OVO JE PRAVI KANCER KOJI VEKOVIMA UNIŠTAVA SRBIJU! Nije teorija zavere - ovi LJUDI IZ SENKE zavijaju nas u CRNO

Da li u Srbiji postoji prikrivena moć, ušuškana u državnom aparatu, koja je u . nemoguće je razumeti bez saznanja o stanju da kreira i sprovede politiku mimo najviših izabranih funkcionera, mimo volje naroda i koliko je ona zaista moćna?

Duboka država, ili deep state na engleskom, u svesti i poimanju obrazovanijeg sveta kod nas apsolutna je misterija, moć koja pripada moćnom svetu udaljenom od nas bar do Sjedinjenih Američkih Država ili do Vladivostoka.

Međutim, kad su novinari “Ekspresa” meritornim ljudima iz našeg javnog života postavili pitanje:

Postoji li u Srbiji duboka država?,

Odgovor je definitivno da, jer šta su drugo 5. i 6. oktobar 2000. kad je DOS izvršavajući naloge neprikosnovene moći izveo ružičastu revoluciju, da bi voljom duboke države u Srbiji svim vinovnicima oprostio grehe.

Peti oktobar se desio, ali 6. nije, upravo voljom duboke države, a protiv volje naroda. I taj primer jedan je od svežijih, svedoči o postojanju fenomena.

Istorija za sada nema odgovore ko, kada, gde i zašto je doneo odluku da se pojedini nosioci moći u Miloševićevom režimu aboliraju prećutno.

Navedimo banalan primer – Mariji Milošević, ćerki svrgnutog predsednika Slobodana Miloševića, isplaćeno je pet miliona dojč maraka za TV “Košava”, koja pravno i nje bila u njenom vlasništvu.

Niko od članova DOS, od Đinđića do Labusa, nije ispričao ko je naložio tu odluku, svi su se prali – oni nisu, jeste duboka država u Srbiji.

Godinu dana kasnije u Hag je izručen Slobodan Milošević, bivši predsednik Srbije i SRJ uprkos činjenici da su mu potpisi i Đinđića i Koštunice garantovali da ga neće izručiti u Sheveningen.

Na Vidovdan 2001, uz potpise i Đinđića i Koštunice, Milošević je izručen Hagu.

Ko je i kojim sredstvima prisilio dvojicu najuticajnijih lidera DOS da podele nove autograme? Do danas nije utvrđeno.

Da li je opet stupila na scenu duboka država? Moguće, ali ono što je sigurno, neko je pokupio i nagradu. Duboka država ne ceni tu vrstu prezenta.

Koreni u Turskoj

Duboka država u svetskoj politici nije se pojavila iz puste samovolje pojedinca, nego je proizvod precizno planiran. Prema svim saznanjima, najpre je definisana u Turskoj pod pseudonimom “derin devlet”, komponovana od krupnih figura iz obaveštajnog sektora, vojske, sudstva, finansija i organizovanog kriminala.

Ni razvijenije evropske zemlje od Turske nisu bile imune na ovu pojavu. U evropskim politikama u 19. veku duboku državu definisao je britanski mislilac i esejista, osnivač časopisa “Ekonomist” Volter Bedžhot, koji uočava da Britanija ima “duplu vladu”, “jednu za paradu, fasadu i prihvatanje odluka koje donosi ona druga koja zapravo vlada zemljom”…

Tako je, kako kaže Bedžhot, Ujedinjeno Kraljevstvo “prestalo biti kraljevstvo” i postalo prikrivena republika.

U prvobitnom shvatanju pojma nije postojala duboka država po sebi, ali je Volter Bedžhot dao njene naznake nastanka pišući da “stručni činovnici mrze prostu i neobučenu publiku i misle da je ona glupa, neznalačka i nestalna”. Opasno je slutio moć narastajuće birokratije.

Mnogo godina kasnije, Din Ačeson, državni sekretar u administraciji Harija Trumana, predsednika SAD, sredinom 20. veka je izjavio: “Ako imate stvarno demokratiju i ako činite ono što ljudi žele, radite pogrešno sve vreme”.

