VESNA RAKIĆ VODINELIĆ: Najpogubniji protivnik je Siniša Mali i ljudi koje je NA NETRANSPARENTAN način doveo SNS!

Profesorka prava i predsednica Saveta Nove stranke, sada prva na listi koalicije DS-Nova Vesna Rakić Vodinelić bila je gost Espreso intervjua nedelje, doduše pre nego što su Nova stranka u kojoj se ona nalazi i Demokratska stranka postigle dogovor da zajedno nastupe na beogradskim izborima, i da zajednički kandidat bude lider demokrata Dragan Šutanovac. Tada je gospođa Rakić Vodinelić bila kandidatkinja za gradonačelnika Nove stranke, a sa njom smo popričali o mogućoj saradnji sa drugim strankama, zašto Beograđani treba da glasaju za nju, da li će joj pomoći ili odmoći što je za sada jedina žena kandidat za ovo mesto, šta zamera gradskoj vlasti i šta bi ona radila drugačije, da li će siniša Mali biti opet kandidat za gradonačelnika Srpske napredne stranke...

Vodinelić nam je ispričala i kako gleda na povratak Dragana Đilasa na političku scenu i na njegovu kandidaturu, ko joj je najjači protivnik od kandidata koji su trenutno u trci, koja je prognoza beogradskih izbora, kakvo je stanje medija u Srbiji i koja je razlika u odnosu na period kada su demokrate bile na vlasti, da li je preterala kada je nacrtala Hitlerove brkove i frizuru gradonačelniku Beograda Siniši Malom...

Ceo intervju sa Vesnom Rakić Vodinelić pogledaje u videu:

Vi ste kandidat nove stranke za gradonačelnika, ali je predsednik vaše stranke - Zoran Živković rekao da niste zatvoreni za dalje razgovore. Šta to tačno znači?

- To znači da sve vreme, i sada dok mi razgovaramo, teku razgovori sa nekim nama pre svega ideološki, politički bliskim političkim strankama i pokretima. Ja sam razgovarala u nekoliko mahova saljudima iz pokreta Slobodnih građana i tu nismo došli do nekog rezultata koji bi sada bio opipljiv. Takođe, razgovarala sam sa grupom inicijativom "Ne davimo Beograd" i msilim da ti razgovori još uvek nisu zatvoreni. Ljudi razgovaraju veoma intenzivno iz Nove stranke sa Demokratskom strankom, sa kojom je Nova stranka, kao što znate, i do sada išla zajednički na izbore.

Zašto Beograđani da glasaju za vas?

- Zašto da glasaju? Opet moram da ponovim ono što sam rekla: dakle, Beograđani ne glasaju za ličnost koja bi bila gradonačelnik. Beograđani - takav nam je izborni sistem - mogu da glasaju samo za listu. Način na koji se ulazi kao odbornik u Skupštinu grada zavisi od broja glasova koji pojedina lista dobije. Mandati se raspodeljuju u zavisnosti od tog broja, i potom dalje primenom Dontove formule. Dakle, neće glasati niko za mene, niti će biti u toj prilici, ali, kao i svaki, hajde da kažemo - kolokvijalno nazvani kandidat, i ja imam neke svoje prioritete i imala sam prilike da ih dosta puta saopštim, ne znam da li treba opet da ih saopštavam, i to je ono što ja smatram da je važno za Beograd. Beograd je jedan evropski grad. Nažalost, on je danas manje evropski nego što bi to mogao biti, manje evropski nego što je bio u nekim ranijim periodima svoje istorije, a savremena Evropa je nastala na nekoliko stubova. Jedan od njih, veoma bitan, jeste antifašizam koji smo mnogi od nas zaboravili, pa sada imamo nekakve pojave tog svakodnevnog fašizma. Mogli ste to, uostalom, da vidite na primeru moje, da kažem, partijske koleginice Marinike Tepić. Takođe, nastao je na ideji socijalne pravde - nastala je savremena Evropa, a to znači besplatno školovanje do određenog nivoa za sve, besplatna zdravstvena zaštita do određenog nivoa za sve, i državno garantovane penzije. To se, takođe, u Evropi gubi, a u Srbiji imamo to samo u tragovima. I, najzad, Evropa je nastala na ideji slobode - slobode u kretanju ljudi, dobara i usluga. Naravno, kada neko konkuriše za odbornika u Skupštini grada, to se ne može promeniti skupštinskim odlukama jedne lokalne zajednice, makar ta lokalna zajednica bila i glavni grad, i bila tako velika, ali se može bolje uticati na centralnu vlast da svoje zakone prilagodi onome što Beograd treba da bude, a to je - Beograd, evropski grad.

