Vučić za Kurir govorio o izborima, Ani Brnabić, slobodi medija, SAD i Balkanu

Predsednik Aleksandar Vučić u božićnom razgovoru za Kurir otvoreno je govorio o gorućim temama za Srbiju - da li će u 2018. godini naša zemlja konačno rešiti pitanje Kosova, kakav će biti odnos s Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom, ali i čemu građani mogu da se nadaju, da li će živeti bolje. Vučić se dotakao i političkih protivnika, situacije u SNS, a nije ni potpuno isključio mogućnost održavanja i vanrednih parlamentarnih izbora uz beogradske izbore.

Novu godinu predsednik Srbije proveo je uz porodicu i čitajući knjige. Da li se makar odmorio?

- Nisam baš nešto previše ni umoran da bih se odmarao, čitao sam i uspeo sam da pročitam skoro celu Fon Horstenovu knjigu beležaka između Pavelića i Hitlera. Dolazio sam na posao svaki dan da uredim dokumenta koja su mi stizala. I dalje imam malu hrpu papira, ali to je bila velika hrpa pred novogodišnje praznike. Uvek mi praznici i vikend dođu kao dobar trenutak da taj važan deo posla obavim.

Kažete da ste radili sve vreme, ali ministri i premijerka nisu, već su spojili praznike. Kako na to gledate?

- Imam iskreno i najveće poverenje u Anu Brnabić i njenu marljivost, ali ljudi imaju i svoj život. Jedan od razloga moje nepopularnosti jeste i taj što ljudi ne žele da vide nekoga ko tobož glumi bezgrešnost ili da stalno radi jer onda nisi jedan od nas. I šta god da uradiš i kako god da napraviš ljudima, nećeš biti dovoljno dobar. Ljudi imaju različite snove, imaju pravo na odmor, imali su pravo na to i tokom novogodišnjih praznika. Vladu čeka težak i ozbiljan posao. Ima nešto drugo što sam primetio i što mi je Nebojša Stefanović rekao, pošto njemu to kažu policajci koji rade na ulazu - on mi je rekao da i inače, nevezano za novogodišnje praznike, ljudi kasnije dolaze u Vladu. Verovatno da duže ostaju. Ali što se Ane tiče, ona je ispunila sva moja očekivanja, u nju imam apsolutno poverenje. Svi su očekivali da će početi da gradi karijeru tako što će ispod žita da govori nešto protiv mene, da ne odgovara na prozivke onih koji ni Vladi ni Srbiji ne žele najbolje. Međutim, ona se pokazala veoma hrabra, odlučna. Završili smo aranžman s MMF i Srbija svakako ide u dobrom smeru. U ovoj godini predstoji nekoliko bitnih zadataka za Vladu, a kasnije i za predsednika - to je pre svega očuvanje finansijske discipline. Kad čitam intervju Borisa Tadića nemačkim novinama, ja se nasmejem.

Šta vam je tu najsmešnije?

- Nije mi smešno, već mi je teško da gledam koliko ne razume osnove ekonomije i ne razume razliku. On misli da je bila Vučićeva, Tadićeva, Nikolićeva ili bilo koga drugog odluka da se grade auto-putevi. Time što si pozvao Mrkonjića u kabinet i napravio Nacionalni savet za infrastrukturu rešio si problem? Nisi. Problem se rešava kad imaš zdrav novac kojim ćeš da finansiraš radove, kad imaš suficit u budžetu ili minimalni deficit, a ne kad kreiraš najveći deficit u istoriji države ili kad dovodiš zemlju do bankrotstva na osnovu političkih ili partijskih odluka.

Da se vratimo na Anu Brnabić. Vi je hvalite i kažete da je ispunila vaša očekivanja, ali najnovije istraživanje pokazuje da je njena popularnost mala u odnosu na vašu. Ogromna je nesrazmera - vi ste na 56 odsto, a ona na svega dva odsto. Kako to objašnjavate?

- To je pogrešno merenje. Zato što vi govorite o tome koliko bi ko glasova dobio. Mnogo veći procenat ljudi je zadovoljan radom Ane Brnabić. Niko od ljudi u Srbiji nije bio srećan kad su smanjivane plate i penzije pre tri i po godine. Nijedan čovek u Srbiji nije bio srećan kad je donošen Zakon o radu, sem mene. Ali ja sam znao da će taj zakon o radu doneti boljitak našoj zemlji. A da vas pitam - što danas ne kažete koliko su plate u prosveti veće nego što su bile 2014?

Pa koliko su veće?

