Espreso interVJU nedelje
NIKOLA NIKODIJEVIĆ: Opozicija je doživela težak poraz na izborima, odatle i povišen stepen agresije! (VIDEO)
Gradski funkcioner pričao nam je o budućim planovima u naredne četiri godine
Predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević, bio je gost Espreso intervjua. Sa Nikodijevićem smo pričali o novoj/staroj funkciji, da li je očekivao da će opet biti izabran, zašto je na prvoj konstitutivnoj sednici Skupštine grada bilo napeto, puno prepirki i svađa između opozicije i vlasti, kako će sarađivati sa Draganom Đilasom i delom opozicije koji su napustili sednicu, o zamerkama na svoj račun koje je iznela opozicija...
Nikodijević nam je pričao o budućim planovima u narednih četiri godine, o rebalansu budžeta koji bi trebalo da bude usvojen u toku leta, šta je najveći problem u Beogradu, ko će biti novi gradonačelnik srpske prestonice, o 10. kongresu SPS-a i ulozi lidera SPS i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, ali i o Fajnal Foru, koji se prvi put održava u Beogradu od petka do večeras.
Intervju sa Nikolom Nikodijevićem pogledajte u videu:
Izabrani ste za predsednika Skupštine grada, jeste li očekivali da ćete opet biti predloženii za istu funkciju?
Nisam se bavio tom temom na takav način, ali u svakom slučaju u prethodne četiri godine, u prethodnom mandatu, Skupština grada je uradila ogroman deo posla. Skupština grada je pokretač svega što se dešava u gradu i to su građani prepoznali na izborima, to ste videli prema izbornom rezultatu. Malo gde u Evropi, u svetu, imate situaciju gde u četiri godine sprovođenja zaista teških ekonomskih reformi, prolazak kroz finansijsku stabilizaciju grada Beograda, dobijete ubedljivu većinu na novim izborima posle četiri godine. Gotovo nezableženo da su Srpska napredna stranka, Socijalistička partija Srbije, Jedinstvena Srbija dvotrećinsku većinu osvojile posle četiri godine teškog mandata. Naravno, posle izbora smo razgovarali sa našim koalicionim partnerima iz Srpske napredne stranke i konstatovali smo da nešto što je dobro funkcionisalo, dobro se radilo, treba da nastavimo i dalje, tako da kao što sam i ja ostao predsednik Skupštine, Andrea Radulović je ostala zamenik predsednika, Biljana Živković sekretar Skupštine, i to je tim koji je radio i prethodne četiri godine. Mislim da smo radili sjajan posao - rekordan broj sednica, rekordan broj odluka, veliki broj planova, veliki broj finansijskih odluka koji su doneli stabilizaciju grada Beograda, restriktuiranje naših preduzeća. Kada smo počeli mandat pre četiri godine, pola preduzeća radilo je sa gubicima, završili smo mandat gde smo imali samo dva preduzeća koja rade sa gubicima od trideset koji rade u gradu Beogradu, i to GSP, to je svima poznato i Sava centar, koji sada ide u privatno-javno partnerstvo. Tako da smo zaista ponosni na svoje rezultate.
Na prvoj konstitutivnoj sednici Skupštine grada bilo je prilično napeto, puno prepirki i svađe između predstavnika opozicije i vlasti. Zašto?
To je uvek tako. Prva sednica Skupštine grada u bilo kom sazivu je teška. Teška je iz više aspekata. U ovom našem konkretnom slučaju opozicija koja je najavljivala pobedu na izborima, da će početak kraja ovog režima krenuti u Beogradu, kako je Beograd njihovo uporište, doživela je težak poraz na izborima i morate razumeti tu vrstu nervoze koja vlada u opoziciji. Drugi deo opozicione stranke koje su ušle u gradski parlament nisu u republičkom parlamentu i nisu vidljive, ovo im je jedina pozornica gde mogu da se predstave građanima i odatle dolazi povišen stepen agresije u njihovim nastupima, što je i logično. Kažem vam, to su sve neke stvari koje su meni logične. Da li ih podržavam ili ne to je druga stvar, ali to sam očekivao. Treća stvar koja je jako značajna, kada je u pitanju prva sednica do izbora predsednika uvek predsedeva najstariji odbornik, na koga se stvara dodatni pritisak i zaista je ta sednica teška za vođenje, drugo, veliki broj odbornika koji su u novom mandatu nisu bili u prethodnim mandatima, nisu upoznati sa načinom funkcionisanja Skupštine sa metodologijom rada, često ljudi gledaju prenose Skupštine Srbije i onda misle da ista pravila važe i u gradskom parlamentu, a nije tako. Mi imamo svoj poslovnik o radu koji drugačije definiše i tok sednice i tok rasprave i pravo na repliku i povredu poslanika. Ljudi obično dođu nepripremljeni i onda dolazi do problema u proceduri, ali, kažem vam, vremenom se svi naviknu na proceduru i držimo se strogog pravila -demokratski dijalog unutar gradskog parlamenta. Od toga nema odstupanja!
