prvog rijalitija u Srbiji.

Oni su pozajmicu pravdali poslovnim pragmatizmom, velikom finansijskom krizom u kojoj se MC nalazi, kao i time što Đilas za novac koji je pozajmio nije postavio nikakve uslove. Jedan deo novinara zamerio je Kostiću što nije pokazao lojalnost ili što je tekst uopšte objavio, dok su mu drugi čestitali na profesionalizmu i podržali to što je kritički pisao o udruženju čiji je član.

Predsednik NUNS-a Slaviša Lekić optužio je Kostića za insinuacije, a njega i Cenzolovku, koja je ovaj tekst objavila, pitao zašto baš u tom trenutku objavljuju bajatu vest od pre godinu dana.

Kostić je, u emotivnom obraćanju Lekiću i skupštini, oštro demantovao svaku insinuaciju, otkrio je da je Lekić ranije insinuirao da tekst nije Kostićev, kao i da ga je još tokom intervjua predsednik NUNS-a pitao ko mu je meta – Lekić ili udruženje čiji je predsednik.

Ovaj mladi istraživački novinar rekao je da se, pišući tekst, vodio isključivo profesionalnim razlozima, da o svom otkriću nije hteo da ćuti zato što veruje da je u interesu javnosti da za njega sazna, a Lekića je podsetio da je NUNS ove godine nagradio istraživačku priču KRIK-a o „tetki iz Kanade“, odnosno pozajmici Aleksandra Vulina – koja je u trenutku objavljivanja bila stara tri godine i niko je zbog toga ne smatra bajatom.

Vladimir Kostić, uprkos značajnoj podršci koju je na skupštini dobio od onih koji misle da je on odličan novinar i da je bilo u interesu javnosti da se ta priča objavi, poručio je i da će sutra (ponedeljak) istupiti iz članstva NUNS-a.

Kostića su podržali gotovo svi mlađi članovi NUNS-a prisutni na skupštini (Dušan Mašić je primetio da je manje od 10 odsto ljudi na skupštini mlađe od 35 godina), kao i pojedini istaknuti novinari, ističući njegovu profesionalnost i principijelnost, ali mu je Lekić u jednom trenutku rekao da njegove reči doživljava kao pretnju. Takva konstatacija nije bila najjasnija, jer ni posle preslušavanja snimka sa sednice izveštači nisu primetili da je Kostić išta slično rekao.

Kostića je snažno podržao i Dragan Kremer iz Fonda za otvoreno društvo, koji smatra da NUNS ima veliki problem u komunikaciji, da je Đilasova pozajmica skrivena od članstva, da je sjajno to što je Kostić istražio tu priču i što je ona objavljena, te je rekao i da misli da je zbog toga rukovodstvo NUNS-a trebalo da podnese ostavku ili da se glasa o njihovom poverenju. Ni ovaj, kao ni nekoliko drugih predloga, predsedavajući Stojan Marković nije stavio na glasanje.

Raspravljalo se, povremeno na neprimeren način, i o ostavci Tamare Skroze na članstvo u Izvršnom odboru, a kasnije i o njenom izlasku iz udruženja. Ona nije prisustvovala sednici, što nekima nije smetalo da kažu kako ne razumeju takav etički puritanizam.

Bilo je novinara koji su oštro branili njeno pravo na odluke koje je donela. Lekić je rekao da je i on ranije razmišljao i radio kao Skroza, ali i da misli da bi sada bilo neodgovorno tako raditi ispred organizacije koju zastupa.

Zbog značaja ovih diskusija ne samo za članove NUNS-a već i za novinarsku scenu, prenosimo delove najzanimljivijih govora na vanrednoj skupštini NUNS-a. U senci ove rasprave, juče se razgovaralo i o problemima sa donošenjem medijske strategije, projektnom sufinansiranju medija i pregovorima sa Vladom Srbije.

Lekić: Zvao sam i Caneta Subotića i Nikolu Petrovića

Predsednik NUNS-a Slaviša Lekić najpre je podsetio na to da je NUNS osnivač Medija centra d.o.o., Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, Fondacije „Dušan Bogavac“, a indirektno i suosnivač dve fondacije kojima je osnivač Medija centar – Fondacije Medija centar i, kako je Lekić rekao – „nažalost, Ebart fondacije“.

Ukazao je i na finansijske probleme Medija centra, koji je 2014. dugovao 38 miliona, dok je sada dug smanjen za 20 miliona. Rekao je i da je 2017. MC ostvario „skroman profit“ i da u njega nije uračunata pozajmica koju je u maju te godine uzeo od Multikom grupe d.o.o. u vlasništvu Dragana Đilasa. To je bilo nepuna dva meseca pošto je Lekić postao predsednik NUNS-a.

Lekić je rekao da je zbog dugova MC i sam kontaktirao sa nekoliko ljudi „iz sveta biznisa“, kao što su Stanko Cane Subotić, kum Aleksandra Vučića Nikola Petrović, ali da mu se oni nisu javili.

