OVAKO PUTIN OSVAJA SRBIJU! Izašao veliki izveštaj AMERIČKE ADMINISTRACIJE o uticaju Rusije na Balkanu!

Američki senator Ben Kardin je ispred Komiteta za međunarodne odnose objavio veliki izveštaj o, kako se navodi, "20-godišnjem napadu Vladimira Putina na demokratske institucije u svojoj zemlji i Evropi".

- Kako bismo se u budućnosti zaštitili od onoga što je Kremlj uradio Americi 2016.godine, moramo prvo da razumemo način na koji Putin ovo radi - rekao je Kardin.

Jedan prilično značajan deo ovog izveštaja, u kojem se, na osnovu operativnih saznanja koje su skupljale američke službe, govori o neformalnom uticaju Rusije na vlade u Evropi, odnosi i na Srbiju.

Espreso prenosi ovaj deo:

"Srbija

Ruski loš uticaj u republici Srbiji se pokazuje kroz veze u oblasti kulture, propagandu, energetiku i sve jači odnos na polju odbrane.

Moskva takođe naglašava duboke zajedničke korene zemalja, preko Pravoslavne crkve i zajedničke slovenske kulture. Ovaj narativ je brižno negovan tokom godina, pa dezinformativne kampanje ruske vlade nalaze veoma plodno tlo u srpskom narodu.

Uprkos bliskim vezama sa Moskvom, Vlada Srbije je jasno rekla da joj je prioritet ulazak u Evropsku uniju. Želja Srbije da održi dobre odnose i sa EU i sa Rusijom odražava javno mnenje, ali verovatno nije održiva, pošto dublje evrointegracije znače usvajanje odluka EU koje su suprotne ruskim interesima.

Stoga, bliže veze između Srbije i EU mogle bi da rezultiraju porastom zloćudnog ruskog uticaja u državi. Vlada Srbije nije učinila mnogo da se pripremi za ovakav razvoj situacije i nije preduzela korake da se zaštiti od ovakvog ruskog uticaja.

Različiti stavovi zvaničnika srpske vlade o evrointegracijama reflektuju tenziju u samom društvu. Govoreći na Ekonomskom samitu u Beogradu u oktobru 2017. godine, Hojt Brajan Ji je rekao da one države koje žele da pristupe EU "moraju jasno da demonstriraju tu želju". Imajući u vidu blizak odnos Srbije sa Moskvom, on je rekao "ne možete sedeti na dve stolice u isto vreme, pogotovo ako su te stolice udaljene".

Raznolike reakcije iz Vlade Srbije na njegove izjavu dokazale su ono što je Ji pokušao da kaže. Tanja Miščević, pregovarač Srbije u pregovorima za pristupanje EU, rekla je da je izjava Jia izvučena iz konteksta, i da on razume da je "jasna spoljnopolitička orijentacija Srbije prema EU".

Ministar odbrane Aleksandar Vulin, na drugoj strani, izjavio je "ovo nije izjava koju daje prijatelj ili čovek koji poštuje Srbiju, našu politiku i naše pravo da donosimo sopstvene odluke". On je takođe rekao da će Srbija sama birati svoj put bez obzira na to šta velike sile žele.

Srbija je načinila značajan napredak u pregovorima sa EU, otvorivši 12 od 35 poglavlja potrebnih za članstvo u EU. Ona je takođe država sa najbliskijim odnosima sa Rusijom od svih zemalja kandidata. I dok Srbija nastavlja da se prlibližava integraciji u Evropu, ima znakova da Moskva planira da pojača pritisak na ovu balkansku zemlju, kako bi sprečila ovakav ishod.

Kako hod Srbije ka EU bude postajao ozbiljniji, Beogradu će biti potrebno poznavanje oruđa koje Rusija koristi, iznesenih u ovom izveštaju i da sarađuje blisko sa EU kako bi ojačala svoju odbranu.

Vlada Republike Srbije je posvetila značajne resurse i politički kapital u naporu da se pridruži EU. Ali, na nesreću, nije učinila dovoljno da se odbrani od anti-EU propagande ruske vlade koja kruži zemljom uz vrlo malo otpora.

