PREDSEDNIK OPŠTINE SVILAJNAC PREDRAG MILANOVIĆ: Planiramo do 2019. godine da završimo odbranu Svilajnca od poplava!

Predsednik opštine Svilajnac Predrag Milanović u intervjuu za Espreso pričao je o rekonstrukciji gradskog bazena, kakvo je stanje posle poplava koje su pogodile Srbiju pre par godina, kao i u šta se uložio novac iz IPA fondova, da li ljudi iz Svilajnca koji su u inostranstvu na privremenom radu pomažu opštini Svilajnac.

Milanović je otkrio kakva je situacija sa industrijskom zonom Svilajnac, koja su najnovija dešavanja i planovi, koliko je zadovoljan poslovanjem Prirodnjačkog centra i brojem posetilaca, kakvo je stanje u srednjoj poljoprivredno - veterinarskoj školi koja je najproduktivnija u Srbiji, da li ima sve više zainteresovanih za nju, kakav odnos imaju sa vlašću u Beogradu, koliko im pomažu, koja je vaša poruka za njih, kakva je prognoza kada su beogradski izbori.

Prošle godine ste započeli rekonstrukciju gradskog bazena čija vrednost iznosi 45 miliona dinara. Dokle se stiglo sa rekonstrukcijom?

- Prošle godine smo rekonstruisali bazen i završili smo građevinski deo posla. Plan nam je da ga otvorimo 1. juna kao i svake godine do sada. Prošle godine nismo radili. Bazen je sa jedne strane bio dotrajao, sa druge strane mašinski delovi su prevaziđeni. Nismo radili samo građevinske radove, nego smo potpuno promenili instalacije i taj mašinski deo. Sada ćemo da imamo jedan savremeni bazen koji ispunjava sve standarde. I ranije je ispunjavao, ali su bili na ivici. Sada je novo mašinstvo, građevinski uređen bazen, uradili smo pločice, jer do sada nisu bile, regulisali smo dno bazena koje je puklo, i dodatno kada su bile poplave skoro 7 procenata vode smo gubili za noć. I razmišljamo da, s obzirom da radimo novi sistem grejanja javnih objekata, da tokom leta i dogrevamo malo vodu.

Kakvo je stanje posle poplava koje su pogodile Srbiju pre par godina. Dobili ste novac iz predpristupnih IPA fondova. Za šta se uložio taj novac?

- Stanje posle poplava je prilično dobro. Uspeli smo da saniramo svu javnu infrastrukturu, ono što mislim da je bila velika šteta individualna, jedan deo je država i stranci, nevladine organizacije i opština su rešili, ali mislim da ljudima neće lako moći da se kompenzuje. Nama je glavna tema je regulacija reke Resave, to je preventiva da se više ne dogodi ono što se dogodilo kada su bile poplave. E, to finansira IPA sa 2.7 miliona evra, regulacija reke Resave, na celoj njenoj teritoriji. Prva faza je zaštita grada Svilajnca, a druga je zaštita dva sela. Dinamika je da to do kraja sledeće godine bude gotovo, do marta 2019. godine, ali je nama 2018. glavna godina za rekonstrukciju, tako da je prva faza završena, čišćenje, održavanje, i očekujem da se krene sa kopanjem i da do 2019. bude završena odbrana Svilajnca, a da onda u narednih godinu dana do 2020. budu završena ta dva sela i poljoprivredno zemljište.

Iz opštine Svilajnac mnogo ljudi je otišlo u inostranstvo na privremeni rad. Koliko oni pomažu i kako?

Pa skoro četvrtina stanovništva živi u inostranstvu. To je veliki broj, naravno da pomažu. Doznake su ovde godinama velike. Očekujem da veliki broj stanovništva koji ovde žive od pomoći iz inostranstva. Manji deo njih se vraća, treća generacija koja je tamo rođena su već Francuzi, Nemci, Švajcarci...Tamo se školuju i nemaju nameru da se vrate. Prva generacija se uglavnom vratila, sledeća generacija polovina ovde, polovina tamo jer su im tamo deca, unuci, a treća generacija su već stranci nažalost. Dođu ovde na 7 ili 10 dana tokom leta, a da li će da se vrate, mislim da veliki deo neće.

