LJUBIŠA STOJMIROVIĆ (SNS): Albanci su napali ĐURIĆA po NALOGU AMERIKE i nekih zemalja EU! (VIDEO)

Narodni poslanik u Skupštini Srbije ispred Srpske napredne stranke i zamenik predsednika Odbora za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj prof.dr Ljubiša Stojmirović bio je gost Espreso intervjua nedelje. Sa Stojmirovićem smo pričali zašto je predložio da se govor predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je održao u Aleksincu nađe u svakoj čitanci i udžbeniku istorije, zašto je ovaj predlog naišao na negodovanje i podsmeh opozicije...

Stojmirović je pričao i kakav odnos ima sa predsednikom Vučićem, hoće li Srbija morati da prizna Kosovo prilikom ulaska u Evropsku uniju i da li će to biti jedan od uslova, kako komentariše napad na direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića, zašto je iz Srpske radikalne stranke prešao u Srpsku naprednu, kakav odnos ima sa liderom radikala Vojislavom Šešeljem, kakvo iskustvo ima iz perioda dok je bio predsednik opštine Zvezdara, da li je za podizanje spomenika Slobodanu Miloševiću, pošto je stručnjak za organizaciju razvoja šta mu se najviše sviđa u Srbiji, kada je reč o razvoju naše zemlje, a šta najmanje, kako bi podstakao rađanje, odnosno porast nataliteta...

Intervju sa prof. dr Stojmirovićem pogledajte u videu:

Predložili ste da govor predsednika Vučića iz Aleksinca treba da stoji u svakoj čitanci i udžbeniku istorije. Zašto?

- Zato što je to jedan jako inspirativan, rodoljubiv govor koji je predsednik Srbije održao u Aleksincu povodom godišnjice bombardovanja naše zemlje od strane 19 najjačih zemalja na svetu. To je prvi put da je neko u ovih 19 godina da se neko tako otvoreno i patriotski obratio, rekao nam sve ono što mi faktički znamo, ali smo se nekako trudili da zaboravimo i da sklonimo u stranu.

Ovaj vaš predlog je naišao na negodovanje i podsmeh opozicije, koja nije mogla da veruje šta čuje, jer ste ga i uporedili sa govorom majora Gavrilovića koji je držao dok je branio Beograd u Prvom svetskom ratu. Šta im vi kažete?

- Oni moraju da shvate da su deo ove zemlje koja se zove Srbija, i da je sve što je u interesu Srbije mora da bude u njihovom interesu. Ne možemo mi da se ponašamo drugačije kada smo opozicija, a drugačije kada smo vlast. Pa nije to samo problem pozicije, odnosno vlasti, to je problem svih nas i svi moramo da budemo svesni da smo pretrpeli ogromna stradanja u tom periodu, i moramo da ga jasno iznesemo naraštajima koji dolaze, jer evidentno je da su ogromne štete nanete budućim naraštajima ovde u Srbiji od tog zločinačkog bombardovanja.

Kakav odnos imate sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem?

- Osim toga što ga poštujem, kao i svakog predsednika što bih poštovao nemam nikakvog kontakta osim kada se viđamo na sednicama Predsedništva. On ima izuzetno mnogo obaveza koje su na nivou vrhovnog menadžmenta i sasvim je normalno što nema vremena za svoje saradnike, da može malo više sa njima da se viđa, da razgovara, i ja to potpuno razumem.

Hoće li Srbija morati da prizna Kosovo prilikom ulaska u Evropsku uniju, i da li će to biti jedan od uslova?

- Ja pretpostavljam da će Amerika i ove zapadne zemlje učiniti sve da primoraju Srbiju da prizna Kosovo i da će to biti jedan od uslova. To je već sada uslov, samo oni neće to direktno da kažu. Mislim, kakva je sada situacija, da nijedna vlast nije spremna to da učini, i po meni, ne treba da učini.

A šta će onda da se desi?

- Zemlja će nastaviti da se okreće, život će da traje i dalje, samo eto, mi možda nećemo biti u Evropskoj uniji, a iskreno, ja i ovako sumnjam da ćemo biti u EU. Zemlje koje predvode EU pokušavaju na sve načine da postavljaju pred nas prepreke koje mi ne možemo da preskočimo.

Mislite li da će Evropska unija opstati?

- Mislim da neće, jer ima suviše problema sa jedne strane, a sa druge strane Americi ne odgovara jaka Evropska unija, i ona će učiniti sve da je oslabi. Izlazak Velike Britanije iz EU se nije desio slučajno, već oni to rade strateški. Oni su isto protiv jake EU, Britanija je zlo koje je donela sve ono što je loše na ovom svetu, i ona je takođe protiv jake Evrope, bez obzira da li je ona u njoj ili nije.

Kako komentarišete napad na direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića?

