ALBANCI PLANIRAJU DA TRAŽE OD SRBIJE RATNU ODŠTETU! Kada čujete ostale zahteve, neće vam biti svejedno!

Zahtevi koji su se pojavili u studiji Kosovskog instituta za istraživanje i razvoj politike (KIPRED), koja se bavila modelima za rešavanje kosovskog čvora, po mnogima su bahati.

Tako su na površinu “isplivale” i neke stvari o kojima nije ranije bilo previše reči a koje, kako inače stvari funkcionišu sa prištinskim vlastima, bi mogle “iz nebuha” da se pojave u nekom od razgovora o rešenju kosovskog čvora.

To bi, navodi se u studiji, mogao da bude zahtev za ratnom odštetom od Srbije, razrešenje pitanja nestalih u ratnim sukobima 1999. godine. Takođe, kako se navodi, tražili bi i kompenzaciju za predratno socijalno, zdravstveno i penziono osiguranje koje, kako se navodi, nije isplaćivano kosovskim Albancima.

Međutim, koliko su uopšte ovakvi zahtevi realni? Za koji period bi se tražila isplata zaostalih dugovanja, o kakvoj je ratnoj odšteti reč, i kako bi uopšte Kosovo moglo da bude uključeno u priču o sukcesiji, sve su same nepoznanice. Izvesno je jedno, i to se slažu svi sagovornici "Blica, da su ovi potencijalni zahtevi neutemeljeni, nerealni i neizvodivi.

Ipak, kako pojašnjava izvor “Blica” sa KiM, kada govore o ratnoj odšteti,

Albanci na Kosovu period od 1989. do 1999. godine tretiraju kao okupaciju Kosova od strane Srbije, pa bi se zahtev, moguće je, odnosio na taj period. Reč je, međutim, o veštoj manipulaciji.

- Ono što ne pominju jeste da je, recimo, Srbija preuzela sve dugove Kosova prema poveriocima, od Londonskog i Pariskog kluba, do MMF-a. Takođe, ne pominju nigde da je cela Srbija decenijama izdvajala od svojih zarada novac za pomoć KiM kao nerazvijenom području, jer je želja nekadašnjih vlasti bila privoleti Albance da upošljavanjem odbace separatizam - priča naš izvor Blica.

Takođe, kako navodi, od 1990. godine Srbija je od svojih kompanija svojevremeno tražila da otvaraju proizvodne pogone na KiM, pa su tako postojale Fabrika konditorskih proizvoda Vršac - KOSVIK, “Bambi” je imao pogon u Uroševcu, pa “Dijamant” iz Zrenjanina, ali i na desetine drugih.

- Sve su to stvari o kojima ne govore kada iznose ovakve ideje - priča izvor "Blica".

Slično kaže i Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

- Dugovanja za penzije, zdravstveno i socijalno verovatno nisu mala, ali sa druge strane dobar deo vremena je Srbija plaćala kamate po osnovu kosovskog duga. Po tom osnovu se pominjala procena da se radilo o cifri od oko 370 miliona dolara. O tome niko ne priča. Kada na sve to dodamo vrednost srpske imovine na Kosovu, to daleko prevazilazi nekakva dugovanja albanskim žiteljima - navodi on.

Ono što se takođe pominje kao opcija, jeste da bi prištinske vlasti mogle da pokušaju da novac i imovinu potražuju po osnovu sukcesije, što je takođe vrlo daleko od realnosti. Razlog tome je, pre svega, taj što Kosovo nije bilo republika u sastavu SFRJ, već srpska pokrajina a drugo, možda i važnije, je to što je KiM kao nerazvijeno područje bilo izuzeto od izdvajanja za savezne organe.

- Oni nikada nisu plaćali Srbiji porez, doprinose, struju, telefon ili bilo koju drugu obavezu, ali su rado koristili penzije, dečije dodatke, socijalna davanja i slično - objašnjava izvor "Blica", koji ističe da iz svih ovih razloga ovi zahtevi, ako se i pojave, nemaju previše temelja u realnosti.

Kreiranje atmosfere pred finalnu fazu razgovora - tako ovu ideju tumače pojedinci uključeni u pregovarački proces između Beograda i Prištine.

- Podižu cenu pregovora na sve moguće načine, da bi verovatno na kraju pokušali da dobiju da se Kosovo prizna onakvim kakvo jeste. Ispostavljaju sve i svašta kao nekakve zahteve, da bi kasnije mogli da kažu, “eto, odsutali smo od ratne odštete ili finansijskih zahteva, pa kako onda nismo za kompromis?” - priča izvor “Blica”.

bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic.rs)