DEJAN BULATOVIĆ ZELENI: Kad je Milošević umro osetio sam PREZIR I MRŽNJU, ŽAL što mu mi nismo sudili! (VIDEO)

Predsednik Zelene ekološke partije - Zeleni Dejan Bulatović koji je u žižu javnosti dospeo kada je rekao da će lično srušiti spomenik Slobodanu Miloševiću ukoliko se podigne, bio je gost Espreso intervjua.

Sa Bulatovićem smo pričali o pretnjama koje dobija posle izjave da će srušiti spomenik Miloševiću, zašto mu toliko smeta inicijativa da se podigne spomenik, da li je spreman na posledice koje bi rušenje spomenika prouzrokovalo, da li je spreman da opet žrtvuje svoju slobodu, jer je već bio u zatvoru zbog Miloševića, o beogradskim izborima i ne baš slavnim rezultatima, čime se bavio između držanja lutke Slobodana Miloševića zbog čega je i završio u zatvoru i ovih izbora, kako je reagovao kada je čuo za Miloševićevu smrt, koja je razlika između Zelene ekološke partije Zeleni i druge dve zelene stranke, kao i koji spor postoji između njih, ko je kriv za raskol opozcije krajem '90 - ih i 2.000 - ih i zašto nije bilo 6. oktobra.

Pogledajte ceo intervju sa Dejanom Bulatovićem u videu:

Posle izjave da ćete lično srušiti spomenik Slobodanu Miloševiću, dobili ste niz pretnji. Ko vam je pretio?

- Pa znate kako, činjenica je da u Srbiji postoji taj deo ljudi koji ne znaju da se ponašaju u skladu sa demokratskim procesima. To su ti ostaci '90-ih godina, ti ljudi i dalje gravitiraju. Niko nema hrabrosti da imenom i prezimenom stane iza tih pretnji, na anonimnosti i '90 - e ne treba obraćati pažnju. Odlučio sam da ne reagujem, verujte mi, nisam ni prijavio policiji, nemam vremena, bavim se ozbiljnim poslom, i ne želim da gubim vreme na takve ljude. Želim da sa takvim ljudima zaista završimo priču, da ih ostavimo tamo negde u istoriji, i da krenemo u jednu ozbiljnu demokratsku priču i reforme.

Zašto bi vam spomenik Miloševiću toliko smetao?

- Ne smeta samo meni. Mislim da smeta celoj demokratskoj, normalnoj Srbiji gde smo svi mi koji smo preživeli '90-e, i sve do 5. oktobra znamo šta je taj čovek radio. Znate da smo imali i građanski rat u bivšoj Jugoslaviji, tolike žrtve. Setite se samo beogradskih ulica, 9. marta 1991. godine, kad su izveli tenkove, kad je Slobodan Milošević izveo tenkove na svoj sopstveni narod, pa onda duboke ekonomske krize kada se benzin prodavao na ulicama, hlebovi, čekalo se u ogromnim redovima...Setite se ubistva Stambolića, hapšenja...Embargo, kada je čitav svet Srbiju osudio u toj svojoj diktaturi koju je Slobodan Milošević sprovodio u Srbiji. Slobodan Milošević je uradio jednu stvar, što nije uspeo niko. To nije uspeo da uradi ni Isus Hrist, da ceo svet ujedini u hrišćanstvu nije mogao, ali je zato Slobodan Milošević uspeo da ceo svet ujedini protiv Srbije. I to je činjenica, nešto što moramo da osudimo. Sve ovo što sam nabrojao je razlog da ne može takvom čoveku, diktatoru, koji je bio apsolutno na putu fašizma, koji je želeo Srbiju da pokori i zadnji tračak demokratije uništi. Takvom čoveku dići spomenik je zaista katastrofa, ne smemo to da dozvolimo, ne možemo da poredimo Đinđića, pokojnog premijera i Slobodana Miloševića. Zaista ne dozvoljavam polemiku na tu stvar, jer to su zaista svetlosne godine u pitanju između ta dva čoveka.

Jeste li spremni na posledice koje bi rušenje spomenika prouzrokovalo?

- Ko god se danas bavi demokratijom, posledice mogu da postoje. Mi, ljudi koji smo u opoziciji svesni smo svega što radimo, i naravno da razmislimo o svemu što uradimo. Da, spreman sam na sve posledice. Spreman sam na hapšenje, na ponovno prebijanje, nije problem, ja sam tu, ali ne plašim se. Idem dalje.

Rekli ste da ste već jednom zbog Miloševića bili u zatvoru, a onda ste rekli da ste spremni da opet žrtvujete slobodu. Šta se tada desilo?

