ĐORĐO ŽUJOVIĆ (LDP): Raširili smo TRANSPARENT, njih 100 se zatrčalo na nas! Žena je upalila auto da nas zgazi, čulo se BACITE IH NA HAUBU! (VIDEO)

Član Predsedništva LDP-a Đorđo Žujović, bio je gost Espreso intervjua. Sa Žujovićem smo pričali o napadu koji se dogodio kada ga je jedan pripadnik SRS udario u glavu, ispričao nam je detaljno šta se tamo desilo, ko ga je udario, da li se branio, kada je intervenisala policija, kakve povrede je zadobio.

Žujović nam je rekao i šta bi se tamo desilo da nije bilo toliko policije, da li je očekivao da će doći do incidenta, kako vidi celu situaciju u Hrtkovcima, da li je to bila otvorena provokacija, šta su radikali u stvari hteli da postignu mitingom, šta se krije u odnosima Srbije i Hrvatske koji su prilično zategnuti u poslednje vreme, dokle ćemo da se vraćamo u prošlost i šta će nam sve ove situacije doneti, ali je komentarisao i pretnje koje poslednjih dana dobija od Šešeljevog najstarijeg sina Nikole.

Pogledajte intervju sa Žujovićem u videu:

Vi i vaše kolege ste bili u Hrtkovcima da pružite otpor mitingu i imali ste transparent sa natpisom "Šešelj ratni zločinac". U tom trenutku se desio napad na vas, a jedan od pripadnika Srpske radikalne stranke vas je udario u glavu. Jeste li videli ko vas je udario?

Video sam, pošto mi je ta osoba prišla maltene sa leđa i u tom trenutku je protrčala i zastala je nekoliko metara. Pokušala je ponovo da priđe. Moj jedan prijatelj je stao ispred njega i u tom trenutku se on izgubio u masi. Posle sam naravno video i na snimku o kome se radi. Ta osoba je učestvovala u skupu, prvo je dočekala Vojislava Šešelja, kada je došao u Jarak, pred Hrtkovce, kretao se s njim u okupljenoj masi, gde su se nalazili novinari i članovi SRS-a. Posle toga stajao je pored poslanica SRS- a, Verice Radete i Nataše Jovanović i posle kada smo mi došli to je osoba koja me je fizički napala. Tako da je jasno da je čovek ili iz užeg ili šireg obezbeđenja Vojislava Šešelja ili neki član od nekog posebnog poverenja.

Njegov identitet nije poznat?

Ne, njegov identitet nije poznat, sem što je on navodno priveden, navodno kod sudije za prekršaje za remećenje javnog reda i mira, mada su ovde počinjena određena krivična dela u kojima nije učestvovao samo on, nego su učestvovali i neki ljudi koji su i manje više dobro poznati javnosti, koji su poslanici i poslanice SRS, tako da država nije reagovala na način da je ta osoba privedena, da je objavljeno ko je, ali opet ponavljam, vrlo verovatno zato što se radi o nekome ko se nalazi u užem ili širem okruženju Vojislava Šešelja ili osobi koja je njemu bliska, pa zato nije dozvoljeno da on sada ima neke veće zakonske posledice.

Šta se posle desilo? Jeste li se branili, je li intervenisala policija? Kako se to završilo na kraju?

