MARIJA OBRADOVIĆ (SNS): Ljudima je dosta svega, žele mir, stabilnost, nove poslove, bolje uslove za lečenje! KOSOVO je vrlo težak i kompleksan problem! (VIDEO)

Potpredsednica Srpske napredne stranke Marija Obradović bila je gost Espreso intervjua. Obradovićeva je u intervjuu pričala koje je najbolje rešenje za Kosovo i Metohiju, šta žele Albanci a šta Evropska unija od nas kada je Kosovo u pitanju, da li će nas EU usloviti priznanjem Kosova pri ulasku i šta će se onda desiti...

Sa Obradovićevom smo pričali o ujedinjenju opozicije i da li će nešto postići, šta tačno podrazumeva njena funkcija u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope i kojim problemima se bavi, kakav odnos ima sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i da li je savetuje oko nekih stvari, da li je i koliko teško biti žena u politici, i da li su žene ipak diskriminisane na neki način, kako je došla na ideju na napravi svoj sajt, kako bi se snašla u ministarskoj fotelji i koje ministarstvo bi najviše volela da dobije, ali i šta su joj budući planovi....

Pogledajte intervju sa Marijom Obradović u videu:

Koje je najbolje rešenje za Kosovo?

- Moram da pomenem rečenicu koja se mnogo često čuje poslednjih meseci, da je situacija i rešenje za pomenuti problem vrlo komplikovana, i zašto želim da neprekidno svi budu svesni tog pojma komplikovan. Čini se da negde u svakodnevnim pričama i građana u Srbiji, a i političara posebno, svi imaju neka pametna rešenja, a da je zaista tako lako pronaći pametno rešenje, ono koje je održivo i sprovodivo, da je situacija takva to bi rešio neko već mnogo pre nas, ne bismo se decenijama bavili pitanjem Kosova i Metohije. Kraljevčanka sam i 1980. godine, sećam se toga, u Kraljevu su intenzivno prodavane kuće Srbima sa Kosova. Pre 38 godina je neko intenzivno krenuo da odlazi. Gde su godine pre toga, kada smo takođe imali problem i kada se beležilo ono što su nemiri na Kosovu. Ne želim da pravdam niti sebe niti stranku u kojoj sam, kao nekoga ko nosi najveću odgovornost za rukovođenje državom i za budućnost države inače, ali morate imati u vidu da je to vrlo težak i kompleksan problem, i da u ovom trenutku oni koji budu zaduženi za predlaganje rešenja, mislim da to treba da budu ljudi iz Beograda i Prištine, ali je za nas veliko rešenje, a čini se da je to prednost, što se preko ovog pitanja prelamaju uticaji velikih sila. Političari iz Prištine se oslanjaju na američku administraciju i čini se da će dobiti pomoć odatle, mi smo opet nekako okrenuti Rusiji želeći da oni budu pandan i da negde izbalansiramo tu celu priču, ali mislim da nam to dodatno odvlači snagu i volela bih da imam mogućnost da utičem na to da se samo Beograd i Priština dogovore o svemu ovome, jer mi smo predstavnici ljudi koji žive dole i za koje mi zapravo tražimo rešenje. Jako je teško ponuditi bilo koje rešenje jer snosite odgovornost za realizaciju tog rešenja. Treba da budemo svesni da šta god da sada dogovorimo, na nama je velika odgovornost kako ćemo to sprovesti i kako će naši odnosi ubuduće da izgledaju, odnosi ta dva društva koje predvode Beograd i Priština. Šta god da se mi dogovorimo, to će biti samo početak naših budućih odnosa, kako god da ih vi nazvali. U stalnom sam kontaktu sa političarkama iz Prištine, ne samo onima srpske nacionalnosti, već i onima koje su albanske, bošnjačke nacionalnosti, sa njima se srećem i u međunarodnim institucijama, i razgovaramo o tome šta je to običan čovek u Beogradu i Prištini, šta su njegove želje i potrebe, i ono što je najvažnije, i sa beogradske i prištinske strane ljudima je dosta svega. Ljudi žele mir, stabilnost, nove poslove, bolje uslove za lečenje. Mi razgovaramo o tome, na kraju priče ako se borimo protiv nasilja nad ženama, da li više boli kada bije muž Albanac ili muž Srbin? Isto je. Dajte da se vratimo životnim temama, i da tako stabilizujemo naša društva. Ja sam obišla u prethodnih mesec, dva 30 opština u šest okruga, Pčinjski, Jablanički, Toplički, Nišavski, Pirotski, Rasinski, sve južno od Kruševca, sada do administrativne linije sa Kosovom, razgovarala sa ljudima, to vam je okvirno 10.000 ljudi sa kojima sam bila u kontaktu. Niko od njih mi nije rekao, "ja želim da uzmem pušku i da branim". Ljudi žele da brane i svoja ognjišta, tradiciju, manastire, svo kulturno blago koje se nalazi na Kosmetu ne smemo da zaboravimo, ali da budemo svesni šta je budućnost.

