NIŠTA NE MOŽE DA ZAUSTAVI SRBIJU DO KISEONIKA, A TO JE EU! Ovo su najmudrije misli Zorana Đinđića

Na današnji dan rođen je nekadašnji premijer Srbije, Zoran Đinđić, koji je ubijen 12. marta 2003. godine.

Đinđić je bio srpski političar i državnik, filozof i doktor filozofije, jedan od 13 intelektualaca koji su obnovili rad predratne Demokratske stranke, dugogodišnji predsednik Demokratske stranke, gradonačelnik Beograda (1997) i predsednik Vlade Republike Srbije od 2001. do 2003, kada je ubijen.

Godine 1994. je postao predsednik Demokratske stranke. Bio je poslanik u prva tri višestranačka saziva Narodne skupštine i u Veću republika Skupštine SRJ. Nakon niza masovnih protesta zbog toga što je republička vlada poništila izbore tokom 1996/97, Đinđić je 21. februara 1997. postao predsednik Skupštine grada Beograda. Sa Srpskim pokretom obnove Vuka Draškovića i Građanskim savezom Srbije Vesne Pešić stvorio je koaliciju „Zajedno“, koja se raspala samo četiri meseca nakon svoje pobede. Đinđić je smenjen sa mesta predsednika Skupštine Beograda glasovima Socijalističke partije Srbije, Srpske radikalne stranke i Srpskog pokreta obnove.

Ovo su citati dr Zorana Đinđića koji se tiču različitih tema, od svakodnevnih životnih pitanja do međunarodne politike. Dominiraju poruke o odgovornosti, ličnoj inicijativi, proaktivnom stavu prema životu i realnom procenjivanju vlastitih mogućnosti u odnosu na objektivne okolnosti.

Iz govora dr Zorana Đinđića u Skupštini Republike Srbije, 24.02.1994.

Nama je najvažnije u Srbiji da se tačno utvrdi princip odgovornosti, da svako ima svoje nadležnosti, da svako ima prava iz svojih nadležnosti, da bismo onda mi mogli da pozovemo na odgovornost onoga ko je, u skladu sa svojim pravima, delovao, pa proizveo neke štetne posledice.

Iz govora Zorana Đinđića na skupštini Demokratske stranke, 02.02.1995.

Naša generacija je generacija koja ima ogromnu odgovornost. Naravno, uz tu odgovornost ide velika čast. Mi smo izabrani, mi imamo misiju. Ta misija nama lično, našoj generaciji, ne može da donese nikakvu počast, ne može da donese nikakvo materijalno blagostanje, jer vreme u kome naša generacija deluje je vreme, askeze i vreme odricanja. Samo oni koji su spremni da se odreknu svog ličnog blagostanja, mogu da kažu, mi spadamo u onu generaciju u Srbiji, koja je Srbiju spasila, mi smo ljudi nove politike.

Iz govora Zorana Đinđića na skupštini Demokratske stranke, 23.05.1997.

U novembru prošle godine, otvorili su se prozori i vrata na toj sobi političkog sistema u kome smo i mi proveli sedam ili osam godina kao zatočenici. Kroz te prozore, ušao je svež vazduh. Srbija se iz svog zimskog sna, u sred zime probudila. Naša poruka sa ove Skupštine je ne dozvolite da se ti prozori zatvore, dajte da taj svež vazduh ostane svakodnevnica Srbije, uključimo u proces političkih promena sve one koji su osamdeset osam dana na tom svežem vazduhu slobode zajedno disali sa vama, ne zatvorimo im prozore jer time zatvaramo prozore Srbiji i pogušićemo se u toj Srbiji ako ti prozori budu zatvoreni.

Borba, 08.08.1997.

Kada kažem strategija, onda ne mislim na izborni, ili bilo kakav drugi program. Program je lako napisati, prepisati, naučiti napamet. Pod strategijom se ovde podrazumeva mogućnost realnog aktiviranja određenih resursa. Svaka ozbiljna stranka je svojim dosadašnjom politikom, ljudima koji je čine, poverenjem koje je stekla, u stanju da aktivira određene resurse.

