NIKOLA JOVANOVIĆ: Logika vlasti je luzerska, ljudi su nesrećni, opozicija krajem leta KREĆE U OFANZIVU! (VIDEO)

Potpedsednik Narodne stranke Nikola Jovanović bio je gost Espreso intervjua. Sa Jovanovićem smo pričali o izjavi bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića koji je rekao da niko neće glasati za "babe i žabe", o tome ko su "babe" a ko "žabe", šta koči opoziciju da se ujedini, zašto stranke nisu složne, šta je plan opozicionog Saveza.

Jovanović nam je pričao o tome zašto građani treba da se opredele za Savez, šta će im ponuditi, o ugovoru o koncesiji za deponiju Vinča i šta je tačno sporno u njemu, o tome šta bi radili drugačije da dođu na vlast, da li je identifikovao neke greške u radu Narodne stranke, zašto je na sednicama Skupštine grada Beograda prilično burno i zašto uglavnom dolazi u sukob sa zamenikom gradonačelnika Goranom Vesićem, zašto je Jeremić postigao loš rezultat na predsedničkim izborima, šta je najbolje rešenje za Kosovo, da li je u opciji potencijalni Rambuje 2 i šta bi on doneo Srbiji.

Bivši predsednik Srbije, sadašnji predsednik Socijaldemokratske stranke Boris Tadić je protiv ujedinjenja opozicije, jer, kako je rekao, niko neće glasati za "babe i žabe". Ko su babe, a ko žabe?

- Mislim da se opozicija, pogotovo u ono malo medija što nam je dostupno, previše bavi sama sobom. Greška je što opozicioni prvaci, uopšte, polemišu između sebe i što iznose neke ideje o opoziciji u javnost, pre nego što se dogovore. U krajnju ruku, neka svako radi onako kako misli i nema potrebe da se prethodno vodi velika diskusija u javnosti, jer građane to previše ne zanima. Građane zanima ko će izaći na izbore, pod kojim brendom, sa kojim programom, da li će biti jedna, dve ili tri kolone, ne zanima ih previše a priori. Ali, ako gledamo realno situaciju, mislim da logika nalaže sledeće, mnogo su veće razlike između nas iz celokupne opozicije i režima, nego što su veće razlike između nas samih u opoziciji, jer imamo jedan režim koji se u poslednjih skoro sedam godina gotovo degenerisao. Doveli su se na ivicu nacionalne izdaje, vrlo su blisko povezani sa organizovanim kriminalom i, ako smem da kažem, sa nekim mafijaškim strukturama. Zemlja ekonomski stagnira, nacionalni resursi se tope, rasprodaju, tako da je besmisleno da tražimo dlaku u jajetu i sitne ideološke ili kvaziideološke razlike između nas. Moj lični stav i stav Narodne stranke, i neću da polemišem s bivšim predsednikom, mislim da to nije dolično sa moje strane, saopštavam ga već neko vreme, je da opozicija treba u ovakvoj situaciji, kada je podeljena, fragmentirana, izmrvljena i kada građani ne veruju u mogućnost pobede nad ovakvim režimom, odnosno interesnom hobotnicom na vlasti, naša je dužnost da napravimo jaku protivtežu, vidljivu protivtežu i da ponudimo građanima izbor. Zalažem se za jedinstven stav prave autentične opozicije.

Šta koči opoziciju da se ujedini? Zašto stranke nisu složne i kako vi gledate na to?

- Mislim da ih u ovoj fazi ne koči ništa i da razgovori koji se trenutno odvijaju oko brenda "Savez za Srbiju" idu dobro, te da ćemo do kraja leta imati neku vrstu predizborne koalicije, odnosno da kažem, jedne zajedničke strukture koja će se sastojati kako od organizacionih jedinica, odnosno stranaka, tako od pokreta i uglednih pojedinaca. Ne mislim da u ovoj fazi, bilo šta, koči ujedinjavanje opozicije. Ono će se desiti i mislim da ćemo sa jednim jakim frontom krenuti već krajem leta.

Ako Socijaldemokratska stranka ne bude u tom Savezu, nego budu dve kolone kao što je Tadić rekao, da li će to biti rasipanje glasova?