Mi smo došli tamo skoro na kraju tog skupa. S obzirom na to da smo kod Rume naišli na rampu policije, drugim putevima smo došli do tog sela, jer se moglo doći. Kada smo mi razvili transparent, oni su bili udaljeni pedesetak metara od nas i u tom trenutku je krenulo da se zatrčava više od sto njih, koji su bili tamo, i pokušali su da nam otmu transparent na kome je pisalo "Šešelj ratni zločinac". Mi to naravno nismo dozvolili i onda su oni krenuli da nas vuku. Prvo je bilo pljuvanje, pa onda vređanje, onda su nas pribili uz jednu ogradu i onda su, naravno, krenuli da se zatrčavaju i da staju. Jedna gospođa, tako da je nazovem, je onda sela u auto koji je bio pored te ograde. Oni su vikali "Bacite ih na haubu, bacite ih na haubu", a ona je krenula da pali auto sa željom da nas zgazi. U tom trenutku, meni prilazi ta osoba, udara me u glavu, pomera se tri, četiri metra, ne može da ponovi to s obzirom da je jedan moj drugar stao ispred njega. Gubi se u toj masi i tek onda iz te mase dolaze policajci u civilu koji su očigledno bili infiltrirani, u tu masu radikala. Ljudi su radili svoj posao, nemam ništa protiv toga, ali oni tek tada reaguju, onda nas oni okružuju. Nisam znao da se radi o policiji, jer nisu imali istaknute značke, bili su u civilu, ali su nas onda zgrabili i rekli da moraju hitno da nas evakuišu, inače ćemo, citiram "biti ubijeni".

Srećom niste zadobili ozbiljne povrede. Šta bi bilo da jeste?

Ne verujem da bi se nešto značajnije promenilo ni da smo zadobili neke teže povrede. Najiskrenije da kažem, nas su spasili novinari i ovim putem njima zahvaljujem. Inače, da oni nisu bili tu sigurno bismo dobili teže povrede, a onda bi išlo na negiranje - otkud mi znamo ko je njih mogao da napadne, bilo je tu različitih ljudi, možda su se oni potukli između sebe, kako već radikali imaju najfantastičnija objašnjenja kada se nekome nešto desi. Ali, mislim da se ne bi ništa spektakularno desilo ni da sam ja ili neko od mojih prijatelja teže povređen. To mi ovi dani koji su prošli otkad se to desilo zapravo daju za pravo da tako kažem.

Baš je to sada moje sledeće pitanje. Šta je radila policija tamo? Znači, toliki broj je obezbeđivao prilaze Hrtkovcima. Šta bi se desilo da policija nije bila na svakom ćošku?

Prvo, ja ne znam odakle Šešelju dozvola da bude i u tom selu Jarak. On je dobio zabranu u Hrtkovcima, onda je posle jednog dana gostovao u jutarnjem programu na televiziji i rekao "Pa, dobro ako ne mogu do Hrtkovaca, ja ću da dođem do Jarka" . U tom trenutku, koincidencija, policija daje saopštenje da je sve blokirano baš kod Jarka. Očigledno je postojao dogovor da se on tamo pojavi i da se ne pošalje nikakva specijalna poruka, sem da država može da radi svoj posao, da Šešelj navodno ne može da je uznemirava i sve ostalo. Šta bi bilo da nije bilo toliko policije, ne znam, ne mogu da procenim. Sa policijom koja je bila je bilo incidenata. Kada sam posle gledao te snimke, kada je on tamo dolazio, sedeo u nekoj stolici, meni je delovalo kao da je on država. Tako je to izgledalo. To je u stvari najporaznije, najstrašnije. To je osoba, kao i ti ljudi oko njega, koje vole u društvu tako da se ponašaju kao da su neuračunljivi, onda se ljudi sklone, kao neću da imam posla sa njima, neću da imam problem, mogu da mi naude, spremni su na sve i on to vrlo dobro zna, i igra na tu kartu straha. I onda, naravno da im je smetalo ono što smo mi uradili u tom smislu. Ne zato što smo mi držali taj transparent, jer on to zna, nego iz razloga što se neko drznu da se njemu, odnosno njima suprotstavi, to je problem koji oni imaju.

Jeste li očekivali da će doći do nekog incidenta u Jarku?

