NAROD NEMA OD ČEGA DA PLATI STRUJU, NEMA LEBA DA JEDE: Ovako je govorio Zoran Krasić i zbog toga mu skidamo kapu (VIDEO)

Zoran Krasić, političar i dugogodišnji funkcioner Srpske radikalne stranke, preminuo je jutros u dva sata u 63. godini.

U Srpskoj radikalnoj stranci je bio potpredsednik stranke, član Predsedničkog kolegijuma Srpske radikalne stranke, član Centralne otadžbinske uprave, šef tima za odbranu dr Vojislava Šešelja i član Grupe prijateljstva sa Izraelom.

Tokom prolećnog zasedanja 2010. je bio rekorder u diskusijama sa sedam sati provedenih za govornicom.

Jedan od upečatljivijih govora Zorana Krasića iz skorijeg vremena, bio je onaj prošle godine, kada je rekao ono što mnogi prećutkuju - da narod u Srbiji teško živi i nema leba da jede!

Naime, na sednici skupštinskog odbora za finansije gde se govorilo o radu Fiskalnog saveta, Krasić je imao zamerke na rad Fiskalnog saveta, a jedna od najznačajnijih je bila da to telo ne brine o narodu i načinima na koji građani mogu da prežive.

Takođe, on je tada naveo da od Fiskalnog saveta očekuje da popravi svoj rad, i naveo da je po izveštaju iz 2016. godine, po domaćinstvu mesečno bilo raspoloživo sredstava 59.624 dinara, gde je od toga u novcu bilo 57.028 dinara, iz redovnog radnog odnosa 29.310 dinara.

- Od penzije 18.444, od socijalnih primanja 1.806 dinara, od poljoprivrede 2.688, iz inostranstva 652 dinara, od imovine 416 dinara, od poklona 574 dinara, ostalo 1.626 dinara u naturi 2.600, a zarada u naturi 57 dinara i naturalna potrošnja 2.569. Kada se 59.624 uzme na 2,7 domaćinstva, kakva je struktura potrošnje gospodo iz Fiskalnog saveta? Za mesec dana, da bi mogli normalno da žive, oni moraju da potroše 60.720 dinara. To je podatak statistike, nije Krasić ništa tu napravio. 50 odsto domaćinstava u Srbiji ima automobil. Za hranu ide 21.000, to je 35 posto primanja. Alokohol i narkotici 4,6% ili 2783 dinara, odeća i obuća 3187 dinara, sve to mesečno. Stanovanje 10.170 dinara... Kada uzmete te podatke, isto zvanična statistika kaže, stopa rizika od siromaštva je 25,5 odsto, po evropskim standardima postoji i ona druga kategorija sociajlne isključenosti, tu smo na 38,7 odsto.

- Prag rizika od siromaštva za jednočlano domaćinstvo je 15.416 dinara. Dobar broj penzionera ima penziju malo veću od toga. Tu je i hrana, i odeća i ogrev i struja i tako dalje. Sve to što pominjem je opterećeno sa ili akcizama ili PDV - om ili nekom drugom obavezom koja se plaća državi. Dvočlano domaćinstvo sa detetom do 14 godina, rizik od siromaštva se nalazi na 27.748 dinara, 38 posto građana Republike Srbije je na ovom pragu! Mi tu moramo nešto da uradimo. Taj intelektualni, finansijski, ekonomski, fiskalni potencijal treba da se usmeri da se to reši - rekao je tada Krsti, pa nastavio:

- Svrha politike je da narod živi, svrha politike je da narod radi. Dalje, četvoročlano domaćinstvo, dva odrasla člana i dva do 14 godina 32.373 dinara. Rizik od sirmoštva kod zaposlenih je devet posto. Kod nezaposlenih 48 posto. Kod samozaposlenih 32,4 posto. Sa tim rizikom oni su suočeni da mogu da budu siromašni jer su počeli da rade sa svojim sredstvim, u svojim radnjama. Kod penzionera 15,4 posto rizik od siromaštva. Teško mi je dalje da čitam ove podatke. Ali ja mislim da vaši potencijali trebaju tome da posvete pažnju, jer u krajnjem slučaju morate da date odgovor kako ovaj čovek može da bude poreski obveznik. Kako ovaj čovek može da bude poreski obveznik?!

- Vi ste se u skladu sa zakonom, sa fiskalnom strategijom, principima i fisklanim pravilima držali onoga što je vaša obaveza. Ali nema odgovora na životna pitanja... ... Kako sa ovim prihodima ljudi mogu da žive?! Dokle mogu da žive? Stavili ste fiskalno sidro na 11 procenata bruto društvenog proizvoda za penzionere. Da li smo mi na tom procentu? Sedam posto ste stavili za plate od bruto društvenog proizvoda. Dajte da malo promenimo ta fiskalna pravila. Ja tražim od vas da se promene ta fiskalna pravila. Koja je svrha promene fiskalnih pravila? Da narod opstane!