Kako ćete sarađivati sa Draganom Đilasom i delom opozicije koja je napustila prvu sednicu Skupštine grada Beograda?
Ja sam i u prošlom sazivu sarađivao sa svih 110 odbornika, nema razloga da ne sarađujem i sada. Sarađujemo na vrlo jasnim principima, kao što sam rekao, poštovanje poslovnika, Statuta grada, Zakona o glavnom gradu, jasno definisane procedure, konsultacije pre sednice sa svim odborničkim grupama, uključujući i opozicione odborničke grupe. Ko želi da se drži fer dogovora i procedura imaće uvek otvorena vrata, ko želi da ih krši to ipak neću moći da tolerišem. Ali, kažem vam, sarađivali smo i u prošlom mandatu. Morate znati, lokalna samouprava nije isto što i Republika Srbija. Ovde nema velikih tema, ovde nema tema Kosova, ovde nema tema Evropske unije, ovde nema tema Rusija, Amerika, Kina, ovde pričamo o dnevnom životu građana Beograda, kako ga učiniti kvalitetnijim, kako ga učiniti efikasnijim. Ovde pričamo o tome kako da prvi put od osnivanja grada Beograda, celu njegovu teritoriju umrežimo kanalizacionom i vodovodnom mrežom. Strašno je da 30 odsto Beograda u 21. veku nema kanalizaciju, nema vodu. Kako da dovedemo asfalt do svake kuće u svakom selu. Kako svim građanima Beograda omogućiti, bez obzira živeli u centru grada, u Starom gradu, na Savskom venci, na Vračaru ili rubnim selima Beograda da imaju nekako osnovnih, elementarnih uslova za život - vodu, kanalizaciju, asfalt, prevoz, zdravstvo, školstvo. To je ono što moraju da imaju svi građani, a kad to uradimo onda idemo u nadgradnju. To su naše teme, nema teških tema.
S obzirom da su napustili prvu sednicu, mislite li da će biti nekih problema ubuduće?
Nije prvi put opozicija napustila sednicu, napuštala je i u prošlom sazivu. I u prošlom sazivu smo 100 puta rekli hajde da razgovaramo na jedan pristojan, kulturan, civilizovan način. Hajde da suočimo stavove, ne moramo da razmišljamo isto i nije normalno da razmišljamo svi isto, na kraju krajeva zato i jesmo u različitim političkim opcijama, ali to ne znači da ne možemo zadržati minimum pristojnosti kada radimo zajedno u gradskom parlamentu, za dobrobit svih građana. Ako budu želeli da rade po principima koji postoje već godinama u gradskom parlamentu, to je super, onda ćemo raditi dobro, ako ne budu tako radili, radićemo bez njih.
Neki iz redova opozicije su imali zamerke na vaš račun i na vaš rad baš na toj sednici. Šta im vi kažete?
Zameraju mi to što sam ja čovek koji predstavlja kontinuitet u odnosu na prethodnu vlast, ali moram da vas vratim na ono što smo prethodno pričali. O tome da li će biti kontinuiteta ili ga neće biti ne odlučujem ni ja ni vi, niti bilo ko od 110 odbornika u Skupštini grada, o tome odlučuju građani na izborima. Građani Beograda su nesumnivo tražili kontinuitet sa politikom koja je vođena u prethodne četiri i po godine u Beogradu i ta zamerka nije na mestu. Mogli su da mi zamere da sam, možda, previše popustljiv ili nepopustljiv prema jednima ili drugima, ali da mi zameraju kontinuitet ne mogu, to su građani tražili.
