USTA IMAM, JEZIK NEMAM, ALI MILOŠEVIĆ JE ZNAO I DA PODVIKNE! Nikad objavljen razgovor sa Slobinom Mirom koja je znala sve njegove tajne

"Sve će to, moje dete, proći, a istina je ono što ostaje", rekla mi je Mira Dragojević (80), dugogodišnja sekretarica osnivača SPS Slobodana Miloševića prilikom našeg poslednjeg susreta u spomen sobi koja se nalazi u centrali socijalista na Studentskom trgu.

Došao sam sasvim slučajno u centralu SPS, da uradim intervju s jednim od funkcionera, ali onda sam sreo nju, legendarnu drugaricu Miru, kako ju je oslovljavao počasni predsednik socijalista Milutin Mrkonjić.

"Zdravo sine, otkud ti?", pitala me je dok je izlazila iz Spomen sobe posvećene Slobodanu Miloševiću.

Bila je i ostala do kraja čuvar lika i dela Miloševića i nikad ga nije izdala, niti je odala nijednju njegovu tajnu, a znala je sve.

"Gospođa Miro, hoćete li mi danas odati neku Slobinu tajnu?", uz osmeh sam je pitao.

"Naravno da ne, znaš mene, usta imam, jezik nemam. Nego svrati na sok (znala je da kafu ne pijem)", odgovorila mi je.

Prihvatio sam poziv, ni slutio nisam da će to biti poslednji put da razgovaram s njom.

"Sloba je bio specifičan, znao je bogami i da podvikne kad treba, ali je uvek gledao da bude pravičan. O njemu će istorija tek pisati", rekla mi je ona pokazujući mi Slobine slike uslikane u vreme dok je obavljao funkciju predsednika SRJ.

"Mnogi tako ne misle", rekoh joj.

"Sve će to moje dete proći, a istina je ono što ostaje", bile su poslednje reči koje mi je izgovorila, pozdravili smo se, a ja sam otišao svojim poslom.

Ona je ostala gde sam je i zatekao, tu pored Slobinih slika, kao pravi čuvar jednog dela istorije srpskog naroda. Neko će taj period nazvati najgorim, neko najtežim, treći najboljim... Neka istorija sudi.

Mira Dragojević, dugogodišnja lična sekretarica nekadašnjeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Milošević, sahranjena je na groblju u selu Elemir, kod Zrenjanina, tiho, povučeno onako kako je živela i kako je želela.

Bonus video:

(Darko Zlojutro)