- Mislim da neće, zato što građani očekuju da se opozicija uozbilji, da se oko nekih suštinskih stvari dogovori, jer ako imate jedan režim koji je očigledno štetan i koji ne dozvoljava alternativu, zar je teško da se dogovorimo oko nekih civilizacijskih stvari? Borba protiv siromaštva, razvojna politika Srbije, čuvanje nacionalnih resursa, subvencije domaćim proizvođačima, ne strancima, zaštita elementarnih nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji i regionu, ako oko toga ne možemo da se dogovorimo, ne treba ni da postojimo kao opozicija. Ne verujem da će biti rasipanja glasova, jer kada napravimo taj jedinstveni programski pol mislim da će se građani opredeljivati za njega ili za režim, da neće biti previše prostora za treće opcije, što su pokazali beogradski izbori. Beograđani su, oni opoziciono orijentisani, ili na žalost još uvek apstinirali, ostali kod kuće, što je jedna od pošasti protiv koje se borimo, ili glasali za najjače opozicioni savez, to je bio "Savez za Srbiju" u kojem je bila Narodna stranka.

Šta je sada plan opozicionog Saveza?

- Plan je, da se pre svega dogovorimo oko strukture i načina delovanja i oko nekih desetak ključnih programskih ciljeva. Da krenemo jednu kampanju, bukvalno od vrata do vrata, odnosno da s tom novom programskom platformom odemo u svaku mesnu zajednicu u Srbiji i da pokušamo da razgovaramo sa ljudima, da im objasnimo da ogromno nezadovoljstvo koje imaju moraju ispostaviti račun onima koji su na gotovo neograničenoj vlasti sedam godina. Jer ono što pokazuju sva istraživanja jeste da su ljudi nezadovoljni, ljudi su nesrećni, preko 60.000 ljudi godišnje napušta zemlju, ali i dalje veliki broj ljudi smatra da su svi isti, da predsednik Srbije nije odgovoran, već da su odgovorni mangupi oko njega, kao i da je sve posledica lošeg rada pre 2012. godine. Mi ćemo ljudima reći "naravno da je bilo grešaka, oni su na tim greškama i došli na vlast" to nije sporno, ali sada je 2018. mi živimo loše, imamo najsporiji ekonomski rast u Evropi, imamo najgoru infrastrukturu, imamo najviše siromašnih. Dajte da menjamo nešto dok još nije kasno!

Šta ćete vi konkretno ponuditi građanima? Pomenuli ste nekih deset tačaka, šta je to konkretno i zašto da se građani opredele za vas?

- Mi se oko tih tačaka usaglašavamo, ali ono što pre svega mora da se promeni jeste ekonomska politika. Ne sme se više zakidati, raditi fiskalna konsolidacija na onima koji su najmanje krivi za loše stanje u državi, a to su penzioneri i ljudi koji rade konkretno u javnom sektoru, lekari, medicinske sestre, profesori, nastavnici. Besmisleno je da država na njima štedi, oni nam odlaze iz zemlje. Država mora da štedi na neefikasnom javnom sektoru, država mora da promeni pogrešne javne investicije, država mora da bude efikasnija, država mora da eliminiše korupciju, država mora da obuzda ljude koji nezakonito iznose pare iz zemlje, mora da se donese zakon o poreklu imovine. Mora da se promeni politika privlačenja stranih investitora, da oni dolaze u Srbiju, zato što Srbija ima sjajan geografski položaj, što ima ugovor o slobodnoj trgovini i sa Istokom i sa Zapadom, a ne tako što će se plaćati od 10 do 20 hiljada strancima po radnom mestu da bi naši radnici imali 300 evra platu, to je besmisleno, da prodajemo Srbiju u centru Evrope, kao da je Bangladeš. Zatim, moramo izaći iz logike da se borimo za podršku nekih međunarodnih faktora, tako što rasprodajemo nacionalne resurse. Da bi dobili simpatije nekih krugova dajemo naš nacionalni aerodrom strancima, popuštamo oko nekih ključnih stvari u pregovoru s Prištinom, ta logika je luzerska, gubitnička. Postoji dosta stvari oko kojih možemo da se dogovorimo

odmah i da ponudimo građanima već u prvoj godini te neke nove vlasti, konkretan boljitak, jednu zdraviju i normalniju politiku.

Na sednici Skupštine grada odbornička grupa Savez za Srbiju tražila je dopunu dnevnog reda - da se razmotri ugovor o koncesiji za deponiju Vinča. Šta je tačno sporno u ovom ugovoru?

