BRANISLAV NEDIMOVIĆ o najvećim šansama Srbije u poljoprivredi, o momentu kad je probao da predribla Baneta Ivanovića, o prelasku iz jedne u drugu stranku... (VIDEO)

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović bio je gost Espreso intervjua nedelje. Sa ministrom smo pričali kakva je situacija u Srbiji kada je poljoprivreda u pitanju, koje je mere Srbija preduzela da spreči potencijalnu opasnost od afričke kuge svinja, koja prethodnih nekoliko godina hara Mađarskom i Rumunijom, šta može da se desi ekonomiji Srbije od ove bolesti, kada je izvoz u pitanju u čemu Srbija prednjači, a na čemu bi trebalo da se poradi...

Nedimović nam je pričao o izvozu goveđeg mesa u Tursku i ovčijeg mesa u Kinu, koja je kvota u pitanju i da li su rešene sve barijere, koje je najbolje rešenje za Kosovo, šta je najbolji scenario, da li će nas EU usloviti priznavanjem Kosova pri ulasku, s obzirom na to da je promenio više stranaka kako gleda na taj svoj potez, o iskustvu kada je bio gradonačelnik Sremske Mitrovice, o sportu i fudbalskom iskustvu sa Branislavom Ivanovićem, sa kim iz Vlade ne bi smeo da odmeri fudbalska umeća, koji su najveći problemi ministarstva poljoprivrede, da li će biti čistke u Srpskoj naprednoj stranci, da li mu je premijerka tražila izveštaj, čega se plaši, a čega ne...

Pogledajte intervju sa ministrom Nedimovićem u videu:

Generalno, kakva je situacija kada je poljoprivreda Srbije u pitanju?

- Poljoprivreda beleži rast u odnosu na prethodnu godinu za nekih 13,3 ili 13,4 odsto, u zavisnosti od toga koje parametre posmatrate u bruto društvenom proizvodu Srbije u odnosu na 2017. godinu, ali to još nije konačna brojka. Ova godina je dosta dobra, ono što je najvažnije u onim kulturama koje su u Srbiji preovlađujuće ove godine imamo dosta izdašnu proizvodnju, ali ono što je još bolje - na berzi su te cene dobre, jer nisu svuda u svetu klimatske promene dobre kao kod nas, nije bilo dosta kiše, na dosta mesta je bilo suše, tako da nam se smeše dobri dani ove godine.

Postoji opasnost da se afrička kuga svinja, koja prethodnih nekoliko godina hara Mađarskom i Rumunijom, proširi u Srbiju. Rekli ste da je naša država preduzela sve mere da to spreči, koje su to mere?

- Kada se pojavila ta bolest, pre dve godine, naznake na prostoru Gruzije i severoistoku Rumunije, odmah je naša država odreagovala, odmah smo zabranili uvoz mesa i mesnih prerađevina sa tih prostora. To je jedna od najvažnijih mera. Zabranjen je i promet i živom stokom. Napravili smo nacionalni centar koji se bavi isključivo ovom stvari, koji na nacionalnoj osnovi, uključujući veterinarske institute koordinira sa ovim problemom. Za sad problema nema, činjenica je da protiv ovog virusa nema vakcine, nije smetnja ljudima ali može nastati prevelika ekonomska šteta za državu, koja treba sa ovim da se bori. Ono što je najvažnije, mi se sa ovim nosimo, stalno sprovodimo preventivne mere, obaveštavamo i proizvođače svinja, koji trguju ovim proizvodima na koji način da postupaju. Pre nekoliko dana je Vlada donela poseban zaključak kojim je obavezala i carinu i ministarstvo unutrašnjih poslova na način ponašanja u pogledu ove bolesti, tako da sve raspoložive metode zasnovane na naučnim metodama koristimo.

Rekli ste da ova bolest nije pretnja ljudima, ali može da predstavlja problem za ekonomiju jedne zemlje jer lek za nju ne postoji. Šta može ekonomiji da se desi?

