Jedno rešenje za Kosovo neprestano se pominje, da li je ono realno i moguće?

Nakon ministra Dačića, i ministri Ljajić i Vulin poslednjih dana otvoreno su govorili o podeli Kosova kao najpovoljnijem scenariju za rešenje krize u južnoj srpskoj pokraijini. Šta Srbija dobija, a šta gubi u slučaju takvog scenarija? Barjak plana o podeli Kosova kao najbezbolnijem rešenju krize godinama je bio u rukama samo jednog istaknutog političara - lidera SPS Ivice Dačića.

Poslednji put Dačić je ovu ideju ponovio krajem maja, kada je rekao da i dalje veruje da bi Albanci pristali na podelu kada ne bi bili pod uticajem svojih "mentora". Dan-dva kasnije ambasador Čepurin rekao je medijima da bi - Rusija prihvatila podelu Kosova ako Srbija bude smatrala da je to najbolje rešenje za nju. Njihovi stavovi su bili izolovani - donedavno. Jer poslednjih dana klima se, po svemu sudeći, menja.

Najpre je ministar trgovine Rasim Ljajić u intervjuu "Blicu" rekao da je podela Kosova dobro, premda zakasnelo rešenje.

- Da je to neko Albancima ponudio 1999. godine, verujem da bi oberučke prihvatili - rekao je Ljajić, ali je istovremeno rekao i da je protiv ovog rešenja dobar deo međunarodne zajednice.

Ministar Vulin je, takođe rekao, lični stav po kome bi najbolje rešenje za KiM bilo "razgraničenje".

- Smatram da je razgraničenje najbolje rešenje za Kosovo i Metohiju. Takvim rešenjem osujetilo bi se stvaranje velike Albanije, koju, sad već i kao ministar i političar, vidim kao najveću opasnost za region. Na KiM se mora zaustaviti širenje velike Albanije i mora se zaustaviti proces destabilizacije ovog regiona. Drugačije nije moguće - rekao je Vulin.

On je precizirao da je razgraničenje samo okvirna ideja koja bi morala da se razradi.

U susret pravnoobavezujućem sporazumu Beograda i Prištine, projektovanom za kraj ove godine, pritisak raste, a opcija podele se sve ozbiljnije razmatra.

Šta su njene prednosti, a šta mane?

Podela Kosova je najracionalnije rešenje, smatra analitičar Dragomir Anđelković.

- Da, verovatno bismo dobili više da smo to predložili ranije, ali šta je tu je. Treba imati na umu da bez dogovora sa nama Kosovo nikada neće biti prava država. Po mom mišljenju, u pitanju je dobro rešenje, ali samo ako se podela Kosova veže za pitanje Republike Srpske - kaže Anđelković.

U ovom scenariju podrazumeva se da bi manastiri južno od Ibra dobili eksteritorijalnost, što bi morao da garantuje Unesko.

- Što se tiče mana, sporazumom bismo se odrekli dela teritorije, u istoriji bi to tako bilo zapisano. Ipak, to bi se moralo prihvatiti, ali sa kompenzacijom - kaže Anđelković.

Programski direktor CESID-a Bojan Klačar, međutim, ove istupe ministara vidi kao signale toga da državni vrh opipava puls povodom teme o kojoj nema jasnog stava. Samu podelu ne vidi kao realno rešenje.

Srbija kaže da treba praviti kompromis uz poštovanje naših "crvenih linija", ali je vidno da nemamo konkretno rešenje. Verujem, uz dužno poštovanje ministara, da će ta odluka na kraju biti Vučićeva. Problem je što smo mi post festum shvatili da je proces osamostaljenja Kosova suviše daleko otišao i sad postavljamo taktiku "da vidimo šta možemo da izvučemo" - kaže Klačar, koji smatra da podela nije realno rešenje iz dva razloga:

- Sve najuticajnije države koje su priznale Kosovo su protiv toga, a i Albanci nisu spremni da koriguju ono što su iz njihove perspektive dobili na težak način. Ne manje važno je i to da bi podela značila novo prekrajanje granica na Balkanu, što sa sobom vuče niz pitanja: kako će se ta granica povući, šta će biti sa Srbima južno od Ibra, šta će biti sa izrazito albanskim opštinama na jugu Srbije? - zaključuje Klačar.

Trampova administracija spremna na kompromise

Za Dragomira Anđelkovića o pitanju Kosova će, na koncu, odlučivati velike sile.

- Albanci nisu samostalan faktor. Ako Vašington kaže da je podela KiM povoljno rešenje, to će prihvatiti i Priština. S druge strane, Trampova administracija je pokazala da je spremna na kompromis, da popusti konopac, kao u Severnoj Koreji. S tim u vezi, rešenje kosovskog pitanja moglo bi biti proizvod razgovora Moskve i Vašingtona. To je ipak pitanje geopolitike - kaže

Anđelković, i naglašava da sa rešenjem ne treba žuriti zbog EU integracija.

Srbiji severne opštine

Prema svim dosadašnjim razmatranjima podele, Srbiji bi pripao severni deo Kosova, odnosno opštine Leposavić, Zvečan i Zubin Potok, dok bi srpske crkve i manastiri uživali eksteritorijalnost, uz maksimalnu zaštitu srpskog stanovništva koje živi u opštinama na jugu pokrajine.

Bonus Video:

Espreso intervju - Milovan Drecun

(Espreso.co.rs/Blic)