Prema informacijama Stejt Departmenta, "broj medija i NVO koje zauzimaju pro-ruski stav porastao je sa desetak na više od 100 u poslednjih nekoliko godina, i besplatan sadržaj koji nude ruski državni mediji kao što je Sputnjik čine ih najcitiranijim inostranim izvorima u srpskim medijima".

Na primer, u tekstovima Sputnjika se u poslednjih nekoliko godina lažno tvrdilo da su kosovski Albanci planirali pogrom Srba uz blagoslov Zapada i da Zapad stvara nestabilnost na Balkanu kao izgovor za invaziju koja predstoji.

Ovakva propaganda je imala uticaj. Od lansiranja Sputnjika u Srbiji u januaru 2015, pozitivan stav o Rusiji među Srbina je porastao sa 47,8 odsto na 60 odsto u junu 2017.

Većina država koje žele da se pridruže EU usvajaju direktive o spoljnoj politici Evropske unije, kao način da pokažu privrženost i solidarnost čak i pre nego što postanu članice.

Na primer, Crna Gora je usvojila prioritetnu stavku spoljne politike EU - sankcije protiv režima u Rusiji - čak i ako nije članica unije.

Kad uđu u EU, od država se očekuje da usvoje spoljnu politiku Unije, i da prihvate dogovorene stavove. Srbija nije pristupila sankcijama EU protiv Rusije i, imajući u vidu odnos sa Moskvom, teško je videti da će Beograd da pristane na ovo u doglednoj budućnosti.

Ova tenzija sa EU oko za Brisel centralnog spoljnopolitičkog prioriteta čini zahtevnu Srbije još težom. Slična dinamika postoji u komšiluku, u Bosni i Hercegovini, gde su delovi vlade izrazili želju da se pridruže NATO.

Kako bi se ovo ostvarilo, međutim, sva tri konstitutivna naroda, koja imaju predstavnike u predsedništvu BiH - Hrvati, Bošnjaci i Srbi - morali bi da se slože oko ulaska Bosne u NATO i da preduzmu odgovarajuće reforme.

Republika Srpska, deo Bosne, jedna je od dva konstitutivna entiteta Bosne. U njoj su većinski narod Srbi, i ona održava bliske odnose sa Moskvom.

Primedba Srpske na pridruživanje NATO bi srušila svaki takav dogovor. Iako je centralna Vlada u Sarajevu izrazila podršku impementaciji Bosne u MAP - NATO plan za akciju ka članstvu, parlament Srpske je doneo nevezujuću rezoluciju u oktobru 2017. godine, u kojoj se jasno protivi potencijalnom članstvu Bosne u ovom vojnom savezu.

U poslednjih nekoliko godina, Rusija je pojačala svoj odnos sa premijerom Srpske Miloradom Dodikom, što bi moglo da se pokaže korisnim u osujećivanju želje Bosne da se pridruži NATO. Iako Dodik nije na čelu Vlade Bosne, Putin se sastao s njim nekoliko puta, uprkos tome što se nije sastao sa centralnom vladom u Sarajevu - ovo je prekršaj diplomatskog protokola koji jasno pokazuje da je Rusija omiljeni sagovornik.

Ruska vlada je takođe javno izrazila svoju podršku referendumu za nezavisnost Srpske iz 2017, za koji je Ustavni sud presudio da je prekršio prava nesrba u toj državi.

Ako Bosna načinila značajan korak ka NATO, Rusija bi mogla da iskoristi svoj uticaj u Srpskoj da spreči ovaj napredak.

Medijski prostor je već pripremljen za ovu mogućnost - mediji u Srpskoj zavise od anti-NATO i anti-EU sadržaja koji preuzimaju iz beogradske redakcije Sputnjika.

Ruski uticaj u Banja Luci, de fakto glavnom gradu Srpske, je ubedljiv - kiosci u centru grada su puni majica, šolja i drugih suvenira sa likom ruskog predsednika Vladimira Putina i Rusije.

Kako Srbija otvara nova poglavlja u pregovorima o pridruživanju EU, Rusija je upotrebila nekoliko svojih alatki za ometanje, o kojima je pisano u ovom izveštaju, pogotovo propagandu i dezinformacije.

Na primer, prema Stratfor Worldview, ruski državni list Rosijskaja Gazeta štampa Nedeljnik, čitani nedeljni magazin, u Moskvi, pre nego što ga isporuči Srbiji.