- Jedanaest odsto su više plate u prosveti nego što su bile tada. Suština je u tome što te plate ni na koji način nisu ugrozile funkcionisanje budžeta. I smanjujemo javni dug. On je na današnji dan 61,7 odsto. Kad sam postao predsednik Vlade, bio je 77 odsto BDP. To je od ključnog značaja. I ako do kraja godine budemo uspeli da to spustimo na 56 odsto...

Da li je to realno?

- Apsolutno realno, imajući u vidu da očekujemo znatno veći rast od deficita koji imamo. Mogu da vam objasnim to na sledeći način: ako je naš rast četiri odsto, na primer, to je oko milijardu i šesto miliona novostvorene vrednosti, što je više nego u prethodnoj godini. Dakle, to nam je rast, a deficit nam bude 200 miliona. Imate razliku od milijardu i 400 miliona. Tih 400 miliona možete da date u infrastrukturne projekte, u bilo šta drugo. Takođe, pola milijarde će doći u unapred plaćanju za Aerodrom, što ni na koji način nismo očekivali. I to nam dolazi kao opšti prihod budžeta od koncesionog ugovora i to na svega 25 godina, ne na 30 ili 35, kao što su radili u okruženju. Jedan deo dajete na važne infrastrukturne projekte, a ostatak uzmete i vratite dug, kao što smo prošle godine vratili 700 miliona dolara. Onda smo u apsolutno sigurnim vodama ili, što bi naš narod rekao, na zelenoj grani. A da u vezi sa Anom Brnabić završim. Ana je pokazala da se bori za interese građana, a ne za svoj rejting. I ona nema 500 PR stručnjaka, kao što imaju mnogi ministri u Vladi.

Ko to ima? Koji ministri?

- Pa sve ih znate, ima bar 10 njih koji ih imaju.

Pa znamo ih, naravno.

- Pa što onda mene pitate? Ima ih 10 njih onako kako ih Ana nema. Ili ih bar nema tako agresivnih kao što ih imaju drugi.

Mislite li da je vreme da ih angažuje?

- Ne.

Stiče se utisak da se u više navrata nije najbolje snašla u polemisanju s medijima.

- Ne. Mislim da je hrabra i da govori ono što misli. Ne dodvorava se nikome. Ljudi koji misle da dodvoravanjem nekome prave rezultat užasno greše.

Dobro, koja je ocena na kraju za Anu?

- Najbolja moguća. Ja ne znam koje ocene dajete, nismo u školi, ali najbolja moguća i za odgovornost i za posvećenost i, moram da kažem, i za otvorenost, iskrenost i hrabrost, što je vrlo teško. I posebno jer ona pripada tom delu drugosrbijanske javnosti.

Šta to znači drugosrbijanci?

- Iskreno, ne znam ni ja. Oni su to tako nazvali. To je kao drugosrbijanska javnost, tako su oni sebe nazivali, otprilike elitističkim delom društva. Iz meni nepoznatog razloga su sebe proglasili za to jer nit su naročito školovani, nit su bili uspešni na fakultetima, u školama, niti u svom poslu... Ali vole ljudi sebe da nazivaju i smatraju pametnijim nego što jesu. Ali Ana dolazi svakako iz tog miljea građanske Srbije i za nju je sigurno mnogo teže nego za mene. Meni je svejedno, svaki dan me kritikuju, pričaju gluposti.

Pa šta ona kaže na to? Da l‘ je pogađa?

- Mislim da da. Nekoliko puta sam s njom pričao.

Dobro, ali ona je premijerka i mora da bude spremna na to.

- Spremna je. Ali ne mislim da joj lako pada. Ona je normalna, obična žena kojoj teško pada kad je neko kritikuje za ono što je najbolje. Znam da su joj teško padali napadi zbog Muzeja savremene umetnosti, a ona zna i koliko sam energije ja uložio i oko toga i oko Narodnog muzeja u Beogradu. Onda kad slušate da i to ne valja, ili ovaj poslednji njen poziv i dolazak Marine Abramović u Beograd, pa ni to ne valja. I to samo zato, valjda, što je i Ana nešto uradila... Rekao sam joj: „Šta ti je, šta te briga, radi svoj posao, guraj napred i nemoj mnogo da se sekiraš.“

Niste dugo na mestu predsednika, ali kad povučete paralelu između posla premijera i predsednika, koja je razlika?

