KOŠTUNICA JE PRE 18 GODINA POTUKAO SLOBU I POSLAO GA U ISTORIJU! Mislili smo da ćemo živeti bolje, da li je tako?

Kada dete napuni 18. godina u Srbiji se pravi neviđena žurka i slavi se do zore. Ipak, pitanje je da li Srbija danas ima šta da slavi. Navršava se upravo tih famoznih 18 leta od kako je Vojislav Koštunica pobedio Slobodana Miloševića i skinuo ga sa vlasti.

Ostaje pitanje da li smo mi koji smo tog dana plakali kao kiša od sreće jer je "diktator svrgnut" danas, posle toliko godina doživeli taj bolji život o kome smo maštali ili nam i dalje ostaje samo da ga gledamo u reprizama na RTS-u posle "Dnevnika 2".

Bilo kako bilo, srećno punoletstvo svima koji slave...

Ne možemo a da ne napomenemo da je trijumf Vojislava Koštunice nad Slobodanom Miloševićem u trci za predsednika SRJ pratila i pobeda koalicije DOS na parlamentarnim izborima na nivou Srbije, sa 41,77% glasova, ukupno 58 mandata naspram 44 koalicije SPS-JUL.

Podsetimo opšti izbori na saveznom i lokalnom nivou raspisani su 27. jula 2000. godine, a već dan kasnije Glavni odbor Socojalističke partije Srbije je jednoglasno potvrdio kandidaturu Slobodana Miloševića za novi mandat na poziciji predsednika SRJ.

Po raspisivanju izbora, vladajuća stranka u Crnoj Gori, DPS, zajedno sa koalicionim partnerima, Narodnom strankom i Socijaldemokratskom partijom, donela je odluku da bojkotuje savezne izbore, a to je opoziciji u Srbiji savetovao i Srpski pokret obnove.

Predizborna kampanja vladajuće partije počela je objavljivanjem snimka gde jedan od uhapšenih, navodno Holanđana, priznao da je planirao ubistvo Slobodana Miloševića.

Uprkos ranijim najavama da će bojkotovati izbore, Srpski pokret obnove je kandidovao Vojislava Mihailovića za predsednika SRJ, nadajući se da će uz njega stati i Demokratska opozicija Srbije, međutim, dan kasnije DOS je kao svog kandidata isturio Vojislava Koštunicu, predsednika DSS.

To tada najveća opoziciona kampanja krenula je 17. avgusta, pokrenulo je 37 nevladinih organizacija pod sloganom “Vreme je“, a uz govore opozicionih lidera organizovani su i koncerti, isključivo alternativnih muzičkih pravaca.

U jeku kampanje srpsku političku scenu je potresla vest o kidnapovanju bivšeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića, čiji posmrtni ostaci su pronađeni na Fruškoj gori tri godine kasnije.

I danas svi pamte kako je po završetku izbornog dana, Centar za slobodne izbore i demokratiju saopštio da Koštunica ubedljivo vodi, a taj rezultat su potvrdili i štabovi DOS, SRS i SPO, što nije bio slučaj sa Saveznom izbornom komisijom.

Ona se sa preliminarnim rezultatima pojavila 26. septembra, a oni su podrazumevali da će morati da se održi drugi krug izbora, pošto, navodno, nijedan od kandidata nije dobio više od 50% glasova.

To je izazvalo velike proteste opozicije, koja nije prihvatila te rezultate i optužila vlast za krađu izbora, a 28. septembra SIK objavljuje da je Koštunica osvojio 48% glasova, osam više od Miloševića.

Posle nekoliko dana zapaljivih izjava u kojima je krivio opoziciju za pokušaj rušenja države, uz nazivanje unutrašnjim neprijateljima, Milošević je 5. oktobra, a nakon spaljivanja Skupštine Srbije i izlaska građana na ulice Beograda priznao poraz.

Demokratska opozicija Srbije je, posle objavljivanja konačnih rezultata, u koaliciji sa Socijalističkom narodnom partijom formirala vladajuću većinu u parlamentu i formirala Vladu na čelu sa Zoranom Žižićem. U januaru 2001. godine je premijer postao Zoran Đinđić koji je na tom mestu ostao do ubistva 12. marta 2003. godine.

Funkcija predsednika SRJ prestala je da postoji u februaru 2003. godine formiranjem Državne zajednice Srbija i Crna Gore, čime je Vojislav Koštunica ostao bez pozicije, a njegova DSS je prešla u opoziciju.

Bonus video: