ĐILAS: Ceo svet je 90-ih došao na poziciju da nema promene granica, samo za Srbiju ta pravila ne važe! (VIDEO)

Osnivač Saveza za Srbiju Dragan Đilas, bio je gost Espreso intervjua nedelje. Sa Đilasom smo pričali o 30 tačaka programa, ko im je ciljna grupa, zašto u Savezu nema Jankovića, Tadića i Šapića, šta ih razlikuje i da li postoji šansa da se ipak pridruže Savezu.

Đilas nam je pričao koliko opterećenje su bili besplatni udžbenici za budžet grada Beograda, šta kaže kada ga iz vlasti nazivaju "tajkunom", "lopovom", "prevarantom" i kada se za njegovo ime vezuje optužba da je zadužio Beograd za 1.2 milijarde evra, otkud priča da noću ide po ambasadama i traži da se prizna Kosovo, šta će biti sa Kosovom, da li će nas EU uceniti priznanjem Kosova pri ulasku, koja je razlika između Velikog brata sa jedne i Zadruge i Parova sa druge strane....

Pogledajte intervju sa Draganom Đilasom u videu:

Savez za Srbiju je osnovan, predstavili ste i 30 tačaka programa. Ko vam je ciljna grupa?

- Građani Srbije koji imaju pravo glasa. Šalim se malo. Ideje za koje se mi zalažemo su malo vanstranačke, kao i sama ideja da se borimo za to da ne budemo mi odmah vlast, nego da se formira jedna vlada stručnjaka, u koju bi došli neki ljudi koji bi podržali obe Srbije, jer smo mi podeljeno društvo, gde su incidenti svaki dan i sve je moguće. Potrebno je da prestanemo da se delimo, potrebno je da nađemo neke ljude od autoriteta, koji će napraviti ovu zemlju normlanom pa onda ići na izbore. Trudili smo se u tim idejama da budemo što konkretniji, da se založimo za neke ekonomske mere, o kojima svako može da zauzme stav, poput toga da smo protiv prodaje nacionalnih resursa, nema razloga da prodajemo rudnike, rudna bogatstva, zemljište, vodu. To nijedna zemlja koliko ja znam, osim neka polukolonija ne radi. Zalažemo se ako pomažemo investitorima i domaćim i stranim subvencijama, da minimalna plata bude 350 evra, što nije preterano veliko, ali je sasvim sigurno da će svako od njih to da prihvati kad dobije 10, 15 hiljada subvencije, a radnici u Mađarskoj i Slovačkoj ga koštaju duplo ili 2.5 puta više. Da krenemo bar odatle. Zalažemo se da bude obavezno bar srednjoškolsko obrazovanje, da deca što više uče, da se više obrazuju, a u isto vreme da omogućimo svima određene vrste stipendija, školarina da bismo ih dodatno motivisali, omogućili roditeljima da svoju decu šalju u školu. Mislim da je to nešto važno. Zalažemo se za toleranciju u društvu, zalažemo se da budu iste plate za muškarce i žene kad obavljaju isti posao, za roditelje koji imaju decu sa smetnjama u razvoju da majke primaju platu, da imaju od čega da žive jer ne mogu da rade. Dosta neke socijalne politike, neke ekonomske politike, konkretnih stvari koje bi trebalo da pomognu da se živi jednostavno bolje.

Pored vas, kao osnivača Saveza tu su i Jeremić, Obradović, Lutovac, Stefanović, Stamatović, Zelenović, Veselinović, Ristić. Zašto nema Jankovića, Tadića, Šapića?

- Fali nam Boaći da bi nas bilo 11 i da bismo mogli da igramo ligu šampiona, ali nam treba i Milojević očigledno da bi došli do tog nivoa. Ja sam napravio mali performans na našoj osnivačkoj skupštini, doneo prazne stolice i rekao, kao što i sad kažem za sve one koji prihvataju okvirno ovu platformu od 30 tačaka, koji imaju svoj nacionalni i ekonomski deo i koji nisu nigde u vlasti sa SNS, naša su im vrata otvorena. Mislim da će, kako se Savez bude zaista bude pojavio, kako ljudi budu znali za nas, da će se to i desiti. Gledao sam neko istraživanje da svega 20 odsto ljudi danas u Srbiji zna da postoji Savez za Srbiju, odnosno misle da znaju i za šta se zalažemo, ali nisu baš 100 odsto sigurni, a još samo 20 je čulo, a možda i nije čulo. Znači, u ovoj blokadi medija i nemogućnosti da se pojavimo na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, trudimo se što tribinama, što razgovorima sa ljudima, što ovako kad nam jedan medij kao što je vaš nam da šansu da nešto kažemo. Ljudi pre svega treba da saznaju za nas i da vide ono što mi nudimo, da li misle da bi Srbija tako bila bolja i da li misle da li mi možemo zaista to da uradimo.

Janković je rekao da je potpuno jasno da će Građanski blok 381 i Savez za Srbiju morati da sarađuju jer nema iluziju da će ni jedna ni druga strana samostalno uspeti da osvoji 51 odsto glasova, ali da to ne znači da ste jedno niti da imate istu političku viziju i stav. Šta vas to razlikuje?

- Ja više volim da pričam šta nas spaja, a ne šta nas razlikuje. I u životu uvek tražim nešto što nas spaja i mislim da je u Srbiji dosta tih podela i deljenja. Mi smo pre 30 godina ušli u neku matricu podele na patriote, izdajnike, na građane i one koji su nacionalisti, na levo i desno, kad pogledate u stvari, mi smo 30 godina u toj priči, a verujte kad sednete sa ljudima vi shvatite da o ogromnom broju stvari, makar imali neke ideološke razlike, mislite isto. Tako je i nastala ideja o Savezu. Ja se zalažem da u Savezu budu svi oni koji se demokratskim načinom zalažu za svoje stavove. Da li su oni konzervativni ili liberalni, to nije važno. Važno je napraviti Vladu stručnjaka, da ne kažem nacionalnog spasa, da uđe u normalan način bavljenja politikom, da prestanu uvrede, vređanja, sve ono što nam se dešava svaki dan, da smanji agresija i mržnja i da onda posle toga idemo dalje u politiku. Siguran sam da sve opozicione grupacije treba da sarađuju pre svega na pitanju izbornih uslova i šta treba učiniti pre svega da bismo imali koliko toliko fer i poštene izbore. Iniciraćemo da napravimo okrugli sto na koji će doći svi predstavnici opozicije, da na taj skup dođemo svi sa belim papirima, a ne da neko nameće nešto svoje, i da odatle, posle toga napravimo nešto što smatramo da bi trebalo da se uradi, da bi u Srbiji izbori bili ok, kao što mislim da će biti još puno tema na kojima ćemo moći da sarađujemo i sa Sašom Jankovićem i sa mnogim drugima.

Mislite li da postoji šansa da se oni ipak pridruže Savezu?

- Znate šta, kad tako postavite stvar, onda u startu kažete "mi smo veliki, a neko je mali i taj mali treba da se priključi". Ja polazim od toga da svako ko se u Srbiji bori protiv ovog sistema, da ne kažem vlasti jer je vlast samo proizvod sistema koji treba da se menja, treba da se nađe način kako da se što više integriše i funkcioniše zajedno. U ovom trenutku postoje jasne razlike u nekim stavovima, pre svega politike prema Kosovu i Metohiji, i u nekim drugim stvarima koje nas možda sprečavaju da budemo svi u ovom trenutku u jednoj koloni, ali verujem da će vreme dovesti do toga da radimo tešnje i tešnje, a na kraju krajeva verujem da građani očekuju da opozicija bude što bliže, a ne da se međusobno svađaju i kritikuju.

Kada ste vi u pitanju, vlast uglavnom o vama ima epitete poput, citiram "tajkun", "lopov", "prevarant" i nekako se uvek provlači optužba da ste vi zadužili Beograd za 1.2 milijarde evra. Šta im vi kažete?

- Raste to iz dana u dan. Čim počnete da se branite i objašnjavate vi ste već na neki način izgubili. Poštujući vaš sajt koji sam otkrio pre godinu dana kada smo prvi put razgovarali, a u međuvremenu sam skinuo aplikaciju da mogu lakše da uđem, pošto mislim da je vrlo interesantan, zanimljiv i malo drugačiji od svega ostalog, ja ću vam odgovoriti na to. Kad kažete nekome da je tajkun, to znači da se brzo obogatio na neki nelegalan, sumnjiv način, kroz privatizacije. Ja nikada ni u jednoj privatizaciji nisam učestvovao. Moja kompanija je radila u nekih 10-ak zemalja, svuda gde smo osnovali firmu, bilo da je to Zagreb ili Sarajevo, osnovali smo je kao srpsku firmu, vlasništvo firme iz Beograda, sav porez smo plaćali ovde. Negde oko 300 ljudi je ukupno radilo u toj celoj kompaniji, korporaciji. Došli smo do skoro 100 miliona evra godišnje, što je i za područje bivše Jugoslavije ozbiljan iznos. Sjajan menadžment tim, nikada nijednog državnog klijenta nismo imali, bavili smo se stranim klijentima i privatnim kompanijama, i to je slika te kompanije. Sad neko može da govori to tajkun, kao što vlast dođe i kaže, evo 2007. godine Dragan Đilas je prijavio kuću na ženino ime, pošto kad je na ženino ime onda to znači nema veze sa tobom, auto i 70.000 ušteđevine. Samo su zaboravili da kažu da u toj istoj prijavi piše i 50 odsto vlasništva te firme koja ima godišnji prihod 100 miliona i dobit oko 6 miliona evra u proseku, i koja nikad nikome nije novac dugovala, i koja nikada nijedan kredit nije uzela i tako dalje, i tako dalje...Jednostavno, to je takva priča. Da sam u Americi, ja bih bio izuzetno popularan političar u startu, pošto sam nešto napravio u životu i potom ušao u politiku, ovde je to mana, što je meni razumljivo, kad o tome govore ljudi koji ništa osim politike nisu uradili. Njima smeta kad se pojavi neko, oni se trude da niko iz biznisa nikad ne uđe u politiku, jer im je to problem, jer su onda oni inferiorni u svemu.

Nedavno ste dobili optužbu protiv SNS?

