ZORAN LUTOVAC: DS je imala rejting ISPOD 2 ODSTO kad sam postao predsednik! Vratiću ovu stranku na PUT ZORANA ĐINĐIĆA! (VIDEO)

Predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac bio je gost Espreso intervjua nedelje. Sa Lutovcem smo pričali o incidentu u Šapcu, koji je obeležio predstavljanje programa Saveza za Srbiju od 30 tačaka, šta se krije iza incidenta, da li je opozicija spremna za ujedinjenje, sa čim se sve Demokratska stranka ne slaže kada je Savez za Srbiju u pitanju, sa kim imaju najmanje zajedničkih tačaka, kako će se te razlike prebroditi, kada se osvrne na prethodna dva meseca otkako je izabran za predsednika DS kako vidi situaciju, kako je DS od nekada najveće stranke došla do stranke koja ne može da pređe cenzus, šta će drugačije raditi od Đilasa, Pajtića, Šutanovca....

Lutovac nam je rekao koji od dosadašnjih predsednika Demokratske stranke mu je ideološki najbliži, kakav ishod očekuje od inicijative koju je DS pokrenula za smenu poslanice SRS Vjerice Radete zbog govora mržnje, uvreda i bola koji je nanela porodici srebreničkih žrtava, šta će biti sa Kosovom, zašto za vreme vlasti Demokratske stranke nije postignuto pravedno i održivo rešenje za Kosovo i Metohiju, da li je za 11 godina vlasti demokratskog bloka (2001-2012) izgrađeno demokratsko, uređeno i pravedno društvo i vladavina prava po najvišim evropskim standardima, kao što piše u tački 1 njihovog programa, da li je moguće i politički realno ponovno okupljanje Demokratske stranke, koja je trenutno rasparčana u nekoliko partija, da li odgovornost za raspad DS snosi Boris Tadić, kakvo je njegovo mišljenje o ulozi Borisa Tadića u političkom životu Srbije, da li ima nekog makar nalik na Đinđića danas u srpskoj politici, šta najviše zamera Aleksandru Vučiću, ali se osvrnuo i na prozivke koje mu mnogi upućuju na račun oblačenja za koje kažu da je staromodno, i na prozivku Tanje Vojtehovski za "košulju sa kratkim rukavima"...

Pogledajte intervju u videu:

Savez za Srbiju predstavio je u Šapcu svoj program od 30 tačaka, međutim ovaj događaj obeležio je incident - grupa građana vređala je lidere opozicije. Šta se krije iza ovog napada, te građane dovode u vezu sa Srpskom naprednom strankom?

- Bilo je dogovoreno da se u Šapcu predstave programski ciljevi Saveza za Srbiju, i Srpska napredna stranka je organizovala takozvani vrući doček, gde je to u stvari jedna vrsta demonstracije sile i pokušaja sprečavanja da se čuje drugi glas, i to nije ništa neobično, jer je očekivano da se javna reč guši u Srbiji, a ovo je samo nastavak drugim rečima te politike sprečavanja slobodnog govora.

Kako se to na kraju završilo?

- Tako što je na kraju to ispinovano da je tu navodno bio neki incident, ispostavilo se da je takozvana žrtva incidenta u stvari aktivista SNS i funkcioner, i da je to poslužilo kako bi se skrenula pažnja sa suštine, a suština je predstavljanje programskih ciljeva. Sve je to nešto na šta smo navikli, i što viđamo sve ove godine. Savez se zbog toga i okupio, a u budućnosti to ne dešava, da imamo slobodan govor u kojem će svi moći da izražavaju svoje političko mišljenje, i da se neguje sasvim drugačija politička kultura, o kojoj ćete saslušati onog sa kim se ne slažete, a ne dovoditi političke aktiviste koji će da spreče slobodan govor.

Da li je opozicija spremna za ujedinjenje?