- Na mestu predsednika imate neku vrstu većeg ličnog legitimiteta jer ste izabrani direktno od građana, ustavna ovlašćenja su značajnije u rukama predsednika Vlade. Meni nije potrebno da pravim institucije kakve je Tadić izmišljao za Đilasa - od Narodne kancelarije do mnogih drugih, da bi se pokazivalo kako negde nešto radi. Mi radimo zajedno, predsednik Srbije predstavlja zemlju i u Srbiji i u inostranstvu, razgovaram i dalje sa investitorima, onako kako je razgovarao i predsednik Nikolić i predsednik Tadić. Mislim da po broju investicija i po novcu koji dolazi u Srbiju možete da vidite da smo danas znatno uspešniji. Srbija je imala preko dve milijarde i 350 miliona stranih direktnih investicija, po tome smo apsolutni šampioni u 2017. I ja znam da je to ljudima teško da razumeju i da su to sve neka Potemkinova sela u glavama nekih ljudi, ali to su sve činjenice.

Da li zaista građani mogu da razumeju kad govorite o BDP, deficitu i sličnom?

- U pravu ste sasvim. To znači da, kad imate takav nivo direktnih stranih investicija, imate negde oko 13-14.000, pa i do 20.000 manje nezaposlenih ljudi, odnosno da je toliki broj ljudi dobio posao u novim fabrikama. Pozitivan rast Srbije zasnovan je isključivo na investicijama i izvozu, nije bio do sada na potrošnji. I ove godine će tad rast BDP biti znatno veći, između ostalog zato što ćemo imati tu treću nogu stolice, a to je potrošnja - nešto uvećane plate, uvećane minimalne zarade.

Znači da će to i građani sada osetiti? I da u praksi razumeju ono što pričate?

- Kao što sam rekao, prosvetni radnici imaće 11 odsto veću platu nego što su imali 2014, medicinski oko 10 odsto veću platu. Da li smo mi time zadovoljni, da li je to dovoljno? Nije. Ali ćemo i ove godine ići na povećanje plata. A kad dođete već do 20, 25 i 30 odsto većih primanja, onda ćete morati da kažete - izvinite, svidelo nam se ili ne, građani ne žive sjajno, ali ovo je ipak mnogo bolje i lakše nego što je bilo. Sada ćemo uz uvećanu potrošnju imati veći rast i time ćemo omogućiti staranje nove osnove za povećanje plata, penzija i poboljšanje životnog standarda građana. I to je školski, knjiški primer kako se popravlja životni standard građana. Ljudi su nestrpljivi, a najnestrpljiviji su najbogatiji, a ne najsiromašniji.

Otkud vam to? Gde to vidite?

- Pa nisam ćorav. Oni koji najviše kukaju najviše imaju. Mislim i na neke po političkim strankama i po istraživanju javnog mnjenja.

Mislite i na neke srpske poznate privrednike?

- Njihov posao je da kukaju. Ako mislite na tajkune, oni uvek kukaju. I njihovi urednici kukaju. Mišković skupi pet urednika novina, i to na redovnoj bazi, i onda im saopštava kako je u Srbiji katastrofa, u stvari bilo bi mnogo bolje da svi ostali propadnu, a da Mišković živi, i tako čitate gluposti raznih ekonomskih analitičara i svih drugih koji pojma nemaju šta više pričaju, a branili su najgore ekonomske koncepte jer je tada Mišković to branio i zastupao. Hoćete da vam navedem primer?

Navedite.

- Jedanput sam, čini mi se, to i rekao gospodinu Miškoviću, čini mi se pre sedam-osam godina - bila je priča o tome i tada su oni ubedili Đilasa, koji je tada bio glavni potrčko Miškovića i Tadića, da treba samo potrošnja da se uvećava - ma pusti investicije, pusti sigurnost javnih finansija, sve je to nevažno. Samo potrošnja, i treba to omogućiti penzionerima, koji treba da troše u „Delta Maksiju“ i njihovim radnjama. I ja sam onda u jednom trenutku rekao - ljudi, ali to je nerealan model i to je nemoguće. I više nikad nisam bio ni u društvu Miškovića niti bilo koga drugog na bilo koji način da to komentarišem. Nisam bio zainteresovan za neke druge stvari.

Za koje druge stvari?

- Nisam dovoljno dobar bio za sve to. Suština je u sledećem - oni su smatrali da je sve u potrošnji. Nije sve u potrošnji. Morate da stvorite čvrste i stabilne javne finansije, morate da podignete nivo investicioniog ulaganja, izvoza, i tek tada da podizanjem potrošnje podižete rast. Srbija je napravila pravilne korake i zato Srbija ozbiljno napreduje, a neki ljudi to, nažalost, ne mogu da razumeju. To ne može da razume i ne želi da razume ni Mišković, ni Đilas, koji priča gluposti, kojima se smejem bukvalno.

Pa na primer, šta je to toliko smešno?