- Pa dobro, ja sam tužio dosta nekih medija i neke političare koji govore te reči koje govore, čak i SNS i SPS, neke tužbe sam dobio. Ideja je kad tužite nekoga da se objavi informacija da to nije tačno, što su po zakonu dužni, a to neće niko da uradi, pa vi opet tužite za to. Taj novac koji oni plaćaju ja uplatim u humanitarne svrhe i o tome ne treba ni govoriti. A što se tiče duga grada, to je tipičan primer kako mi svi u ovoj zemlji funkcionišemo. Ministarstvo finansija na svom sajtu ima i možete da uđete da vidite koliki je dug grada Beograda, i on je uvek bio 400 miliona. Onda fiskalni savet kaže 400 miliona evra. Onda ministar Vujović, jer sadašnji ministar finansija, bivši gradonačelnik kaže, ne, ne, to je pogrešno, kaže 400 miliona, svi kažu 400 miliona. Grad Beograd je bio jedini grad u centralnoj Evropi, istočnoj koji je dobio kredite od evropskih investicionih banaka bez garancije države. Grad Beograd je bio grad koji je imao do 50 odsto svog budžeta u investicijama. Znate da ja nemam baš dobro mišljenje o MMF-u i svim tim igračima koji nas teraju stalno nešto da štedimo, i pošto je i tad Srbija imala isto te sporazume, oni su dolazili i bila je velika svađa. Oni su me pitali 2008. godine "Zašto ste povećali socijalna davanja?", "Pa zato što je kriza i ljudi gube posao". Ne, treba vi da štedite. Ja kažem, ne dolazi u obzir, ne mogu da štedim na svojim građanima, štedeću na nečemu drugom. I uvek je bila svađa. I uvek je taj sporazum cele Srbije uvek malo visio zbog Beograda, sve dok jedne godine, tadašnji zamenik ministra finansija Dušan Nikezić došao i rekao "ljudi, ali pogledajte investicioni deo budžeta, on je skoro 50 odsto. On je bio od 33 do 50 od godine do godine. Oni kad su to videli, i shvatili da se novac troši na mostove, na škole, na obdaništa, na domove zdravlja, na kupovinu autobusa, oni su rekli da nije nigde više od 10 odsto u Evropi, ni u jednom gradu, i od tad više nijedan problem nigde nije bio. Rekli su, "a on daje to za trudnice, porodilje, penzionere, udžbenike, ma dobro, nema veze, malo je to". Hoću da vam kažem da su finansije Beograda, o kojima i dan danas govori vlast bile mnogo bolje nego finansije Srbije. Kad smo te kredite dobijali da bismo završili te projekte, a oni su, opet kažem 400 miliona evra ukupno, ja sam pitao da li je potrebna garancija države, oni su mi rekli, samo ako hoćete vi njima da date garanciju, pošto su vaše finansije mnogo bolje. Koliko je to smešno, najgori je podatak da od 2012. godine kada se promenila vlast do danas, Srbija je došla sa 15 milijardi zaduženja došla na 25, znači da je neko zadužio Srbiju za 10 milijardi za šest godina. Svaki građanin Srbije, ako nas ima oko 8 miliona, danas je zadućen sa tri hiljade evra, a svaki građanin Beograda je zadužen sa 200, 250 evra. To su ti odnosi, pa sad, ko hoće da veruje.

Dok ste vi bili gradonačelnik Beograda, osnovci su imali besplatne udžbenike, i ta praksa je prestala sa vašim mandatom. Koliko su besplatni udžbenici opterećivali budžet grada, je li to bilo veliko opterećenje?

- Isto koliko će koštati ovaj jarbol na koji će se okačiti velika zastava Srbije. Ja inače volim da vidim zastave Srbije, i voleo bih da imamo kult zastave, pa kad su neki državni praznici da ljudi to stave na svoje terase ili kuće. To rade Amerikanci, to radi pola sveta, što mi to ne bismo radili. Baš nam je lepa zastava, meni se dopada sa grbom asimetričnim, ali ne znači da treba dati 400 miliona da bi se ta zastava vijorila. Isto toliko su koštali i udžbenici 2012. godine u Beogradu, s tim što smo mi bili ti koji su pokretali nešto, pa je onda Republika, jer su ostali vikali "a što mi nema nama" prihvatila da te godine učenici 4. razreda dobiju u celoj Srbiji besplatne udžbenike, sa idejom da se to širi. Protiv su bili izdavači, što je i logično, jer moraju da daju nižu cenu, na tri godine smo mi to obnavljali, bila su dva kompleta, jedan u školi, jedan kod kuće, i onda su oni ostajali bez prihoda. Deca kad dobiju besplatno udžbenik nauče da ga čuvaju, pa su onda čuvali školu, klupu u kojoj sede. I tad je bila polemika, jer su neki govorili da to ne treba da se radi, treba samo ljudima koji su socijalno ugroženi da se to da. Ja sam pokušao da im objasnim da 1. septembra svako ko ima jedno, a ne dvoje dece školskog uzrasta treba da izdvoji 40, 50 hiljada dinara da kupi knjige za oba deteta, da kupi sveske, bojice, flomastere, radne sveske, na kraju krajeva deca rastu, morate da kupujete novu garderobu, nove jakne, patike. To sve košta. Još 1. septembar dolazi posle odmora gde se isto troši novac, pa ja sam im rekao, vi imate 80, 90 odsto Beograđana koji su tog meseca socijalno, na određeni način ugroženi. A drugo, ako neko neće da mu dete čuva knjige, verovatno može da ih kupi, niko to nikome ne brani. I odbijao sam sve te zahteve. Nažalost, kad se vlast promenila, to je jedna od prvih stvari koja je ukinuta. Ja mislim da o tome ne treba da pričamo partijski i politički, mislim da treba da pričamo šta je zdravorazumski. Ja uvek sve kažem da imam mnogo kritika na račun predsednika ekonomske politike, rasprodaje, politike prema Kosovu, kadrovskih pitanja. Bio sam u Čačku pre 10 dana, tamo sam davao neki intervju i rekao sam, jer su mi rekli da dolazi neka nemačka fabrika autodelova, ako bude minimalna plata 350 evra, ja ću reći da je to odlično. Pitaju me da li mogu to da stave u naslov, pohvaliću Vučića, ja kažem možete slobodno. Ako bude u toj fabrici minimalna plata 350 evra, ja ću reći, to je odlična stvar koju je uradio predsednik jer je napravio svojim kontaktima. Ako to bude firma u kojoj će plata biti 27 do 30 hiljada minimalno, ja to nikad neću pohvaliti, jer smatram da sa tim parama čovek ne može da živi.