Prema Financial Timesu, tekstove i priloge Sputnjika besplatno reemituje više od 20 radio stanica širom Srbije.

Više od 100 medija i NVO u Srbiji mogu se smatrati proruskim, što je cifra koja je nekoliko puta narasla u poslednjih nekoliko godina.

Odgovor sa Zapada je bio oskudan, ali postoje znaci utakmice u informativnom prostoru. BBC je objavio planove da se ponovo angažuje u Srbiji u 2018. godini, 7 godina pošto je zatvorio svoj servis na srpskom jeziku. Ovaj servis će biti finansiran sa oko 600.000 funti godišnje i imaće 20 lokalnih zaposlenika.

Sloboda medija je takođe u padu u Srbiji u poslednjih nekoliko godina. Freedom House je objavila u 2017. da je "sloboda medija narušena pod naprednjačkom vladom premijera (sada predsednika) Aleksandra Vučića.

Nezavisni i istraživački novinari susreću se sa čestim maltretiranjem od raznih strana, uključujući i zvaničnike vlade, i provladine medije. Fizički napadi na novinare dešavaju se svake godine, a pretnje smrću i drugi vidovi pretnji zaposlenima u medijima su ozbiljan razlog za zabrinutost.

Ako novinari u Srbiji nisu u mogućnosti da istražuju bez pretnje cenzurom, nasiljem, sposobnost zemlje da se značajno izbori sa ruskom propadandom nije moguća. Vlada Srbije ima važnu ulogu u pravljenju atmosfere u kojoj sloboda medija može da se razvija.

Rusija takođe vrši značajan uticaj preko energetskog sektora u Srbiji. 2014. godine Rusija je bila izvor više od 40 odsto prirodnog gasa potrošenog u Srbiji, a u decembru 2017. Srbijagas, državna kompanija koja se bavi prirodnim gasom, najavila je da će povećati uvoz od Gazproma za 33 odsto u 2018. godini.

Energetske dominacija Rusije takođe važi i kad je reč o "domaćoj" nafti Srbije, gde je Gazprom većinski vlasnik nacionalne naftne kompanije.

I dok je otkazivanje projekta Južni tok iznenadilo Srbiju i druge države u regionu, ima naznaka da bi Srbija mogla biti pozvana da učestvuje u njegovoj zameni, Turskom toku, gasovodu koji Rusija planira zajedno sa Turskom.

I dok EU i SAD rade sa Beogradom na diversifikaciji energetskih resursa Srbije, preko projekata kao što je Bugarska-Srbija Interkonektor, kratkoročno energetske opcije Srbije su ograničene.

Rusija utiče na građane Srbije i preko kulturnih institucija, kao što je Srpska pravoslavna crkva, razna udruženja građana, a pod maskom humanitarne pomoći.

Leonid Rešetnjikov, penzionisan general ruske obaveštajne službe SVR i direktor Ruskog instituta za strateške studije, govorio je na konferenciji održanoj u Srbiji 2015. godine, nazvanoj "Dijalog na Balkanu - meka moć Rusije u Srbiji".

Rešetnjikova visoki diplomati koji su radili na Balkanu opisuju kao "propagandnu udarnu pesnicu" i "desnu ruku Putina" u njihovim zemljama. On je komentarisao korene pravoslavne veze Srbije i Rusije:

- Mi smo zaboravili da smo civilizacija koja je alternativa anglo-saksonskoj civilizaciji. Naša misija je da u svet pronosimo našu civilizaciju i da predlažemo naša viđenja. Naša meka moć je da budemo verni principima pravoslavne civilizacije. To je ideja koju treba da imamo na umu kad pričamo o uticaju Rusije. Zašto Srbi i Rusi tako lako pronalaze zajednički jezik? Pošto imamo iste korene, lako nalazimo zajednički jezik sa Srbima.

Ključni element narativa ruske vlade o odnosu sa Srbima oslanja se na zajedničku baštinu u Pravoslavnoj crkvi. Vođstva crkve u Rusiji i Srbiji naglašavaju tradicionalne konzervativne poruke koje često imaju anti-EU ili antizapadne tonove, a često su fokusirane na prava gejeva.

Ove veze između crkvi neguju i visoki političari - ruski zvaničnici naglašavaju ove veze u svojim posetama Srbiji, često nalazeći vreme za sastanke sa vođama SPC.

Centar za evroatlantske studije (CEAS) registrovao je 51 pro-rusko udruženje i studentsku organizaciju koje su aktivne u Srbiji. Među najuticajnijima, navodi CEAS, je SNP Naši, grupa stvorena po uzoru na pro-Kremlj organizaciju mladih Naši. SNP Naši je stvorena 2006. godine i traži bliže odnose sa Moskvom, dok se protivi članstvu Srbije u EU.

Vođe ove grupe su bile na čelu anti-zapadnih istupa u Srbiji i otpuženi za pravljenje liste "30 najvećih Srbomrzaca".

Slične organizacije su i Patriotski front, koji je, kako se navodi, organizovao paravojnu obuku za srpsku decu u Sibiru, i Srpski patriotski pokret Zavetnici, u kojem je mnogo studenata, a koji istupa protiv nezavisnosti Kosova, kao i protiv članstva Srbije u EU.

U gradu Nišu ruska vlada je uspostavila rusko-srpski humanitarni centar (RSHC) 2012. godine, navodno da bi pomogla Srbiji da poboljša svoje kapacitete za odgovor na vanredne situacije i prirodne nepogode.

Američki zvaničnici, međutim, doveli su u pitanje pravu svrhu ovog centra. Bivši komandant američke armije u Evropi, general Ben Hodžis, izrazio je svoj skepticizam prema ruskim namerama u Nišu, koji je u blizini američkih trupa stacioniranih preko granice, na Kosovu, rekavši: "Ja ne verujem da je to humanitarni centar. To je fasada, ali on nije tu zbog toga."

U junu 2017., pred Komitetom za spoljnu politiku Senata, Hojt Brajan Ji je naglasio da "ako Srbija dozvoli Rusiji da stvori nešto poput specijalnog centra za špijunažu i druge slične aktivnosti, Srbija će izgubiti kontrolu nad delom svoje teritorije".

Ruska vlada je zatražila diplomatski status za svoje ljude u Centru, a na taj zahtev Srbija još nije pozitivno odgovorila. Saradnja na bezbednosnom planu daje Rusiji još jedan moćan upliv u srpsku vladu i društvo.

Narativ da je Rusija zaštitnica Srbije na svetskoj sceni posebno godi narodu u Srbiji. U istraživanju javnog mnenja iz 2017. koje je uradio Demostat, 41 odsto ljudi smatra Rusiju najvećim prijateljem Srbije.

Ruska vlada je čvrsto protiv priznanja nezavisnosti Kosova, i blokira rezolucije u UN o masakru u Srebrenici 1995. godine. Srpski predsednik Aleksandar Vučić često se sastaje sa Putinom, i u decembru 2017. je pozvao Rusiju da igra aktivniju ulogu u pregovorima Srbije o odnosu sa Kosovom.

Ovo važi i u vojnom odnosu Rusije i Srbije. Prošle godine Srbija je potpisala veliki ugovor sa Rusijom i poslala svoj tim u Moskvu kako bi posmatrali vojnu vežbu Rusa na Krimu.

U oktobru 2017, Rusija je isporučila šest MIG-29 lovaca i dogovorila da Srbiji isporuči 30 tenkova T-72 i 30 patrolnih bornih vozila BRDM-2, i to bez naplate.

Predsednik Vučić je navodno rekao da Srbija pregovara i o kupovini sistema S-300 od Rusije, a taj dogovor bi mogao da aktivira nedavno usvojeni zakon SAD kojim su predviđene sankcije za bilo koju značajnu transakciju sa ruskom vojskom ili sektorom bezbednosti.

Uprkos bliskim vojnim odnosima sa Rusijom, Srbija takođe želi bezbednosnu saradnju sa NATO i SAD. Prema podacima Istraživačkog servisa Kongresa, Srbija učestvuje u NATO programu Partnerstvo za mir (PfP), kao i u zajedničkim vežbama i obuci.

Džon Kapelo, bivši ataše u ambasadi, Srbija je 2016. godine održala 125 vojnih vežbi sa SAD, u poređenju sa samo 4 sa Rusijom.

Asimetrični arsenal ruske vlade je raznovrstan u Srbiji, i veoma je učinkovit u zadobijanju podrške javnosti za jak odnos sa Moskvom.

