NJIH 19 JE PRE 18 GODINA PREDVODILO REVOLUCIJU U SRBIJI: Ovo su sudbine LIDERA DOS-a

Pre 18 godina, demonstracijama je okončana vladavina Slobodana Miloševića. Zbog nepriznavanja rezultata izbora za predsednika SR Jugoslavije posle višednevnih protesta širom Srbije, više stotina hiljada ljudi izašlo je na ulice Beograda 5. oktobra 2000. godine i srušilo vlast.

Demokratska opozicija Srbije (DOS) bila je politička koalicija koja je nastala 10. januara 2000. godine na inicijativu Srpskog pokreta obnove i sačinjavalo ju je 19 stranaka koje su bile opozicija tadašnjem srpskom režimu Slobodana Miloševića.

Najjače stranke u DOS-u bile su Srpski pokret obnove i Demokratska stranka, ali je nakon atentata na Vuka Draškovića u Budvi, 18 stranaka DOS-a odbacilo sporazum koji su potpisali svi lideri stranaka DOS-a osim Momčila Perišića i odlučilo da se na izbore ipak ide na bez SPO-a. Kandidat DOS-a na predsedničkim izborima bio je Vojislav Koštunica iz Demokratske stranke Srbije.

Pored DS i DSS, DOS su činili Demokratska alternativa, Nova Srbija, Građanski savez Srbije, Demohrišćanska stranka Srbije, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Socijaldemokratska unija, Savez vojvođanskih Mađara, Reformisti Vojvodine, Sandžačka demokratska partija, Koalicija Vojvodina, Socijaldemokratija, Pokret za demokratsku Srbiju, Liga za Šumadiju, Nova demokratija i Demokratski centar. Uz DOS su tada bili G-17+ i Otpor.

Lideri koji su predvodili tadašnju Demokratsku opozicije Srbije (DOS) bili su Vojislav Koštunica (DSS), Zoran Đinđić (DS), Velja Ilić (Nova Srbija), Nebojša Čović (Demokratska alternativa), Dragoljub Mićunović (Demokratski centar), Žarko Korać (Socijaldemokratska unija), Goran Svilanović (Građanski savez Srbije), Vladan Batić (Demohrišćanska stranka Srbije), Dragan Veselinov (Koalicija Vojvodina), general Vuk Obradović (Socijaldemokratija), Dušan Mihajlović (Nova demokratija), Jožef Kasa (Savez vojvođanskih Mađara), Miodrag Isakov (Reformisti Vojvodine) Nenad Čanak (Liga socijaldemokrata Vojvodine), general Momčilo Perišić (Pokret za demokratsku Srbiju), Rasim Ljajić (Sandžačka demokratska partija), Branislav Kovačević (Liga za Šumadiju), dr Miroljub Labus (G17 plus), Srđa Popović (OTPOR).

Dr Vojislav Koštunica, vođa jedne od članica DOS-a pobedio je kandidata SPS-a i JUL-a i tadašnjeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića i bio poslednji predsednikSavezne Republike Jugoslavije od 2000. do 2003. godine, a onda i predsednik Vlade RS od 2004. go 2008. godine. Do 2014. godine bio je predsednik DSS, a onda se penzionisao, povukao iz političkog i javnog života Srbije.

Zoran Đinđić bio je predsednik Vlade Republike Srbije od 2001. do 2003. godine, dugogodišnji predsednik Demokratske stranke, gradonačelnik Beograda. Ubijen je 12. marta 2003. godine, kada je na njega izvršen atentat od strane kriminalne, kvazidržavne formacije "Crvene beretke" uz sveobuhvatnu podršku tada najopasnije kriminalne grupe u Srbiji poznatije kao "Zemunski klan". Jedan je od 13 intelektualaca koji su obnovili rad predratne Demokratske stranke.

Velimir Velja Ilić je predsednik Nove Srbije. Bio je ministar za kapitalne investicije od 2004. do 2007. godine, pa za infrastrukturu od 2007. do 2008. godine, a onda je u Vučićevoj vladi, bez obzira što je bio DOS-ovac bio ministar građevine i urbanizma, i to od 2012. do 2014. godine. Na izbore 2014. godine Nova Srbije izlazi u koaliciji sa SNS. Aprila 2014. godine izabran je za ministra bez portfelja zaduženog za vanredne situacije. Sada je opozicioni lider.