Borba, 08.08.1997.

Srbija nema dovoljno novca i to će biti slučaj najmanje nekoliko narednih godina, a verovatno i kasnije. Ovaj nedostatak može se ublažiti samo višestrukim povećanjem uloge drugih faktora, kao što su lićna energija, znanje, organizacija, brzina reagovanja. Jedini odgovor na manjak energije jeste – ubržano kruženje energije.

Iz ekspozea dr Zorana Đinđića pred poslanicima u skupštini Republike Srbije, 24.01.2001.

Naš cilj je transparentna vlast, providna vlast, staklena vlast. Naš cilj je da se u ovoj zemlji, za svaki dinar koji je uzet od naroda zna šta se sa njim dešava, od onog trenutka kad uđe u budžet, pa do onog trenutka kada dođe do svog krajnjeg korisnika. Finansije su ono polje gde je kontrola najteža, ali i gde je kontrola najvažnija.

Vreme, 21.03.2001.

Lako je postavljati populističke zahteve i navoditi ljude da vas u tome podržavaju. Hrabrost je tome da se radnicima kaže istina.

NIN, 03.10.2001.

Ja se celog života opredeljujem. Život je, naročito u politici, stalni proces donošenja odluka i preuzimanja odgovornosti. 'Međutim, ljudi to ne žele. Većina ljudi donese mali broj odluka a ostalo ostavi u nedefinisanom stanju. To ne trpim. Tražim da ljudi budu „za“ ili „protiv“. Oni to doživljavaju kao pritisak. Budim ih iz sna, a oni ne vole da ih neko budi iz tog sna.

Večernje novosti, 04.10.2001.

Za uspeh svakog posla mora da postoji plan, da se tačno zna šta se hoće, ne da se eksperimentiše, ioako nam je to nacionalna osobina. Treba mnogo više vremena utrišiti na oštrenje testere, nego drva seći tupom mašinom.

Iz govora Zorana Đinđića održanog na Skupštini Demokratske stranke, 04.10.2001.

Kao čoveka koga drže pod vodom 50 godina, u njegovoj želji da dođe do vazduha, do kiseonika, tako i Srbiju ne može ništa da zaustavi na tom putu do kiseonika, a to je Evropa, to je porodica demokratskih, modernih, razvijenih zemalja

Nedeljni telegraf, 07.08.2001.

Da bi promene uspele većina članova društva koje je ušlo u promene mora da se svakoga jutra buditi sa osećanjem izuzetnog istorijskog trenutka, s osećajem nečeg velikog i vanrednog.

Podsećamo, Đinđić je ubijen u Beogradu na stepeništu zgrade sedišta Vlade Srbije 12. marta 2003. u 12:23. Pogođen je jednom u grudi, metkom koji je probio njegovo srce i ubio ga skoro trenutno. Brzo je odveden u bolnicu, gde je primenjen odgovarajući postupak, ali je njegova smrt, ipak, proglašena jedan čas kasnije. Prema zvaničnom Vladinom saopštenju, Đinđić nije bio pri svesti nakon dolaska u bolnicu. Njegov telohranitelj Milan Veruović je takođe bio teško ranjen u stomak od drugog hica.

Oba metka je, snajperom, sa 130 metara udaljenosti, ispalio je policijski specijalac Zvezdan Jovanović, sa prozora zgrade Zavoda za fotogrametriju. Jovanović je tokom svoje završne reči na suđenju povodom ubistva Zorana Đinđića izjavio da nikada nije na čoveka pucao iz snajpera, odnosno da nije obučeni snajperista. Svih 12 optuženih za ubistvo premijera Zorana Đinđića je osuđeno na dugogodišnje kazne zatvora. Milorad Ulemek i Zvezdan Jovanović osuđeni su na 40 godina.

Pogledajte bonus video:

(Espreso.co.rs)