- Najcrnji scenario je da se pojavi ta bolest, jer onda na toj farmi gde se pojavi mora da se uništi kompletan stočni fond. To je u stvari najveći problem koji nastaje sa ovim. Ono što mene brine je da se u svetu pojavljuje afrička kuga svinja na tačkama gde niste očekivali. Na primer, pre 10 dana pojavila se na prostoru Kine na tri tačke. To je dve i po hilajde ili ko zna koliko daleko od tačaka gde je ona poznata. Dve i po mislim da je najbliža distanca. Nije prirodno da se pojavi tamo, očigledno je došla preko mesa i mesnih prerađevina. Verovatno nešto u lancu nije ispoštovano i to je veliki problem za svaku ekonomiju. U Rumuniji se jedva bore sa tim, u Mađarskoj su nekako na kraj izašli sa ovom bolešću.

Kada je izvoz u pitanju, u čemu Srbija prednjači, a na čemu bi trebalo da se poradi?

- Najviše izvozimo primarnih poljoprivrednih proizvoda, najviše žitarica imamo u svojoj strukturi. Ono na šta bismo morali da obratimo pažnju je prerađivačka industrija, da što više izvozimo finalnih proizvoda, a ne osnovne proizvode i poluproizvode, jer se samim tim umanjuje dodata vrednost. Najgore je kad izvozite sirovinu, a neko drugi uzima kajmak. Koristim primer vezan za breskvu i krušku, koje su odlazile u Fruktal, tamo se pravio sok i pravila se 10 puta veća dodata vrednost. Sa prerađivačkim kapacitetima ta stvar se može staviti sa strane. Vlada Srbije će u narednih nekoliko meseci doneti posebna pravila za podršku prerađivačkoj industriji, a to je cilj, da se što više robe generiše na takav način.

Naučnici su upozorili da će vrućine i povećanje temperatura dovesti do toga da ćemo do 2050. godine imate upola manji prinos žita, kukuruza i pirinča, da će se pojaviti veliki broj insekata koji će uništiti ove kulture. Šta je rešenje za ovaj problem u najavi?

- Osnovna stvar je voda, i bez navodnjavanja uopšte nema razgovora o budućnosti poljoprivrede. Šta mislite zašto smo krenuli pre godinu i po dana preko Abu Dabi fonda da gradimo sisteme za navodnjavanje? Njih 14 trenutno se gradi. Bez toga nema ništa i to je budućnost poljoprivrede. Neko može da kaže da to možda nije neophodno, kažite mi neku važniju stvar za poljoprivredu nego obezbeđivanja vodnih resursa, i ovaj drugi deo vašeg pitanja koji se odnosi na kontrolu sa aspekta fito zaštite, to je jako važno i na to se mora obratiti pažnja, jer u krajnjoj liniji danas svako tržište ima neka pravila igre, šta hoće da uveze kod sebe. Kako tržište EU, tako i tržište Rusije, a tako i sad ovo novo tržište Turske. Imaju svoja pravila igre. Nećete da ispunite to, nema trgovine. Mi moramo da se prilagođavamo tržištima, i sa druge strane moramo da se okrenemo investicijama, kako sistemima za navodnjavanje, tako i drugim alternativnim mehanizmima, kako bismo što više povećali svoju proizvodnju. Mi nemamo neki problem u pogledu prinosa. Mi smo u samom svetskom vrhu i kod kukuruza, i kod pšenice, i kod nekih drugih kultura, ali kad se desi godina kao prošla, onda se shvati koliko fali voda. Sa ovim sistemima za navodnjavanje, rešićemo više od 50 hiljada hektara. Pripremamo nova 23 projekta za sledeću godinu, gde bi trebalo da to udvostručimo. Bez toga nema ništa. Ovo je stvar i naš zalog za budućnost.

Šta se dešava sa izvozom goveđeg mesa u Tursku i ovčijeg mesa u Kinu? Koja je kvota u pitanju kad pričamo o govedini i šta to znači za Srbiju, a trebalo je otkloniti barijere za izvoz ovčetine u Kinu, pa koje su barijere bile?