Nebojša Čović je srpski političar i sportski funkcioner. Čović je bivši gradonačelnik Beograda, zamenik predsednika u Vladi Republike Srbije, bivši šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju i sportski radnik. Bio je poslanik u Narodnoj skupštini u dva mandata. Bio je predsednik Košarkaškog saveza Jugoslavije, a trenutno je predsednik Crvene zvezde.

Žarko Korać je srpski političar i psiholog. Bio je zamenik premijera u Vladi Srbije između 2001. i 2003, i nakratko premijer (17-18. mart 2003.), nakon što je Zoran Đinđić ubijen. Korać je sada poslanik u Skupštini Srbije kao deo koalicije oformljene oko Liberalno-demokratske partije. Poslanik u Skupštini Srbije bio je i u periodu od 1993. do 1997, kao i od 2003.

Dragoljub Mićunović je srpski filozof i političar, na vanrednim parlamentarnim izborima 2016. godine izabran je za narodnog poslanika. Dragoljub Mićunović je član poslaničke grupe Demokratske stranke u Skupštini Srbije, trenutni je predsednik političkog saveta Demokratske stranke i jedan je od 13 intelektualaca koji su obnovili rad predratne Demokratske stranke.

Goran Svilanović je srpski diplomata i političar. Bio je šef diplomatije u Vladi Zorana Đinđića, a sada je na funkciji generalnog sekretara Saveta za regionalnu saradnju sa sedištem u Sarajevu. Stupio je na dužnost 1. januara 2013. godine nakon što su ga 14. juna 2012. u Beogradu imenovali ministri inostranih poslova zemalja članica Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi (SEECP).

Vladan Batić je bio srpski političar, advokat, doktor pravnih nauka i ministar pravde(2001—2004). Umro je 2010. godine.

Dragan Veselinov je 2001. godine imenovan za ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Nakon saobraćajne nesreće koju je izazvao njegov vozač, a u kojoj je poginula Katarina Marić, Veselinov je pod pritiskom javnosti podneo ostavku 2003. godine. Od tada se povlači sa političke scene i nastavlja da radi na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Vuk Obradović bio je jedan od lidera Demokratske opozicije Srbije, osnivač i predsednik Socijaldemokratije više od devet godina, a pre toga je bio general-major Jugoslovenske narodne armije do 1992. godine. U Vladi Srbije premijera dr Zorana Đinđića obavljao je funkciju potpredsednika zaduženog za borbu protiv korupcije i kriminala. Umro je 2008. godine.

Dušan Mihajlović je srpski političar i bivši potpredsednik Vlade Republike Srbije. Nakon republičkih izbora 2000. godine Mihajlović je imenovan za jednog od potpredsednika i ministra unutrašnjih poslova Srbije u Vladi Zorana Đinđića i na tim funkcijama ostaje do 2004. Nakon toga povlači se sa mesta predsednika stranke koja, u međuvremenu, menja ime u Liberali Srbije. Danas, Mihajlović se više ne bavi politikom, a njegova stranka je zvanično prestala da postoji u januaru 2010. godine.

Jožef Kasa bio je političar, ekonomista i bankar mađarskog porekla koji je živeo u Srbiji. Bio je zamenik premijera Srbije u vladi Zorana Đinđića i predsednik saveza vojvođanskih Mađara. Do svoje smrti Kasa je bio počasni član u ovoj stranci. Uhapšen je 20. novembra 2012. godine tokom istrage u aferi „Agrobanka”. U pritvoru je bio do 12. februara 2013. godine, a protiv njega nije podignuta optužnica. U julu 2013. godine postao je glavni i odgovorni urednik Subotičkih novina. Umro je prošle godine.

Nenad Čanak je 1990. godine osnovao Ligu socijaldemokrata Vojvodine, i na čelu LSV je od osnivanja i biran je za predsednika stranke na svim izbornim kongresima. Na izborima 1997. godine bio je izabran za poslanika sa liste Koalicije Vojvodina. Izbori 2000. godine mu donose poslanički mandat (koalicija DOS) u Skupštini Vojvodine gde biva imenovan za njenog predsednika, i tu funkciju je obavljao u periodu od 2000. do 2004. godine. Nakon izbora 2007. ulazi u Republičku Skupštinu kao poslanik koalicije LDP-GSS-LSV-SDU. U septembru 2012. podneo je ostavku na mesto narodnog poslanika, nakon tuče u Novom Sadu u kojoj je učestvovao. Nakon izbora 2014. ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Miodrag Isakov javnosti je poznat kao bivši potpredsednik Vlade Republike Srbije, ambasador Srbije u Izraelu, predsednik Refomista Vojvodine, kandidat za gradonačelnika Novog Sada 2005, ali i po svojim novinarskim dostignućima.