Iskreno, ne, najiskrenije. Mi nismo prilazili njima. Mi smo sigurno bili 50 ili 100 metara udaljeni od njih. No, u jednom trenutku su novinarske ekipe krenule ka nama, a oni su očigledno, pošto ne verujem da su s te razdaljine mogli da vide šta je pisalo na transparentu i ko smo uopšte, videli da se nešto dešava i onda su onako kao jedna skupina, rulja krenuli da trče ka nama. U trenutku kada su došli do nas, mi nikoga nismo vređali. U tom trenutku smo čak krenuli i da skupljamo transparent, baš zbog toga da ne bi došlo do nekog incidenta. Kada smo bili pribijeni uz ogradu, i kada je bilo maltene sekund od linča, jer tu se ne zna da li neko nosi oružije, to je takav profil ličnosti, a plus u grupi to im je dalo dodatnu hrabrost, jer su ovako kukavice, bili smo prinuđeni da se branimo ono sa čim mi možemo da se branimo, a to je ono što govorimo.

Kako vi vidite celu ovu situaciju sa Hrtkovcima? Da li je to bila otvorena provokacija i šta su radikali u stvari hteli da postignu tim mitingom? Neki misle da vlast podržava ovaj miting i da se sve ovo dešava kako bi se skrenula pažnja sa nekih drugih stvari koje se dešavaju, bitnijih stvari. Šta vi mislite o tome?

Posle pravosnažne presude, koju je Vojislav Šešelj dobio u Haškom tribunalu, postalo je jasno da on po zakonu izbora narodnih poslanika ne može više da bude poslanik. No, po starom dobrom političkom radikalskom običaju kada postoji problem, jedini način da ga baciš na stranu je da napraviš novi problem. Vojislav Šešelj se očigledno opredelio za tu taktiku, a ta taktika se svodi na to da mora da bude prost i primitivan, kako bi ljudi pričali o tome, a ne bi vršili pritisak na vlast da se taj mandat oduzme. On to namerno radi, od gaženja hrvatske zastave u Parlamentu do napada na poslanice, do ovoga što je uradio nama, što nastavlja da radi, što je i danas radio, iz razloga što njemu nikako ne odgovara, a verovatno i mnogima koji su se '90 - ih nalazili u toj stranci, da se pominje to da je on osuđeni ratni zločinac. Što ako se izvrši dovoljan pritisak iznutra i spolja, njemu će taj mandat biti oduzet, iako treba i zakonski da mu bude oduzet, kao kad nešto zakonski konstatujete, vrlo je prosta stvar. On beži od toga stvaranjem nekih novih problema, da bi se pričalo o tim novim problemima, a ne o tome što on vuče za sobom. Sad, znate, nije nimalo zgodno to što je on osuđen, a nije ni zgodno ljudima koji su '90 - ih bili sa njim u toj stranci. Oni zbog toga beže od priče da taj mandat, kao neki simboličan čin mora biti oduzet. Sa druge strane, ne verujem da on ima tu snagu da "baca" sa jedne strane svoj problem da bi zamaglio neki veći. Mislim da on nema tu snagu. On u ovom trenutku brani najviše sebe, ljude oko sebe i ljude koji su nekada bili sa njim u toj partiji. I to je njima u stvari problem.

Odnosi sa Hrvatskom su prilično zategnuti u poslednje vreme. Pomenuli ste, takođe, a i znamo svi da je Šešelj gazio hrvatsku zastavu na ulazu u Skupštinu, psovao delegaciju, koja je zbog toga prekinula posetu Srbiji, onda je usledilo nekih više mera, pa se pominjalo čak i povlačenje ambasadora i sa jedne i sa druge strane. Šta se zapravo krije iza svega toga?

