NE, NISMO OTIŠLI SVOJOM VOLJOM, PRETILI SU NAM, UPALI U KUĆU! On je pobegao iz Hrtkovaca kad je Šešelj prvi put dolazio u to mesto!

Viktor Koska, politikolog, stručnjak za istraživanje prisilnih migracija i naučnik koji je na Oksfordu magistrirao na temu Srba izbeglih iz Hrvatske, objavio je na Fejsbuku status u kome je opisao događaje iz 1992. koji su obeležili život njegove porodice u Sremskoj Kamenici. On je te iste godine sa svojim najbližima napustio Vojvodinu i odselio se u Zagreb.

Koska je napisao status povodom nedavnih dodađaja u selu Hrtkovci, kada je lider radikala Vojislav Šešelj pokušao da održi miting, ali je stigao do mesta Jarak odakle je dalji prolazak sprečilo 1.500 policajaca.

U statusu se pre svega osvrnuo na 1992. godinu, kada je na skupu SRS u Hrtkovcima, Šešelj između ostalog pročitao imena 17 "nelojalnih" meštana hrvatske nacionalnosti koji moraju da napuste to vojvođansko selo. Iako lider radikala tvrdi da nijedan Hrvat nije proteran iz Srbije za vreme rata, već da su mirno menjali kuće sa Srbima iz Hrvatske, za šta se SRS zalagao, Koska je u objavi na Fejsbuku izneo svoju istinu ovog događaja.

Njegov status prenosimo u celosti:

„Nekome je ovo sa Šešeljom šala, a meni izaziva PTSP.

Primena mera retorzije primenila se i na moju porodicu.

I ne, nismo otišli svojom voljom.

Otišli smo nakon što su nam tri godine sistematski svaki dan slali preteće pozive, u vrt bacali zaklane životinje, milicija upadala u stan usred ponoći tražeći oružje kojeg naravno nije bilo, komšije pisale grafite ustaškog U i HDZ po fasadi kuće, dobili više pretećih pisama u kojima je pisalo da će nas pojesti mrak, redovno aranžiranih u omote s krvavim tragovima prstiju i sa prilogom slika iz novina na kojima su zaklana deca uz poneku sliku Šešelja na programu Srpske radikalne stranke, gde je posebno bila zaokružena tačka programa “primena mera retorzije”, i gde je sve to u konačnici rezultiralo time da su nam 5. augusta 1992. komšije provalile u kuću sa namerom da nas ubiju, oca mi cipelarili pedeset metara od očiju (imao sam tada 11 i po godina), mama i ja smo bežali niz ulicu, a samo intervencijom jedne drage porodice (Srbi) koji su nas primili u zaštitu, i kojima su te noći takođe razbili ogradu i šajbu od auta, ostali smo živi.

Otišli smo u Zagreb jednog jutra s kesama, živeli u napuštenoj geomehaničkoj laboratoriji pored Save u kojem smo se kupali tako da smo vodu grejali na šporetu i ulivali je u plastične lavore kupljene na pijaci.

Kuću smo zamenili tek godinu i po dana posle, i svaki dan smo strepeli da li će nam se neko u kuću useliti ili nam baciti bombu u istu.

Za miliciju su svi ovi incidenti bili komšijska svađa.

Svi znate s čime sam se profesionalno godinama bavio, možda vam sada bude jasnije zašto. I ako iko od mojih Facebook kontakata ima simpatije prema ratnom zločincu Šešelju ili misli da je moja porodica sama otišla, da proterivanja Hrvata iz Vojvodine nije bilo, molim neka me blokira na Facebooku. Sam ću to učiniti sa svim osobama koje će u komentaru na ovaj post relativizirati sranje koje se dogodilo mojoj porodici i traume od kojih se nikada nisam do kraja oporavio.“

BONUS VIDEO: Simo Spasić u Hrtkovcima

(Espreso.co.rs)