EPIDEMIJA RAKA JE POLITIČKA IZMIŠLJOTINA, TO JE POTPUNO PARANOIDNO! Srpski stručnjak izneo šokantne tvrdnje

Ne postoji epidemija raka u Srbiji. Kad se uzme u obzir starenje populacije, kretanje stopa u ovom veku je skoro pravolinijsko. Po obolevanju od raka nalazimo se blizu sredine liste evropskih zemalja poređanih prema učestalosti ove bolesti, dok smo po umiranju blizu vrha, ali je to posledica dveju okolnosti: a) kasnog javljanja lekaru, i b) suboptimalnog lečenja. Samo 5-10 odsto svih malignih tumora uslovljeno je nasleđem. Među spoljašnjim činiocima pojave raka, na prvom mestu je pušenje (33%), pa prekomerna telesna težina (20%), zatim infekcije (17%) i drugi uzroci, kaže Zoran Radovanović, profesor epidemiologije u penziji.

On tvrdi da se u narodu veruje da je stres faktor rizika za rak.

- Sva naučna ispitivanja, ali i zdrav razum, to isključuju. Danas se živi mnogo manje stresno nego za vreme ili neposredno posle Drugog svetskog rata, kada se lako gubila glava i živelo u uslovima strepnje i neizvesnosti. Stres je okidač za srčane, ali ne za maligne bolesti. Nijedna ozbiljna naučna ustanova u svetu ne dovodi uranijum (bilo prirodni ili osiromašeni) u vezu s rakom. Nekoliko puta manje osiromašenog uranijuma (OU) palo je na centralnu Srbiju nego što mi svake godine bacimo po njivama sa mineralnim đubrivima. Ako su u pitanju uranijumska isparenja (aerosol nastao paljenjem), više je OU sagorelo kada se boing sručio na stambenu četvrt u Amsterdamu nego na području centralne Srbije. Najzad, zamajavanje nepostojećim uzrocima raka (stres, OU) vodi fatalizmu ("Izloženi smo, šta ćemo, ostaje nam samo da umremo"), a postoje vrlo važne preventivne mere kojima se rak može sprečiti.

Ovo su ključne poruke knjige "Istina o raku – učestalost, uzroci, sprečavanje" Zorana Radovanovića. Autor ove knjige bio je šef Katedre i upravnik Instituta za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, predsednik Savezne komisije za zarazne bolesti SFRJ, generalni sekretar Saveza lekarskih društava, osnivač i predsednik Lige za imunizaciju, radio je u Kuvajtu, bio konsultant na Harvardu. Sada je predsednik Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva i član Akademije medicinskih nauka SLD. Poznat je i kao neumoljiv borac protiv antivakcinalnog lobija. Intervju je dao nedeljniku Vreme.

Otkud zanimanje epidemiologa za rak, zar time ne treba da se bave onkolozi?

- Epidemiologija je nauka o učestalosti bolesti, uzrocima i sprečavanju. Najveći deo fonda znanja o bolestima potiče iz epidemioloških istraživanja. Na primer, zašto posle infarkta treba biti fizički aktivan, pokazale su epidemiloške studije, Ne možete na osnovu iskustva pojedinca da zaključujete i uopštavate. Ne možete da kažete: "Evo, Čerčil je pušio tompus celog života i pio mnogo viskija, pa je živeo preko 90 godina", jer on bi možda živeo 110 godina da nije pušio ili spada u jedan odsto ljudi na koje ta dva činioca ne deluju tako pogubno. Ima i suprotnih slučajeva, moja majka nije ni prišla duvanskom dimu, a umrla je od raka pluća. Postoji mali procenat ljudi koji nisu pušili, nisu bili izloženi radonu ni drugim sredinskim uticajima, i tu je reč o osnovnoj učestalosti svake bolesti.

Recimo, u knjizi piše da nepušač može da dobije rak pluća, kao i bilo kog drugog organa. Ali, ako pušite 15-24 cigareta dnevno, rizik je 25 puta veći, odnosno 32 puta je veći kako raste broj cigareta. Postoji rizik i od pasivnog pušenja (second hand smoking), a sad se sve više govori i od third hand pušenju (mi tu reč još nismo preveli na srpski) – pepeljare, pikavci.

- Dakle, skoro sve što znamo o uzrocima raka i kardiovaskularnih bolesti potiče iz epidemiloških studija, jer jedino ukoliko poredite ljude koji su bili izloženi duvanu ili nekim spoljašnjim uticajima sa onima koji nisu bili, možete da dođete do zaključaka.