- Ja sam bio u zatvoru zbog nošenja lutke Slobodana Miloševića 1996. godine, zbog one lutke sa robijaškim odelom i tačnim datumom, kada su pokrali te izbore. To je bio razlog da ja podignem svoj glas, a podigao sam ga jer sam napravio tu lutku, to je bila sjajna ideja, tada su to preneli svi svetski mediji, a mislim da sam u pravom svetlu predstavio diktatora Miloševića, baš kasapina sa Balkana. Njima je to bio razlog, Mirjani Marković i njemu lično da mene uhapse, da me prebijaju, da na meni vrše neke svoje eksperimente. Ali, nikakav problem, znao sam ja da to neće biti tek tako, da lutka ne bude zaboravljena. Pogledajte, 20 godina lutka nije zaboravljena, nisam razmišljao o tome da će toliko dugo da me prati lutka, ali evo, dešava se da posle lutke imamo ponovo spomenik, ali dobro, šta da radimo, to je Srbija.

Beogradski izbori su prošli, bili ste u koaliciji sa DS, i niste se proslavili. Kako komentarišete izborne rezultate?

- Pa, nismo se proslavili. Nisu se Beograđani proslavili. Ja mislim, i sad kažem da je ta naša lista bila najbolja. Mi, Zeleni smo sa ponosom i čašću smo stali sa Draganom Šutanovcem, Borisom Tadićem, Zoranom Živkovićem, i mislim da je to bila koalicija koja je bila potrebna Beograđanima. Mi smo jedini nudili jedan ozbiljan dijalog sa Beograđanima, i nudili smo rešenje za Beograd. Beograđani to nisu prepoznali.

Zašto mislite da vam nisu ukazali poverenje?

- Već je sada jasno, sa ove tačke gledišta da su Beograđani tražili jedinstvenu opoziciju. Mi smo to shvatili i evo sada, da vas kažem zvanično Zelena ekološka partija Zeleni podržava Borisa Tadića i Dragana Đilasa, sigurno ćemo biti učesnici i deo te velikog opozicionog saveza, pratimo sve sa velikom pažnjom, spreman sam da sednem sutra za taj zajednički sto, i sigurno ćemo biti konstruktivni u toj priči.

Čime ste se sve bavili između držanja Slobine lutke i ovih izbora?

- Posle 5. oktobra sam, dva meseca kasnije bio sam baš umoran, posle zatvora, demonstracija i rešio sam da odem u inostranstvo. To je bio razgovor između mene i premijera Đinđića, kada sam rekao da želim da odem. Bio je to jedan dugačak razgovor između mene i Đinđića, na kraju smo se dogovorili, složio se da imam pravo na svoju odluku. On je mene hteo u nekom postizbornom delu priče, međutim, nisam se osećao spremnim. Otišao sam u Francusku, dobio politički azil, tada su me Francuzi odmah prepoznali kao čoveka koji se borio protiv Slobodana Miloševića, dao veliki doprinos srpskoj demokratiji, zatim dobio i francusko državljanstvo. Radio sam u nekoj ozbiljnoj firmi, tamo sam bio 10 godina, vratio se. Srbija je bila devastirana u ekološkom smislu, uništene reke, jezera, šume, video sam da je Srbija u ekološkom smislu jako nazadovala, i počeo sam da se bavim nevladinim sektorom. Nakon toga pokrenuo jedan ceo set priča oko zaštita reke, pošumljavanje šume, napravili smo puno akcija, naročito u Vojvodini, gde smo posadili nekoliko desetina hiljada sadnica posadili od Subotice, Kikinde, Novog Sada, Šida, Sremske Mitrovice. Na kraju sam ušao u Zelenu ekološku partiju Zeleni. Moram da kažem da sam prvo bio predsednik pokrajinskog odbora, zatim je članstvo želelo da ja preuzmem stranku i evo već godinu i po dana sam predsednik te stranke.

Kako ste reagovali kad ste čuli za smrt Slobodana Miloševića?

- Pojavile su se emocije. Kada je Slobodan Milošević u pitanju, emocije uvek imam. To je najgora vrsta emocija, prezir, mržnja, žal za tim što mu mi nismo sudili, da smo propustili šansu da mu mi sudimo u Srbiji. Mislim da smo mogli da odigramo ulogu mnogo drugačije, nismo imali hrabrosti, imali smo opstrukcije, tada smo imali Vojislava Koštunicu koji je mnogo toga učinio lošeg u to vreme. Baš u to vreme Slobodana Miloševića. Mi smo u DOS-u bili podeljeni, kada sam ja bio realniji u zahtevima, tada je on već bio u zatvoru. Njegov put je tamo gde jeste, a što se tiče emocija eto, izdvojio bih mržnju.

Koja je razlika između vas i druge dve zelene stranke? Koji je spor između vas?