Kada znate da ste na ovoj funkciji još četiri godine, šta će vam biti naredni planovi?
Ne samo moji planovi, to sam rekao kada su me izabrali odbornici Skupštine grada Beograda 9. maja i njima, imamo zaista ogromnu istorijsku šansu da svi zajedno uradimo velike stvari za Beograd, zbog čega će biti ponosne i generacije posle nas. Mi ćemo biti, nadam se, i to mi je osnovni cilj, prva Skupština grada Beograda koja je donela odluku o gradnji višedecenijskog sna - metroa u Beogradu, koji je preko potreban i verujem da će to biti ostvarenje sna mnogih generacija Beograđana. To je nešto čime će svaki odbor za pet, deset, petnaest, dvadeset godina moći da se ponosi. To je jedna jako važna stvar. Naravno, nije samo metro jedina stvar koju želimo da uradimo u Beogradu. Želimo čitav koncept Beograda da promenimo, da Beograd dobije obrise jedne prave evropske metropole 21. veka. Hoćemo da uradimo potpuno novu saobraćajnu infrastrukturu koja će da pojednostavi život Beograđanima, da uvedemo pravila sa kojima će Beograđanima biti olakšan život, da uvedemo neke standarde koji će u gradu Beogradu život da učine kvalitetnim. Hoćemo da izgradimo sistem u kojem će ljudi biti zadovoljniji. Verujem da je ovo šansa, i to nije zasluga jednog čoveka, mene, kao predsednika, gradonačelnika, zamenika. To je zasluga tima ljudi koji radi, i svi imaju priliku da budu u tom timu.
U toku leta biće usvojen rebalans budžeta i program o poslovanju javnih preduzeća, kao i tridesetak planova regulacije, šta to tačno podrazumeva?
To je uobičajena procedura. Posle pola godine uradićemo rebalans budžeta s obzirom na realizaciju u prvih šest meseci. Negde imate veću realizaciju, negde manju, negde hoćete da prebacite sredstva za drugu namenu i onda je neophodno raditi rebalans gradskog budžeta. To su uobičajene stvari. Mi radimo dva do tri rebalansa godišnje, jer je Beograd živi organizam i menjaju se stvari. To se radi na krajnje transparentan način. Odbornici o tome raspravljaju. Naravno, prateći element rebalansa budžeta su rebalansi poslovanja javnih preduzeća. Imamo i potpisivanje kolektivnog ugovora sa zaposlenim, tako da je i to jedan od uslova rebalansa i naravno urbanistički planovi. Ja insistiram da svaka skupština grada ima što veći broj urbanističkih planova. Mi smo doneli preko 400 urbanističkih planova u predhodnom sazivu. Uspeli smo da 70 odsto Beograda pokrijemo urbanističkim planovima, što je sjajan rezultat u odnosu na predhodne godine. Urbanizam, jasno definisana pravila su preduslov za investicije, za izgradnju, za nova radna mesta, za fabrike, za zapošljavanje i zato insistiram da se urbanistički planovi što brže usvajaju i mislim da smo na dobrom putu.
Šta je najveći problem u Beogradu?
