DALI SMO KRAJINU ZA KOSOVO, A SADA SMO DOČEKALI OVO? Beograd krivio Knin za pad RSK!

Šta zaista stoji iza "vojno-redarstvene operacije "Oluja""? Da li je time ostvaren interes Tuđmana da dobije nezavisnu državu Hrvatsku, sa znatno manjim brojem Srba ili interes Miloševića da sačuva Kosovo i Republiku Srpsku? Ili su se samo interesi Beograda i Zagreba pre 23 godine preklopili. A u takvim situacijama kolateralna šteta budu civili, pa čak i stotine hiljada njih.

To što je neka država propala, neka propadne kad ne može da opstane, ali da tako masovno propadnu ljudi, to je naš najveći moralni poraz.

- Pobegli su kao zečevi, a sada traže da ih Jugoslavija brani. Više su izginuli u bežaniji sa stanovništvom nego što bi izginuli držeći linije - urlao je Slobodan Milošević na Milana Martića i krajinsko vođstvo na sednici Vrhovnog saveta odbrane 14. avgusta 1995.

Svega nedelju dana ranije na Knin se obrušila hrvatska "Oluja". Nestalo je struje, presečeni su kanali komunikacije. Haos, panika i beznađe. Radiostanica Knin osposobljena je toliko da se pročita naređenje evakuacija stanovništva. Kolone su krenule. Vojska se povukla, štabovi su se praznili, nosila se dokumentacija. Brod je tonuo, kapetan je pobegao među prvima. Neprijatelj se krvnički iživljavao nad nedužnim narodom, general Ante Gotovina nemilosrdno je naređivao svojim vojnicima da granatiraju Knin. Na hiljade Srba bespomoćno je trčalo prema matici Srbiji. Samo da pređu granicu, samo da se dokopaju Beograda.

Na toj sednici Vrhovnog saveta Milošević i generali složili su se u jednom – krajiški Srbi sami su krivi za "Oluju".

- Molim vas, 6.000 Hrvata je branilo Vukovar pola godine; napadala je cela Prva armija, vazduhoplovstvo, čudo, sva sila koju je imala JNA, a oni nisu odbranili Knin, kojem se može prići samo iz tri pravca. Nisu ga mogli braniti ni 12 sati?! Oni ga nisu branili, jer po svim izveštajima koje smo dobili od policajaca, građana i ostalih, čim je prestala artiljerijska priprema u sedam uveče, oni su naredili – bežaniju! Prema tome, tu nije bilo nikakvog otpora, niti je bilo borbenog dodira sa hrvatskim snagama. Tamo je palo naređenje da svi izađu iz Krajine istog dana, čak bez stvorenog kontakta sa hrvatskom vojskom na najvećem delu fronta. Da smo istog tog dana napravili idiotsku glupost da im pomognemo, ko bi to stigao do Knina do večeri da im pomogne?! Pa, tamo ne bi moglo da se stigne od njihovih kolona kojima su zakrčili sve puteve u bežaniji zajedno sa stanovništvom. (…) Pitanje je ko je zaista doneo odluku da krajiško rukovodstvo napusti Krajinu? Takva odluka, kada su imali sve uslove da se brane, izazvala je egzodus. Sada to treba da bude razlog da Jugoslavija jurne tamo da brani te teritorije, sa kojih su oni pobegli kao zečevi?! - rekao je Milošević na sednici Vrhovnog saveta odbrane.

Ali da li je sve zaista bilo tako? U ratu je, kao i ljubavi, dozvoljeno sve. Prevara, žrtve, ubistva… Međutim, ako se složimo da plaćena usluga jedne prostitutke nije ljubav, da li je onda dogovoreni sukob i razmena teritorija i interesa zaista rat? Čak i kada je na hiljade žrtava…

Svakog 4. avgusta od 1995. Hrvati u Kninu slave "povijesnu pobjedu" kodnog imena "Oluja" u "oslobodilačkom Domovinskom ratu".

Istoga tog 4. avgusta Srbi se sećaju stradanja. Uglavnom bez namere da savladaju lekciju – zašto i zbog čega im se to dogodilo? Iza svega, kao planina, stoji činjenica – srpsko pitanje u Hrvatskoj je definitivno rešeno. Nikakva je uteha što Srbi taj vojni poraz ne priznaju da se dogodio, a on sve veći i teži, pritiska ih sve više.

Bonus video:

Espreso intervju - Slavica Đukić Dejanović

(Espreso.co.rs/Ekspres.net)