Ja sam fasciniran, iskreno, tim odnosima koji vladaju između nas i Hrvatske, obzirom da je koliko znam predsednik ove države pre nekoliko meseci bio u Zagrebu u poseti Kolindi Grabar-Kitarović, dan posle toga ili čak istog dana se ona pojavila na velikoj skupštini Srpskog nacionalnog veća u Zagrebu u jednoj ogromnoj dvorani. Nije dočekana zvižducima, što je pretstavljalo ogromno iznenađenje uz sve to što se tada dešavalo. I, vi onda imate situaciju da nekoliko meseci posle toga Vojislav Šešelj sa svoje strane svojim načinom ponašanja, a i ministri Ivica Dačić i Aleksandar Vulin svojim stilom tog primitivnog ponašanja kvare te odnose, sa druge strane iz Hrvatske se odgovara na jedan isti način na koji oni smatraju da je dovoljno dobro za njihovo javno mnjenje. Shvatite onda kako se svi politički odnosi između političkih elita Srbije i Hrvatske na kraju prevale preko kičme nekih ljudi koji treba tamo da rade ili ovde rade, ljudi srpske nacionalnosti koji žive u Hrvatskoj, građana hrvatske nacionalnosti koji žive u Srbiji, ljudi koji će sutra možda ići na letovanje za neki mesec, vi shvatite da sve to što oni rade i sav taj cirkus koji prave, nikako ne može njima da se obije od glavu, može da se obije samo nekim normalnim ljudima koji rade i gledaju svoja posla, žive svoj život, ne žele da učestvuju u takvim pokušajima ludosti koji su već pre dve decenije postojale u toj Jugoslaviji, dok se nije raspala Jugoslavija i sve ono što nas je tada "pojelo". Fascinantno je da političke elite toliko nemaju svesti o stvarima i rečima koje izgovaraju. Kako već jednom ne shvate da oni nikakvu posledicu nisu imali nikad zbog toga što su radili? A da su ljudi, pa i ljudi koji za njih i dalje glasaju ili koji su glasali ili ljudi koji uopšte ne glasaju, koje ne zanima politika, bilo koji čovek, baš zbog toga što oni rade imali problem. Baš zbog toga meni su ti odnosi, opet kažem, fantastični, fascinantni, ne razumem.

Dokle ćemo da se vraćamo u prošlost i šta će nam sve ova situacija doneti?

Prošlost je neka vrsta konstante ovde zato što nikada nije bilo suočavanja sa njom. Zemlje, kao što je Srbija, i zemlje u okruženju nikada se stvarno nisu suočile sa onim što se dešavalo na prostoru bivše Jugoslavije kada se zemlja raspadala. Posle jednog određenog trenutka je neko ko ovde i u regionu kreira javno mnenje pomislio da će sve to da nestane time što će te teme da izbace sa dnevnog reda, pa je onda naravno počela priča - dosta smo pričali o toj prošlosti, o onome što se tamo desilo, moramo da se okrenemo budućnosti. Međutim, kad god mi napravimo jedan kora napred, naprave se tri unazad i onda deluje kao da uvek idemo u nazad. Rešenje je to da se otvoreno priča o stvarima koje je radila Srbija, o stvarima koje je radila Hrvatksa, o stvarima koje su radili ljudi u Bosni i Hercegovini, da ljudi koji su činili zločine ne mogu biti u predsedništvima i glavnim odborima političkih stranaka, ne mogu biti poslanici, ne mogu biti ljud koji kreiraju javno mnenje. Jednostavno kad počiniš tako jednu veliku i strašnu stvar, ti moraš biti izopšten iz javnog medijskog života i biti van doze uticaja, a onda ste dobili ovu poslednju situaciju sa Vojislavom Šešeljem, gde je on osuđen i sedi u Parlamentu. Imate i Nikolu Šainovića, koji je član predsedništva Socijalističke partije Srbije, a koji je isto došao iz Haga, imate gospodina Lazarevića koji je pozvan da gostuje kao neki predavač na Vojnoj akademiji, da obučava ljude. Znači, vi nemate ni jednog čoveka koji dođe iz Haga, a da ne nastavi, ne može nastaviti tamo gde je bio više nema te doze uticaja, ali ne postoji način da neko dođe, a da mu se njegovi ljudi koji su u prošlosti radili sa njim na neki način ne zahvale određenom funkcijom, makar simboličkom, ali da on od nje može da živi i vrši neki uticaj. Kada država bude reagovala, na način da ti ljudi budu izopšteni i da svako njihovo pojavljivanje u medijima ili na nekom javnom skupu ostane nezapaženo, onda će ljudi početi da to ne posmatraju s nekom žestinom, kao što to možda i dalje posmatraju.