U knjizi kažete da ne postoji epidemija raka u Srbiji kao posledica osiromašenog uranijiuma. Da li je osiromašeni uranijum opasan po zdravlje?

- Predsednik parlamentarne komisije za ispitivanje uticaja osiromašenog uranijuma Darko Laketić kaže da će ići u Vranje da ispitaju da li postoji opasnost po zdravlje građana, ali to nije validan naučni pristup. Da biste zaključili da li uranijum utiče na pojavu raka, posmatrate rudare u rudnicima uranijuma i rudare iz nekih drugih rudnika. Konstatovalo se da su se rudari koji su radili u rudnicama uranijuma zaista češće razboljevali, ali zbog gasa radona a ne zbog uranijuma. Kad je reč o osiromašenom uranijumu, postoje 27-godišnja istraživanja o posledicama Prvog zalivskog rata, kada je 700.000 ljudi krenulo na Sadama. U slučajevima kada su NATO snage slučajno pogađale svoje ljude u tzv. prijateljskim vatrama, dešavalo se da su mnogi vojnici bili ranjavani gelerima u kojem ima osiromašenog uranijuma. Neki od njih nisu bili operisani jer je bilo rizično, geler je bio blizu kičme ili u lobanji. Ti ljudi su praćeni od 1991. godine i utvrđeno je da nije povećan rizik obolevanja od raka, jedino imaju laka oštećenja bubrežne funkcije i tragove uranijuma u mokraći. Posmatrani su vojnici koji su uspeli da se izvuku iz pogođenog tenka i potom udisali uranijumska isparenja i utvrđeno je da nemaju povećan rizik od raka. Naši se pozivaju na Italijane koji su, navodno, masovno obolevali od leukemije, a ono što je nauka utvrdila jeste da su podjednako obolevali ili nisu vojnici koji su bili na Balkanu kao i vojnici iz drugih misija, čak je manji broj oboleli iz balkanskih misija. U knjizi su navedeni podaci i o drugim nacijama, među kojima takođe nije bio povećan rizik od raka.

U Srbiji se smatra da smo svi ugroženi zbog osiromašenog uranijuma koji je trajno zagadio zemlju i vazduh. Da li je to tačno?

- Cela ta priča je besmislena zato što mi svake godine bacimo nekoliko puta više uranijuma sa mineralnim đubrivima nego što je palo na centralnu Srbiju. Na centralnu Srbiju je palo manje od jedne tone osiromašenog uranijuma, dok mi svakog proleća po njivama pobacamo nekoliko puta više. S druge strane, pominje se da se uranijum pretvorilo u aerosol, da je otišlo u vazduh. Poređenja radi, 1992. godine na Amsterdam je pao teretni avion boing koji ima više od 300 kg uranijuma u krilima i udario je u dve 11-spratne zgrade, poginulo je oko 80 ljudi i isparilo je više aerosola nego u centralnoj Srbiji. Holandske zdravstvene vlasti su rekle da preživelima koji su se nadisali uranijumskih isparenja ne preti nikakva opasnost od raka.

Zanimljivo je da postoje četiri prestonice koje su kilometarski bliže Metohiji (gde je padalo najviše bombi) nego Beograd – Podgorica, Sarajevo, Sofija i Skoplje, i oni se uopšte ne uzbuđuju zbog osiromašenog uranijuma, a mi ovde, navodno, stradamo.

Međunarodna agencija za izučavanje raka IARC tvrdi da osiromašeni i prirodni uranijum ne dovode do raka, a to je zasnovano prevashodno na epidemiološkim ispitivanjima. To tvrdi i Nacional Cancer Institute, to tvrdi i Svetska zdravstvena organizacija, Centri za kontrolu bolesti i druge vodeće naučne organizacije. To je opšti konsenzus u svetu. I sad ovi naši ljudi idu u Vranje da razgovaraju sa meštanima da vide da li ima raka. Ispada da su na Zapadu znali da će nas bombardovati mnogo godina ranije, pa su, navodno, falsifikovali naučne podatke.

Svet skriva prave podatke zato što su nas bombardovali, a naučnici su plaćenici njihovih vlada, a mi smo strani plaćenici jer o ovome govorimo, zar nije tako?