- Sve je sporno. Sporno je da je sama Skupština grada usvojila strategiju za upravljanje otpadom gde je izračunato da spalionica i proizvodnja energije koja se predviđa u Vinči košta 179 miliona evra. Grad uz pomoć preferencijalnih kredita, koji su nam ponuđeni od Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, bi tu investiciju mogao sam da snosi i ona bi ga koštala, sa nekom kamatom od 1 odsto oko 200 miliona evra. Imajući u vidu donacije Evropske unije za zelenu ekonomiju koji idu i do 50 odsto investicije, nas bi sve to koštalo, a to je važna, kapitalna investicija, oko 150 miliona evra. Prema ugovoru, koji je potpisao ovaj kasniji naprednjački saziv Skupštine, nas ta investicija fiksno košta, kad kažem nas, kažem Beograd i Beograđane, ali videćete kasnije i građane Srbije, milijardu i sto četrdeset miliona evra. Da li je to normalno? A pogledajte, ne samo to, po prvom konceptu, gde bi grad uzeo kredit, ali gde bi zaduživanje naravno bilo mnogo manje, deset puta manje od zaduživanja stranom koncesionaru, ta bi fabrika za preradu otpada bila u vlasništvu grada i glavni proizvod, a to je električna energija, bi bila naš proizvod. Ovako plaćamo fiksno milijardu i sto četrdeset miliona, proizvod je električna energija koja pripada strancima i u ugovoru piše da se mi obavezujemo da je na svu ovu cenu otkupljujemo od stranaca. I tu nije kraj, po dvostruko većoj ceni od tržišne. Govorimo o čistom gubitku od milijardu evra za grad Beograd. I kad ste me pitali o drugačijoj ekonomskoj politici, mi imamo nekoliko primera stravično pogrešnih investicija, samo na ovoj gubimo milijardu evra, a pogledajte tzv. Nacionalni stadion fudbalskog saveza Srbije, koji je opšte poznato kriminalizovan, 150 miliona evra, zatim autoput Niš - Tirana 800 miliona evra, koje možemo da uložimo u železnicu, u luke na Dunavu, u nešto što je ključno za razvoj Srbije, u moravski koridor, u fruškogorski koridor, ono što je zaista naš razvojni prioritet. Ne, mi ulažemo 800 miliona za nešto što nema uticaj na naš razvoj.

Šta je još sporno u Beogradu?

- Sporno je gotovo sve. Od toga da se novogodišnja jelka plaća 80.000 evra, da se Aci Lukasu daje 50.000 evra, ali to je kikiriki u odnosu na neke monumentalne greške, kao što je koncesija za preradu otpada i kao što je pre svega Beograd na vodi. Beograd na vodi je trenutno najgori ugovor koji postoji u Srbiji. Na osnovu njega grad Beograd je dao sto hektara svog ključnog zemljišta u Savskom amfiteatru, sumnjivom investitoru iz Abu Dabija. Predsednik Srbije je u pravu, to zemljište je bilo neuređeno, tamo je možda i bilo zmija i pacova, ma da mu ja ni to ne verujem, ali sve i da je bilo, to je bilo vlasništvo Srbije i grada Beograda. Sada je vlasništvo sumnjivog investitora iz Abu Dabija, koji poseduje to ključno zemljište i na njemu gradi besmislene višespratnice, preko kojih se, svi to znamo, pere novac i zbog koga je Srbija došla na međunarodnu crnu listu država u kojim se pere novac, što će onemogućiti prave investitore da dođu u Beograd i Srbiju. Umesto da tih sto hektara uložimo u razvoj Beograda, da tamo lociramo pristaništa, komercijalne sadržaje, da tamo budu sadržaji od javnog dobra za profit i korišćenje svih Beograđana, mi smo poklonili važan resurs sumnjivom i opskurnom stranom investitoru. I to je samo početak priče, neću sada da gubim Vaše vreme, to zahteva posebnu emisiju, ali mi smo se tim ugovorom obavezali da ključne investicije u Beogradu, ne budu investicije za razvoj Beograda, nego da omoguće prohodnost tog naselja Beograd na vodi. Tako da zbog te pogrešne i potpuno opskurne investicije mi rušimo stari Tramvajski most, jer se ne sviđa novom investitoru, ulazimo u bušenje tunela od 100 miliona evra, od Ekonomskog fakulteta do ulice 29. novembar, ko poznaje Beograd biće mu sve jasno. Te pare se mogu uložiti na mnogo pametniji način. Zatim, izmešta se železnica iz centra grada. Jedina prestonica u Evropi, koja je izmestila železnicu iz centra grada je Tirana. Juče na sednici slušam gradskog arhitektu Folića, koji kaže gradska železnica je omča oko vrata Beograđana. Svugde u svetu grad se razvija kroz gradsku železnicu. Kombinacija gradske železnice metroa i nacionalne železnice je prečica do razvoja svakog grada i države, a on umesto železnice gradi dve ružne višespratnice koje zapravo zagrađuju grad od svojih reka i tvrdi da je to bolje od onoga što je bila razvojna šansa Beograda, a to je da iskombinujemo železnicu i metro.