- Ogroman. Prvo, mi smo jedina partija koja je registrovana na nacionalnom nivou. Da biste registrovali jednu partiju na nacionalnom nivou, treba vam najmanje 10.000 potpisa. Mi smo to uradili sa 13.000 potpisa. Ove dve političke partije Zelena stranka i Zelena stranka Srbije su stranke slovačke nacionalne manjine. Da biste registrovali stranku nacionalne manjine treba vam samo 1.000 potpisa, i ako hoćete kada učestvujete u izbornom procesu, vi imate prirodni prag prelaska cenzusa. Znači, njima je potrebno iako su bili daleko od toga, samo 8.000 do 9.000 ljudi da bi mogli da dobiju jedno odborničko mesto. Oni su bili najveća prevara na ovim izborima, jer kada Beograđanima kažete, da, mi smo Zelena stranka, a ne kažete da ste Zelena stranka Zelena strana, kako piše u njihovom statutu, nego tu ideju plasirate na jedan pogrešan način. Naravno, ugrožavate tu ideju sa takvim stavovima, ali hvala bogu, Zelena ekološka partija je unapred javnost već upozorila na tu vrstu prevare, mislim da svi građani već znaju da je jedina Zelena politička partija u Srbiji Zelena ekološka partija Zeleni, koja je opoziciona partija, koja nije nikada koketirala, niti tražila interese. Nama su u interesu građani, nama je u interesu da Srbiju dovedemo na onaj ekološki nivo kakav bi trebalo da imamo kad budemo otvarali poglavlja o zaštiti životne sredine. Zbog tih partija mi moramo sve više da se bavimo nekim nebitnim pitanjima nego demokratskim, a kada kažemo demokratski proces, onda mislimo i na zaštitu životne sredine, jer to jeste deo demokratije. Mi moramo da govorimo o dve stranke koje su politički surogat nekih ljudi, kojima tako nešto odgovara. Mislili su da će da dobiju te glasove, nisu ih dobili, neće ih ni dobiti. Mi smo pokazali spremnost, snagu, hrabrost da se borimo za demokratsku Srbiju, ekološku Srbiju. Studentski park planiraju da devastiraju, da prave podzemnu garažu, i zato smo tamo održali konferenciju za štampu. Mi smo protiv narušavanja tog parka, taj park su već posekli. Sad vam kažem, da od sada pa nadalje u Beogradu neće seći drveće bez ikakvih posledica. Sigurno i onaj čuveni hrast na auto-putu da je Zelena - ekološka partija Zeleni imala ovu snagu koju danas ima. Mi danas imamo ozbiljnu podršku građana, i sigurno da ćemo biti mnogo mnogo intenzivniji u ekološkim, ali i demokratskim procesima i borbama.

Ko je kriv za raskol opozicije krajem 90 - ih i početkom 2.000 - ih? Zašto nije bilo 6. oktobra?

- Ja sam lično nama stavio na teret, i zamerio sam što mi nismo išli do kraja, to znači do 6. oktobra. Trbalo je da bude lustracija, a nije jer smo imali realan problem sa Vojislavom Koštunicom koji nije hteo reforme do kraja i da lustriramo one koji su odgovorni za sve one '90 - ih i tu jeste suština problema. Da smo imali taj 6. oktobar ne bismo imali mnogo toga danas, sigurno se ne bi pominjao spomenik Slobodanu Milošević, sigurno bi Srbija bila mnogo dalje u evropskom putu, ali siguran sam da nisu ubili srpskog premijera Zorana Đinđića, danas bismo bili u EU i bila bi Srbija jedna od najlepših zemalja u regionu, i sigurno je to veliki propust. Ono što sam ja obećao u kampanji, da kada nam građani daju drugu šansu i kada se vidimo u tom novom filmu, taj film je počeo da se odvija, mi ćemo sigurno završiti tu priču oko 6. oktobra, sigurno će doći do lustracije, i svi oni koji su odgovorni za današnju situaciju, poput ministra Vulina koji truje demokratsku Srbiju, poput takvih ministara kakav je ministar Trivan, koji ništa ne radi u smislu zaštite životne sredine. Takvi ministri će sigurno odgovarati pred slobodnim sudstvom, mi ćemo sve dati od sebe da imamo slobodno sudstvo, slobodne medije, da neće biti opstruirani, niti na bilo koji način da im otežavamo. Nema više dileme, naša borba je ta, mi želimo da završimo tu priču, i zaista, ne samo da dođemo do 6. oktobra i stanemo, želimo da dođemo do 7,8. i 9. oktobra i zakoračimo na evropske stepenice, jer mi nismo definitivno na tim stepenicama u Evropi. Nama treba još puno vremena, ali nadam se da na sledećim parlamentarnim izborima ćemo zauzeti mnogo ozbiljniji put prema Evropi, u smislu evrointegracija i da ćemo konačno živeti u lepšoj, boljoj, zdravoj Srbiji.

Bonus video:

Branko Ružić, intervju