Objasnio je i da NUNS, kao osnivač, može Medija centru da sugeriše programsku koncepciju, ali da nema prava da se meša u poslovnu politiku MC.

Lekić je rekao da je direktor MC Branko Gligorić kontaktirao sa Draganom Đilasom, a onda citirao deo Kostićevog teksta sa portala Cenzolovka:

Ugovor, u koji je Cenzolovka imala uvid, potpisan je 11. maja 2017. godine između Multikom Group, koji je kao direktor zastupao Dragan Đilas, i Medija centra, koji je zastupao Branko Gligorić. Iznos pozajmice je šest miliona dinara i isplaćen je u tri rate, u maju, junu i julu te godine. Ceo iznos bi trebalo da se vrati do 10. jula 2020. godine, bez bilo kakvih drugih obaveza.

Lekić nastavlja: Medija centar je – sada me pratite pažljivo – od preduzeća osobe koja nije osuđivana i nije pod istragom, uzeo pozajmicu bez kamate, sa rokom vraćanja od tri godine, uz ugovor u kome je definisano kako će se ona obaviti – sa računa na račun firme.

O tome sam izvestio članove tadašnjeg Izvršnog odbora, nije bilo glasanja niti rasprave. Đilas nije ništa tražio kao protivuslugu, ni od MC niti od NUNS-a, pa njegove usluge nije koristio ni tokom izborne kampanje. (…)

4. juna ove godine, 390 dana od potpisivanja ugovora o pozajmici Multikoma Medija centru, na portalu Cenzolovka pojavio se tekst Medija centru NUNS-a Dragan Đilas pozajmio šest miliona dinara. U tekstu su verno prenete moje reči. Razgovarao sam i sa drugim sagovornicima, i Brankom Gligorićem i Vukašinom Obradovićem, koji nisu imali primedbe na novinara koji je napisao tekst.

Meni je jedino zasmetala insinuacija kako mi, citiram: Đilasova reputacija nije smetala da prihvatim pozajmicu koju je Multikom dao Medija centru. Niti sam tražio pozajmicu, niti sam odlučivao o njoj.

Ta insinuacija je narednih dana zauzela naslovne strane prorežimskih medija.

Spaić: Rukovodstvo pogrešno hendlovalo priču o pozajmici

Tamara Spaić: Odlično je što je sazvana skupština, međutim – način na koji smo počeli da pričamo o tome dovodi u pitanje značaj NUNS-a. Kao što je rekao Arežina, mi ovde moramo da govorimo na način da ova organizacija opstane. Ne možemo da se svađamo i ponovo napadamo integritete drugih. Slaviša, ja te podržavam i jako volim što si predsednik NUNS-a, ali način na koji si ponovo ušao u tu priču je pogrešan.

Da li je u nemogućoj situaciji dobro uzeti novac od tajkuna i od aktivnog političara – o tome možemo da glasamo. Ali to je mnogo manje važna stvar od pitanja kako funkcioniše i kako se odlučuje u okviru NUNS-a. Način na koji je NUNS, odnosno rukovodstvo hendlovalo celu priču o toj pozajmici je – pogrešan. Utoliko se slažem sa Kremerom. To je ono što je ovde ubacilo bombu.

Ja sam za pragmatizam, podržavala sam i Đinđićev pragmatizam, podržavam i pragmatizam NUNS-a i Medija centra i verovatno bih, da me neko pritisne, glasala, sa užasnom mučninom, da se uzme taj kredit (Đilasova pozajmica, prim. nov.). Da li je važno da se zna da uzimamo taj kredit? Jeste. Da li se ljudi ovde osećaju izdanim što praktično to krijemo? Odlično je… mi treba da kao NUNS podržimo istraživačkog novinara koji je napravio sjajnu priču. Da li mi je bilo drago što se to pojavilo na Cenzolovci? Pa nije, bilo mi je muka! Pa svima nam je ovde bilo muka, ne bismo bili članovi NUNS-a.

Ali to moramo da raspravimo ovde. Da li je trebalo da ti daš ostavku u tom trenutku (obraća se Lekiću, prim. nov.), odnosno da ti, pa posle Sveta, izlazite, denuncirate i pravite problem još većim? Vi očigledno ne razumete u čemu je problem našeg revolta. Pa ne možete napadati integritet novinara! Pa to (što je Kostić objavio, prim. nov.) jeste vest!

Branko Gligorić, direktor Medija centra: Kad sedite u kafani i komentarišete da li je dobar ovaj ili onaj naslov, kolege vam kažu kako izigravate urednika. Neki ovde izigravaju direktora Medija centra. Govorim novinarskim rečnikom, pa ću još jednu stvar tako reći: Kako se zove pojava kada neko u redakciji napravi spisak nepoželjnih sagovornika? Cenzura. A kako se zove kada neko direktoru Medija centra d.o.o. napravi listu nepoželjnih poslovnih partnera? To je potpuno isto.

