JOŠKA BROZ: Blago iz Titovog trezora pokrali su svi iz vlasti koji su imali ključ! NIJE MIRA MARKOVIĆ JEDINA! (VIDEO)

Josip Joška Broz, unuk doživotnog predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, bio je gost Espreso intervjua nedelje.

S Joškom smo pričali da li je teret živeti kao Titov unuk, ko je bio Josip Broz, da li će Srbija ikad otkriti šta je s blagom iz Titovog trezora, šta misli o glasinama da je blago iz trezora odnela Mira Marković u Moskvu...

Broz nam je pričao da li treba rehabilitovati Milana Nedića, šta misli o Golom otoku, šta javnost ne zna o Titu, da li je Draža Mihajlović bio izdajnik ili patriota, da li će Srbija otkriti istinu o delovanju službi posle Drugog svetskog rata, zašto Tita napadaju da je kriv za Kosovo zbog Ustava iz 1974. godine, šta će biti s Kosovom, koja je najbolja, a koja najgora stvar koju je Tito uradio, zašto se Jugoslavija raspala, zašto mnogi krive Tita za sve, kako komentariše trenutnu političku situaciju u Srbiji, u kakvoj je sada finansijskoj situaciji, u kakvim odnosima je bio sa Jovankom Broz...

Pogledajte intervju s Joškom Brozom u videu:

Koliki je teret živeti kao unuk Josipa Broza Tita, doživotnog predsednika Socijalističke federativne republike Jugoslavije, koga javnost ili voli ili ne voli?

- Nije teret, samo je obaveza da se to poštuje i ponaša prema tim merilima. Svaki dan ga spominju, znači da je vredeo nešto. Što ne spominju druge ljude iz istorije? Ima onih koji su protiv njega, ali to su većinom poslušnici iz stranih obaveštajnih službi i onda se javljaju kojekakve neistine, laži, priče, nije to taj čovek, 17 žena, poslednja Titova ispovest i takve stvari koje nemaju veze sa istinom.

A zašto se to pojavljuje?

- Zato što neko pokušava da njega prikaže u lošem svetlu. To je sve počelo od '80. godine kada su Vuk Drašković, Šešelj počeli da pljuju, a socijalisti su ćutali. Dogovor je bio "vi pljujte, mi ćemo da ćutimo, za 30 godina neće se znati ko je taj čovek". Čini mi se da im to nije uspelo, i dan danas se zna ko je taj čovek, i dan danas se pokušava na sve načine, ali to sve ima svoje, u narodu, što je najvažnije narod to poštuje.

Treba li rehabilitovati Milana Nedića?

- Moje lično mišljenje da ne. Zašto da rehabilituju nekoga ko je sarađivao sa Nemcima, koji se rukovao sa Hitlerom. Svako ko je mogao spasio je nekoga, ali nemojte da pričamo, ali to nije razlog da sarađuješ. Sad je lako izvrtati istoriju nakon toliko godina, ali ko je sve Jevreje prijavio u Beogradu, ko je hapsio, ko je streljao, ko je sve to radio? Zašto se Nedić ubio?

Postoje oponenti koji misle drugačije?

- Svako ima pravo na svoje mišljenje, ali ja znam šta je cilj svega ovoga što se događa. Draža nije rehabilitovan. Nije ni osuđen, mislim osuđen je na kraju na smrt, samo je poništena presuda. Ovo je samo početak. Nedić, Ljotić, a glavni cilj je priznavanje u drugim zemljama, Italiji, Hrvatskoj, i na kraju rehabilitacija Hitlera. To je taj fašizam koji se širi Evropom, Hrvatsku je već punom parom zahvatio. Međutim, ne verujem da im to mora proći.

Ko je bio Josip Broz Tito?

- Bio je čovek koji je rođen u Kumrovcu, koji je radio svuda po svetu, uključio se u komunistički pokret i kao takav izbio na čelo. To što pričaju da to nije onaj čovek, mogu da pričaju šta hoće. Oni kažu da je on zamenjen '37. godine, međutim, ja imam slike svog oca, dede i očeve majke iz '27. i to je isti čovek koji se i posle pojavljuje. Ali, to su sve pokušaji da se uvede nešto mistično u čitavu tu istoriju. Vidimo da prekrajaju istoriju prema trenutnoj potrebi, a to ne verujem da iko može. Može trenutno, ali ko ne poštuje istoriju, neće istorija ni njega poštovati, to je sigurno.