- Kao svaki normalan i običan čovek. To je vandalski čin, čin koji ne bi nikada nijedna zemlja ne bi smela da primeni prema zvaničnicima drugih zemalja. Marko Đurić nije kriminalac, nije običan čovek, on je predstavnik Srbije koji je čak i određen da pregovara sa Prištinom. Bilo je tu načina drugačijih, kulturnih, da dođe neko od njih i kaže vama nije dozvoljeno da budete ovde, molimo vas da napustite teritoriju Mitrovice, međutim, oni su izabrali jedan necivilizacijski način, vandalistički čin, i ono što su uradili prema njemu je, u najmanju ruku sramota.

Mislite li da će Albanci snositi neke posledice zbog toga?

- Neće snositi posledice jer su oni to i uradili po nalogu Amerike i nekih zemalja Evropske unije. Ne rade oni ništa na svoju ruku. Oni dobiju direktivu i samo su izvršioci.

Bili ste u radikalnoj stranci, a onda ste prešli u Srpsku naprednu, i jedan ste od osnivača. Šta vas je tada nateralo da se odlučite na takav korak?

- Da. Bio sam od '91. godine. Za taj period me vezuje mnogo lepih trenutaka, prijateljstva, tu su ljudi sa kojima sam ja i dan danas u dobrim odnosima. Kada je Tomislav Nikolić, 2008. godine rešio da napravi stranku, ja sam bio među prvima, i opštinski odbor na Zvezdari kojem sam ja pripadao, bio je među prvima koji su prešli u Srpsku naprednu stranku. Došlo je do nekih nesuglasica, odnosno do nekih problema u rukovođenju strankom. Tomislav Nikolić koji je ostao ovde da vodi po nalogu i rečima prof. dr Vojislava Šešelja da vodi stranku onako kako hoće, i da se ne obazire na to što će mu Šešelj javljati iz Haga, jer će njemu tamo sve i svašta raditi možda neće biti svestan, došlo je do nekih velikih mimoilaženja. U izbornoj kampanji za parlamentarne, odnosno skupštinske izbore, na pola kampanje stigla je direktiva da kažemo da će predsednik Vlade biti Koštunica, da hvalimo Koštunicu, nešto sasvim nenormalno, što se ne očekuje od bilo kog lidera stranke, da u pola kampanje to uradi. Evidentno je onda bilo da je došlo do nekog razlaza između Tomislava Nikolića i Vojislava Šešelja, i ja sam, kao i opštinski odbor Zvezdara odlučio da je mnogo bolje i za odbor i za Srbiju da pristupim ovoj novoj stranci, to se pokazalo.

Kakav odnos imate sa liderom radikala Vojislavom Šešeljem?

- Pa dosta dobar, korektan odnos. Voja voli da se šali, da prozove. Čak sam i ja u jednoj debati u Skupštini njega malo prozvao kada je Martinovića vređao i rekao nešto što se odnosilo na fizički izgled i karakteristike, onda sam i ja rekao nešto što se odnosilo na njegov fizički izgled i karakteristike, ali, dobar odnos imamo.

Bili ste i predsednik opštine Zvezdara. Kakvo vam je to iskustvo?

- Da, 2005. godine dok sam bio u Srpskoj radikalnoj stranci. To je izuzetno lepo iskustvo. Susreo sam se sa jednim poslom koji do tada nisam imao prilike da radim, jer je moj radni vek bio u prosveti. Došao sam u situaciju da se bavim problemima lokalne samouprave, imao sam jako lepu saradnju sa skoro svima u opštini Zvezdara, bez obzira ko je bio u kojoj stranci, i mislim da je za svakog političara lepo iskustvo da jedan period provede u lokalnoj samoupravi.

Da li ste za podizanje spomenika Slobodanu Miloševiću?

- Iskreno rečeno, ja sam bio za to da se slobodanu Miloševiću podigne spomenik, jer on je bio predsednik i Srbije i Jugoslavije. Slobodan Milošević je izgubio život u Hagu, on je tamo ubijen zbog toga što je štitio Srbiju. Da li je bilo grešaka za vreme njegove vladavine, normalno da jeste, međutim, kako se odvijaju stvari, bio sam za to da se Đinđiću podigne spomenik, bez obzira na sve, međutim, izgleda da je najbolja varijanta da se ne podigne spomenik ni jednom ni drugom. Nije sazrelo vreme u narodu, Đinđić će uvek ostati upamćen po nečemu ružnom što je uradio, a to je to što je isporučio Miloševića u Hag. Još su te podele u našem narodu oštre. Ovi koji su za to da se podigne spomenik Đinđiću, njima ne smetaju njegove greške, ali zato napadaju Miloševića. Sa druge strane, oni koji su za Miloševića u jednom delu napadaju Đinđića, i da ne bi bilo tu nekih sukoba bespotrebnih u narodu još nije vreme.

A da li će biti ikada vreme?