Najveći problem Beograda je to što mislim da je Beograd podneo veliki teret krize, kao i čitava država u zadnjih trideset godina. Problem postoji u tome što nije bilo dovoljno novca, što se nije dovoljno ulagalo, što se nije dovoljno investiralo i nije se dovoljno vodilo računa o onome što već postoji u Beogradu. To je najveći problem. Imate nove investicije, mi gradimo nove bulevare, mi gradimo nove mostove, gradićemo i nove škole, ali postoji i nešto u Beogradu što je izgrađeno 50, 60, 100 godina ranije, to nije održavano. Nažalost imamo ogroman problem sa dotrajalom infrastrukturom. Imali ste priliku da vidite fasade kako nam izgledaju, da li je moguće u tri, četiri godine obnoviti sve fasade u Beogradu? Nije, ali smo krenuli da radimo jednim žestokim tempom obnovu fasada, kako bi Beograd zaista dobio lice kakvo zaslužuje, kako ne bismo imali situaciju da nam se dešavaju incidenti, da nam otpadaju fasade sa zgrada i povređuju pešake koji prolaze. Imate dotrajale instalacije i u vodovodu i u beogradskim elektranama. Dešava se da pri velikim temperaturnim razlikama, zimi na - 20, a leti na + 40, pucaju dotrajale instalacije, koje nisu obnavljane. Dešava se da imate veliki broj puteva koji nisu obnavljani, dešava se da ogroman broj vrtića, škola su traži rekonstrukciju, imate zdravstvene stanice, domove zdravlja i imate zastareo vozni park koji smo sada počeli da obnavljamo u Beograd put, to je zimska služba koja se bavi održavanjem puteva. Mislim da je veći problem od investiranja i građenja novog održavanje postojećeg i onog što je nekad napravljeno u Beogradu. To je veliki problem. Pokušavamo da ga rešimo. Ako mislite da je moguće ili ako vam neko kaže da je moguće u 2, 3, 5 godina rešiti sve ono što nije rađeno decenijama, taj vas laže.
Ko će biti novi gradonačelnik Beograda?
Ima puno sjajnih ljudi. Biće sigurno neko iz vladajuće većine Skupštine grada i moram da kažem da je zaista bilo zadovoljstvo sedeti na konstitutivnoj sednici grada gde je bilo pregršt ljudi sa zaista izuzetnim biografijama i koji imaju sjajne rezultate u svom radu, u svojim poslovima. Ljudi koji su decenijama najbolji u svojim oblastima. Verujem da ljudi koji su se dokazali i u oblasti nauke i u oblasti sporta, medicine, i ekonomije, mogu na kvalitetan način da budu deo tima i da budu na čelu tima koji će voditi Beograda.
Pominju se tri imena: Goran Vesić, Irena Vujović i Zoran Radojičić?
Pravo da predloži gradonačelnika Beograda apsolutno ima onaj koji je odneo ubedljivu pobedu, to je Srpska napredna stranka. Opet vam kažem, veliki broj sjajnih ljudi. to su ljudi koje poznajem sa kojima sarađujem i o svakom od njih mogu zaista puno toga lepog da kažem. Ko god da bude na čelu Beograda, verujem da će postići ogromne rezultate, jer u Beogradu pored prvog čoveka, postoji sjajan tim stručnih ljudi i u Gradskom veću i u gradskim sekretarijatim i u našim agencijama i u javnim preduzećima. Ne može jedan čovek da bude uspešan, ako nema dobar tim ljudi, zato vam kažem, Beograd je tim koji zaista dobro funkcioniše.
Postoji li neka šansa da gradonačelnik opet bude Siniša Mali?
Ja se ne bavim špekulacijama. Radio sam sa Sinišom Malim četiri godine i o njemu zaista mogu da kažem sve najbolje. Radili smo na jedan specifičan način. Uvek se dogovarali, konsultovali, zajednički donosili odluke i opet vam kažem, uspeli smo da okupimo dobar tim ljudi. Ko god da bude nastaviće tim putem koji smo trasirali u Beogradu i verujem da će imati priliku sada kada smo finansijski stabilizovali Beograd da postigne ogromne rezultate. Pravo da predloži gradonačelnika pripada stranci koja je odnela ubedljivu pobedu na ovim izborima.
Pred Socijalističkom partijom, pred socijalistima je Kongresna godina, održaće se 10. kongres SPS-a. Šta to znači za stranku i da li mogu da se očekuju neke promene u stranci?