- Opozicija je očigledno shvatila ono što građani očekuju od nje. Okupljeni u Savezu za Srbiju, političke stranke, udruženja, grupacije su odlučile da stave po strani ono što su posebnosti i razlike, da nađu najmanji zajednički sadržalac, i da sa takvom platformom izađu pred građane i ponude nešto sasvim drugo od ovog što imamo danas.

Sa čim se sve DS ne slaže kada je Savez za Srbiju u pitanju, sa kim imate najmanje zajedničkih tačaka?

- Poenta Saveza za Srbiju je da tražimo ono u čemu se slažemo, a ne ono u čemu se razlikujemo, i to je suština i delovanja i prirode ovog Saveza. Nama Savez ne bi bio potreban da imamo normalnu, demokratski uređenu državu. Onda bismo, svako sa svojim pogramom pred birače i tražili podršku za svoj program. Upravo zato što nemamo normalnu političku situaciju u Srbiji, mi smo se odlučili da naše razlike stavimo po strani, da tražimo ono što je najmanji zajednički sadržalac i da sa tim izađemo pred građane.

Da li se te razlike mogu prebroditi?

- Očigledno da mogu, ako smo našli toliko zajedničkih elemenata. To su neki ciljevi koji se tiču svih nas i koji ne zavise od naših programa, ideoloških opredeljenja. To su univerzalne vrednosti, to su univerzalni principi bez kojih ne može da funkcioniše nijedna država.

Početkom juna ste izabrani za novog predsednika Demokratske stranke. Kada se osvrnete na prethodna dva meseca, šta biste rekli?

- Pred Demokratskom strankom su veliki izazovi, velika iskušenja. Demokratska stranka je u trenutku kad sam je preuzeo bila ispod 2 odsto na nivou cele Srbije. Ono što je bitno je da izvučemo neke pouke iz onog što se dešavalo u prethodnom periodu, da probamo da konsolidujemo Demokratsku stranku, da utvrdimo kriterijume i da organe unutar stranke efikasnim, delotvornim i da kao takvi uđemo u Savez i doprinesemo Savezu, da izvršimo promene, jer mi smo stranka koja bi nešto menjala a ne koja bi se bavila sobom.

Kako je DS od nekada najveće stranke došla do stranke koja ne može da pređe cenzus na izborima?

- Demokratska stranka će opet biti stranka koja neće brinuti o cenzusu, nego o tome kako da menja Srbiju. U prethodnom periodu dešavale su mnoge negativne stvari u samom društvu, i u DS-u. Pokazalo se da jedan broj samih članova, aktivista pa i funkcionera ulazio u Demokratsku stranku samo zato što je na vlasti, drugim rečima, nije bio ni član DS nego vlasti. Mnogi od njih su sada ponovo na vlasti, samo se ona sada drugačije zove. Ne zove se više DS, nego SNS. Neophodno je da u DS privučemo ljude koji drže do principa, vrednosti, koji su spremni da se bave politikom da bi uradili nešto za opšte dobro, a ne ličnim koristima.

Šta ćete vi raditi drugačije od Dragana Đilasa, Bojana Pajtića, Dragana Šutanovca?

- Pre svega pokušaću da je jasnije profilišem u socijal-demokratskom pravcu. Pokušaću da unutar stranke zajedno sa svojim saradnicima i članovima menjam stranku u smislu odnosa prema građanima, i u smislu međusobnog odnosa unutar stranke. To su veliki izazovi i to neće moći da prođe samo tako što će predsednik stranke da se bavi tim. Neophodna je pomoć svih i članstva koje želi to da uradi, a ogromna većina to upravo želi, a to su pokazali i unutarstranački izbori.

Koji od dosadašnjih predsednika DS vam je ideološki najbliži?

- Ja sam u Demokratsku stranku ušao na poziv Zorana Đinđića. Bio sam njegov politički savetnik, njegov saradnik i tako ja vidim način funkcionisanja politike, kao delatnost koja treba nešto pragmatično da uradi, da čini na polju nekih pravih promena u društvu. Kada govorimo o uzorima, svaki od predsednika Demokratske stranke imao je neke vrline i slabosti, ali ono što je opšta slika, što bi trebalo da bude neka vodilja bavljenja politikom jeste upravo tako shvatanje politike gde se principi i načela stavljaju u službu pragmatičnih promena i da se uradi nešto konkretno.