Da li će Srbija ikada otkriti šta je sa blagom iz trezora Josipa Broza Tita?

- Teško. Zato što je mnogo pokradeno. Ako sud presudi da niko ne može ništa da nasledi, a svaki orden koji se dodeljuje nekome, piše lepo da nasleđuje porodica, šta je sa tim?

Ko je pokrao?

- Ko god je imao ključeve od trezora. Kako sudija kaže, ja ne smem da presudim ništa, jer znam da pola toga nema, a to nismo uzeli ni vi ni ja, nego neko iz vlasti, a ja protiv vlasti ne mogu.

Mediji su objavili da je Mira Marković odnela Titovo blago u Moskvu. Šta vi mislite o tome?

- Nije samo Mira Marković. Verovatno da ima i toga. Ali nije samo ona. Mićunović izjavljuje koji je bio član komisije koja je ušla u trezor, da je bilo 3.000 slika, sad ih ima 350. Šta je tim slikama najvrednijim, neke slike su prodavane na aukcijama, šta je sa ostalim delovima, šta je sa satom koji je on kupio '50. godine? Sve novine su objavile, najskuplje plaćen sat kupljen na aukciji u Švajcarskoj. Šta je sa puškama koje se prodaju? Na kraju krajeva, ja sam kupio od jednog čoveka ovde komplet za kafu, gde fali jedna šoljica, a to je šoljica koju sam ja '79. razbio u Dvoru. Ja sam to kupio. Ispostavilo se da je taj čovek rođak ađutanta koji je bio u zgradi. Šta dalje da pričam?

A ko mislite da je najviše zaslužan za to?

- Svi. Zašto se to ne ispituje? Zato što su svi umešani u to. Svi su učestvovali u tome. I, vrana vrani oči ne kopa.

Šta mislite o Golom otoku?

- Stalno se priča o tom Golom otoku. Goli otok je imao drugu svrhu. Trebalo je da to bude mesto za prevaspitavanje onih koji su bili krenuli tim ruskim putem u veme kada je Rusija imala 200.000 tenkova na granici Jugoslavije. Nije se znalo šta se radi na Golom otoku, tu su ovi koji su tamo učestvovali . Što Mićunović ne kaže? On je bio Kapa na Golom otoku, ne osuđenik već saradnik službe. Što on ne priča? Jedino kad je Ranković došao na Goli otok, gde su sklonili njegove prijatelje, kad su ih doveli i objasnili šta se radi on je došao i rekao šta se radi, za šest meseci on je ukinut. Nije se znalo. To je doba kada nije bilo ni televizije, ni telefona, ni radija. To su priče koje mora neko da ispriča. Drugo, mnogo je nevinih osuđenika, ali to je naš mentalitet. Svidi im se komšijina žena, e onaj rekao živeo Staljin, i onaj seoski policajac ga odmah šalje na Goli otok. Toga je najviše bilo u Crnoj Gori, ali da ne govorim o našem mentalitetu, gde se samo gleda kako da se nekome osvetimo da bi imali koristi.

Šta javnost ne zna o Titu?

- Pa mnogo šta ne zna. Već sam počeo da pišem, odnosno da snimam diktafonom pa ću dati da se složi u formi memoara, jer ja mnogo znam. Ja sam od početka kod njega, odrastao sam kod njega, ceo radni vek sam proveo pored njega, kroz vojna lovišta, kroz vojsku, kroz policiju i mnoge stvari se okreću kontra, mnoge neistine. Neko to finansira. U knjizi Pere Simića nema moje babe. Ja ga pitam u emisiji, ja sve razumem Titove žene, ali gde je moja baba? A on mi kaže, pa podrazumeva se. A knjiga je rađena tako da samo koričenje i ovo košta nego bilo šta. Najsavremeniji papir, štampa. Zna se ko to finansira, ali dobro.

Da li je Draža Mihajlović bio izdajnik ili patriota?

- Ako govorimo o tome da je danas odgovornost komandna, on je u početku bio patriota, ali kasnije se okrenuo. Ne verujem da je on ikoga ubio, ne verujem da je učestvovao u bilo čemu što se toga tiče, ali po komandnoj odgovornosti, ako odgovaraju svi ovi naši u Hagu, onda treba i on da odgovara, iako ja znam da je deda bio protiv toga da se Draža strelja.