Pa da, ali drugim sredstvima, ne puškama?

- Drugim sredstvima naravno. Sigurno mladi ljudi i sa jedne i sa druge strane, možda jedino oni koji su trenutno zaneseni nekom psihologijom mase i nekim nacionalizmom, ali to su jako mladi ljudi, najveći broj će vam reći da treba ekonomski da se povežemo, da otvaramo nova radna mesta, da vidimo kako možemo da pomognemo jedni drugima. Mi slabo spominjemo Srbe sa juga Kosova i Metohije, jer oni su nekako mnogo bolje integrisani, bili su prinuđeni da budu integrisani zbog svog poslovanja, mnogo firmi, gde su vlasnici srpske nacionalnosti tamo rade i funkcionišu i sa centralnom Srbijom i sa zemljama u okruženju, u regionu imate mnogo firmi iz Srbije, iz Beograda, koji rade sa kosovskim firmama, iz Albanije. Tržište već postoji, naše privredne komore već sarađuju, nemojmo da samo gledanjem u taj jedan papir, koji će biti konačno političko rešenje zatvorimo sva ona vrata što jeste svakodnevni život u Srbiji. Ja bih zato volela da su žene više uključene u ovaj proces pomirenja i rešenja za Kosovo i Metohiju, jer mislim da bismo mi nekako, da me ne shvate pogrešno muškarci, političari, više smo okrenute svakodnevnom životu, zdravlju, nasilju u porodici, obrazovanju, ekonomiji. Neka naše novo rešenje obuhvata normalan i stabilan život, nemojte mi doneti rešenje koje će mi napraviti pakao u decenijama preda mnom. U njemu treba se čuju i glasovi žena, čija će deca rasti i živeti to naše rešenje, odluku koju mi danas donesemo, živeće naša deca. U skladu sa tim treba da je donesemo, zato ću se vratiti na početak, jako teška i komplikovana priča istorijski, a svi smo pametni kako bi to trebalo da izgleda.

Šta žele Albanci, a šta Evropska unija od nas kad je Kosovo u pitanju?

- Mogu samo da govorim o svom utisku šta mislim da žele političari albanske nacionalnosti na Kosovu i Metohiji, i žele mnogo više od onoga što je zaista realno i moguće. Predsednik Vučić često u svojim govorima spominje i to jeste realno najbolja odrednica i vrlo je realan, to je ono što je važno, nama ne treba glava u oblacima u ovome, nego možda oštrije i negativnije nego što jeste u realnosti. Često govori da mi u ovom trenutku moramo da tražimo maksimum koji može da se dobije i da izgubimo minimum koji mora da se izgubi. Negde u tim granicama mi moramo da pronađemo rešenje, albanski političari mislim da nisu toga svesni, vidite da opada podrška u međunarodnoj javnosti, sve manje imaju strpljenja za poteze, ponašanje i provokacije sa albanske strane. Mi jesmo uvek ocenjeni kao neko ko je strpljiv, ko je kompromisan, ko je pružio ruku, ali osim tog tapkanja po ramenu, da smo zaista pristojni u tom dijalogu, mi ne dobijamo ništa više. Kada sam malopre govorila o budućem rešenju, šta je to što je to dobro za Kosovo, mi treba da budemo svesni da će naše rešenje živeti naša deca, mislim da mi nismo pitali sve njih kako oni vide sve ovo, svoju budućnost, i u skladu sa tim projektujemo to rešenje. A što se tiče Evrope, ona je do guše u svojim problemima, ne samo zbog Bregzita i nekih drugih problema, ekonomskih, finansijskih koji su u ovom trenutku pritisle EU i Evropu kao kontinent, i mi, zaista moram biti iskrena, nismo u njihovom fokusu, jesmo jedna od tema kojima se oni bave, ali treba da budemo svesni da na nama rešavanje ovog problema.