Sve ovo je postignuto uz malo kontramera od strane EU i SAD. Kad se ima u vidu centralna uloga i uticaj Srbije na Balkanu, svaka strategija otpora ovom zloćudnom uticaju trebalo bi da počne sa Beogradom.

Pošto bi ruska vlada mogla značajno da poveća svoj zloćudni uticaj u slučaju da Srbija preduzme jasne korake prema EU, međunarodna zajednica bi trebalo da se pripremi za ovaj slučaj, u svoj odgovor uvrstivši neke od najboljih lekcija koje su naučene u drugim zemljama širom Evrope.

Za borbu protiv uticaja Kremlja potrebno je još domaćeg vođstva. Srbija je važna zemlja u regionu, kad se ima u vidu njen centralni geografski položaj i komplikovana bliska istorija tokom raspada Jugoslavije. Dok se njeni lideri kreću kriz zahtevno političko okruženje, nema sumnje da se Srbija susreće sa pritiscima dok pokušava da "sedi na dve stolice". Ali vođstvo je bitno, i ako Srbija želi da se pridruži EU, potrebno je preduzeti korake kako bi se suproststavili ruskom asimetričnom arsenalu. Ben značajne odbrane, ruska propaganda će nastaviti da vrši uticaj na javno mnenje u Srbiji.

Sjedinjene Države moraju ponovo da se uključe u ovaj proces, sa novcem: američka pomoć Srbiji je sve manja, u poslednjih nekoliko godina. Prema izvorima iz Kongresa, SAD su pružile 22,9 miliona dolara pomoći u fiskalnoj 2014., 14,2 miliona u 2015 i 16,8 miliona u 2016. Za 2017. godinu Obamina administracija je zatražila oko 23 miliona dolara.

Za fiskalnu 2018. Trampova administracija je predvidela12,1 milion. U svetlu nedavnih znatnih povećanja pomoći koje su autorizovane Aktom o borbi protiv američkih protivnika putem sankcija iz 2017. godine, misije USAID u regionu moraju da se preorijentišu kako bi se uspešnije borile sa ruskim zloćudnim uticajem.

Godinama su ove misije u "slobodnom padu", i smanjuju obim operacija, nedovoljno se fokusirajući na pretnju koju predstavlja ruski zloćudni uticaj. Izazov koji pred sobom imaju SAD i njeni saveznici širom Balkana i Evrope traži reorijentaciju te pomoći.

U pristupanju ovoj realnosti, SAD moraju da se vrate godinama unazad, i da napuste ideju o smanjivanju svojih otisaka stopala, i umesto toga da rade na stvaranju ekspanzivnog i preduzimačkog pristupa koji stvara dugoročne investicije u jačanje otpornosti i jačanja demokratskih institucija, uključujući i njihovu sposobnost da se bore protiv dezinformacija.

Sjedinjene Države bi takođe trebalo da nastave da podržavaju napore Srbije da postane energetski nezavisnija, i da rade zajedno sa EU na tome u regionu.

Dalje, u zemljama poput Srbije potrebno je angažovanje visokih diplomata SAD. Sjedinjene Države moraju poslati jasnu poruku da su spremne da utroše i vreme i napore potrebne da podrže one koji žele demokratsku budućnost u Evropi.

Visoka prisutnost i pažnja SAD je znatno smanjena u regionu posle pada Slobodana Miloševića, pre 17 godina. Rusko angažovanje sa vođstvom Srbije je u jakom kontrastu sa angažovanjem SAD.

Predsednik Vučić se sreo sa Putinom najmanje 12 puta od 2012. godine. Poslednji američki predsednik koji je posetio Beograd bio je Džimi Karter 1980. godine.

Kako bi popunili ovu prazninu, visoki američki diplomati, uključujući i članove Kongresa, trebalo bi da redovno putuju u region i da budu domaćini visokim zvaničnicima u Vašingtonu.

SAD moraju da pošalju jasnu poruku da su se vratile i da su spremne da rade ozbiljno u saradnji sa zemljama domaćinima i saveznicima širom Evrope kako bi se odbranile od zloćudnog uticaja i pomogle zemljama da dovrše proces integracije."

Ceo izveštaj možete pročitati ovde.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)