- Čovek vam priča o vantelesnoj oplodnji, a nema pojma da smo to doneli za celu Srbiju. On čovek živi u nekoj drugoj državi. Ništa o tome ne zna. Priča o Aerodromu Beograd i kaže, pa što mi time ne upravljamo? A moje pitanje je - a čime? Je l‘ misliš na način na koji si ti, Đilas, upravljao? Postavio si ti lično direktora Aerodroma Vlaisavljevića, smenio ga u roku od 24 sata, jer se tebi lično suprotstavio. A profit u to vreme kad je on upravljao Aerodromom bio je 130.000 evra. Danas kažu na Aerodromu - biće 30 miliona, što je oko 200 puta više nego što je bio. Ne 1:2, nego 1:200. Ne mogu da razumem kakvo je to socijalističko samoupravljanje kod nekih ljudi, to dodvoravanje narodu da svime treba država da upravlja. Ne treba država da upravlja. Što, treba država da upravlja vašim novinama? Pa ne bi bilo ništa od tih novina. Zato ni danas nije jasno u onim novinama gde država ima određeno vlasništvo... Pokažite državnu firmu koja je mnogo uspešna, a koja nema direktni monopol. Videćete da nema takve.

Da se vratimo na izbore, pa i na Đilasa, da ne bude da mi sada nećemo da pričamo o njemu.

- A nije vam baš naročito prijatno, ali šta da vam radim.

Taman posla.

- Ne znam.

Rekli ste da imate pritiske u stranci da raspišete i vanredne izbore. Hoćete li podleći tim pritiscima?

- Ne.

Definitivno ne? A šta je njihov argument za izbore?

- Ljudi su u stranci, vole stranku. Nebojša Stefanović iskreno voli SNS i on kaže da mi u Beogradu na parlamentarnim izborima nikad nismo bili jači. Imali bismo sami 44 odsto. Dakle, SNS nikad snažniji nije bio u Beogradu. Ali jedno su parlamentarni izbori u Beogradu, a drugo su lokalni izbori u Beogradu. Nebojša smatra, kao i mnogi drugi, da će uz parlamentarne izbore ljudi razumeti značaj i da možemo da približimo taj deo. Jer, recimo na lokalnim izborima 36-37 odsto ljudi kaže da bi glasalo za nas, u Beogradu na parlamentarnim 44 odsto. Kao što na parlamentarnim u Srbiji njih 54 odsto kaže da bi glasalo za SNS, ali u mnogim lokalnim sredinama ne prelazimo ni 20 zato što su lokalni kadrovi loši. Stranačka logika je veoma jasna, potpuno razumljiva i čista kao suza, zato Stefanović i drugi traže izbore.

Zašto ste vi onda protiv?

- Pa zato što sam ja predsednik Srbije i zato što moram da razmišljam o interesima Srbije, a ne stranke.

Stefanović je potpredsednik Vlade.

- Da, ali nije predsednik Srbije. I on smatra da bi ovo bio najveći interes SNS. I ima pravo na to. To je legitimno, ali mislim da nam nije potrebno. Naravno, videćemo kako će to da se razvija.

Ne isključujete mogućnost izbora?

- Pa ne mogu sasvim da isključim. Videćemo šta će i drugi ljudi da kažu. Ne možete da idete sami protiv celog Predsedništva. Ali ja prosto smatram da nema razloga za to. Srbija treba da uđe u eru redovnosti i potpune normalnosti, ne treba ni na koji način da svake izbore doživljavamo kao pitanje života ili smrti, kao što neki drugi pokušavaju.

S kim ćete na beogradske izbore, pošto ni to nije sasvim jasno?

- Preliminarne razgovore sam obavio i sa Ljajićem.

A s Dačićem?

- Razgovaram s Dačićem skoro svaki dan o različitim pitanjima.

Javnost u Srbiji je malo iznenadila kombinacija Dačić-Šešelj... A vas?

- Pa to je bila stvar u Mionici za koju nisam znao i zadovoljan sam rezultatom SNS u Mionici, dobili smo više nego na prethodnim izborima. Ali to je njihov izbor. Da li će takav izbor biti i u budućnosti, nisam siguran, ali to je njihova stvar.

Vama to ne smeta?

- Pa ne znam šta to znači da li mi smeta ili ne smeta. I dalje sam predsednik SNS i voleo bih da odgovaram za stvari u SNS. A da odgovaram za neke druge ljude i za njihove politike, to mi ne pada na pamet. Svako bira i svoje društvo i svoju budućnost.

Da se vratimo na izbore za Beograd?

- Da, biće u martu i mislim da je realno između 4. i 18. marta.

Zašto SNS ne izlazi sa imenima?