Hoće li nas EU usloviti Kosovom pri ulasku, šta će onda biti?

- To je suviše hipotetičko pitanje, ono nigde nije baš tako definisano iako se ljudi često hvataju za to, osim poglavlja koje se tiče normalizacije odnosa sa Kosovom. To u svakom slučaju nama predstoji, da se normalizuje ta vrsta odnosa, ali ne mislim da će ulazak biti uslovljen isključivo tim, jer do ulaska ima još dosta godina, mislim da će se i sama Evropa promeniti, mnogo administracije, političara, i u samoj EU i u zemljama koje čine EU, tako da je teško tvrditi da će to biti razlog zbog čega nas uslovljavaju. Konkretniji odgovor ne ože biti dat, može vam dati neko ko je neozbiljan i ko nije dovoljno precizan u bavljenju politikom i ko želi senzaciju. Ovo su teška pitanja koja se decenijama rešavaju i potrebne su nam mudre i odmerene glave koje će da to sroče i stave i na papir.

Kako gledate na trenutnu političku situaciju u zemlji?

- Meni je neozbiljna politička scena u ovom trenutku. Iskreno, ja ne vidim ozbiljnog konkurenta Srpskoj naprednoj stranci, ne samo što sam ja potpredsednica GO SNS, ja znam kako se radi u našoj stranci, koliko smo organizovani, disciplinovani, koliko smo posvećeni, kako izgledaju naši planovi, u oktobru će biti 10 godina postojanja stranke, negde već u januaru ćemo imati kongres stranke, promenićemo neke stranačke organe, biće nekih promena u stranci koji treba da poprave efekte našeg delovanja i rada, ali ne vidim nikoga ko je pokušao da nam se približi i brojčano poveća broj članova, jer to je vrlo važno u politici, ali ono što jeste suština jesu politički programi koji su suština vašeg rada do sada i što su vaši planovi. Ovo što se planira kao novo ujedinjenje opozicije meni ne zadaje brigu, nekome ko planira duže da se bavi politikom, da bih morala da se zamislim kako ćemo mi da odgovorimo stranački na te naše nove protivnike. Žao mi je što ima ovoliko sujete i surevnjivosti među liderima opozicije, mislim da to nije dobro ni za nas, kao SNS što nemamo ozbiljniju konkurenciju koja bi nas korigovala na svakom koraku i tražila od nas nova rešenja, da se takmičimo pred građanima Srbije šta je to što će neko ponuditi kao bolje rešenje. Ne želim zaista nikoga lično da uvredim u svemu ovome na odgovaranje na ovo moje izlaganje da zaista ponudi konkretne planove i kaže šta je to što je zaista dobro. Mislim da se građanima zaista u ovom trenutku ne dopada što, uslovno rečeno ruše Vučića po pitanju Kosova. Pitanje Kosova je vrlo osetljivo i mislim da bi opozicija bolje prošla da nam je pružila ruku i da bude podrška državi, jer ovo nije podrška Vučiću u rešenju Kosova, ovo je podrška tvojoj državi. Vučić je samo prvi na čelu tima koji pomaže svojoj državi. Mislim da bi opozcija mnogo više glasova i bodova dobila kod građana kada bi na taj način reagovala, na tom pitanju pruži ruku i kaže, da hoću da pomognem da napravimo ono što neko decenijama nije uradio, a onda ćemo razgovarati o tome da li naprednjaci imaju dobre ili loše rezultate u ekonomiji, reformama, šta smo uradili u socijalnoj politici, šta smo uradili kada je u pitanju odbrana, unapređenje standarda policije, borba protiv kriminala i korupcije, pravosuđe, dakle sve ono što jesu ključne teme, ali dajte da oko Kosova jedan snažan tim. Znate, kad se vi pojavite na međunarodnoj sceni i kažete da u Srbiji nemate opoziciju kada je Kosovo u pitanju, Srbija šalje snažnu poruku, onda to drugačije izgleda. Ali, ni u ovom trenutku predsednik Vučić nema problem oko podrške, jer videli ste ne samo prethodnih dana, niko nije izašao sa alternativom, da je ima, sigurno taj neko ne bi ćutao.

