I ONI SU NEKAD BILI STUDENTI: Ovo su uspomene srpskih političara o vremenu provedenom na fakultetu!

Međunarodni dan studenata, 4. april svake godine budi sećanja svih onih koji su postali akademski građani, ali i onih koji su svoje studije priveli kraju, ali nikada nisu diplomirali. Kada se završe studentski dani, svi se sa setom sećamo perioda bezberižnosti, kada su, za većinu studenata jedine obaveze bile učenje i polaganje ispita.

Na Dan studenata pitali smo političare da se sete neke zanimljive, lepe uspomene iz studentskih dana. I naravno da su se vrlo lako setili, iako je za neke od njih od studiranja prošlo i više od 20 godina.

Vojislav Šešelj (Pravni fakultet)

- Bio sam student prodekan kao student druge godine i jedna profesorka je stalno kasnila na ispite. Studenti su došli meni da se požale. Na ispit koji je ujutro u 8 sati, ona je došla u 14 sati. Ja je zovnem telefonom i zakažem da se hitno vidimo. Ja sam bio strah i trepet kao student prodekan. Napadnem je zašto kasni, bila je baš žestoka svađa, ja sam to pokrenuo i na nastavničkom veću. Ona je bila jako stroga profesorka, u septembru prijavim ispit kod nje, ona samo ćuti i meni postavlja 9 pitanja. Ja sam sve dobro naučio i perfektno odgovarao na sve, da mi ne bi upisala 10 da ne ispadne da mi podilazi pa mi upiše 9 i kaže, e sad ću da naručim kafu, da je popijemo i da se pomirimo. Šta ću, ja se nasmejem, popijem kafu sa njom i pomirim se.

Sanda Rašković - Ivić (Medicinski fakultet)

- Često sam kao studentkinja govorila mom ocu: Blago tebi, ti si završio medicinu. Menjala bih tvoje godine za diplomu. On se smejao i odgovarao mi da ću tek kasnije shvatiti kako grešim. Bila sam jako dobar student, štreberka. Profesori su u Zagrebu gde sam studirala bili strogi. Tog petka trebalo je da se odrzi kolokvijum iz anatomije. "Kosovski boj" govorio je profesor, a to je značilo "seča" i obaranje. Neko je doneo vest da se na transfuziji traze dobrovoljni davaoci krvi. To je značilo oslobađanje od obaveze da tog dana i narednog budemo na fakultetu. Kolokvijum u ponedeljak. Jos 2-3 dana ponavljanja gradiva. Svi smo dobili napad humanizma i otisli da damo krv. Lekari su se na transfuziologiji smejali. Nije im bio prvi put da studenti navale da daju krv kad su petkom kolokvijumi. Shvatili smo da nismo samo mi studenti "mudri".

Đorđe Vukadinović (Filozofski fakultet)

- Sećanja na studentske dane su obično puna lepih uspomena na period mladosti, učenja i druženja. U mom slučaju, sve je to bilo nekako pomešano jedno s drugim. Studirao sam "čistu filozofiju", citao teške filozofske knjige, ali smo i provodili dane na Kalemegdanu, izlazili... Ja sam, pored ostalog, često odlazio i na "Marakanu" da gledam Zvezdu i sećam se da mi je jednom neka blazirana koleginica gotovo sa zgražanjem rekla: "Zaboga, kolega, pa zar je moguce da vi pratite fudbal?!" Naravno, rekao sam. Volim ga, pratim i igram. A tada se smatralo da "filozof" mora da bude zarozani hipik, sa flašom piva u ruci. Na kraju, ja sam imao prosek 10, a ona nije stigla ni do 3. semestra.

Maja Gazdić (Elektrotehnički fakultet)

- Na fakultetu sam kao student spoznala značaj sticanja znanja i pripadanja kolektivu kroz kontinuirano usavršavanje. Tokom studija razvila sam osećaj produktivnosti i svest o korisnosti sticanja i prenošenja znanja naročito kroz časove koje sam po potrebi držala nekim kolegama i koleginicama i tako obezbeđivala skroman studentski džeparac, ali i sticala nova prijateljstva i razmenjivala različita iskustva kroz učenje i druženje. Sećam se takođe neizvesnosti, ali zajedničke sreće i uzbuđenja nakon položenih ispita koje smo vredno i naporno spremali. Prijateljstva koja sam stekla kroz zajednički rad, ali i druženja su najlepša uspomena i najbolja investicija tokom studija. Prijatelji su kao i mostovi koji su korisni kada su prohodni, a beskorisni kada se sruše.

Tamara Tripić (Pravni fakultet)

- Uh, bilo je davno. Možda su mi najupečatljiviji iz studentskih dana studentski protesti i žurka kod plavog kordona. Kreativnost mladih i svest o slobodi koju smo imali i potrebi da tu slobodu osvojimo. Ponosno držanje indeksa dok smo šetali ulicama i svest o snazi koju imaju mladi u svakom društvu.

Muamer Zukorlić (Internacionalni univerzitet)

- Studije u Alžiru su jedan od najlepših perioda mog zivota. Naučio sam puno na univerzitetu i stekao bogato iskustvo putujući brojnim gradovima ove zemlje. Nezaboravna su mi istrazivačka, a ponekad avanturistička putovanja beskrajnim prostranstvima pešcane Sahare i posete selima krajnjeg juga gde skoro nije doprla savremena ljudska civilizacija. To je bilo četvorogodišnje nadahnuce prostorom susreta svetskih kultura i civilizacija.

Bonus video:

Dragan Đilas, intervju

(Espreso.co.rs)