- Sa aspekta veterinarskih barijera, bezbednosti hrane, sve je završeno. Mi imamo sertifikate i prema Turskoj, i prema Kini, i nemamo nikakvih problema. Što se tiče Turske, ispunili smo pola kvote od 5.000 tona, i ja se nadam da ćemo do polovine novembra već završiti tu kvotu. Dobio sam obećanje od ministra poljoprivrede Turske da će nas pustiti da do kraja godine i preko kvote izvozimo. Ono što je jako važno je da imamo bescarinski izvoz goveđeg mesa. To je dovelo do toga da je cena na tržištu 7,9 evra po kilogramu, koliko je bila 20 godina otprilike, sad skočila na 2,4, 2,5 evra po kilogramu. To je skok od 20, 30 odsto. E to je ta priča o tržištima, kad je tržište dobro platežno sposobno, vi onda možete da se bavite time. To onda mislim da je rezultat. Dosta farmi se sada osniva, ljudi to ne vide, za godinu i po dana će biti jako vidljiviji efekti, jer ne možete vi da dobijete govedo za klanje u roku od 15 minuta. Toga nema u supermarketu, njega morate da zatvorite, da ga gajite, da brinete o njemu, da prođe godinu dana tova, pa tek onda da imate proizvod koji je spreman za klanice. Mi sad napadamo veću kvotu za sledeću godinu, pregovaramo oko 10.000 tona, i mislim da ćemo to završiti. Što se tiče Kine, ja ću tamo biti zajedno sa predsednikom od 15. do 20. septembra, onda ćemo ove eventualne probleme koje imamo, pre svega u pogledu carina koje postoje na izvoz srpske robe u Kinu, i da omogućimo izvod svinskog mesa u Kinu takođe. Zašto je to važno? Zato što se ogromna rupa na kineskom tržištu pojavila zbog uvođenja ovih carina između SAD i Kine, i fali im mesa. Daćemo sve od sebe da jedno malo parče tržišta bude za Srbiju.

Koje je rešenje za Kosovo, šta je najbolji scenario?

- Samo pregovori, samo ona stvar koja će Srbiju učiniti da iz celog tog pregovaračkog procesa ne izađe ponižena. Jako je važno da se pregovarački proces odvija i da to bude kompromisno rešenje. Ne postoji nijedna stvar na svetu da je jedna strana zadovoljna, druga nezadovoljna i da tu bude trajnog mira. Takve stvari ne postoje. Uvek moraju i jedna i druga strana, u najmanju ruku da budu manje nezadovoljne, da bi nekako to sve funkcionisalo. Jako je važno da krenemo napred. U teoriji države i prava ima jedna osnovna stvar, ako nemate zaokruženu teritoriju sa svojim granicama, ne znate stanovništvo, i silu koju odražava država, to su tri osnovna elementa države i ovo je jako važno, moramo da imamo zaokruženu ovu stvar da bismo mogli dalje, da bi naša deca ne bi imala probleme koje smo mi imali.

Da li će nas EU usloviti priznavanjem Kosova pri ulasku?

- Ja nisam funkcioner Evropske unije da bih znao šta će biti, a nisam još uvek ni vrač.

Šta mislite?

- Nisam vrač.

Promenili ste tri stranke, bili ste u DSS-u, pa u DS-u pa ste sad u Srpskoj naprednoj stranci. Kako gledate na taj svoj potez?

- Gledam tako da vaši izvori nisu tačni. Dve trećine je tačno, a jedna nije. Sve što sam radio u svom životu radio sam zbog grada na čijem čelu sam bio dugo godina. Grad taj ima prosperitet, imao je 37 odsto nezaposlenih, danas ima 9,1 odsto. To što piše na pretraživačima, nije tačno.

Šta to znači? Niste bili u DSS-u?

- Ne. Bio sam u DSS-u, bio poslanik u tri mandata.