- Ja mislim da hoće, jer i jedan i drugi su obeležili jedan deo istorije, i to istorije koja je bila dosta teška. Ako pogledamo iskreno, poslednji govor Miloševića kad se obraćao građanima Srbije, priznao poraz koji nije bio, sve što je rekao obistinilo se. Oni nisu rušili Miloševića zbog njega, nego su ga rušili da bi srušili Srbiju. Kako se pokazalo, u tome su dosta uspeli.

Stručnjak ste za organizaciju razvoja. Šta vam se trenutno najviše sviđa u Srbiji, kad je reč o razvoju naše zemlje, a šta najmanje?

- Prvo ću reći ono što nam se manje sviđa. Mi dajemo ogromna sredstva investitorima da bi ovde realizovali neku poslovnu aktivnost. Moramo da odvojimo znatna sredstva kojima bismo stimulisali naše preduzetnike, da oni pokrenu neke poslove. Zašto to kažem? Strani investitori dođu, dobiju po zaposlenom 10,15 hiljada evra ili slično, imaju jako loš odnos prema zaposlenima, a sa druge strane sve što ovde zarade izvuku i to ode u njihove matične zemlje. Sa druge strane, naši ljudi koji su dosta dobri preduzetnici bi istovremeno uz mnogo manje kredite, da im se da period od godinu, dve, tri da ne otplaćuju, sa mnogo manjim iznosima napravili bi ovde bum. imate primer dosta mladih koji su sa svojim nekim sredstvima pokrenuli mnogo poslova interesantnih, i donose lep prihod. Mislim da je tu velika šansa za budućnost, mladih ljudi koji završavaju neke škole, fakultete a nemaju neko zaposlenje. Sa druge strane, sviđa mi se snaga i elan koji ima većina, i članovi Vlade i predsednik države, u toj borbi i trudu da dovedu investitore, da se nešto uradi, da se nešto pokrene. Moj savet im je, hteli ili ne da me poslušaju, da sve više pažnje posvete rubnim područjima, koja su pored granica kao što je Crna trava, Bosilegrad, jer ako tu ostanemo bez stanovništva, a to nam se dešava, mi smo tu našu teritoriju predali onima koji imaju stanovništvo i koji će da dođu. Tu smo malo zatajili, bez obzira što ima dosta priče i truda. Aleksandar Vučić, dok je bio predsednik Vlade bio je korektan prema opštini Crna Trava, trudio se i pomogao rubnim područja. Ali, ne može sve da radi jedan čovek. To je posao za Vladu, i ne treba Aleksandar Vučić ni da se bavi tim poslom jer ima drugih i važnijih poslova koji su sada strateški i koji se odnose na budućnost Srbije.

Veliki problem je natalitet u Srbiji. Kako biste vi podstakli rađanje?

- Porast nataliteta mora da se podstakne u svakoj porodici pojedinačno, od malih nogu. Ja imam četvoro dece i sedmoro unučića. Od malih nogu smo ih učili da budemo zajedno, da budemo jedinstvena porodica, danas kad se negde skupimo ima nas 24, mala svadba - milina. Ali, jedni drugima stalno pomažemo, kod nas se utrkuju ko će da pričuva dete nekome. Deca jedna od drugih uče i nasleđuju krevetac, garderobu, što nije nikakav problem, a mi danas hoćemo jedno dete i onda sve mu pruži, sve mu daj i od njega napravimo nekoga ko je samoživ. To mora da krene iz porodice. Ovo što je sada uradila Vlada i predsednik Srbije sa finansijskim podsticajem neće rešiti taj problem, odnoso neće ga rešiti u toj meri koju želi Vlada i predsednik Srbije. Nešto slično se desilo u Crnoj Gori i pokazalo se da nije u redu, pa su onda bili protesti tih žena, jer ne dobijaju novac..Osim novčanih sredstava mora da se obezbedi smeštaj u obdaništima, da se deci omogući da se lakše školuju, ženama koje rađaju da se omogući da rade kraće, da imaju beneficiran radni staž, posle određenih godina da odu u penziju, da imaju sigurnost kada odlaze na trudničko da ih ne sačeka otkaz kad se vrate, da mogu da odu na bolovanje i da dobijaju 100 odsto bolovanja. To su neke od stvari. Ne možete da dođete u situaciju da su skuplje cipelice za dete od par godina nego za mene, a ja jedne cipele mogu da nosim 10 godina, a ono ih preraste za par meseci. Tu država mora da pokaže snagu, i to je način gde će svi biti zainteresovani da imaju više dece, gde će sve žene biti zainteresovane a ne da se desi da rađa jedan deo stanovništva samo zbog tih para.

Je l' mislite da je to izvodljivo u Srbiji?

- Izvodljivo je, samo treba imati snage i želje da se to uradi. To mora da krene iz svake porodice, svojoj deci sam rekao da svako od njih ima jedno dete više nego ja. Deci je lakše da se socijalizuju, da budu društvenija, naviknu se da dele sa nekim.

Bonus video:

Saša Janković, intervju