ČEKALI SMO DAN KOJI NIKAD NIJE DOŠAO: Da li verujete da ćemo ući u EU 2025. godine?

Svi u Srbiji večito nešto čekaju - čekamo petak, čekamo lepše vreme, čekamo platu, čekamo odmor, čekamo da uđemo u tu Evropsku uniju.

EU je postala "sveti gral" naših političara, ali čini se da je građanima postalo potpuno svejedno. Naravno, mi shvatamo da je Evropska unija nešto bolje, pa skoro sve naše komšije su već tamo, onda moramo i mi.

I to nas najviše boli - što smo i dalje "neželjeni", što se moramo rešiti ogromnog tereta iz prošlosti, što moramo da se menjamo kako bi se pridružili evropskoj zajedinci. Onda teramo inat, ili se prisećamo naše "ruske braće". Voleli bismo da se opet osetimo kao deo sveta, ali tom svetu se ne žuri da nas primi nazad.

Mnogo toga i treba da se poklopi da bi Srbija konačno bila deo EU. Politički trenutak, sposobna vlasti, ali i pre svega istinska volja evropskih čelnika da zaista pokrenu proces koji će zapravo rezultirati konkretnim rešenjima. Ali to ne dolazi bez cene. Pred Srbiju će biti iznova postavljeni uslovi, a bili oni legitimni ili ne, EU i političarima samo daju još prostora da obećavaju nove datume.

I to je igra bez prestanka koja traje već više od decenije. Srbija je zvanično podnela zahtev za članstvo u Evropskoj uniji 22. decembra 2009. godine, a pregovori su počeli još ranije. Međutim, pregovori su nekoliko puta zamrznuti. Problem je tada bio Hag. Od kada je to "rešeno", svaka vlast je najavljivala svoj rok ulaska, a ni oni sa druge strane nisu zaostajali u veselim prognozama.

Jedan korisnik Tvitera je to lepo predstavio:

Političari znaju da im je to najbolje obećanje za građane, jer bolji put za našu zemlju ne mogu da ponude. A iz EU znaju da je nama to najbolji izbor, ali mnoge stvari ne mogu da nam "oproste".

2009. godine neko je možda i poverovao da će Srbija ući u EU do 2014. godine. Tadašnji potpredsednik Evropske komisije Žak Baro podržavao je ovu inicijativu, očekujući ulazak Srbije u EU u narednih 5 do 7 godina nakon podnošenja formalnog zahteva za pristupanje.

Međutim, od tada se sve kreće veoma sporo. Otvaraju se nova poglavlja, primaju se evropski zvaničnici, postavljaju se novi datumi.

Sada je "magičan broj" 2025. godina. Kao ranije, daju nam novih 7 godina. Ali, Srbija je za četiri godine otvorila samo 12 od 35 poglavlja.

Sasvim je realno očekivati da mi zahteve koji se pred nas postavljaju nećemo uspeti da ispunimo ni za to vreme. EU ima problem sa našim pravosuđem, finansijama, zakonima o bezbednosti, lošim stanjem poljoprivrede i životne sredine. Da li vi sami očekujete pomak u bilo kojoj od tih oblasti?

Očekujete li da ćete za 7 godina moći da završite nešto u opštini brzo, da ćete verovati pravosuđu, da ćete moći da bez straha tražite svoja prava, da ćete moći da odete kod lekara bez novčanica u džepu? Verovatno ne.

A onda, tu je i najbolnija tačka - Kosovo. Da li biste na najavljenom referendumu glasali za nezavisnost? Verovatno ne.

Kakva je situacija, možemo samo da nagađamo u kom pravcu ćemo se kretati kao društvo u budućnosti. Sa druge strane, često je pominjano i da EU možda do tada neće ni postojati.

Da, treba malo razmisliti i o tome kakva je EU danas. Jaka ekonomska unija, ali sa puno mana. Irska je u Evropskoj uniji, a zabranjuje abortus. Desničari i evroskeptici dolaze na vlast širom EU. Hrvati su u EU, a i dalje afere potresaju njihovu vladu, a mladi im masovno odlaze iz zemlje.

Dakle, vrtećemo se u krug još neku deceniju, a ni kada konačno budemo članica, problemi neće nestati.

Kako je naš predsednik rekao:

- A vi me pitajte da li možemo nešto drugo da izaberemo i ja ću vam reći: ne postoji!

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)