Ljudi koji se na ovaj način izjašnjavaju su cenzori i nemojte to da radite. Kada pokušavam da izvedem Medija centar iz situacije u koju su ga prethodne generacije u NUNS-u svojom nepažnjom dovele, dopustite da to radim na način na koji mislim da je najbolji. Kada sam sklopio ugovor sa NUNS-om, niko mi nije predočio listu nepoželjnih poslovnih partnera.

Na stranu šta ja mislim o Đilasu – kada sam sa njim sklapao ugovor, gledao sam da li je to poslovno dobro za Medija centar i da li postoji neki uslov – nikakvi ustupci nisu traženi.

Branko Čečen, direktor CINS-a: Za sve u CINS-u je Đilasova pozajmica bila etički problem. Za organizacije slične našoj, po ugledu na koje smo nastali – to pitanje se ne postavlja. To nije pitanje nečijeg ličnog stava – to je princip. Naš stav je etički i zasniva se na tome šta smo mi naučili o tome.

Postoji velika razlika u shvatanju toga između nas i NUNS-a. Mi imamo problem i zato smo otvorili dijalog sa NUNS-om. Videćemo kako će se završiti. Mislim da je to dobar način, iako nismo lako došli do toga.

Ja se nadam da će se završiti kompromisnim rešenjem u kome će NUNS ostati osnivač, ali će i formalno svako odlučivanje o uređivačkoj politici CINS-a biti nezavisno. NUNS nikada nije uticao na uređivačke odluke CINS-a, ali su principi i etičke odluke za nas veoma važni. Da nije tako, mi ne bismo postigli uspehe koje smo postigli. Da mi unutar CINS-a ne odlučujemo tako demokratski kako odlučujemo, ne bi se formirali tako dobri novinari, ne bismo imali toliko individualnih i grupnih nagrada.

Oni su ti koji su mlađi od 40 godina, oni su tu i oni ovako misle. Dijalog između nas je veoma važan jer drugačije nećemo doći do bilo čega osim do sukoba.

Boris Angelovski: Nije sporan način na koji posluje Medija centar, sada ima dobre rezultate. Nije sporno ni to što ste napravili dobar poslovni dil, napravili pozajmicu bez kamate. Ja pričam da je problem NUNS-a sa etičke, novinarske strane. Sa mogućim posledicama da to sutra neko „natovari“ NUNS-u. Mi ovde pričamo o tome da li je za novinare – pogotovo mlađe – etički neprihvatljivo da se od političara pozajmljuje.

Željko Bodrožić: Niko nije na Izvršnom odboru rekao da je Vlada Kostić pogrešio, da ga zbog toga treba osuditi zato što se tom temom bavio i što je objavio tekst. Evo, danas je dosta mladih članova tu, a da ne govorimo o ovoj temi – njih ne bi bilo. Sve što se posle toga dešavalo bilo je na nivou gluvih telefona, nespremnosti da se razgovara.

I na kraju dolazi odluka CINS-a da istupi iz NUNS-a i zahtev od nas u Izvršnom odboru da priznamo da smo mi na neki način „sramota“. Ja sam bio za to da ako pustimo CINS iz NUNS-a, da se onda sami raspustimo zato što više nemamo moralnih prava da postojimo.

Znači, ni u jednom trenutku nije postojao negativan stav prema tome. Svi smo zatečeni – nemamo rešenje za Medija centar, a istovremeno svi želimo da budemo slobodni, da nemamo bandaže koje vučemo sa sobom. Dobro je što posle razgovora sa CINS-om to ide u dobrom pravcu. Sve što je CINS radio svih ovih godina je dobro, sada treba da imaju punu nezavisnost i to treba formalizovati ugovorom.

Biljana Stepanović, potpredsednica IO: Prvog dana, mene je kao i ostale članove IO lupilo u glavu to sa tom Đilasovom pozajmicom. Rekla sam IO da, ako bi me neko pitao da li bih ja uzela pozajmicu od Đilasa – koga nisam upoznala – za moju firmu, verovatno ne bih. Ali to trpi moja firma i moja porodica. Da li bih to radila kao direktor Medija centra – nisam sigurna. U tom slučaju bih možda ugasila ono što ja nisam otvorila, donela bih problem NUNS-u i to bi imalo domino efekat.

Sa ovim iskustvom, mislim da na to ne bih imala pravo. Ja sam ta koja je rekla da ja taj tekst ne bih objavila. Pitam: Imam li ja pravo na svoj stav? Neke druge kolege kažu da je to novinarstvo i da je to izvan svih drugih principa, ja to uvažavam. Ali imam li ja pravo da kažem da u mom koordinatnom sistemu, u mojoj nomenklaturi vrednosti, postoji nešto iznad novinarstva? Ja sam čovek lojalan i ja bih prvo došla u NUNS i ja to smatram lojalnošću. I ne želim da mi neko zbog toga sudi, imam pravo na svoje mišljenje.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Cenzolovka)