- To je potpuno suludo i paranoidno. Takva retorika služi samo u politikantske svrhe. Nije problem ako to kaže neko neuk, ali je problem u tome što Vođa, nažalost, i predsednica Skupštine tvrde da je postojanje epidemije raka u Srbiji neupitna istina čiji je uzrok osiromašeni uranijum. Oni su već nametnuli zaključak i kako će sad komisija, sastavljena od poslušnika, da tvrdi da Vođa laže.

Šta vođa želi da postigne tvrdeći da postoji epidemija raka od osiromašenog uranijuma?

- Vođa je između Istoka i Zapada, malo namiguje jednima, malo drugima, a najviše pokušava da homogenizuje svoje heterogeno biračko telo. On manipuliše iz političkih razloga, a efekat je sluđivanje naroda, i zato u ime struke dižem svoj glas. U Srbiji se stvara fatalizam – pušio, ne pušio, jeo ili nejeo zdravo, suđeno mi je da umrem od raka jer su nas oni ozračili. Takav stav vodi pasivizaciji i to je veoma opasno.

Epidemiju raka su izmislili. Nema epidemije raka, učestalost raka je ista kao i na početku veka. Nema skokova učestalosti. Kad bi to bilo tačno, logično bi bilo da se najviše umire od raka u Pčinjskom okrugu (Preševo, Bujanovac, Vranje), tamo gde su padale bombe. Međutim, tamo je skoro najmanja stopa učestalosti raka u Srbiji u zavisnosti od pola i vrste raka.

Imajući sve to u vidu, Epidemiološka sekcija Srpskog lekarskog društva kao najpozvanija da sudi o uzrocima bolesti i Etički komitet zaključili su da nema epidemije raka u Srbiji i da uranijum nema veze sa rakom, i osudili su kao moralno nedopustivo ponašanje kolega koji izmišljaju epidemiju. Taj stav su potvrdili Predsedništvo i Skupština Srpskog lekarskog društva 14. decembra 2017, čak su i oštrije reagovali u osudi ponašanja kolega koji tvrde da postoji epidemija raka zbog osiromašenog uranijuma zato što to demorališe i sputava celishodne akcije protiv pojave kancera. Dakle, nije tačno da su podeljena mišljenja, to je podvala koju lansiraju pojedinci.

Da li je stres jedan od uzroka raka, u šta se naširoko veruje?

- Nema dokaza da je stres uzrok raka i to je stav nauke. U literaturi se spominje metabolički stres, ali to je nešto sasvim drugo. Najuglednije naučne ustanove ne prepoznaju psihološki stres kao okidač za kancerogene bolesti. Velika je zabluda da mi živimo posebno stresno, a ranije je bilo bolje. Drugi svetski rat je bio stres, ko će da vas likvidira, da li će doći nedićevci ili partizani. Na selu je bio posebno stresno, koja god vojska da dođe, strelja zbog, na primer, skrivenog brašna. Radilo se šest dana nedeljno, saobraćaj nije funkcionisao, a kad dođete kući, čekate u redu za brašno ili ulje, pa vas nedeljom zovu iz Narodnog fronta da učestvujete u obnovi i izgradnji i raščišćavate ruševine, a ako ne dođete, proglase vas protivnikom vlasti. Stres može da poveća opasnost od infarkta, šećerne bolesti i utiče na dužinu života, ali ne dovodi do raka. Stres može da pomogne da se ispolje psihopatološka oboljenja ako je pacijent graničan slučaj. Skoro je otkriven stresni gen koji reaguje na stresne situacije, ali on ne dovodi do raka. Strastan pušač, da ponovimo, ima 3200 odsto veći rizik od nepušača da dobije rak. Stres jedino može da dovede do preteranog pušenja, gojaznosti, alkoholizma i to su pravi uzroci raka i drugih bolesti. Dakle, kad ne bi bilo pušenja, bilo bi za trećinu manje raka, za petinu manje kad ne bi bilo gojaznosti itd. (videti tabelu).

Od ukupnog obolevanja od raka, genetički rak čini 5-10 odsto. To su razne vrste bolesti, od raka debelog creva, limfoma, leukemije. Rak dojke je poseban, postoje geni BRC1 i BRC2 (Breast Cancer) koji su odgovorni za maligni tumor dojke (slučaj Anđelina Žoli). Ako postoje ti činioci, verovatnoća da će doći do raka dojke je i do 80 odsto. Individualna je odluka žene kako će rešiti taj problem, da li preventivno ili tek kad se na mamografiji pojavi rani tumor... Postoje i slučajne mutacije pri deobi ćelija u pojedinim tkivima koje dovode do raka, i to se zove loša sreća.