Goran Vesić vas je optužio da noću idete po ambasadama i da pričate kako biste priznali Kosovo. Otkud ta priča?

- E to sam ja mnogo razmišljao. Što noću? To nikako nisam mogao da shvatim, pa ako već hoću da idem da pričam, što noću. Šta radim, kucam im na vrata, oni ambasadori zaspali, gospođe sređene za spavanje, dolazi Đilas u 12 sati, molim vas, došao sam da vam kažem da ja ne smem po danu, ali po noći... Mislim, kakve su to besmislice, kako neko smisli tako nešto. Ja to zaista ne razumem, ali dobro, šta sad, to je politika u Srbiji. Ja sam stvarno čovek koji ne laže, i pravi razliku između dve stvari, vi kad kažete nešto što nije istina, a nije namerno, niste znali, to je neistina, ali kad namerno nešto kažete, a znate da je neistina, znači da lažete. To je tako. Ja sam ovako malo providan, žut, lako se iznerviram, lako se zacrvenim i davno sam još shvatio, kad sam bio tinejdžer od 18 godina da mi se to baš ne isplati, nego bolje da ćutim ako ne mogu da kažem istinu, da govorim ono što jeste. Moj stav o Kosovu je vrlo jasan. Ja to govorim ljudima iz Evrope kad me neko pita, oni to znaju jer su već čuli moj stav.

Šta će biti sa Kosovom?

- Ceo svet je '90-ih došao na poziciju da nema promena granica u Evropi jer je to jedno od osnovnih evropskih vrednosti, tako je Evropa nastala. A kad se raspao Sovjetski savez, Jugoslavija rekli su " ne možemo mi da ulazimo u to kako ste vi te granice pravili u komunizmu, tamo gde je bila nacrtana granica republika sovjetskih, odnosno jugoslovenskih, tu su granice država". Naravno, to nije bilo fer i pošteno prema srpskom narodu, koji je stalno, praveći tu Jugoslaviju u stvari pravio jednu državu iza sebe, pa na kraju ostao u raznim drugim državama. I ratovalo se zbog toga, naravno, te ratove smo izgubili, jer je ceo svet bio na drugoj strani, ali su te granice ostale granice. I ne možete vi da kažete princip je promena granica osim promena granica Srbiji. Onda nije princip čim se menja. Znači, 2008. su mnoge države Evrope i neke velike sile u svetu prihvatile da priznaju nezavisnost Kosova i da promene granice Srbije sa obrazloženjem da će to rešiti problem. Prošlo je 10 godina, ne da nije rešeno nego je katastrofa, kriminalci na severu maltretiraju Srbe, na jugu Albance, ekonomski se loše živi, ljudi se iseljavaju drastično, čak i više Albanci nego Srbi, i to je danas Kosovo. To njima isto kažem. Ljudi, je l' ljudi putuju preko tih prelaza, je l' nemaju problema, osim kriminalaca koji ih maltretiraju, ajmo to da rešimo, je l' ide ekonomija, privreda, mi kupujemo njihove proizvode, oni proizvode iz centralne Srbije. Je l' dolaze albanci i lete sa niškog aerodroma, sa beogradskog? Je l' se leče u bolnicama u centralnoj Srbiji, jer se zna da kad su neke teške trudnoće da Albanke šalju za Beograd ili za Niš, jer su bolji uslovi. Funkcionišemo. Nemamo rešenje u ovom trenutku. Pa nemojte na silu da ga namećemo, to neće biti rešenje.