- Prvo zato što svi na nekorektan način objavljuju o kakvim je ovde izborima reč. Drugo, ljudi koji su samozaljubljeni misle da su mnogo popularni, pa ističu priče o tome kako su oni kandidati za gradonačelnika, tobož dobiće mnogo glasova. Neće. Upravo to će im biti kočnica za dobijanje glasova, ljudi baš za njih neće da glasaju, ali valjda misle da su mnogo važni.

Je l‘ to Đilas?

- Uopšte nije važno, ima ih više. Bar tri-četiri kandidata koja se tako postavljaju. A da malo bolje pogledaju istraživanja, ne bi tako govorili, nego bežali. SNS će za Beograd, ono što mogu da tvrdim, predstaviti tim, i to ubedljivo najjači. Ubedljivo snažniji od svih ostalih zajedno - i po znanju ljudi, obrazovanju, kvalitetu, energiji... I neće na tim listama biti ni nekog iz mog kabineta. I ono što je za vas delimično ekskluzivna vest - na listi SNS imaćete znatan broj i onih koji nisu članovi SNS, nisu uopšte u politici, te će SNS ponuditi više novih ljudi nego svi ostali zajedno.

Zašto nećete da obnarodujete imena nekih od tih ljudi?

- Zato što ćemo da čekamo i zato što su svi požurili sa svojim konjima na trku.

Neki tvrde da ne izlazite sa imenima zato što nemate tim, nemate koga da ponudite. Šta na to kažete?

- Moram da kažem da je to užasno glupo.

Hoće li Siniša Mali biti na listi? Pošto neće biti prvi?

- Pa, moja je ideja da bude na listi. Ponosimo se onim što je postigao. A Siniša Mali je postigao jednu stvar, voleli ga ili ne, manje smo zaduženi za razliku od perioda u kom su Đilas i Šapić vladali Beogradom. Značajno manje zaduženi. Za razliku od njihove elite, koja ne može da se pohvali ni prosečnim ocenama na fakultetima u Beogradu.

Na koga sad mislite?

- Pa na svakog - od Đilasa, Šapića, koji nije ni prošao pored bilo kakve obrazovne ustanove.

Bavio se čovek sportom.

- Pa kakve to veze ima? Šutirate loptu i onda treba da vodite državu ili grad. Je l‘ to jedini argument? A možete da šutirate loptu ako ste obrazovani i ako ste školu završili.

A šta kažete vi na to kad kaže Đilas da se vi njega malo plašite?

- Ja se njega mnogo plašim.

Što?

- Pa računam koliko bi Beograd bio zadužen da ponovo zavlada.

Mislite li da ima šanse da ponovo zavlada?

- Kako nema šanse?

Pa kolike su mu šanse?

- Velike. Oni imaju velike šanse da vladaju.

Jeste li vi sad malo sarkastični ili ste ozbiljni?

- Ne, nisam sarkastičan, vrlo sam ozbiljan. Za razliku od njih koji samo čeznu i mnogo se nadaju situaciji u kojoj će opet moći da tuku građane kad ih nešto pitaju - gde Đilas okom, tu Šapić skokom, kao što su tukli, recimo, gospodina Rankovića u Ralji, kao što su tukli malu Sanju Džolić ovde ispred Skupštine grada, a vlast im je služila samo da enormno uvećavaju svoje bogatstvo, ja sam od toga veoma uplašen. To je tačno. Ali, šta da radite. I ne zaboravite samo jednu stvar - ljudi stalno obmanjuju javnost. Podsetite javnost sa kolikom razlikom je Đilas izgubio beogradske izbore, a sa kolikom razlikom je pobeđivao. Pobeđivao sa 39,35, i to sa 10 stranaka protiv jednog SRS i onda preveo SPS posle potpisanih sporazuma da bi mogao da napravi većinu. A onda je ovde izgubio sa 35 odsto razlike, što je najveća razlika u istoriji Beograda. Ali, nije to sporno. Ja sam veoma uplašen jer je ta prevara da se potpuno isti predstavljaju kao različiti - uspela.

Na šta mislite, na ove dve koalicije: Đilas-Jeremić-Janković i Šutanovac-Živković-Tadić?

- Mislim na različite liste koje su potpuno iste, bez ikakve razlike - Đilas, Šapić, Šutanovac i mnogi drugi. A narod je posle mnogo pisanja vašeg lista i mnogih drugih pomislio da tu ima neke razlike. I onda su ljudi počeli da na različite načine daju svoje glasove i svoje poverenje tim listama i oni su danas veoma snažni i blizu su te pobede.