Kakva je situacija sa Industrijskom zonom Svilajnac? Koja su najnovija dešavanja, planovi?

- Svilajnac ima dve industrijske zone razvijene. Imali smo razvoj privrede u neka dva segmenta, to je bilo da sve ove firme koje su otišle u stečaj, koje su '90 - ih prošle kroz šta su prošle i pre 10 - ak godina nas je sačekalo da nijedna firma nije radila. Mi smo sve njih rešili, našli im kupce, i sve te fabrike sada imaju svog vlasnika. Neke rade uspešno, neke manje uspešno. To je jedan segment. Druga stvar, izgradili smo dve industrijske zone, kompletno smo ih opremili i tu su nam lokacije za grinflit investicije. Imamo nekoliko firmi sa strane koje rade u tim industrijskim zonama, i sad hoćemo da probamo da povećamo broj tih fabrika, ili investitora stranih i domaćih. Ako uzmemo neku lestvicu od 1 do 100 na primer, 65 odsto posla smo završili, a ja očekujem da ćemo u narednih dve, tri godine taj posao da završimo do kraja, cilj nam je 2.000 radnih mesta, a za opštinu Svilajnac bilo dovoljno da radno intenzivno stanovništvo dobije radna mesta. Tu sad imamo dve stvari, jedna je da tražimo nove investitore, da vršimo pregovore sa novima, nadamo se jednoj velikoj investiciji, jer je i predsednik najavio, pa možda bude Svilajnac, a sa druge strane ovi investitori koji su ovde već 6,7 godina hoće da se šire. Očekujem da fabrike poput Panasonika, Tristan freš šire svoje proizvode i to je dodatno upošljavanje ljudi. Mislim da smo na dobrom putu da taj neki svoj cilj ispunimo, a to je da otvorimo 2.000 radnik mesta, što je za našu opštinu dovoljno.

Prirodnjački muzej je jedna od najvećih investicija u Svilajncu u ovoj deceniji. Koliko ste zadovoljni njegovim poslovanjem i brojem posetilaca?

- Kad smo ga formirali, imali smo ideju da tako nešto nema na Balkanu, s druge strane vodili smo računa da on može da ima tu komponentu održivosti, pa smo s jedne strane napravili zgradu i tu smestili nauku, a u drugom delu smo napravili nauku kroz zabavu, a to je Dino park sa jednim vulkanom, to je sve edukacija ali na jedan drugačiji način. Mi imamo posetu od blizu 100.000 poseta godišnje i to je za jedan grad, gde praktično niko nije dolazio ili samo ti ljudi iz inostranstva, sad dođe toliko ljudi to je dobro. Ceo grad se razvija, ljudi rade za Prirodnjački centar, isporučuju hranu, piće, suvenire, sve to što prati jednu ovakvu instituciju. A kada smo pravili taj projekat, obilazili smo Evropu i institucije tog tipa su stare od 100 do 300 godina, a mi smo tek nekoliko. Tako da je pred Prirodnjačkim centrom ozbiljna budućnost, i ja mislim da on u kontinuitetu mora da se razvija, mora da se stalno radi na izložbama...Ono što meni smeta je što od gradnje Prirodnjačkog centra do danas promenilo se pet ili šest ministara prosvete i nauke, a mi još nemamo adekvatne sagovornike. Nauka nam je na nekom poslednjem mestu, i mi nemamo nekoliko godina sagovornike, a niko se ne interesuje za ovu instituciju, ni kako radi, ni ko to finansira, samo što imamo podršku ministra da pošalje dopis školama da fakultativno obiđu i zahvalni smo mu na tome, da ekskurzije dolaze da vide. Treba da se radi mnogo više na popularizaciji nauke, i ja se nadam da aktuelna premijerka, koja mislim da ima sluha za te stvari će da nađe vremena i da obrati pažnju na Prirodnjački centar Srbije koji se nalazi u Svilajncu.

