NOVINARKA O UBISTVU IVANOVIĆA, S KOJIM SE DRUŽILA GODINAMA: Nije nam Oliver dao da bežimo

Metohiju je Oliver posebno voleo. Rznić kod Dečana je njegov zavičaj. Dečanska porta, njegovo prvo igralište. U osnovnu je, sa roditeljima Olgom i Bogdanom, profesorima, došao u Mitrovicu. Upisali smo zajedno Tehničku školu 1967. godine, smer mašinstvo. Sedeo je u klupi iza mene. A, bio ispred svih nas. I đak, i sportista, i drug koji je sve što je imao delio s nama. Kakav je bio prvog dana kad sam ga upoznala takav je ostao do kraja. Nesebičan, hrabar. Rečju, svoj.

Pola veka su drugovali Desanka Milosavljević, dugogodišnji novinar i urednik Radija Kosovska Mitrovica, i Oliver Ivanović. Od prvih srednjoškolskih, do poslednjeg dana njegovog života. Nikad joj se nije požalio, nikada da strahuje, a da li je slutio ovakav kraj, Desanka nema odgovora. Ona se seća najtežih trenutaka srpskog kosmetskog naroda.

- Leto 1999. godine... To su bili dani opstati ili nestati. Naš narod je u nepreglednim kolonama bežao iz Metohije. U Mitrovici, mi gledamo te kolone. Dilema, kao mač. Ljudi spakovali kofere. Oliver kaže, dobro se sećam, mi nećemo nikud odavde, ovo je naše i branićemo ga. Zaustavljao je ljude, verovali su mu.

Desanka Milosavljević iz sećanja za čitav roman posebno izdvaja primere Oliverove privrženosti Metohiji.

- Bio je prvi među povratnicima. Gde god je i jedan Srbin ostao, odlazio je tamo i kad je to bila gotovo nemoguća misija. Kaže mi: "Deso, idemo zajedno", i ja sam ga pratila. Pomagao je ljudima. Kad je početkom prošle godine izašao iz zatvora, već prvog dana uputio se u Metohiju. Razgovarao je sa povratnicima kako bi bilo dobro da zasade maline, da imaju od čega da žive i ostanu.

Desanka nam priča da je išao na svaku godišnjicu ubistva dece u Goraždevcu.

- Istinski je patio sa porodicama ubijenih dečaka. Divio im se, a nama govorio: "Kad oni imaju snage da ostanu na svome, mi u Mitrovici ne treba da imamo dilemu". Razgovarala sam juče sa njegovim bratom Miroslavom i o tome koliko je puta dosad mogao da ode iz ovog grada. A kako bi kada je druge uveravao da ostanu. Njegov brat kaže - E, kada bi naš Oliver video ove ljudi koji su sa čitavog Kosova stigli da ga isprate.

ŠTITIO I TUŽIOCA

Tokom priče o svom višedecenijskom drugu Oliveru, Desanka Milosavljević izdvaja i odlomke sa suđenja u Mitrovici.

- Pokazao je koliko je bio tolerantan da, kad mi u sudnici zagalimo na tužioca, on nas smiruje... Nemojte, to je njegov posao.

PRIVRŽEN PORODICI

- Brižno je negovao svoju porodicu - kaže Desanka. - Posle smrti roditelja, bio je oslonac bratu i sestri. Od njega su učili i njegovo sinovi, ali i bratanci i sestričine. Ostavio im je obavezu da se međusobno poštuju. Njegovi sinovi su vredni ljudi. Svoji ljudi.

(Espreso.co.rs/ novosti.rs)