DS je predala potpise poslanika za razrešenje poslanice SRS Vjerice Radete sa funkcije potpredsednice parlamenta zbog govora mržnje, uvreda i bola koje je nanela porodici srebreničkih žrtava. Kakav ishod očekujete?

- Očekujem da će svi ljudi koji razmišljaju kao pravi političari, kao odgovorni ljudi, a odgovornost podrazumeva da svako treba da odgovara za svoje činjenje i nečinjenje, da se u skladu sa tim ponašaju i da glasaju za to da ona ne bude potpredsednica Skupštine, jer mesto koje ona zauzima ne govori samo o njoj, nego o celom parlamentu i nama kao državi.

Šta će biti sa Kosovom? Koji je vaš stav?

- Što se tiče odnosa prema Kosovu i Metohiji, Savez za Srbiju je doneo jedan načelan stav i pristup da se u dijalogu rešavanja tog problema polazi od poštovanja Ustava, rezolucije 1244, i da u daljem procesu pregovora ne dolazi do usvajanja subjektiviteta od strane Prištine. To su principi od kojih se počinje, i ono što je neophodno prethodno učiniti jeste da se u samoj Srbiji dođe do normalizacije odnosa. Mi moramo samu Srbiju normalizovati, pa tek u tim okolnostima sa demokratskim institucijama i demokratskom kapacitetom razgovarati o nečemu što bi se moglo zvati pitanje statusa i pitanje statusnog odnosa Beograda i Prištine. Međutim, što se tiče normalizacije života, u smislu normalnog funkcionisanja tokova ljudi, kapitala, robe, to je nešto što može odmah da se radi, neophodno je da najpre normalizujemo Srbiju, da bismo normalizovali odnose sa Prištinom.

Zašto za vreme vaše vlasti nije postignuto pravedno i održivo rešenje za Kosovo i Metohiju?

- Demokratska stranka nikada nije bila u poziciji u kakvoj je SNS. Nikada nije imala toliku većinu da može samostalno da odlučuje, niti je imala toliki konglomerat stranaka koje je podržavaju, da bi mogla da donosi odluke koje je podržava dvotrećinska većina u parlamentu, i tolika popularnost političara koja bi mogla da joj omogući lagodnu poziciju da razrešava tako krupna pitanja. Demorkatska stranka je sve vreme naprotiv, morala da se bori sa ustupcima, postupcima, sa druge strane da vodi računa o svom programu i ciljevima, a partneri DS za razliku od partnera drugih stranaka tada su imali ucenjivački potencijal, danas nemaju i u tome je ogromna razlika.

Da li je za 11 godina vlasti demokratskog bloka (2001-2012) izgrađeno demokratsko, uređeno i pravedno društvo i vladavina prava po najvišim evropskim standardima, kao što piše u tački 1 vašeg programa?

- Posle petooktobarskih promena učinjene su ogromne stvari. Ljude treba podsetiti da mi nismo imali ni društvo, ni državu, ni privredu, ni banke, da se benzin kupovao na ulici, da u prodavnicama nije bilo robe, da nismo imali čak ni PDV sistem. Dakle, to je bila jedna ruina, jedno sprženo zemljište. Kad krenete od toga, pa do onog što se uradilo, može se reći da se mnogo uradilo, ali da nije bilo dovoljno. Ponovni silazak sa demokratskih opcija i dolazak na vlast onih koji su nekada bili na vlasti vraća Srbiju korak, dva unazad na mnogim poljima. Na nekim poljima je toliko učinjeno da je nemoguće vratiti se nazad, ali na mnogim poljima mi imamo pre svega, političke kulture i odnosa ogroman korak nazad, gde se vi ne bavite politikom u Srbiji, već preživljavanjem. Političke stranke su na meti i tretiraju se kao neprijatelji, umesto da se tretiraju kao u svakoj demokratskoj državi, kao deo političkog sistema. To su ogromne razlike.