U Demokratsko stranci?

- Nisam bio. Znam da volite da se bavite istraživačkim novinarstvom, a i ja ću vam pomoći.

Znači, u Demokratskoj stranci niste bili?

- Pa ne, iako ni oni sami ne znaju da vam daju odgovor na to pitanje. Postojali su kontakti, mi jesmo bili u koaliciji, ali ta stvar se nije desila na kraju.

Od 2008. do 2016. godine ste bili gradonačelnik Sremske Mitrovice, a kada ste izabrani bili ste najmlađi gradonačelnik. Kada se osvrnete na to iskustvo, šta biste rekli?

- Uh. To bih rekao. Bilo je teško voditi grad u kojem je svaki treći građanin bio nezaposlen. Danas to više nije ta situacija. Da me neko pita danas da li bih opet krenuo u to, i sve ispočetka, debelo bih razmislio. Druga stvar, taj grad više niko ne prepoznaje, ja se nadam u pozitivnom smislu. U pogledu infrastrukture to je sve drugačije, kad uđete u grad vidite da je sve drugačije. Moja deca žive tamo, ja sam sve to radio zbog svoje dece, i zbog drugova moje dece, i zbog svih onih koji tamo žive i rade. Ja svoj grad volim najviše na svetu, ja bih se sutra ujutro vratio tamo. U krajnjoj liniji, ja tamo i živim. Svakodnevno putujem, i vraćam se svako veče.

Koji su najveći problemi ministarstva poljoprivrede?

- Arhaičnost, strah od novog, problem sa nedovoljnom količinom ljudi, ljudi koji su spremni da menjaju pravila igre i prevazilaze one psihološke barijere koje najčešće postoje u poljoprivredi, koja je tradicionalna, prirodna delatnost. Ako ne promenimo svoju glavu, nema nama napretka ovde.

Poznato je da volite sport i da često igrate fudbal sa Branislavom Ivanovićem, da li je zaista teško proći pored njega?

- Igrali smo nekoliko puta zajedno ili jedan protiv drugog. Ja ne znam da prođem pored njega. To je zid.

Da li vam je pričao kako je podneo sva dešavanja oko reprezentacije i oduzimanje kapitenske trake?

- Bane je dobar momak. On se odazvao uvek na sva reprezentativna okupljanja, i kad drugi nisu hteli da idu, i kad su bila prijateljska okupljanja. Bane je državni rekorder po broju nastupa, i mislim da to treba da ostane kao takvo, to treba da se piše i pamti. Prolazna stanja, da li je neko manje ili više nezadovoljan, to je sve normalno i to je sve ljudski.

S kim iz Vlade ne biste smeli da odmerite fudbalska umeća na male golove?

- Možda će biti pretenciozno, sa svakim bih smeo.

Najavljena je čistka u Srpskoj naprednoj stranci. Šta se dešava sa tim, je l znate ko će da bude isključen iz stranke?

- Svaka priča mimo Predsedništva stranke, mimo organa je besmislena. Svi mi znamo jedni druge, svako od nas ima i plus i minus. Neko se trudi više, neko manje, u krajnjoj liniji zato i postoje oni koji vode organizaciju, da procene da li neko radi dobro ili ne. Vreme pokaže sve.

Ana Brnabić je tražila izveštaj od svih ministara. Da li se plašite, jeste li poslali izveštaj?

- Sve što mi traži ja predam odmah. Što se mene tiče ne plašim se ničega, radio sam najbolje što sam znao, da li je to dovoljno, to ceni trener. Ana je trener, i Srpska napredna stranka koja kao stranka vodi glavnu ulogu, vodeću, dominantnu ulogu u Vladi. Oni će da procene ono što sam radio, ako nije valjalo izljubimo se, hvala puno, ja sam dao sve od sebe. Da li uvek može više? Verovatno da da.

Jeste li dobili neku povratnu informaciju?

- Ne. Ne očekujem je još uvek.

Bonus video:

Espreso intervju, Velja Ilić