A šta je rešenje?

- Pa da pomirimo dva naroda što je moguće više. Znate, ja kad sam bio gradonačelnik, posle jedno godinu i po dana, tada am bio malo mlađi, incidentniji čovek, pa kad mi neko dobacuje na ulici, ja idem odmah da se, maltene kao navijač, tamo svađam, bijem, i onda je moj prijatelj koji je vodio tu službu rekao "ti moraš da dobiješ obezbeđenje, tebe će neko da isprovocira, i tako sam ja dobio obezbeđenje, da čuva malo mene, a malo te koji mi nešto viču i dobacuju. Upoznao sam te momke, oni su radili u SAJ-u, nisam ih ja birao, poslala ih je policija, obezbeđivali su pre toga i predsednika Srbije, američkog ambasadora, i oni su svi učesnici rata na Kosovu. Ja sam čuo priče kako naše jedinice tamo, nađu neko dete tamo u šumi, Albanci beže, plaše se šta će biti, rat je, oni ga nose po pet sati, do prve neke civilizacije i pokušaju da spoje to dete sa majkom, sa ocem, sa roditeljima, kako su nosili ljude do bolnice da bi ih neko lečio, kako su sprečavali zločince koji su kao bili navodno ispred našeg naroda da ne rade to što rade, pa se opet dešavalo...Znamo mi i hladnjače i sahranjivanje u Batajnici, ali je bilo puno tih primera gde su Srbi štitili Albance i primere gde su Albanci svoje komšije Srbe štitili od nekih ovih iz OVK od kojih je većina nažalost u vlasti na Kosovu. Pa 'ajde da pričamo o tim ljudima. Ajmo od njih da pokažemo, ajmo da pokažemo da je u najboljim vremenima većina ljudi apsolutno normalna, brane neke svoje komšije, prijatelje...Ovi koji su zlikovci treba da budu osuđeni, a ne da se pojavljuju i pred mikrofonima da pričaju, ali ajde da pričamo o ovim stvarima, da prestanemo da živimo u ratovima, da počnemo da povezujemo dva naroda. Ljudi, 21. vek je, Nemci i Francuzi ratovali najstrašnije, da ne kažem Amerikanci bacili nuklearnu bombu na Japan, pa je to prošlo. Dajte da pokušamo da spajamo te narode, pa da vidimo, kroz to spajanje će možda doći do nekog rešenja.

Britanski Ekonomist je skoro objavio, da ukoliko Srbija ne prizna Kosovo, ono će se pripojiti Albaniji. Koliko je to izvestan scenario?