Kada bi neko mogao da vam odmah ispuni samo jednu želju vezanu za Svilajnac, šta biste tražili?

- Tražio bih da nam naprave novi most. Mislim da je to stvar koja, ne samo u ovoj opštini, nego u nekoliko drugih. Ne može ništa da se razvija ukoliko ne rešimo taj problem. To je veliki problem. Mi imamo most koji je postavljen tu kao ratna odšteta iz Drugog svetskog rata. Nije mi poznato da bilo gde drugo ima most preko kojeg ide železnički i drumski saobraćaj. To je stvar za koju bih želela da se reši. Sigurno ne možemo da razvijamo visoko tehnološke kompanije koje ne mogu da dođu do svojih fabrika. Sve što je do nas uradili smo, projektnu dokumentaciju, plansku dokumentaciju, a sada je to na Vladi, ministarstvu, i nadam se da će ta želja da mi se ispuni.

Srednja poljoprivredno - veterinarska škola je najproduktivnija škola u Srbiji. Kavo je stanje sada u njoj i da li ima sve više zainteresovanih za nju?

- Poljoprivredna škola svake godine upisuje rekordni broj učenika, više od 760 sada. Sva odeljenja su prepunjena i to je dokaz kako se radi u toj školi. Ona je pravi primer dualnog obrazovanja, gde svi učenici koji su u školi u praktičnoj nastavi uče to što rade. Ona ove godine otvara novi dom učenika, 180 ležajeva koji su standardizovani po evropskom standardu, to je 2 do 3 učenika u sobi. Dobra vest je da je ministarstvo raspisalo nabavku za još neki nameštaj koji nedostaje. Praktično, objekat je završen i oni imaju rekordni broj učenika u školi jer je rekordni broj učenika u internatu. Više od 450 učenika živi, hrani se i živi u Poljoprivrednoj školi. Tu su učenici iz cele Srbije, i škola je nagrađena od strane ministarstva svetosavskom nagradom. To je priznanje ministarstva njihovom radu.

Šta je najveći problem u Svilajncu?

- Problem u Svilajncu je i nedovoljni broj zaposlenih, ima mnogo manje zaposlenih nego što bismo mi voleli. Mi imamo probleme kao i sve opštine, ali malo su manji. Ima Dom zdravlja koji je rekonstruisan, nema dugovanja, ima uređene škole, prilično urađenu infrastrukturu...Mi smo u onoj gornjoj polovini uređenih opština, a naravno da imamo probleme po svim segmentima. Probleme imaju svi gradovi na svetu, zamislite da Svilajnac nema.

Kakav je vaš odnos sa vlašću u Beogradu? Koliko vam pomažu, koja je vaša poruka za njih?

- Mislim da oni ne mogu da izbegnu opštinu Svilajnac. Mi imamo jedan kontinuitet u razvoju, imamo ozbiljnu dokumentaciju, i na svim tim konkursima koje ministarstva daju nađemo neko svoje mesto. Da li neko ekstra nešto radi za Svilajnac ne, ali ne osećamo se zapostavljeno svakako. Prošle godine smo imali rekord u finansiranju u infrastrukturi od strane Vlade Srbije unazad 10 godina. Mi smo dovoljno spremni da odgovorimo na zahteve koje raspisuju javna preduzeća i Vlada. Mi se ne osećamo ugroženim. Mi ne pripadamo vladajućoj većini i nismo članovi nijedne stranke ne znači da nas neko maltretira, i ja sam zahvalan na tom statusu. Ovaj status je dobar za Svilajnac, nismo opterećeni politikom nijedne stranke, radimo u interesu građana Svilajnca.

Bliže se beogradski izbori, kakva je vaša prognoza?

- Ja im želim da najbolji pobedi. Nemam razlog da navijam za bilo koga, ne živim u Beogradu. Mislim da će posle beogradskih izbora svi biti zadovoljni. Vlast će da napravi vlast, a opozicija će da napravi rezultat, i onda će svi da budu zadovoljni.

Bonus video:

Miljan Damjanović, intervju

(Espreso.co.rs)