Potpredsednica ste stalne delegacije Skupštine Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Sta tačno podrazumeva ta funkcija i kojim problemima se sve bavite?

- Tamo se bira na svake dve godine 12 potpredsednika skupštine koji pomažu u predsedavanju, tu ima nešto više od 300 poslanika u tom parlamentu, osim zemalja koje geografski pripadaju Evropi ima i nekoliko posmatrača, i ono što su najvažnije teme je poštovanje demokratije, poštovanje ljudskih prava, zalaganje za vladavinu prava u zemljama koje su članice Saveta Evrope i tu se glasaju različite rezolucije, prvo se priprema izveštaj o stanju nekog problema ili neke pojave u određenoj državi ili nekoliko država u određenom regionu, nakon tog izveštaja koji rade dva ili tri izvestioca , i naravno, taj izveštaj se radi dve ili tri godine, priprema se mnogo podataka, pa nakon toga rezolucija koja je predložena dolazi na plenum, mi glasamo, uobličimo je u formi u kojoj je prihvatljiva za sve poslanike, nakon toga ta rezolucija je obavezujuća za članice Saveta Evrope i reagujemo na mnoge druge stvari koje su vrlo važne za zemlju, a ne budu obuhvaćene rezolucijama, a to je recimo pitanje nestalih beba u tadašnjoj Jugoslaviji, u vreme kada se to dešavalo, '70-ih, '80-ih godina, i Srbija je sada obavezana da podhitno donese taj zakon i da podhitno napravi mehanizme kako bismo izašli u susret roditeljima, unesrećenim porodicama, i u tome nismo dovoljno brzi. Napravili smo određene pomake, ali, to mora da bude mnogo brže i naravno, strogo se kontroliše. Sada postoje neki mehanizmi oko kontrole pranja novca, finansiranja terorizma, to je nešto što je vezano za našu državu i gde nas strogo kontrolišu. Pitanje ljudskih prava, pitanje medija u našoj zemlji zapravo nije nešto što je veliki problem, naša zemlja je u monitoringu i prate stanje ljudskih prava i demokratije, vladavine prava u našoj zemlji, i u ovom trenutku nismo na zabrinjavajućem nivou, ima mnogo gorih zemalja, ali ima i mnogo boljih. Radimo redovno na otklanjanju onoga što su njihove zamerke, i mislim da tu možemo biti zadovoljni. Snažno se u Savetu Evrope borimo da ne dozvolimo ulazak delegacije Kosova, oni su samo posmatrači, prate šta se dešava i naravno učestvuju oko svih tema koje se tiču Kosova. Imali smo vrlo žustre, neprijatne rasprave nakon ubistva Olivera Ivanovića jer su nas oni apsolutno ignorisali kada je ta tema u pitanju, iako je predsednica Skupštine Saveta Evrope reagovala i izjavila saučešće povodom tog stravičnog događaja u 21. veku, da ubijete političara u takvim okolnostima na Kosovu.

Kakav odnos imate sa predsednikom Srbije i da li vas savetuje oko nekih stvari?