Kongres u SPS-u se održava na svake četiri godine i četiri godine je sasvim dovoljan period da vidite gde postoje nedostaci, šta treba korigovati, šta treba menjati, kako pozicionirati u današnjem vremenu Socijalističku partiju Srbije kao istinsku partiju levice u 21. veku u trenutku kada je liberalni kapitalizam doživeo slom, kada se sve države Evrope i sveta oporavljaju od tog, tako da kažem, divljeg kapitalizma, koji je najviši i najdominantniji bio u zapadnim zemljama bivšeg Istočnog bloka. Kako se na najbolji način postaviti kao zaštitnik onih koji su obespravljeni, koji su nemoćni i kojima je neophodna pomoć i zaštita države i državnih institucija. SPS ima svoju ideologiju duboko utemeljenu na svojoj tradiciji i verujem da je ovo sjajna prilika da učvrstimo poziciju SPS-a i da trasiramo budući pravac delovanja Socijalističke partije Srbije. Naravno, Kongres je uvek prilika da se nekim novim, mlađim ljudima ukaže šansa da oni koji su se dokazali kroz četiri godine dobiju i zasluženu nagradu za to, da uđu u organe rukovođenja SPS-a. Uvek je dobro imati nove sveže krvi, novih mladih ljudi, novih ideja, a SPS je poznat po tome da se nikad nije odricao nijednog čoveka, i naravno da pružamo mladim ljudima da pored zaista iskusnih političkih znalaca uče posao.
Koja je uloga predsednika SPS-a kada je Kongres u pitanju?
Uvek je uloga predsednika najveća. Ivica Dačić je od 2006. godine na čelu SPS-a i on je neko ko je najzaslužniji za sve ono što je SPS uspeo da uradi posle 2000. godine. SPS-u je bila predviđena sudbina nestanka sa političke scene. Međutim, Ivica Dačić je uspešno vodio brod SPS-a po tim burama i olujama koje su nastale 2000. godine, da bi doveo SPS da postane neobilazan i ključni faktor na političkoj sceni Srbije u istorijskim vremenima. Moram da kažem da je Ivica Dačić apsolutni, neprikosnoveni lider SPS-a, ali da zajedno sa Ivicom Dačićem moramo da definišemo i dalje pravce i buduće delovanje SPS-a u trenucima koji nisu ni malo laki ni u međunarodnoj politici ni na domaćoj sceni. Ivica Dačić na jedan sjajan način predstavlja Srbiju u svetu, uspe ono što nisu uspeli mnogi, da u nekoliko zemalja povuče priznanje nezavisnosti Kosova, da stopira dalji talas prihvatanja samoproglašene nezavisnosti Kosova, da na jedan sjajan način okupi čitavu svetsku diplomatiju u Beogradu u četiri godine, koliko se nalazi na čelu srpske diplomatije, da predsedava OEPS-om, da napravi jedan sjajan samit OEPS-a, kada smo na ponos od svakog od nas mogli da ugostimo u istom danu i Kerija i Lavrova i da zaista postanemo centar bar Jugoistočne Evrope kada su u pitanju međunarodni odnosi. Verujem da će Dačić nastaviti tim putem, ali verujem i da će čvrstom rukom i dalje upravljati SPS-om.
Beograd je od ovog petka centar evropske košarke. U Areni se održava Final Four lige prvi put. Šta to znači za srpsku prestonicu?
Dočekali smo da konačno počne Final Four u Beogradu. Više od deset godina smo čekali na ovaj trenutak, pokušavali da budemo domaćini najboljim klubovima Evrope i konačno smo u tome uspeli. Ono što hoću da vam kažem jeste da imate priliku da vidite ko su sve bili organizatori Final 4-a u zadnjih 5, 6 godina London, Pariz, Madrid, Milano, Istanbul, Beč, berlin i onda u tom društvu Beograd. Deluje sjajno. Imate priliku da vidite potpuno novu renoviranu Beogradsku arenu koja ima tehniku i opremu na nivou najmodernijih dvorana, ne samo u Evropi, nego i u svetu, gde se igra NBA liga. Imate priliku da vidite opremu koja je kupljena prvi put od puštanja u rad dvorane i koja je nedostajala i koja ostaje u trajno vlasništvo Beogradske arene, ostaje nam i za domaće sportske događaje i za kulturne događaje led prsten, nova rasveta i novo ozvučenje. Imate priliku da vidite ogroman broj gostiju koji je danas u Beogradu, koji na naše zadovoljstvo se prijatno oseća, koje može da pošalje pozitivne utiske iz našeg glavnog grada. Verujem da će večerašnje finale proteći u najboljem redu i da ćemo vrlo brzo imati priliku da ponovo budemo domaćini neke velike sportske manifestacije.
Bonus video:
Đorđo Žujović, Espreso intervju
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!