Da li će Srbija ikada otkriti istinu o delovanju službi posle Drugog svetskog rata?

- Pa ne verujem, zato što su u tim službama učestvovali svi oni koji su danas u vlasti, njihovi potomci. Ne mogu neke stvari da se objave, ko to koči? Ja nemam ništa protiv da se te stvari objave, ja znam šta se radilo i kako se radilo, ali ako se objavi istina, da je služba radila za dobrobit države, normalno da je koristila ljude iz ovog kriminalnog miljea. Progleda mu kroz prste, s tim da on završi posao za službu, a ko je radio posao po celom svetu nego kriminalci, i oni koji su imali putera na glavi. Ali se znalo kako se to radi. A danas? Danas ne znamo šta ko radi. Danas pričamo priče, ubistva i likvidacije svaki dan. Tada se tačno znalo šta služba radi i kako se to radi.

Mnogi danas napadaju Tita da je kriv za Kosovo zbog Ustava iz 1974. Kakav je vaš stav o tome?

- On je bio protiv tog Ustava. U Ljubljani, posle prve operacije na kolenu, sedeli smo na brdu kod Kranja, ja ga pitam koja mu je najveća greška, a on mi kaže što nije stavio veto na Ustav iz '74. godine. "Deset dana je stajao kod mene, nisam hteo da ga potpišem, nadao sam se da će ipak da odluče po mom, većina je bila za to, ja kao demokrata nisam hteo da stavim veto na to. To je moja najveća greška". Razbili smo zemlju. Napravili smo od jedne zemlje šest republika, dve pokrajine, osam partija, i sve ono što nas je na kraju dovelo do onoga gde smo završili.

Šta će biti sa Kosovom?

- Ne znam. Kosovo je nažalost delo za potkusurivanje, mi smo tu opet žrtva, međutim, čini mi se da je sve ovo malo i pogrešno. Da li je iko odgovarao što je potpisao predaju Kosova? Da li postoje sudovi u ovoj zemlji? Da li treba pozvati na odgovornost one koji su učestovali u tome da Kosovo ode? Ali to se ne spominje, samo se kaže, to je pre nas urađeno. Neko je to uradio, ali ovde nema ni pravosuđa, nema ni zakona, nema ništa. Sude ovim jadnicima što duguju 10 hiljada za struju ili 10 hiljada za telefon, isključuju im struju, a neki su nedodirljivi.

Koja je najbolja stvar, a koja najgora koju je Tito uradio? Šta je bila njegova najveća greška?

- On je sam pomenuo što nije stavio veto na Ustav, to ga je posle koštalo. Najbolja stvar koju je uradio je Pokret nesvrstanih, gde je učestvovalo dve trećine čovečanstva, to je bila jedna sila koja je mogla da parira i istoku i zapadu, i gde je uspeo i istok i zapad da natera da ga poštuju. Dokaz je sahrana, koja je ušla u Ginisovu knjigu rekorda po broju zvanica koje su bile. Jedino mi to ne poštujemo. Ja sam pre neki dan rekao u Skupštini, 76 spomenika u svetu ima, svi ih održavaju, mi jedino u Beogradu nemamo spomenik Titu. Zar to nije stamota? Ali, ima nešto u tome. Ona četvorica što su rušila spomenik Titu u Užicu, nijedan nije živ. Sve su to mladi ljudi bili. Pa koliko znam ni onaj što je petokraku skidao sa Skupštine, Đinđić, ni on nije živ.

Zašto se Jugoslavija raspala?