- Neprestano smo u kontaktu, naravno da mali broj stvari radim bez njega, ne zato što ne smem da uradim bez njega, jednostavno teme kojima se ja bavim, on ima u ovom trenutku mnogo veći protok informacija i naravno da je neophodno da sarađujemo. Sarađujemo i oko pitanja stranke koje se tiču moje stranačke funkcije, ali sam i poslednjih šest godina poslanik u Skupštini Srbije, Savetu Evrope i predsednica sam odbora za odbranu i unutrašnje poslove, to je odbor skupštinski koji se bavi kontrolom vojske i policije. Vidite da se mnogo toga dešava na modernizaciji i opremanju vojske i policije, mnogo je veći akcenat bačen na podizanju standarda u sektoru bezbednosti, tako da se u poslednje vreme pominju stanovi za bezbednjake, o platama smo govorili i tek ćemo govoriti, najavljene su i povišice, a naravno i oni platni razredi treba značajno da poprave standard. Teško da možete zahtevati po svaku cenu visok stepen kontrole bezbednosti u zemlji ako su vam ljudi koji rade na tome na minimalcu, ako nemaju osnovnu opremu, naoružanje i vrlo je važna edukacija. Meni se ne dopada što se stiče utisak da se neko u Srbiji sprema za rat, i da građani treba da budu uplašeni. Kada je nedavno puštena informacija da razmišljamo o uvođenju obaveznog vojnog roka pojavila se jedna doza straha kod stanovništa sasvim nepotrebno. U ovom trenutku mi nismo ni finansijski ni materijalno spremni da automatski uvedemo tu vrstu bez obzira da li govorimo o tri ili šest meseci, kao što je to predsednik Vučić, o tome ćemo da razmišljamo, da probamo da uklopimo u budžete. Mi stižemo polako u period kada moramo da planiramo budžete za narednu godinu, i naravno budžete za ministarstvo pa ćemo sigurno i to imati u vidu da treba razmišljati o mnogim stvarima, gde će oni da spavaju, koliko imamo objekata za smeštaj, šta je sa opremom, šta je sa oružjem, šta je sa nastavnim kadrom koji će raditi sa tom decom, sa tim mladim potomcima. Sada jesu mnoga vojna, strateška dokumenta u pripremi i svi ćemo to imati u vidu, ono što jeste interesovanje jednog dela javnosti jeste da se uvede obavezni vojni rok, to sigurno neće biti godinu dana, kao što je bilo nekada, ali vi za tri do šest meseci možete proći neku vrstu obuke, a složićete se sa mnom, posebno što imam sina od 23 godine ne znam kako bi se snašla, pokazalo se i tokom bombardovanja ili tokom poplava, da su mnogi ljudi nastradali jer nisu imali osnovna znanja kada je ponašanje u vanrednim situacijama u pitanju. Ne zaboravite da vojska ima tri misije, i da je jedna od najvažnijih je pomaganje stanovništvu u vanrednim situacijama tokom prirodnih katastrofa. Mislim da je to takođe nešto na čemu treba da radimo, treba to stalno objašnjavati ljudima. Ima i mnogo žena koje su zainteresovane da prođu vojnu obuku, prvo jer su takvih interesovanja, a i sposobnosti, a povećava se i broj žena koje pohađaju policijsku obuku. Sektor bezbednosti treba da se modernizuje, prateći evropske trendove Srbija treba da bude 3M, kako kažu stručnjaci, mala, moderna i mobilna. Naša vojska ne može da bude drugačija, mi brojčano ne možemo da odgovorimo nekim silama, da im budemo pandam zbog broja stanovnika, srazmerno zbog broja ljudi koji mogu biti pripadnici vojske, regrutovani ili pozvani kroz rezervni sastav. Kada ste mali morate da popravite svoje performanse, morate biti vrlo osposobljeni, opremljeni, i morate biti spremni za brzu reakciju, mobilni da moramo brzo reagovati, ne možemo da idemo na onu klasičnu organizaciju vojske i da itekako treba vremena da se neko podigne i da bude u stanju pripravnosti. I treće, moderna vojska, ono što je vojnik za 21. vek to smo mogli videti prethodne godine na različitim smotrama koje smo imali i vojnoj paradi koja se dešavala tu u Beogradu, moderan srpski vojnik je zaista dobro opremljen, i to naši instituti u okviru vojske rade odlično, to nisu informacije koje su dostupne javnosti, ali mislim da smo dosta odmakli, treba nam uhodavanja, malo da se preprave u modernije kurseve, tu konkretno mislim na sajber odbranu. Sajber bezbednost zahteva mnogo novca i dosta znanja. U Srbiji, u našoj vojsci i u sektoru bezbednosti postoji jer je sajber bezbednost povezana sa službama bezbednosti i ministarstvom unutrašnjih poslova. Ona mora da bude na mnogo boljem nivou, i ne može se reći nemamo novca za to, naši ljudi su svuda u svetu priznati stručnjaci i ne možemo dovoljno da platimo stručnjake u ovom sektoru. Zamislite kada neko želi da napadne vašu zemlju, da li mislite da se napada puškama, avionima, tenkovima, ili će samo da vam isključe telekomunikacije? Pogledajte kako bi zemlja funkcionisala da bez telefona i da isključimo električnu energiju, a pošto se sve konrtoliše daljinski putem telekomunikacija i interneta, pogledajte kakvu štetu možete da nanesete. Naš energetski sistem i mi se još nismo oporavili od bombardovanja 1999. godine, od štete koja je naneta, dakle, ko može više, da li verujete da neko ratuje u 21. veku tako što ubija vaše stanovništvo, ne, danas se ratuje tako što se unište svi resursi, pa me tvoje stanovništvo ne zanima. To je velika opasnost i o tome moramo da razmišljamo i mislim da je to smer naše vojske.