Ali kad govorimo o DS, vaši kadrovi su neki koji su potekli iz DS. I Goran Vesić je iz DS.

- Nije sporno, samo je velika razlika u politici, ideji i programu. U našoj stranci imate ljude od radikala do građanskog saveza... Ali morate da imate preciznu i jasnu politiku kojom se rukovodite. A moje pitanje za vas je - u čemu je razlika između Đilasa i Šapića?

Pa ne znam, recimo u izgledu.

- U izgledu? To je najbolja definicija i molim vas da to ne isključite iz intervjua.

Što bismo isključili?

- Ne znam i mislim da to ne zna niko. Ali vi ste na najbolji način definisali tu politiku.

Kada ste već sami pominjali svoj poslednji razgovor sa Miškovićem, kada ste poslednji put razgovarali sa Đilasom?

- Davno, nešto oko košarke, kada me je nešto molio?

Ne možete da mu osporite zasluge u Košarkaškom savezu?

- To je sve Vlada radila. I svaki dinar je Vlada davala.

Pa valjda je u KS bio zadužen za organizaciju?

- Šta, Vlada vam da pare, pa vi kupite avionske karte. I onda napravite problem što „Er Srbija“ traži da platite prtljag. To nije tvoja privatna prćija, pa da i to možete da zloupotrebite. I to je bio veliki uspeh. Ali sve što su tražili, dobijali su. Znate, ako hoćete tako, što onda Slavišu Kokezu ne slavite kao najuspešnijeg čoveka u Srbiji jer u fudbalu nismo imali veće uspehe. A vama je smešno?

Nije smešno. Ne, ne...

- Različiti su vam aršini.

Nisu, grešite.

- Mnogo je veća uloga predsednika Fudbalskog saveza...

Ne razumemo se u fudbal. Zašto je Muslin smenjen?

- Pustite vi sada Muslina i što je on smenjen. Pričamo o objektivnim rezultatima. Pa šta sad, da postavimo Slavišu Kokezu za gradonačelnika (smeh).

Vi ste to rekli, kako će Slaviša Kokeza da shvati?

- Našalio sam se, naravno, ali to znači kad već ide Šapić, kad već ide Đilas, može onda i Kokeza.

Možda i prihvati vaš predlog?

- Nije realno i ne mislim da je to odgovoran pristup. Biće teška borba, oni imaju veliku šansu da pobede.

Kada kažete oni, da li mislite da će se udružiti Đilas, Šapić...

- To nije bitno, sve je to pod istom kapom, Miškovićevom.

I Dragan Šutanovac?

- Dragan Šutanovac ne sasvim.

Optužuju ga da šuruje sa naprednjacima?

- Dragan Šutanovac sasvim i ni na koji način ne šuruje sa SNS. Ne znam šta bih imao zajedničko sa Šutanovcem.

Pa izjavio je da će razgovarati o Ustavu, pa su ga napali da šuruje?

- To dovoljno govori o njima, a ne o njemu. Ne šuruje sa mnom, a svima drugima je direktan gazda Mišković. On je mastermajnd.

A na osnovu čega vi to tvrdite?

- Činjenica. Pogledajte samo, molim vas, onaj mali klip iz „Insajdera“ koji je radila Brankica Stanković. I u dve rečenice videćete, samo ako pažljivo slušate, dve priče kako će da se dogovaraju sa Miškovićem i Bekom o zemljištu u Luci Beograd i na koji način i posle kojih trenutaka. Po tome vam je sve apsolutno jasno. A neću da pričam o svim drugim stvarima. Verujte, za neke stvari bi me bilo sramota. Pa čekajte, je l‘ su zajedno upravljali Presom? Vi ste iz Kurira to objavili. Mišković je priznao, koliko se sećam.

Kažete da su Mišković i Đilas partneri?

- Znate li kolika je ta vrsta bliskosti da zajednički budete vlasnici Presa, vodite zajedničku politiku. To govori Verica Barać, to sam pročitao u Kuriru. Da naglasim vezano za listu SNS za beogradske izbore - imaće više nepartijskih ljudi na listi, ali i novih i potpuno nepoznatih...

Zašto to potencirate da vaši aduti nisu iz stranke. Je l‘ se članovi SNS bune zbog toga?

- Otvorili smo vrata i za mnoge druge. Beograd pripada svima, a ne samo strankama.

Da li to shvataju ljudi iz stranke? Često se bune?

- Ponekad imaju pravo. Ali ponekad. Moraju da razumeju da je stranka živ organizam, da prima nove ljude. Svi zatvorili svoj sistem i ne daju nikome novom da uđe. Evo prilike da se pokažu neki novi ljudi.