Pomenuli ste metro, koji je rok za izgradnju metroa? Pominje se 2020.?

- Metro je mogao da počne da se gradi 2016. godine. Sve je bilo spremno. Međutim, šta se desilo? Oni zbog Beograda na vodi odlučuju da kompletno menjaju idejno rešenje za metro i umesto da prva linija povezuje Novi Beograd, Zvezdaru i Voždovac, oni sada preuzimaju obavezu prema tom stranom opskurnom investitoru, da kompletno promene plan za metro i da se sada dve buduće linije, koje nećemo videti narednih deset godina, ukrštaju u Beogradu na vodi. A da paradoks bude veći, prva ključna linija, od koje bi hronološki prvo trebalo da imamo koristi bi trebalo da je najisplativija, kao što smo već pričali, počinje od Makiškog polja, koje je sada jedna obična livada i ide do Ade Huje koja je trenutno neiskorišteno gradsko zemljište. Zbog čega? Zato što njihov koalicioni partner Bogoljub Karić, hoće da gradi najveće naselje na Makiškom polju. To naselje ja zovem Favele. To su naselja koja se grade da bi nevoljnici koji ostaju bez posla, bez elementarnih uslova za život u unutrašnjosti Srbije se primamili u Beograd i svu svoju ušteđevinu i kapital prodali i kupili njihove stanove na obodu Beograda i da bi vrednost tih parcela povećali, oni tuda projektuju prvu stanicu metroa. Znači, ne u interesu Beograđana, nego u interesu investitora koji tu hoće da tu prodaje stan. A da ne govorimo o tome da se time dramatično ugrožava beogradsko vodoizvorište Makiško polje, što je jedna humanitarna i ekološka katastrofa za ceo Beograd.

Na sednicama Skupštine grada bilo je prilično burno, uglavnom ste dolazili u verbalni sukob sa zamenikom gradonačelnika Goranom Vesićem. Zašto?

- Ja protiv gospodina Vesića nemam ništa, naravno, lično. Ja se ranije nisam aktivno bavio politikom, tako da se samo sećam da ja bio zagriženi član DS-a, gde je 2013. pisao Manifest Draganu Đilasu u kome je govorio da je on pravi čovek za Srbiju i da mu nudi svoje najbolje usluge. Tako da sam ga ja ponovo na mapi video kada se odjedanput pojavio u SNS-u. Mislim da mi imamo strateška razmimoilaženja. On misli da Beograd treba da bude grad jeftine zabave, ja mislim da treba da bude grad međunarodne trgovine. On misli da Beograd može da se razvija kroz privlačenje bugarskih turista, ja mislim da Beogradu trebaju luke, gradska železnica, metro. On se zalaže za projekte, tipa "Gondola" od 15 miliona evra, ja mislim da je bolje da od tih para isplaćujemo penzionerima trinaestu penziju ili stambeni dodatak za mlade bračne planove. On misli da je 150 miliona, za koje se mi zalažemo za kredit za deponiju u Vinči veće od milijardu i petsto miliona koliko košta njegovo javno-privatno partnerstvo za Vinču. On se zalaže da se buši tunel od Ekonomskog fakulteta do Pančevačkog mosta, ja mislim da se tih 100 miliona evra može mnogo pametnije uložiti u razvoj grada. U tim strateškim stvarima se ne slažemo. Ja mislim da on zaziđuje Beograd od reka, ja mislim da je spuštanje Beograda na reke, da revitalizujemo luku, da imamo pristaništa, da se grad razvija. On misli da dve stambene zgrade u Savskom amfiteatru, kako je obećavao će zaposliti celu građevinsku operativu Srbije i pokrenuti čitavu zemlju, ja mislim da je to besmisleno i nije me ubedio da je to budućnost Beograda, a ja ću se truditi da u Skupštini Grada zastupam jednu drugačiju razvojnu viziju i nešto što je u mnogo većem interesu za Beograđane, ali i za celu Srbiju.

Čime ste se bavili pre ulaska u politiku?

- Neposredno pre ulaska u politiku sam se bavio diplomatijom. Bio sam specijalni savetnik ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića. 2011. i 2012. kada je on ostvarivao neke od značajnih rezultata, kada smo dobili predsedavanje OEPS-om, kada smo pobedili u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija i on bio izabran, naravno ne zahvaljujući meni, nego zahvaljujući Ministarstvu, ja sam imao sreću i privilegiju da se u to vreme pridružim tom sjajnom timu i onda sam sa njim proveo godinu dana u Njujorku, gde smo predsedavali Generalnom skupštinom. Nakon toga smo osnovali Međunarodni institut CIRSD, a pre toga hronološki, značajniji deo mog života, bio sam urednik naučnog časopisa, koji se bavio evropskim integracijama i koji je u to vreme bio najugledniji u celom regionu.

Jeste li identifikovali neke greške u dosadašnjem radu Narodne stranke?

- Ja se trudim da budem iskren. Mi jesmo najmlađa stranka u Srbiji, tako da mislim da je možda rano da se govori o nekim greškama. Mi tek treba da se dokazujemo ljudima. Mnogo ljudi, još uvek, nije čulo za Narodnu stranku i ne povezuje je još uvek sa našim predsednikom gospodinom Jeremićem, tako da mogu da kažem, nije greška, ali negde gde bih ja voleo da stavimo akcenat, to je da mnogo više budemo sa narodom i da ono što radimo u poslednje vreme, a to je da svakodnevno osnivamo i odbore po Srbiji i povereništvo, da budemo u kontaktu bukvalno sa svakom mesnom zajednicom u našoj zemlji. Mi smo narodna stranka i ne možemo da se izgovaramo tim što su mediji zatvoreni, ne možemo da se izgovaramo time što je na vlasti populista, naša dužnost i vokacija je da dođemo do svakoga i da mu kažemo šta je naš program i zašto je to mnogo bolje od ovoga što trenutno postoji.

Otkuda onako loš rezultat Vuka Jeremića na predsedničkim izborima?

- Sigurno postoji više faktora. Jedan faktor je to što u to vreme gospodin Jeremić nije imao stranku iza sebe. Samim tim delovao je malo izolovano i malo usamljeno u toj kampanji. Zatim, kampanja se desila kratko nakon dosta zahtevne međunarodne kampanje za mesto generalnog sekretara UN u kojoj je bio drugi u svetu, tako da mislim da nije bilo puno vremena ni za njega, a ni za ljude da se upoznaju sa njegovim predlozima za domaću politiku i da ga prosto vide kao narodnog čoveka, što, ja mislim on u duši jeste. Prosto nije bilo vremena za politiku, pogotovo u uslovima, hajde da kažemo, totalitarnog političkog sistema je potrebno vreme da se dođe do ljudi, do srca ljudi, da se predstavite, da vas upoznaju, tako da mislim da je u velikoj meri bio hendikepiran tim spletom okolnosti, a pogotovo kada se kandidovao i Aleksandar Vučić, koji je izgradio kult ličnosti i nije bilo realno da se za kratko vreme njegov kult tako brzo sruši, a vrlo brzo je gospodin Jeremić bio percipiran kao njegov glavni protivnik, tako da se sva mašinerija obrušila na njega i u nekom momentu je postalo neizvodljivo.

Pitanje Kosova je trenutno guruća tema u zemlji. Koje je najbolje rešenje za Kosovo?

- Rešenje za Kosovo, u ovom momentu, je, da budem pragmatičan, da se izbegne najgore rešenje, jer mislim da razgovori sa Prištinom, ali i sa velikim međunarodnim igračima se moraju nastaviti. Da u ovom momentu aktuelna vlast nije ujedinila ni jednu pozitivnu okolnost da bi sada potpisala sporazum o normalizaciji, koji bi pod ovim okolnostima bio katastrofalan za Srbiju. Verujte mi, velike sile, kod njih je najvažnija predvidljivost. Ja sam bio na sastanku kada smo tek došli u Njujork i kada je gospodin Jeremić preuzeo predsjedavanje Generalnom skupštinom imali smo čak kratak sastanak sa tadašnjim predsednikom Amerike Obamom, i bio je vrlo interesantan, dinamičan sastanak, i na samom kraju sastanka, on je rekao "Dobro, borite se, imate dobar plan. Jasno mi je da predstavljate svoju zemlju, samo bez velikih iznenađenja", i to je rekao na samom kraju sastanku, neću nikad zaboraviti.

Šta to znači?

- To znači da je aktuelni predsednik Srbije napravio kobnu grešku zato što je izobećavao velikim međunarodnim faktorima sve i prosto oni njega drže za ta obećanja. Još od 2008. godine on i SNS su obećavali da će de fakto rešiti Kosovo na način da će Srbija biti spremna gotovo sve da potpiše. Mi smo zapravo u docnji zbog njega i njegovih neodgovornih obećanja Americi i drugim velikim silama. Tako da zapravo on je ucenjen, a ne Srbija. Naša pregovaračka pozicija je dodatno otežana time što je on u predsedničkoj kampanji u Americi podržao Hilari Klinton i čak uplaćivao milione dolara ne znamo kog novca za kampanju Hilari Klinton. Nalazimo se u jako lošoj situaciji. Problem Kosova je star dvesta godina. Ja kada bih sada u Vašu kameru rekao šta je optimalno rešenje, možda bi dobio Nobelovu nagradu za mir. Nisam toliko nerealan, ali mislim da moramo nastaviti pregovore sa Prištinom, sa velikim međunarodnim akterima i te pregovore nastaviti i po smenjivanju ovog režima koji je ucenjen i koji je zato što je ucenjen i zato što je u iznudici je spreman da potpiše bukvalno kapitulaciju na Kosovu i Metohiji.

Pominje se i potencijalni Rambuje 2. Šta bi on doneo Srbiji?

- Međunarodna politika nije za amatere. Vi pristajete na međunarodnu konferenciju, tek kada su međunarodne okolnosti povoljne. Tako da od toga da li nam treba Rambuje 2, pre toga moramo da uradimo analizu da li su međunarodne okolnosti povoljne, da li mi na toj konferenciji možemo sve da izgubimo ili možemo nešto i da dobijemo. Treba napraviti jednu hladnu analizu. U svakom slučaju dok ne ostvarimo minimum nacionalnih interesa nastaviti dijalog sa Prištinom, razgovarati sa velikim svetskim faktorima, ali ne pristajati da se zbog bilo kojih tuđih ili stranačkih interesa potpiše sve a da se ne dobije ništa.

Da li će nas EU usloviti priznanjem Kosova?

- I tu se dešavaju određene promene, u Evropskoj politici, što aktuelni režim ne detektuje. Prvo zato što je ucenjen zbog sopstvenih obećanja, drugo što nemaju kompetencije da se bave međunarodnom politikom. U Ministarstvu spoljnih poslova, nekoliko ključnih ljudi ne zna engleski, da ne pričamo dalje. Nisu primetili prvo da zbog Španije, Španija i njene saveznice samim tim u određenoj meri i čitava Evropska unija mnogo je osetljivija na argumente koji idu nama u korist. Ali, mnogo važnija činjenica , francuski predsednik je rekao ono što većina ključnih lidera EU misli, uključujući i Nemačku za koju mi tvrdimo da nam je glavni savetnik, a ja nisam ubeđen, da u narednih 10 godina minimum a verovatno i 20 nema proširenja EU. Znate šta je rekao Makron, dok se ne konsoliduje Evropsko jezgro nema proširenja. Znate šta je konsolidacija Evropskog jezgra? To je da se Nemačka i Francuska dogovore oko svih spornih stvari vezano za Evro zonu. Oni se to nisu dogovorili u poslednjih 20 godina i kompromis još nije na vidiku, jer su njihovi interesi suprotstavljeni strukturalno. Tako da on je de fakto rekao "dok ne napravimo jezgro, nema proširenja". I suludo je žuriti da se potpiše kapitulacija u situaciji kada bukvalno nemate nikakvu polugu da utičete na to da brže postanemo članica EU, što neki koriste kao argument. Ako predsednik Srbije ima neke mehanizme da utiče na dogovor Francuske i Nemačke vezano za Evro zonu neka to saopšti javnosti verovatno će biti priznat kao veliki državnik u novijoj istoriji Srbije, ali ako nema neka vodi računa o srpskim interesima sada i ovde.

Bonus Video:

Espreso intervju - Zoran Đorđević