Da li je i koliko teško biti zena u politici? Da li su žene u Srbiji ipak na neki način diskriminisane?

- Lično moje iskustvo je dobro, i imala sam dosta sreće na tu temu. Trudim se da dosta radim, učim, čitam, da budem dosta informisana, to je jako važno u politici. Morate da radite neprestano. Teško da političarka koja je uključena u najviše državne institucije može da bude maksimalno posvećena privatnom životu, porodici jer to zaista traži celog vas, i da mnogo putujete i da budete sa ljudima na terenu, i da obilazite...Ako nema podrške vaše porodice, teško je sve, znači vrlo je važno da vam budu podrška. Sa te strane, ja nisam imala problema, imala sam sreće što sam od samog početka radila sa Tomislavom Nikolićem pa onda sa Aleksandrom Vučićem, i radeći sa njima vi mnogo toga preskočite i nemate problem, ali 'ajde da pričamo o ženi koja polazi sa jednog mesnog odbora stranke, pa sa tog mesta treba da se izbori za opštinski ili gradski, pa odatle na neki drugi nivo, tek da stigne da bude poslanik je veliko opterećenje. Tim ženama je teško, one su diskriminisane, ako govorimo o diskriminaciji u politici, i često se pitam da li činim dobro ženama u Srbiji koje podstičem da se bave politikom, a ja to radim. Radim jer mislim da je važno da se čuje ženski glas u politici. Mi činimo 50 odsto populacije u Srbiji, onu drugu polovinu smo rodile, tako da mislim da smo makar malo zaslužile da se pitamo šta i kako se radi u Srbiji. Bavljenje politikom je da u mom mestu postavim rasvetu tamo gde je nema, da očistim kanalizacione kanale, da zatražim da se parkić bolje sredi, da tražim da otvore još jedno odeljenje vrtića, ili zdravstvenu ambulantu u mom mestu. E, zbog toga se bavite politikom, zbog toga idite na sastanke opštinskih ili mesnih odbora i tražite da uvaže vašu ideju. Sve što vae ideje budu bolje, sve što budete posvećeniji, videćete kako će da se otvara mesto za vas u politici, ali, to traži i veliko odricanje.

Prošle godine se pominjalo da će ministar Vulin biti smenjen i da ćete ga baš vi zameniti, međutim, od toga ništa nije bilo. Kako biste se snašli u ministarskoj fotelji?