Volter Lipman, ikona američkog ozbiljnog novinarstva, delio je Ačesonov stav, pa je napisao: “Mišljenje mase pokazalo se opasnim majstorom kad su ulozi život i smrt”!

Celu priču o dubokoj državi razgolitio je do kraja Amerikanac Majkl Lofgrin 2013. u svojoj knjizi. “Žurka je gotova, republikanci su poludeli, demokrate su postale neupotrebljive, a srednja klasa je nasamarena”.

Ovakve strukture unutar sistema sposobne su da sprovedu kroz institucije sistema, ne delujući nužno sa najviših pozicija, onu politiku za koju oni smatraju da je adekvatna. Pritom ne mislimo samo na jednu društvenu sferu već na skoro sve, od politike, sudstva, zdravstva, sporta, kulture itd.

Deluje jezivo. Zapravo i jeste, jer za duboku državu i ostvarenje njenih ciljeva ne postoji saznanje o individualnim slobodama i pravima i njihovom poštovanju.

Dakle, duboka država odavno funkcioniše u Srbiji, živa je i danas.

U periodu1966. godine imamo jasne naznake nečega što je bila duboka država u povoju.

Neprikosnoveni vođa Josip Broz Tito početkom leta 1966. godine našao je u svom kabinetu prislušne uređaje. Odmah je optužio za špijunažu šefa Udbe Aleksandra Rankovića zvanog Marko. Na četvrtoj sednici CK SKJ na Brionima Ranković i još nekolicina rukovodilaca su smenjeni. Ako je ideja druga Marka bila da na pogodan način koriguje skretanje s puta vođe socijalističke revolucije, onda je struktura koja je s tim ciljem nastala u tom periodu bila začetak duboke države. Ako je ideja bila nešto drugo, onda je to znao samo on i tajnu je odneo u grob.

JNA kreirala politiku zemlje

U realnim odnoisima moći u SFRJ samo su dve institucije pored predsednika imale moć. Pored tajne policije, tu je bila i Jugoslovenska narodna armija.

Da li je vojska u Titovo vreme manirom duboke države uticala na politiku SFRJ?

Penzionisani general - major Luka Kastratović rekao ej za Ekspres da je JNA bila orgaizovana sil.

- Vojska je tada razvila industriju koja je bila izvor velikih državnih prihoda, a na ovu temu duboke države važno je imati na umu da se bezbednosne službe proučavale i državi davale podatke o tome koje su unutrašnje pretnje i spoljašnje opasnosti po državu.

Posle Brozove smrti počeo je očigledan raspad SFRJ i njene privrede, kao i pratije tajnih službi.

Politiku Slobodana Miloševića od 1989. do 1992. nemoguće je razumeti bez saznanja o tim složenim unutrašnjim tokovima o strukturi koja je iznedrila njegovu pobedu na Osmoj sednici.

Posle Miloševića stvorena je prelazna vlada, kako bi se duboka država, njene dve generacija, uključila u sistem.

Za razliku od SAD, naša dubhoka držav više niej ideološka. reč je samo o ljudima koji žele da zadrže moć i novac. Zato 6. oktibra nije bilo. Duboka država duboko je penetrirala u DOS i vrlo brzo osigurala stečene privilegije.

Srbija je u određenim i reklo bi se istorijskim trenucima bila u vlasništvu duboke države. Ne može se isključiti mogućnost da je Đinđića ubila duboka država, odnosno deo moćnih bezbednosnih snaga u zemlji u sadjestvu stranog faktora...Pred očima Srbije duboka država je vodila i sudski proces ubistva, vođen bez rekonstrukcije ubistva, dokazi poput ulaznih vrat u zgradu Vlade Srbije su nestali, a svi akteri bezbednosni i društveni, posle ubistav su napredovali. Nikada nije do kraja doveden proces za političku pozadinu atentata na Zorana Đinđića.

Da je nedvosmisleno na sudu utvrđeno da je postojala politička pozadina, istovremeno bi bilo utvrđeno da postoji duboka država. Otuđena i moćna struktura koja zaista upravlja sudbinom Srbije. I svi smo njihovi taoci. I građani i oni koji su na vlasti.

BONUS VIDEO:

ESPRESO INTERVJU NEDELJE: Jadranka Joksimović

(Espreso.co.rs / Ekspres)