ISTORIJA BILA NEMILOSRDNA PREMA SLOBI, AMERIKA SE 10 GODINA BORILA PROTIV NJEGA: Miloševićev prijatelj o čoveku koji je potresao Zapad

Na današnji dan, pre 12 godina, u pritvorskoj ćeliji u Hagu umro je bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević. Milošević je umro od infarkta u svojoj ćeliji u pritvoru Haškog tribunala, tokom suđenja za ratne i zločine protiv čovečnosti na Kosovu i u Hrvatskoj, i za genocid u Bosni i Hercegovini.

Haški proces protiv Miloševića, prekidan više puta zbog njegovog lošeg zdravstvenog stanja, trajao je četiri godine, a okončan je njegovom smrću u 64. godini. Miloševićev grob nalazi se u dvorištu porodične kuće u Požarevcu, a svake godine ga obiđe puno građana, kao i funkcionera i političara.

Nikola Šainović, haški osuđenik i nekadašnji premijer Srbije i vicepremijer SRJ, sada član Predsedništva Socijalističke partije socijalista za Espreso je govorio o svom prijatelju:

- Uvek mi 11. marta, sve od 2006. prvo dođe misao o gubitku prijatelja. Čoveka koji je bio potpuno predan svom pogledu na svet, svojoj viziji slobode srpskog naroda, svojem ubeđenju da je međunarodno pravo jednako za sve države i narode. To za Slobodana Miloševića nije bio skup političkih fraza - on je u to bio životno ubeđen, životno u smislu da za je za te principe bio potpuno spreman da položi svoj život i položio ga je.

- Amerika je u borbi sa njim potrošila 10 dugih godina svoje apsolutne nadmoći. Toliko su se zabavili Miloševićem da su zakasnili na voz za Moskvu u vreme nejakog Jelcina. Kad su konačno sproveli ceo plan i Miloševića, vezanih ruku, odveli u Hag u Moskvi je stanovao Vladimir Veliki i karte za taj voz se više nisu prodavale - kaže Šainović.

- Model ovladavanja neposlušnim državama i liderima, razrađen na Miloševiću, je onda primenjen na mnogo veće zemlje i narode. Obesili su Sadama, linčovali Gadafija i nakon tih uspeha im gori ceo Bliski istok. Istorija je bila nemilosrdna prema Miloševiću. Odredila mu je ulogu da brani srpski narod u Krajini, Bosni i na Kosovu u brutalno neravnopravnim uslovima. Greške koje je napravio dominantno su na unutrašnjepolitičkom planu, nisu beznačajne ali nisu odlučujuće za ocenu njegovog vremena - kaže Šainović.

- Fejsbuk analitičari i tviter istoričari pokušavaju da ogromnu krizu devedesetih prelepe stikerom sa likom Slobodana ali procesi koji su doveli do te krize nastali su mnogo pre njega i traju još i danas, i trajaće .... zato je neohodno, radi budućnosti, da pažljivo analiziramo „Slobina vrenena“ kako ne bi gurnuli pod tepih istorijske činjenice kao što smo to učinili sa onim iz Drugog svetskog rata pa nam se ponovila istorija - zaključuje on.

Milošević je rođen 20. avgusta 1941. godine u Požarevcu, gde je završio gimnaziju i maturirao 1960. godine, a diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1964. godine. Njegov uspon ka vlasti počeo je 28. juna 1989. godine posle govora na Kosovu, u Gazimestanu, povodom obeležavanja 600 godina Kosovske bitke, kome je prisustvovalo oko milion ljudi.

Na prvim višestranačkim izborima u Srbiji posle Drugog svetskog rata, decembra 1990. godine, izabran je za predsednika Srbije. Iste godine, na osnivačkom kongresu SPS-a, izabran je za prvog predsednika te stranke, nastale ujedinjenjem Saveza komunista Srbije i Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije, a na čelu stranke je bio do smrti.

Na prevremenim izborima, decembra 1992. godine, ponovo je izabran za predsednika Srbije, a od 1997. do oktobra 2000. godine bio je predsednik Savezne Republike Jugoslavije i po funkciji član Vrhovnog saveta odbrane SRJ.

Milošević je predvodio delegaciju u kojoj su bila po tri člana iz SRJ i Republike Srpske na pregovorima u Dejtonu (SAD), u novembru 1995. godine.

Tada je u ime delegacije parafirao Sporazum o miru u BiH, poznat i kao Dejtonski sporazum, koji je, zatim, potpisan decembra 1995. godine u Parizu.

Bonus video:

Maja Gazdić, intervju

(Espreso.co.rs)