JA SAM ZA JUGOSLAVIJU! Da smo slušali Zorana Đinđića, bivša država bi opstala! (VIDEO)

Šta bi bilo da smo slušali pametne političare, a one koji su nas svađali? Da li bi nam se sve prethodne države raspale i ako je odgovor nekim čudom potvrdan, da li smo to mogli da učinimo na pristojniji način, bez prolivanja krvi?

Iako ovo pitanje zvuči retorički, jer je odgovor isuviše očigledan, možda je, sad više nego ikad, potrebno da stavimo prst na čelo i kažemo sebi: dokle više? Dokle bre više?!

Možda nam u tom preispitivanju pomogne polemika koju je Zoran Đinđić, te 1994. godine sveži lider Demokratske stranke, imao sa Slavkom Perovićem iz Liberalnog saveza Crne Gore.

Pa, da vidimo o čemu su njih dvojica pričali.

- Ja sam za Jugoslaviju. Da Crna Gora i Srbija u toj Jugoslaviji nađu svoje mesto. Da to bude na zdravim osnovama, na osnovama interesa, matematike, ne metafizike, ne poezije, ne nacionalne istorije i nacionalnih osećanja. Sve to ima svoje mesto u toj državi koja počiva na zdravim temeljima - rekao je na početku Đinđić, pa nastavio:

- Ako temelji nisu zdravi, onda sve to što ima svoje mesto postaje prepreka. I nacionalna istorija, i literatura, i jezik... Sve to onda ruši tu državu. Ako se država postavi na jasnim i čvrstim osnovama, a to mi želimo, onda nema nikakve opasnosti ni od velikosrpskog, ni od crnogorskog hegemonizma - objašnjavao je u to vreme prvi čovek Demokratske stranke, mnogo godina pre nego što je postao premijer.

Prema njegovim rečima, za DS u to vreme nije bilo važno da li je neko Srbin ili Crnogorac.

- Za nas to etničko pitanje uopšte nije suštinsko. Pitanje državnosti je suštinsko. Želimo da postavimo pitanje zašto se raspada jedna država (Jugoslavija - prim.aut.) iza leđa njenih građana, država koja je stvar dogovora srpskih i crnogorskih socijalista, koja je jedna lažna država, a mi želimo da bude prava država.

Dalje, Đinđić objašnjava da Crnogorcima nije hteo da ospori nikakvo pravo, već...

- Naprotiv, ja se borim za državu u kojoj bi njihova prava bila još bolje zaštićena nego što sad jesu. A ona mogu da budu zaštićena samo ako živimo u dobroj državi. Trenutno, ta država nije dobra i nisu zaštićena ničija prava. Ja te priče o velikosrpskom hegemonizmu ne razumem. U Srbiji živi 2 miliona Crnogoraca. Četiri puta više nego u Crnoj Gori. Direktor kuće za koju trenutno dajemo intervju je Crnogorac. Ako vam nabrojim sve medije u Srbiji, svi direktori su Crnogorci. Nemam ja ništa protiv toga...

Na pitanje novinarke kako se onda oni izjašnjavaju, Đinđić je nastavio:

- Nije važno, oni su etnički Crnogorci. Nemam ništa protiv toga, niti bilo ko ima išta protiv toga. Ne smeta to nama. Mi želimo slobodnu komunikaciju, slobodan protok, slobodnu integraciju. A to je jedna normalna, zdrava država.

Đinđić je, na konstataciju sagovornika Slavka Perovića da se Crnogorcima osporava nacionalni identitet, odgovorio:

- Ja ne kažem da su Crnogorci i Srbi jedan narod. Imamo dve federalne jedinice, to je realnost. Imamo jednu grupu ljudi koja kaže da su Crnogorci. Odlično, ja to uvažavam. Ne pada mi na pamet da ispitujem da li je Njegoš rekao: "Ja sam Srbin najveći". To nije moj posao. Ja sam za to da mi uredimo naše odnose na dobar način, a ne da, kao u staroj Jugoslaviji, cepamo zemlju jer odnosi među narodima nisu bili dobro rešeni. Vi ne pristajete na traženje kompromisa (obraća se Peroviću), već činite sve kako biste se odvojili... Za mene kažete da hoću da vam uzmem državu kao Ilija Garašanin. Neću. Interesi, računica, biznis, ekonomija, imovinski odnosi, to treba da nas zanima...

Nastavak je bio još zanimljiviji.

- Kako objašnjavate činjenicu da se taj naš velikosrpski imperijalizam koji ugrožava Crnu Goru ne ogleda u tome da Srbi odlaze u Crnu Goru i tamo postaju direktori, nego da Crnogorci dolaze u Srbiju? Nikad u istoriji sveta nije postojao tako obrnut imperijalizam, da je 2 miliona Crnogoraca došlo ovde i sad je kao Srbija okupirala Crnu Goru.

Eto, tako je govorio Đinđić.

Kakvo je vaše mišljenje o svemu? Čekamo vaše odgovore u komentarima.

(Espreso.co.rs)