Poslednjih dana su usledile i pretnje Nikole Šešelja, koji je tačnije na društvenim mrežama napisao da će vam odseći glavu, znači to su otvorene pretnje smrću. Kako to komentarišete i da li ćete nešto preduzeti, da li ćete preduzeti neke mere?

Nikola Šešelj je pretio i meni i mojim prijateljima da će nam, kako on kaže, skratiti glavu, meni eto konkretno. Dalje, da će on platiti moje ubistvo ili da će to lično učiniti. To je jedan bezumnik i kukavica, koji valjda u svojoj nemoći ili nekom svom ličnom životnom porazu hoće da se neko nešto obračunava sa mnom. To je osoba koja je uhapšena zbog ilegalnog posedovanja oružja, koja, kako čujem, i dalje nosi isto, pošto ne znamo da li je oružje oduzeto, a on je još uvek na slobodi, nemam nikakvu informaciji o kazni koju je dobio tada kada se to desilo. Očigledno da on to može da radi, zato što zna da mu se neće ništa zakonski desiti. Ja lično, nisam uplašen i opet kažem, smatram da su to obične kukavice i uvek ću to smatrati i govoriti, da ne iskoristim neku težu reč iz beogradskog žargona koja je poznata, pošto smo mi pristojni. Ali, dužan sam zbog ljudi s kojim živim, provodim vreme, s kojima se družim, s kojima ću sutra izaći na ulicu, da prodnesem krivične prijave i protiv njega i protiv ove osobe koja me je napala. Sa druge strane, da država samo kaže da li postoji ta vrsta ugroženosti, jer ti ljudi ne moraju ni lično uraditi nešto mojim prijateljima i meni, ali iz njihovog okruženja možda neko bude želeo da se dokaže njima, pa onda uradi to iz neke mržnje, jer oni svašta pišu po internetu, po tim klipovima na jutjubu koje kače, kače moje slike. Meni lično je to žalosno, smešno i bedno! Ja se normalno šetam sam ulicom. Mislim, to su ludaci, ali opet kažem, najmanje sam ja tu bitan, sutra će doći neko drugi na dnevni red, kao što je pre mene bio neko. Niko ne pominje da su se među nama nalazile i devojke, nego se preko toga tek tako prelazi. Kažem, sutra će meta biti neko drugi, možda još goreg napada ne daj bože, jer imate ljude koje ne ograničava moral, vaspitanje, ponašanje, jer osoba koja može drugoj osobi da kaže da će je linčovati, da će ga ubiti ili naručiti njegovo ubistvo i da državu to ne interesuje, onda to kuraži takve ljude. Onda oni misle, napisao sam to i rekao sam to i ništa mi se nije desilo. Koji je put od toga da se stvarno učini nešto slično od toga da to neko napiše meni i mojoj porodici, nekoga ko mi je blizak. Opet kažem, to nisu normalni ljudi koji u afektu kažu nešto, pa možeš i da shvatiš da se neko iznervira, nego su to ćlanovi jedne organizacije koja je u prošlosti činila takve stvari: fizički napadala ljude, tukla ih, maltretirala ih. Svašta su radili i ono što se zna i ono što se ne zna. Upropaštavali ljudima živote, terali ljude iz ove zemlje. Znate, oni sada imaju malu podršku, ali njihovi ljudi su uvek u sistemu, jer to je jedno vreme bila najjača partija u Srbiji.

Bonus video:

Branislav Mihajlović, Espreso intervju