- Zbog interesa stranih sila. Oni su odmah počeli ekonosmki da uništavaju Jugoslaviju, ja ne znam zašto vajni ekonomisti ne kažu istinu?! Mi smo svu robu dobijali od inostranstva na odloženo plaćanje. Dobijemo robu, kad prodamo robu, platimo i uzmemo novu. Odmah posle smrti su sve zemlje, osim pojedinih poput Libije rekli ovako: "platite nam ono, pa nam uplatite i za robu koju hoćete". To nijedna ekonomija u svetu ne može da izdrži. Njima je bio cilj da se razbije Jugoslavija. Zašto štite Kosovo? Ne zbog Kosovara, ne zbog Srba, već zbog rude koja se nalazi na Kosovu. Tu je jedan od tri rudnika, jedina tri rudnika u svetu gde se proizvode škriljci za oblaganje nevidljivih aviona. Tu je najveći nuklearni otpad u bondstilu, dole u zemlji. Što to neko ne kaže? Ruda ide svaki dan. Drugo, to je centar za drogu. Zašto se Amerikanci bore za Avganistan, pa ta droga dolazi ovamo i odatle ide za Evropu. Posle raspada, jedan Holanđanin mi je lepo rekao, bili smo prijatelji, "Joška, nas kod vas interesuje voda, koja će jednog dana biti skuplja od nafte i interesuje nas Pešterska visoravan koja ima najmanje oblačnih dana, znači cela Evropa nam je na dlanu. Kad to uzmemo, ma šta ste vi za nas, mali nokat. Tucite se, ljubite se, radite šta god hoćete, ali vi ste za nas ništa". E, to je istina. Šta su radili? Ovi hoće da uzmu rudnik Trepča, ovi odavde akumulatore, Nemcima prodaju naše akumulatore, pa nemojte da se lažemo! Sve je to politička igra, podelili su interesne sfere, ovoj zemlji ovaj rudnik, ovoj ovaj, i to se zna. Ovih par zemalja koje su bombardovale Jugoslaviju, koje su učestvovale u razbijanju Jugoslavije su podelile interesne sfere. Tu su i Amerikanci, Englesi, Nemci..

Mnogi danas krive Tita za sve, šta vi kažete na to?

- Ne znam zašto ga krive? Zašto ne kažu istinu? Jugoslavija kao Jugoslavija je odlaskom njega u bolnicu '80. godine januara meseca dugovala 11,5 milijardi dolara. To je on mogao da reši za jednu noć, uzmi hiljadu traktora, ti uzmi 10 brodova, ti 10 aviona, sve smo proizvodili, da se ne lažemo. Ti uzmi par kompozicija vozova, i sve lepo rešeno. Dolaskom Veselina Đuranovića za predsednika Vlade, taj dug se povećava za 8 milijardi, koje je on zadužio. To je pravo dugovanje Jugoslavije bilo. Danas svaka republika toliko duguje, ali da bi opravdali svoje greške, oni sve prebacuju na Tita. Uvek je kriv onaj koga nema. A zašto ne kažu da je to istina? Ja to vrlo dobro znam, bio sam tu, i znam kako se sve događalo. Došao je guverner iz Hrvatske, i onda je bilo da sve članice bivše Jugoslavije dižu kredite. Slovenija je digla kredite, lepo ih je plasirala, a mi smo iz tih kredita pokrivali Železaru, i onda nam je neko kriv. Sve je to greška politike.

Kako komentarišete trenutnu političku situaciju u Srbiji?

- Malo je krenulo nešto na bolje, nadam se da će ići bolje ali teško će ići. Ja znam da Vučić ima dobre ideje, mnogo šta je uspeo da uradi, prvo finansijska kontrola je dobra, i sve ovo što se događa. Međutim, teško je ovde jer se neko trudi da nešto napravi, a mnogi se trude da to razbiju, i onda je uvek neko kriv. Opozicija tera svoje. Svaka čast Vučiću što je išao na Kosovo, i dobro je što ovi nisu dozvolili da ode u Banje. To je njima nož u leđa, nisu oni nama zabili nož, nego sebi, da ceo svet vidi. Ako si ti dao nekome da može da putuje kroz državu, ne možeš da ga uslovljavaš, ovde možeš, ovde ne možeš. On zna da od toga nema ništa, da budemo načisto. I mi svi znamo da od tog razgovora nema ništa, ali on se pojavljuje. Neka svet vidi.

Mislite da je dogovor sa Albancima nemoguć?

- Sa ovima koji su sada na vlasti je nemoguć. Da budemo načisto, oni se ne pitaju ništa.

Ko se pita?