Da li ljudi iz stranke imaju argumente kao što su „mučimo se, radimo kampanje“...

- Hoću da se razlikujem od svih njih. Da ne vodim politiku plena, nego politiku budućnosti i politiku rezultata. Potrebno da uvek dobijemo sveže krvi, da dobijemo novog znanja i nove ambicije i želje. Pa „Koka-Kola“ svake godine 15 odsto svojih radnika zameni. Zato što novi ljudi donesu novu energiju, novu snagu, novu žustrinu. Mi smo već pre godinu dana znali koji su kandidati za gradonačelnika Beograda. Od Đilasa do Šapića, do ne znam koga još, sve smo znali. A oni ni danas ne znaju ko su naši? Oni 14 dana pred raspisivanje izbora pojma nemaju ko će da bude na listi.

Mislite li da će se živi pojesti?

- Ne znam da li će oni živi da se pojedu, ali znam da će građani Beograda da budu zadovoljni.

Rekli su da Siniša Mali neće biti prvi na listi. A hoće li Goran Vesić biti, recimo, prvi na listi?

- Neće biti prvi na listi...

Nebojša Stefanović?

- Neće biti prvi na listi. Nemojte da nagađate jer ne možete da pogodite. Zašto bi i bio, on je čovek ministar. Ako nećeš da budeš ministar, podnesi ostavku, pa idi na gradske izbore. Mislim da je to fer.

Da pređemo na spoljnu politiku. Brajant Hojt Ji je izjavio da Srbija treba da još jasnije pokaže da 100 odsto ide ka EU. Da li nam čita lekcije?

- Ne mislim da bilo kome čita lekcije. On govori ono što on misli, mi govorimo ono što mi mislimo. To je to.

Je l‘ to lični stav ili stav Stejt departmenta?

- To je uvek stav Stejt departmenta. Da je to njegov lični stav, neko bi ga demantovao ili bi ga smenio. Niko ga nije ni demantovao ni smenio. Ji je surovi profesionalac, ja to poštujem. On ima svoje stavove. Iznosi ih na hladan i pristojan način. Naše odgovore mu mi saopštimo takođe na pristojan način, ali emotivnije. Radi se o našoj zemlji. On kada govori o Srbiji, ne priča o svojoj zemlji. Ali mi kada govorimo o Srbiji, pričamo o svojoj zemlji. Logično je da nismo hladni.

Kada stignu najave Kongresa SAD da će se analizirati naš odnos sa Rusijom, to se desilo posle vaše posete Rusiji i susreta sa Putinom? Da li su razgovori sa Putinom direktna posledica i reakcija Kongresa?

- Neka oni rade svoj posao. Mi radimo svoj. I sve je u redu. Ja sam se nasmejao koliko je interesovanje pojedinih zapadnih zemalja bilo za izbore u Pećincima. Oni su poverovali prateći društvene mreže da će tamo neko da pobedi SNS. Meni je to bilo smešno jer znam situaciju u Pećincima. Lično sam otvorio četiri-pet fabrika, znam raspoloženje ljudi u Pećincima, ali toliku ostrašćenost i želju nisam video. Čak su pozivali opštinsku izbornu komisiju i pitali zašto niste pustili Crtu da nadgleda izbore. Ljudi, pa ima više opozicionih predstavnika na biračkim mestima nego što ima predstavnika vlasti. I svi su tu. Zamislite da su Rusi za izbore u Alabami pozvali opštinsku izbornu komisiju u Montgomeriju. Nemamo nikakav problem da oni nadgledaju ono što misle da nadgledaju. Mi nećemo da nadgledamo njihovo naoružanje, ali ćemo da čuvamo svoje naoružanje i da ga čuvamo za sopstvene potrebe, a ne za potrebe Amerike, EU, Ruske Federacije...

Da li mi možemo da izdržimo te pritiske, ako ih bude bilo?

- Izdržali smo i teže pritiske. Rođen sam u Beogradu i ceo život živim u Beogradu, svi su se smejali jednoj čuvenoj izjavi Stjepana Bogojanca. On kaže: „Nas Bogojanaca biće kao međeda“, a mi smo govorili: „Pala muva na medveda.“ To što neko vrši pritisak, to je njegov posao. Naše je da guramo dalje.

Da li ćete otići kod Kolinde? Zašto se stalno čini da i mi i oni imamo politiku provokacija?

- A koje su to provokacije bile sa naše strane?

Bilo je sa Hrvatske? A i srpska strana je odgovarala?