- Nekad mi je teško da shvatim te intelektualne genijalnosti. Ako mi ne priznamo Kosovo, ono će da se pripoji Albaniji. A svi znaju da ako Kosovo bude nezavisno, dve države kao Albanija i Kosovo mogu sutra da donesu odluku da budu o zajedničkoj državi. Oni već ukidaju granice, tako da me čudi ako neko tako nešto genijalno napiše, odakle je krenulo? Ja svima kažem istu stvar. Ako promenite princip da nema promene granica nigde u svetu, pa ni u Evropi, i da je princip da narod ima pravo na samoopredeljenje, onda to mora da važi i za srpski narod, gde god on živeo, i na Kosovu, i u Bosni, i svuda, samo, da li ste spremni na to? Ali, ako mislite opet da napravite rešenje koje važi za sve, samo za nas ne važi, to neće opstati kao rešenje. Na kraju krajeva, generacije naše dece će odrastati shvatajući da smo poniženi opet, šta nam je sve rađeno, i na kraju ćemo doći do nekog novog rata. Ja se stvarno zalažem za EU, mislim da se tamo bolje živi nego kod nas, imaju pravila neka i pre 26 godina sam vodio demonstracije, ali kad gledam šta je urađeno našem narodu, kako smo mi sad najgori, najstrašniji, kako je samo kod nas su postojali radikali, ekstremisti. Pa neće baš tako ići, pre bih rekao da pre 20-ak godina u Nemačkoj, Švedskoj nisu imali ljudi protiv koga da se organizuju da bude ta neka mržnja. Sad kad su se pojavili migranti, odjednom te stranke imaju po 15,16,17, 20 odsto, a zamislite da je u Nemačkoj plata 300 evra kao u Srbiji, koliko bi toga onda tek imalo? Narodi su manje više isti, slični, imaju neke specifičnosti, ali jednostavno mi smo ostali u toj podeli od pre 30 godina, levo SPS, desno Šešelj i to je to. Nit' su ovi levo, nit' su ovi konzervativno desno, nego samo pričaju ono što će doneti glasove. Mislim da je to budućnost Srbije, da imamo prave konzervativne, tradicionalne stranke, da imamo ove koje su otvorenije, liberalnije, da jednostavno počnemo ozbiljnije da živimo i razmišljamo.

Hoće li nas EU usloviti priznanjem Kosova pri ulasku?

- Pre 26 godina sam ja demonstrirao boreći se protiv Miloševića želeći da Srbija bude deo Evrope. Za mene je strašno tužno kad čujem da kažu 2025. je preoptimističan rok. Ljudi, a kad ćete da nas primite? Ja ću 2025. da imam 58 godina, 33 godine života će mi proći u toj priči. Jednostavno, ja i dalje verujem da je za Srbiju bolje da bude deo EU, mada to nije ista priča kao pre 10, 15 godina, ali se zna neki red, neka pravila. Realno se živi bolje nego u ostatku Evrope. Ne govorim o Švajcarskoj koja je specifična i Norveškoj koja ima naftu, pa oni žive dobro. Mislim da je mnogo važnije od ostvaranja poglavlja da neko i zatvorimo. Da nešto što je tamo dobro važi i ovde. Nezavisno pravosuđe, zaštita zaposlenih, sloboda medija, izborni uslovi, ekonomska pravila, to da banke ne mogu da nam skinu kožu sa leđa, tamo to ne ide tako, tamo nikome ne pada na pamet da kao mojoj majci pošalju dopis, ali toliko sitno kucano da ja ne mogu ni kad uzmem naočari da pročitam, treba mi lupa, gde joj kažu, evo imate nove uslove, do 15. ako ne prihvatite gasi se račun. Čekaj, stani bre, polako. Ona žena je potpisala neki ugovor, ko vama daje pravo da njoj menjate bilo šta iz tog ugovora ako ona sama ne prihvati? E, to ne može u Evropskoj uniji. Zato sam ja i dalje zagovornik te ideje. Ali, ne mislim da je to u ovom trenutku uopšte tema, jer nama to niko u ovom trenutku ne nudi. Kad slušate šta pričaju Francuzi neki, vi shvatite da to više nije tema. Dajte mi da uradimo šta mi sami možemo da živimo bolje. Da mi sami neka praviila uvedemo, pa ako nekad dođemo do toga da hoće da nas prime, napravimo referendum, mislim da će većina građana biti za, tad ćemo se izjasniti. Ali to kao, uslovljavaju nas da će nas sporije primiti u EU, pa gde može sporije od ovoga? Nemam reči zaista.

Poslednjih dana su rijaliti programi u žiži javnosti, a premijerka Ana Brnabić je rekla da ih u Srbiju nije uveo Željko Mitrović već vi, i vi ste joj odgovorili. U čemu je razlika između Velikog Brata sa jedne i Zadruge i Parova sa druge strane?