- Nemam odgovor na to pitanje, nije nekako sad pristojno govoriti o tome. Jeste bilo mnogo natpisa, iskreno, tri, četiri pozicije su dobre za koje su me kandidovali, ne bi bilo loše da se realizuju, ne mislim samo na to mesto ministra odbrane. Ali bi to bila svakako jedna vrsta šoka da u Srbiji imate ženu ministra odbrane, i uvek na međunarodnim sastancima kada se sastajemo kao predsednici odbora, malo je žena i u regionu koje se bave sektorom bezbednosti, i iskreno, svi se negde iznenade, jer sam imala i neke posete i NATO i Evropskoj odbrambenoj agenciji, nekim vojnim institucijama u Briselu, i kad god me najave sve je u redu, kad se pojavim oni se iznenade, jer ne očekuju jednu malenu ženu. Tu bude prvi šok, ali čim krene razgovor tu nema problema, i da Srbija tačno zna svoje okvire kada je sektor bezbednosti u pitanju i imamo ljude koji se čvrsto drže toga. Tako da svejedno da li je na kraju muškarac i žena. Ono što mislim da je još važno je da nam treba još žena u Vladi, kao što nam treba u politici, mora da se uvaži taj drugačiji glas, žene negde dobiju muško ponašanje kada dođu političarke do tih najviših instanci, ali ima i onih koje ne promene ponašanje. Ne može muški i ženski mozak da bude isti po svim pitanjima. Ako se ostvari nešto od natpisa po novinama, biće odlično, ali to znači da moja porodica mene tek neće viđati. Zaista ne razgovaramo o tim podelama, a naravno da neko ko je 10 godina u politici i ko je vrlo blizu predsedniku Vučiću, bila bih vrlo neozbiljna da kažem da ne želim ništa drugo, drugo, 7 godina sam poslanik u Skupštini Srbije i bilo bi dobro da vidimo kako bih ja funkcionisala na nekom drugom mestu, ali zaista ja o tome ne odlučujem.

Dobro, a kojem ministarstvu biste se najviše obradovali? Ministarstvu odbrane?

- Zaista ne mogu da kažem sad. Ja ministra zaista zamišljam kao jednog menadžera, i nekoga ko bi trebalo i politiku koju zastupa da zajedno sa rezultatima i resursima ministarstva koje vodi sroči u jedno i da najbolji mogući rezultat, naravno, prateći situaciju na terenu. Teško je sada govoriti o svemu tome, ja jesam u sektoru bezbednosti, ali bavim se ja i nekim drugim oblastima. Mislim da je oblast nataliteta problem veliki i da tome moramo da se pozabavimo.

Imate svoj sajt, kako ste i zašto došli na ideju na ga napravite?

- Sajt je ideja jednog od mojih saradnika, u Parlamentu ima mnogo mladih, obrazovanih ljudi. Đorđe Todorović je moj saradnik koji je došao na ideju da je vrlo važno da postoji jedno mesto gde mogu pronaći mnogo detalja o mom radu. Vi danas o poslaniku osim vesti i skupštinskog sajta, možete o njemu saznati na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, ali tu pogledaju slike, pročitaju malo ali to je nedovoljno za nekoga ko želi ozbiljno da prikaže svoj rad, i sajt je bio ideja gde ljudi preko mojih društvenih mreža mogu da vide gde mogu da pročitaju više, i za mene je to bilo normalno. Taj kolega radi volonterski, i to je za mene bio signal da ima mladih ljudi koji žele da budu kreativni, da rade...

Šta su vam budući planovi? Na čemu trenutno najviše radite?

- Možda da pomenem po tačkama ono na čemu sam radila do sad. Natalitet, i popravljanje porodica i žena u Srbiji, su teme kojima ću se snažno baviti. Sektor bezbednosti je nešto u čemu sam dugo, ali bih tu malo više insistirala na sajber bezbednosti jer imamo više resursa, samo treba učiniti vidljivijim ljude koji rade u tom sektoru. To su ljudi koji se bave važnim temama, a kako ja nisam jedina u timu Srpske napredne stranke, onda imam taj luksuz da mogu da izaberem dve ili tri teme koje su za mene lično, vrlo važne.

Bonus video:

Espreso intervju - Novica Tončev