- Retko su to bili moji odgovori. Ako vi smatrate da je odgovor i strašna uvreda to što sam na pitanje hrvatskih medija o nestalim osobama rekao da ćemo učinićemo sve što možemo da pomognemo porodicama nestalih u Hrvatskoj. Da pronađemo bilo kakve tragove, kao što smo radili u vezi sa Sotinom. Ali nemojte to da podižete na taj politički nivo jer je i dalje više nestalih Srba nego Hrvata. To je činjenica. I ako je to uvreda, onda mi kažete da sam pogrešio, da sam nekoga uvredio. A nemojte samo da mi govorite da ima sukoba i trvenja jer ne postoje.

S njihove strane postoje?

- Je l‘ smo mi donosili zakon o braniteljima ili oni? Je l‘ smo mi podizali spomenik pravosnažnom presudom, dokazanom teroristi kakav je Miro Barešić? Je l‘ smo mi rekli da trećinu Srba treba pokrstiti, trećinu proterati, trećinu ubiti? Pokažite mi gde je to u Srbiji? Toga nema. Ne želimo da se svađamo. Hoću da idem u Zagreb, hoću da razgovaram. Hoću da se dogovaram o mnogim stvarima. Tražili su nam kuću bana Jelačića. Obezbedili smo vam i platili kuću bana Jelačića u Petrovaradinu. Tražili su muzičko odeljenje u Sonti, dali smo, tražili su ulicu u Tavankutu, asfaltirali smo. Tražili ste finansiranje Hrvatske rječi, obećali smo i platićemo. Ali sam spreman uvek i tačno je ono što je Hojt Ji rekao. Srpsko-hrvatski odnosi, kao i srpsko-albanski odnosi, jesu kičma i kičmena moždina na Balkanu.

Da li može da dođe do istorijskog dogovora s Prištinom?

- Za nas je važno da pokušamo da sa Albancima postignemo dogovor. Srbi i Albanci predstavljaju dva najmnogoljudnija naroda na zapadnom Balkanu.

Dobili ste pohvale od premijera Kosova Ramuša Haradinaja.

- Nisu to bile pohvale. Rekao je: „Poštujem Vučića jer se on bori za Srbiju i za svoj narod.“ Nije bilo nikakvih simpatija.

A šta vi možete za njega da kažete?

- Nikad nisam sreo Haradinaja. Tačija sam sreo bezbroj puta. I naši razgovori nikad nisu laki. Svako se bori za interese svojih ljudi. I ti razgovori su užasno teški. Niti se oni raduju kad oni mene vide, niti se ja radujem kada njih vidim. Naš posao je da probamo da završimo. Ako taj istorijski konflikt uspemo da rešimo mirnim putem, to bi bilo najveće dostignuće. I baš me briga ko šta kaže.

Možemo li da ga okončamo mirnim putem?

- Nadam se, ali nisam siguran kako će to prihvatiti albansko mnjenje niti sam siguran da će to prihvatiti srpska javnost.

Zašto niste, možda i hoće?

- Možda hoće, zato se i borimo. Ako me pitate šta je verovatnije, kažem verovatnije je da neće. Verujte mi da se pomalo razumem u to. Znam šta misle ljudi i na jednoj i na drugoj strani. Nažalost, i jedni i drugi više volimo da živimo u mitovima i prošlosti nego u budućnosti. Probaćemo da u 2018. to promenimo. Ne mogu da garantujem, ali bio bih najsrećniji ako bismo to uspeli. To bi bilo moje najveće i najznačajnije političko nasleđe posle fiskalnih reformi, na koje sam ponosan i koje će ući u istoriju.

Ova godina će biti izborna u BiH. Da li očekujte da će i tu biti provokacija, jer su nacionalne teme najbolje za kampanju?

- Nadam se miru, stabilnosti, boljim, otvorenim i korektnijim odnosima između Srba i Bošnjaka. Odnosi Srba i Hrvata u BiH su već veoma dobri.

To jeste neka vrsta paradoksa, sa jedne strane imamo Hrvatsku, gde su provokacije česte, a u BiH su Hrvati korektni prema nama i nema tenzija.

- Zato što Srbi i Hrvati u BiH sebe doživljavaju kao ugrožene kategorije stanovništva. I potpuno je drugačiji odnos. Spreman sam da uvek razgovaram s Kolindom Grabar Kitarović. Lično je poštujem, nikad nismo prelazili granice pristojnosti i ukusa u razmeni naših argumenata. Ja sam otvoren za razgovor, da kažemo otvoreno jedni drugima šta imamo. Nema problema. Oni misle da je „Oluja“ bila veličanstvena akcija, mi o tome mislimo sve najgore.

Bonus video:

Dragan Đilas, intervju

(Espreso.co.rs / Kurir)