Rasim Ljajić posle petooktobarskih promena izabran je za ministra za nacionalne i etničke zajednice u Vladi SRJ, a obavljao je i dužnost potpredsednka Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu. Marta 2003. izabran je za ministra za ljudska i manjinska prava u Savetu ministara SCG. Od 2003. do 2006. obavljao je dužnost kopredsednika Mešovitog komiteta za ekonomsku saradnju sa arapskim zemljama. Od jula 2004. predsednik je Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim sudom, a od jula 2006. koordinator za sprovođenje Akcionog plana za završetak saradnje sa Tribunalom. Zbog neuspeha u potrazi za Ratkom Mladićem dao je ostavku na tu poziciju na kraju 2009. godine. Od 2008. do 2012. godine obavljao je funkciju ministra za rad i socijalna pitanja. Na izborima 2012. njegova stranka je nastupala na listi Demokratske stranke, ali je prilikom formiranja Vlade podržao koaliciju SNS-SPS-URS i postao potpredsednik Vlade i ministar unutrašnje i spoljne trgovine i telekomunikacija. Na izborima marta 2014. godine SDPS je nastupio u koaliciji sa SNS. Aprila 2014. godine izabran je za potpredsednika Vlade i ministra za trgovinu, turizam i telekomunikacije. Na toj funkciji je ostao i nakon izbora održanih u aprilu 2016.

Momčilo Perišić je general - pukovnik, bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije. Bio je jedan od lidera Demokratske opozicije Srbije. Nakon promena 2000. godine, i izbora nove Vlade Srbije, januara 2001. godine, Perišić je izabran za jednog od potpredsednika Vlade koju je predvodio Zoran Đinđić. Marta 2002. godine, Perišić je uhapšen u jednom motelu na Ibarskoj magistrali pod optužbom za špijunažu. Ubrzo je podneo ostavku na dužnost potpredsednika Vlade. Haški tribunal je 2011. godine osudio Perišića na 27 godina zatvora zbog zločina koji su počinjeni nad Muslimanima u BiH 1993—1995. i nad Hrvatima u Hrvatskoj, ali ga je 2013. godine Žalbeno veće Haškog tribunala oslobodilo po svim tačkama optužnice.

Miroljub Labus je srpski ekonomista, bivši političar i redovni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu u penziji. Bio je potpredsednik Vlade Srbije od 3. marta 2004. do 3. maja 2006. godine, kada je podneo ostavku. To je uradio zbog suspendovanja pregovora o pridruživanju Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji. Bio je predsednik stranke - G17 Plus od njenog osnivanja do 13. maja 2006, kada je podneo ostavku i povukao se iz politike.

Branislav Kovačević bio je jedan od lidera DOS i bivši poslanik Narodne skupštine Srbije. Posle osnivanja Demokratske opozicije Srbije DOS, postaje njen kolektivni član. Na izborima 2000. godine izabran je za narodnog poslanika na listi DOS. Kovačević je radio u kragujevačkom Studentskom Kulturnom centru na poslovima organizatora, urednika programa, umetničkog direktora, ali je, zbog opozicionog delovanja, izbačen s posla. Umro je 2010. godine.

Srđa Popović je srpski politički aktivista poznat kao jedan od osnivača i vođa studentske organizacije Otpor, zaslužne za organizaciju demonstracija koje su dovele do rušenja srpskog predsednika Slobodana Miloševića. Posle prvih post - miloševićevskih izbora, kao član Demokratske stranke, blizak premijeru Zoranu Đinđiću, izabran je u Narodnu skupštinu Republike Srbije gdje je sedeo sve do 2003. Nakon Đinđićeve smrti je od Otpora stvorio kratkotrajnu političku stranku, koja na izborima nije uspela da predje cenzus i uđe u Skupštinu. Godine 2004, osnovao je međunarodnu organizaciju Centar za primenjene nenasilne akcije i strategije koja iskustva rušenja Miloševića nastoji da iskoristi kako bi se promovisala demokratija.

Bonus video:

ESPRESO INTERVJU NEDELJE: Jadranka Joksimović

(Espreso.co.rs)