- Amerikanci, Englezi, Nemci. Oni se pitaju. Pa ko je odobrio da Vučić ide dole? U svemu se oni pitaju, mi se ništa ne pitamo. Ako mi moramo strance da pitamo da li možemo da prodamo Bor u svoje vreme, i da li smemo Kinezima da prodamo Železaru, šta smo mi? Nama komanduje MMF, zna se ko stoji iza MMF-a - velike političke figure iz sveta, koje te uslovljavaju. Dobićeš tri milijarde a od toga ćeš za milijardu morati da kupiš hrane iz Evrope. I onda jedemo kojekakvu GMO hranu, đubre što nam uvoze, a mi smo bili zemlja koja je snabdevala celu Evropu hranom i pola sveta. Šta je sa tim, šta je sa svim ostalim? Nemamo ništa više, nemamo stoku, poljoprivreda je uništena, industrija uništena, sve što smo imali je uništeno. Mi ako uđemo u Evropsku uniju, mi smo propali. Neće stranac da otvori firmu u Srbiji koju ima tamo u inostranstvu, nego samo da prevuče papire, kao što je rađeno kad su stranci uzeli Sartid, d apotroše ono što je bilo razoreno, kad su to potrošili, prodali su za jedan dolar. ali to je bila odskočna daska jer su Kina, Rusija donele odluku da gvožđe i limovi ne mogu da se voze tamo, a preko Srbije može. Znači, papir ide odavde, a roba ide direktno, i to nam je kraj.

U kakvim odnosima ste bili sa Jovankom Broz?

- Mi smo odrasli uz nju, to je bilo do njihovog rastanka, a posle nije htela da kontaktira ni sa kim iz porodice.

Zašto?

- Mislim da je njoj bilo jako teško, jer ipak smo mi odrasli uz nju. Ona je njega mnogo volela, ali je ta ljubav prešla u paranoju. Lažu kad kažu da je ona htela ovo ili ono, ja to najbolje znam, jer sam tu bio. Ona se samo plašila da se njemu nešto ne dogodi. On nije dozvoljavao da se ona meša u politiku, i zato je došlo do kuršlusa među njima. On je par puta njoj rekao, u kući radi šta hoćeš, hoćeš sobaricu ovu ili kuvara onog, ali u državni posao nije dao da se meša. I tu je pametno uradio. To ga je koštalo. Svi su radili na tome da nju odvoje od njega, jer ona mnogo zna. Mnogo više čuje onaj čovek koji je nazad, nego onaj koji razgovara. Ona je njemu sve to prenosila, i onda je ona bila glavni krivac. Zašto su bile represivne mere prema njoj bile godinama? Gde je živela, šta je dobila na kraju? Ona dva sa dva metra, i to je na kraju bio problem, hoće li moći, neće li moći. To je sramota. Šta je sa ostavštinom? Ako ima zakona u jednoj zemlji, valjda za sve važi. Nema zakona. Za jedne važi, za druge ne važi. Mene sada proganjaju za neke kamate iz 2012. godine, porez na oružje, veće kamate nego dug. Ali sad su krenuli direktno mene, da mi češljaju sve po svim pitanjima.

Govorili ste u jednom intervjuu o teškoj finansijskoj situaciji u kojoj ste bili, da ste imali samo penziju od 18 hiljada, da niste uključivali grejanje u stanu. vozili se prevozom. Kakva je situacija sada?

- Ulaskom u skupštinu, popravila se malo situacija. Ali, dve godine sam teško živeo, nisam mogao sa parama koje sam primao alimentaciju da platim, a kamoli struju. Vozio sam se gradskim prevozom dve godine, i drago mi je mnogo šta sam čuo u tom gradskom prevozu, jer se tu voze obični ljudi. Samo sam jednom naišao na jednu budalu koji je rekao da partizane treba poklati, i istog trenutka su ga svi iz autobusa ozbacili napolje. To je narod. Ja se krećem u narodu. Sa Dačićem i Palmom dok smo išli na predizborne aktivnosti, ja sam se kretao kroz narod. Meni nije trebalo obezbeđenje, nemam ga i svuda idem slobodno. Meni je savest čista. Ja sam godinu dana čekao da dobijem rešenje za penziju, da bih na kraju poludeo i otišao direktno kod direktorke PIO fonda. Za četiri dana su rešili. Šta drugi da se nadaju? Godinu dana sam čekao. Beneficirani radni staž mi nisu priznali, dobio sam privremeno rešenje, e sad pošto čekam da prođe skupštinski mandat, pa da onda podnesem za sve što je propušteno da mi se da, ali ide se direktno na mene. Medijima je zabranjeno da mene intervjuišu.

Bonus video:

Espreso intervju, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović