TRAMP ĆE UMEŠATI PRSTE: Amerika ubacuje svog čoveka u dijalog Beograd - Priština?

Osim evropske "trojke", Nemačke, Francuske i Holandije koja bi da uskoči u finiš dijaloga Beograda i Prištine, i Amerika je ta koja vreba pogodan momenat da u ovaj proces ubaci svog čoveka koji bi bio zadužen za razgovore na najvišem nivou - prenose izvori "Novosti".

Da bi do toga došlo, SAD teže da predstave kako posrednica Evropske unije Federika Mogerini nema zadovoljavajuće rezultate iza sebe u ovom procesu. Zbog toga nije isključeno da je vetar koji je uskovitlao raspravu unutar EU oko transparentnosti dijaloga i njegove sporosti, stigao sa druge strane okeana.

Američki predstavnik, prema našim saznanjima, ne bi slovio za zvaničnog posrednika, jer je poznato pravilo dijaloga: da je za promenu formata potrebna saglasnost dveju strana. Beograd bi, naime, mogao da zatraži uključivanje i ruskog predstavnika, ako bi SAD otvoreno promovisale svog. A, krajem prošle godine predsednik Aleksandar Vučić dobio je potvrdu ruskog predsednika Vladimira Putina da je ruska strana spremna da se uključi u dijalog ukoliko bude pokušaja da se on proširi tako što bi se u njega uključile SAD. Zbog toga je sada u igri opcija da američka zastupljenost bude na nivou "savetnika".

- Amerikanci nikada nisu bili daleko od dijaloga. Ranije su visoke diplomate iz SAD održavale sastanke u američkoj ambasadi u Briselu sa pojedinim učesnicima tog procesa, ali su shvatili da im ta vrsta "popularnosti" ne ide u korist, pa se sada to odvija dosta diskretnije - ističe za "Novosti" dobro obavešteni izvor iz briselske administracije, dodajući da bi se, po pravilu, visoki predstavnik američke administracije uvek našao u Briselu kada se vodio dijalog na visokom nivou.

Saradnik Instituta za evropske studije Stevan Gajić kaže, za "Novosti", da se želja Amerike da bude uključena u dijalog očitava iz dva izveštaja - Atlantskog saveta SAD iz avgusta 2017, kao i iz dokumenta Ist-Vest instituta iz maja ove godine:

- Ne verujem da Tramp kada se probudi ujutru razmišlja o statusu Kosova, ali mnoge evropske zemlje su povezane sa američkim strukturama još iz devedesetih godina, koje bi želele da se kosovsko pitanje na brzinu zatvori. Gajić smatra da kako pomenuta evropska trojka, tako i SAD, žele da što pre "desuverenizuju" Srbiju, jer ako bi se povukla granica prema Kosovu, u pitanje bi se doveo i ostatak granica naše zemlje. A, nervoza, kako ocenjuje, raste jer strahuju ne toliko od ruskog uticaja na Balkanu, koliko od rastućeg ekonomskog prisustva Kine.

Sva ova pozicioniranja snaga odvijaju se paralelno sa odbijanjem Prištine da nastavi tehnički dijalog posvećen Zajednici srpskih opština, a za šta Beograd sumnja da albanska strana ima podršku mentora sa Zapada.

Na pitanje kada će biti nova runda razgovora, Maja Kocijančič, portparolka Mogerinijeve, juče nam je kratko prenela da "u ovom trenutku nema novosti" po tom pitanju.

Uprkos svemu, generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković rekao je juče da je važno da se dijalog nastavi.

VELIKOALBANSKA CARINSKA UNIJA

Usvajanjem rezolucije koja je omogućila stvaranje jedinstvene carinske zone sa Albanijom, Priština je praktično potvrdila postojanje "velikoalbanske carinske unije" - izjavio je Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM, ukazujući da s tim u vezi međunarodna zajednica nije reagovala, iako bi, kaže, ta "vrsta recepta" mogla da destabilizuje Balkan.

Đurić je podsetio da je predsednik Vučić ranije predlagao stvaranje balkanske carinske unije, koju je odbila upravo Priština, a da se sada vidi i zašto, jer je sve vreme želela etnički čistu velikoalbansku carinsku uniju.

Bonus Video:

Espreso intervju - Eliza Hodža

(Espreso.co.rs/Večernje novosti)