- U tabeli postoje i nepoznati uzorci raka, što znači da će budućnost možda pokazati da postoje i neki za sad još nepoznati činioci.

Da li su mobilni telefoni mogući izazivači?

- Dva do tri odsto malignih tumora izazvano je zračenjem, pre svega utraljubičastim zracima, sunčevi zraci i kvarc lampe. Ostalo su medicinska zračenja – kad je pacijent već bio na zračenju, postoji opasnost od nastanka novog raka na istom organu ili na nekom drugom, ali to je relativno mala opasnost, i druge vrste zračenje – radon. Niskofrekvetna zračenja mikrotalasnih pećnica, radio-talasa i mobilnih telefona nisu dovoljno ispitani i rezultati su neubedljivi. Ako postoji rizik, on je mali. Mobilne telefone svakako treba držati malo podalje od uva, za svaki slučaj.

Teoretičari zavere, a i poneki političar, reći će da sve te organizacije falsifikuju izveštaje da bi opravdali bombardovanje. Šta vi na to kažete?

- To je toliko glupo. Oni tvrde da je izveštaj iz 2000. godine sakriven i pozivaju se na Bakarija Kantea iz UNEP koja ga poslala za vreme bombardovanja da ispita situaciju. On je savesno napisao da se zagađuje sredina, pozvao se načelno na rizike, ali u uslovima bombardovanja nije mogao mnogo ni da ispituje. Kontaktirao sam sa njim dok sam pisao knjigu i pitao da li bi pristao da razgovaramo o izveštaju i on je pristao. Međutim, kad sam mu objasnio da ovde vlast tvrdi da postoji epidemija raka zbog osiromašenog uranijuma i da se pozivaju na njegov izveštaj, čovek se povukao jer nije hteo da ulazi u politikantsku priču. To je zloupotreba dokumenta koji je on malo naivno napisao i preterao sa nekim ocenama.

Šta radi Komisija za ispitivanje posledica NATO bombardovanja po zdravlje građana Srbije?

- Najveća je nesreća što su predsednik i predsednica Skupštine već rekli da postoji epidemija raka u Srbiji i da je uzrok osiromašeni uranijum. Ni jedno ni drugo nije tačno. Kako će komisija da se usudi da im protivreči? Kolegama koje učestvuju u radu komisije rekao sam da se politika menja, i za godinu dana Vučić može da kaže, ulazeći u NATO, da su njega obmanuli da je osiromašeni uranijum kriv za rak i da je on kao političar bio žrtva lažnih informacija, a za stručnjaka je to doživotna bruka, mrlja koje se ne može oprati. Mnoge kolege su mi rekle da se i rukama i nogama bore da ne uđu u tu komisiju da se ne bi brukali. Važno je reći da su pojedini lekari, nažalost, falsifikovali podatke Instituta "Batut" iz 2006. godine o tobožnjem skoku obolevanja od leukemije, a zapravo je te godine došlo do lakog pada. Međutim, "Batut" se nije oglasio tim povodom jer se nisu usudili da demantuju lažne podatke, uplašeni su i ćute, kako i svi ostali direktori institucija koje se finansiraju iz budžeta. Sve podatke u knjizi "Istina o raku" potvrdili su stručnjaci iz Batuta.

Jasno je da je uranijum prevashodno toksičan, ali je manje toksičan od olova i žive. Slabo je radioaktivan. Možete nedeljama da držite u džepu komad uranijuma i da vam ne bude ništa. Uranijum je korišćen čak i za pojačavanje sjaja gleđi zuba u stomatologiji, dok se u radiologiji koristi kao zaštita od zračenja. Američki vojnici koriste abrams tenkove sa oplatom od osiromašenog uranijuma u kojima vojnici provode svoje vojničke dane, već smo spomenuli kargo avion sa krilima od OU-a. Ne bi Amerikanci sagradili u Uroševcu svoju najveću bazu u ovom delu Evrope da postoji rizik od raka. Na rtu Arza Izraelci prave luksuzno letovalište, a tamo su padale bombe. Moramo da verujemo najautoritativnijim naučnim organizacijama da povezanosti.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs / vreme.com)