- Da, ja sam taj koji uzme onu gondolu pa vesla. Pošto je u pitanju gospođa Brnabić, mora malo da se spusti oštrina reči prema njoj, jer mislim da bi muškarci trebalo tako da se ponašaju uvek, bez obzira što je neko i u politici ili u nečem drugom. Ja sam njoj odgovorio, ta informacija da sam ja uveo rijaliti program u Srbiju je stvarno fenomenalna. Moja kompanija je bila partner u tom prvom Velikom bratu, za koji me je Veran Matić molio svim silama da to završi na B92, ja nisam znao ni o čemu se radi, jer je B92 bio tada televizija koja ne može da se izbori sa televizijama RTS, BK i Pinkom. Ja sma čovek koji je pravio B92 kad je bio radio, i onda sam zvao i Gorana Stamenkovića. Na kraju se ispostavilo da Veran Matić nema ni pare, nema ništa, ali je taj B92 dobio tog Velikog brata. On se valjda emitovao pola dana, digao im je ceo taj šer, rejting i na neki način tako je spašen B92 da se ne ugasi. Mislim da bi bilo pošteno da i on kaže neku reč o tome. Sama činjenica da je Veliki brat išao na jednom onakvom B92, a ne na Pinku, Hepiju i drugim kanalima, pokazuje kakav je to bio program. Da je u njemu pobedio Ivan Ljuba, profesor muzike. Ne može to da se poredi sa ovim danas, gde imate psovke, gde ulaze neke čudne osobe, neke su sa kriminalnim dosijeima, te neke starlete, da ne kažem neku težu reč, gd eje svaka druga reč psovka, da ne kažem muški i ženski polni organi. Ja ne gledam, nego čitam, novine o tome pišu pa shvatam da su te neke glavne face sad Lune, Kije. Meni rekli prvi put Kija, ja mislio auto, pojavio se neki novi model. Pa što je sad Kia toliko važan, dobro, odličan auto za male pare, i onda mi kažu Dragane, ti si zalutao. Potpuno je besmislena priča porediti tog Velikog brata koji je svetski format, Goran Stamenković je platio licencu za to Endemolu da bi se emitovao, porediti to sa ovim prostaklukom je ispod svakog nivoa. A drugo, ja ne osuđujem ljude koji to gledaju, nikad nisam razumeo što bi neko to želeo da vidi, a onda shvatiš da je to ono komšijsko šta se dešava iza tarabe. Ja mislim da takvi programi treba da postoje, samo što ne smeju biti, pre svega dostupni mladima, ne smeju biti pre 22 časa, i bilo bi logično da budu na nekim plaćenim kanalima, pa ko hoće, uplati i gleda. To je nešto logično. Da ne branim ministra kulture, jer ako ga ja budem branio neće dugo ostati na toj funkciji, mada znam čoveka iz nekih drugih vremena, ali da ga ne hvalim, biće mu problem, meni je strašno da jedna predsednica Vlade ode u školu i pred decom priča o nekom Đilasu, o opoziciji i o tome. Barem sačekaj pola sata, reci dođite u Vladu pa ću vam odgovoriti. Ne možeš tu da pričaš o politici. Drugo, strašno mi je da predsednica Vlade ne brani svog ministra. Mislim, ljudi vi ste tim, ako to treba ja da vam kažem onda ste u većem problemu nego što ja mislim. On je čovek rekao nešto u nekoj emisiji, što ja smatram dosta zdravorazumski, nemam baš nešto da dodam, treba ekstra porez za reklamu, ona žena došla i rekla, ma jok , rijaliti postoje svuda, ne razumem se u te poreze, iako je došla kao stručnjak za ekonomiju a u poreze se ne razume. U šta se razume? Mislim, kao super je to što radi Pink, što radi Hepi, dosta je poražavajuće za ovu našu zemlju kad vidite da neko obavlja na takav način neku, ipak drugu funkciju u ovoj državi.

Bonus video:

Espreso intervju, Joška Broz