Da je moguće i politički realno ponovno okupljanje Demokratske stranke, koja je trenutno rasparčana u nekoliko partija?

- To pre svega mora da bude okupljanje onih koji, pre svega, podržavaju Demokratsku stranku. Ljudi, koji su funkcioneri, koji je čine treba samo da izražavaju volju tih članova, simpatizera, članova, koji podržavaju takvu politiku. Mislim da je to pravi način i put da se obnovi snaga Demokratske stranke.

Da li odgovornost za raspad DS snosi Boris Tadić?

- Raspad je preteška reč. Svako od prethodnih predsednika snosi deo odgovornosti i ja ne bih da se na bilo koji način dalje bavim time. Zaista se svi mnogo bave Demokratskom strankom, odgovornošću koju je imala, mislim da je previše da se i DS tome doprinosi. Ono što DS želi je da dobije deo medijskog prostora i da ima prostora da priča o nekim promenama, da nešto menja, a ne da priča o nekim svojim greškama i odgovornostima. Istorija će najbolje suditi o njemu i njegovom

Dobro, ali kakvo je vaše mišljenje o ulozi Borisa Tadića u političkom životu Srbije?

- O Borisu Tadiću je mnogo toga rečeno od strane kritičke javnosti, političkih stranaka koje su bile bliske ili su bile udaljene od Demokratske stranke. Istorija će najbolje suditi o njemu i njegovom mestu u poliičkom životu Srbije, ali kad pogledate Borisa Tadića i njegove oponente sada, razlika je nebo i zemlja. Razlika je ogromna i sigurno u poređenju sa njima nije mu mnogo teško da bude svetlosnim godinama daleko, i svakako da je njegova uloga u razvojnom životu Srbije velika i pozitivnija u poređenju sa oponentima.

Ima li nekog makar nalik na Đinđića danas u srpskoj politici?

- Svi političari su na svoj način posebni. Ono što je njega karakterisalo je da dok je bio u politici nije bio popularan. On je čak bio jedini lider koji je slabije stajao od sopstvene stranke, imao slabiji rejting od njegove stranke. Sa druge strane, on je bio jedini lider koji nije vodio računa o tome da li je njegov rejting dobar ili ne, pokušavao da se fokusira na rešavanje problema po cenu da ne bude popularan. To je dobar pristup i u tome mogu da vidim neku sličnost u mom pristupu bavljenja politikom. Sigurno je da se ja ne bavim politikom i da ne želim da živim od politike, nego živim za politiku i za ono što politika može da da građanima i društvu kao opšte dobro, i u tom smislu mislim da ima sigurno mnogo više sledbenika Zoran Đinđić danas, nego što je imao pre nego što je ubijen, i to je jedna pohvalna pouka. Da neke vrednosti ljudi sagledaju tek kad ih izgubimo.

Šta najviše zamerate Aleksandru Vučiću?

- Aleksandru Vučiću najviše zameram što Srbija danas nije demokratska država, to što je on samodržac, autoritarac, koji želi da kontroliše svaku sferu, ne samo politike već i društvenog života. To je političar koji u smislu političke kulture unazadio ona postignuća koja smo imali u samoj Srbiji, i može se reći da će se njegovo mesto u istoriji posmatrati kroz tu prizmu. Ono zbog čega je i formiran Savez, i zbog čega su stranke primorane da se udružuju upravo je način na koji funkcioniše njegov režim, a to je pokušaj da se kontroliše svaka sfera politike, bez obzira na Ustav, bez obzira na zakone, bez obzira na ovlašćenja koja imamo. To je nešto što je pogubno i za političku kulturu i za situaciju u celini.

Bonus video:

Slavica Đukić Dejanović, Espreso intervju