- Mogu da budem nezadovoljna zapošljavanjem u državnim preduzećima, do određene mere. Ali generalno ne mogu da budem protiv toga. Zašto? Pa zato što ti ljudi troše. Iz svega toga što ljudi troše i država obezbeđuje sredstva i razvija se neka privreda. Namerno sam preskočio lošu privrednu strukturu. Šta nam značui fisklano pravilo koje ne važi ni u EU. Mi tresnemo fisklana pravila koja su u EU i kako ovaj sa 16, 20 ili 25 hiljada da izgura mesec? Razočaran sam sa vama. Da li ste pogledali račune EPS - a? Je l imate neku vikendicu ili strau kuću gde uđete jednom godišnje? 755 dinara se svakog meseca plaća. Znate šta se tu nalazi? I akciza i PDV. Kako može akciza i PDV na nula potrošnju? Da li ćete vi sutra da date saglasnost da se plaća akciza i PDV ako se ne troši gorivo u kolima. U čemu je razlika ako nema potrošnje?

- Pa, ja to od vas očekujem da rešite. Vi ste eksperti iz oblasti ekonomije. Dajte nam formulu kako da se preživi. Dajte nam formulu kako da se stabilizuju javne finansije. Svi ćemo ovde da vas podržimo. Zašto? Svakog od nas građani susreću, drže za rukav i kažu: "ej, kako ja da preživim s ovim, šta radite vi tamo u Skupštini. Pričate tamo o nekim pravilim, siđite u narod pa vidite kako se živi." Svako muči muku da plati struju, da li ste toga svesni?

Krstić se dalje nadovezao i rekao da od Fiskalnog saveta očekuje da kažu, "kako običan čovek da preživi, da radi".

- Ne traži ovde niko nešto ekstra, nego da čovek može. Zašto je to potrebno? Pa, više će da voli svoju državu - rekao je tada Krasić.

- Moram da vas podsetim. Vlast, vršenje vlasti, ima samo neku svrhu ako narod, građani, koliko toliko mogu da žive.

Govoreći o zadacima Narodne banke, Krasić je napominjao da je centralni zadatak stabilnost cena.

- Čuli smo da su cene stabilne, ali obratite pažnju na sledeće. Dolazi roba iz inostranstva, smanjene su plate i penzije i realno ljudi nemaju para. I onda imamo situaciju da svaka poseta tržnom centru kod 70 posto posetilaca je negovanje vojaerstva. Gledam i šetam. U takvim uslovima mogu da se ostvare fantastični rezultati u pogledu inflacije, jer nema para. Znači, ima mnogo robe, a nema para. Gde su pare? Kod onih koji su kreirali pare...

- Kao čovek koji koristi GSP, moram da vam kažem. Kažu da imate mnogo velike plate, a građani nemaju...

Šta je još tada rekao Zoran Krasić, pogledajte u videu:

Zoran Krasić je rođen u Beogradu, 11. mart 1956. godine. Detinjstvo je proveo u Mladenovcu ali zbog prirode posla njegovog oca, koji je bio stražar, preselili su se u Niš gde je završio osnovnu školu i gimnaziju "Bora Stanković". Završio je Pravni fakultet u Nišu 1979. godine.

Nakon odsluženja vojnog roka, 1981. zapošljava se kao pripravnik u fabrici čokolade “Inka” u Prokuplju, a nakon toga se vraća u Niš i radi kao pravnik u kožno-prerađivačkom preduzeću “Đuka Dinić”. Od 1984. do 2002. godine radio je u Fondu penzijsko-invalidskog osiguranja u Nišu kao referent za opšte poslove i narodnu odbranu, s tim što mu je od 1993. mirovao radni odnos zbog poslaničkog mandata.

U Kragujevcu 23. februara 1991. učestvuje u stvaranju Srpske radikalne stranke. Na funkciji predsednika Opštinskog odbora SRS u Nišu bio je 1992, a nakon izbora ulazi u Skupštinu SRJ kao savezni poslanik. Bio je ministar trgovine u Vladi Mirka Marjanovića do 1998. do 2000. U Skupštinu se ponovo vraća 2003. godine umesto Vojislava Šešelja koji odlazi u Hag, i ostaje poslanik do izbora 2012. godine.

Bio je predsednik Odbora za finansije Narodne skupštine Republike Srbije od 2008. do 2012. i član Grupe prijateljstva sa Izraelom.

BONUS VIDEO:

Branka Prpa na godišnjici ubistva Slavka Ćuruvije

(M. B.)