Vi ste za sada jedina žena - kandidat za gradonačelnika. Mislite li da će vam to pomoći ili odmoći na izborima?

- Zaista ne znam da li će mi pomoći ili će mi odmoći ali ja mislim, u svakom slučaju, da je dobro da neka žena vodi jednu izbornu listu. To jemožda kod nas neuobičajeno, doduše, mi imamo ženu kao predsednicu Vlade, koja se ipak više pokazala kao produžena ruka jednoga muškarca koji stoji na čelu ove države, nego kao samosvojna ženska ličnost. Mislim, ja ne spadam u takvu grupu ljudi koji će biti nečija produžena ruka, uostalom, moja situacija je mnogo lakša nego što je gospođe Ane Brnabić. Ja nemam neku naročitu budućnost pred sobom, s obzirom na godine koje imam.

Šta zamerate gradskoj vlasti? Šta biste vi radili drugačije?

- Znate šta, sada je veoma teško nabrojati sve ono što predstavlja, po mome sudu, štetu za grad Beograd a što je ova vlast do sada učinila. To jest, to bi isuviše trajalo, pa ću ja izdvojiti nekoliko događaja koji su možda, tako da kažem, simbol štetočinskog delovanja sadašnje vlasti u gradu Beogradu. Moguće da zato što sam ja po profesiji pravnica, ono što meni najviše smeta jeste ono što se desilo u Hercegovačkoj. Dakle - bespravno rušenje jednog kvarta, jedne ulice u gradu Beogradu uz istovremeno ćutanje svih oblika državne sile - kao što je policija i kao što je, na kraju krajeva, i ta komunalna policija koja je, ipak, gradska policija; uz jako mnogo laži, neistinitih tvrdnji i manuipulacija koje su se tom prilikom dogodile. Bili smo svi svedoci da je tadašnji predsednik vlade rekao da je za rušenje odgovoran sam vrh gradske vlasti. Ja to čitam - na vrhu se nalazi Siniša Mali, odmah prvi do njega je Goran Vesić. Ništa se posle toga nije desilo. Tužilaštvo i to više tužilaštvo - više od godinu dana mu je trebalo da zaključi da nije nadležno, pa je onda celu stvar uputilo nižem tužilaštvu, prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu, što meni jako mnogo liči na pokušaj da se izdejstvuje zastarevanje krivičnog progona prema mogućim krivcima. Onda drugo je sam Beograd na vodi, način na koji je stvoreno to preuzeće. U tome formalno pravno nije učestvovao grad Beograd, nego je to bio ugovor koji je, kao što se sećate, potpisala ministarka Mihajlović. Dakle, ugovor između države Srbije i jednog privatnog investitora. Sve što je vezano za 5to prvo nije dovoljno poznato, a drugo - obećanja koja su bila javno davana o visini investicije, pokazala su se kao potpuno jalova. I treće, gradi se na priobalju, na nečemu što predstavlja javno dobro - po zakonu o javnoj svojini, pod okolnostima koje uošte ne odgovaraju onome što zakon nalaže. I najzad, eto, da navedem i to treće što ima više simbolični nego stvarni značaj, a to je - jelka. Kada kažemo jelka, nažalost nećemo misliti više, makar mi Beograđani, na bilo kakvu jelku nego na takozvanu jelku SIniše Malog, a i na sve događaje koji su sa tom jelkom povezani a to znači prvo nepoštovanje zakona o javnim nabavkama, drugo, tako, pogrešno prikazivanje, da ne kažem baš laž, ali to jeste zapravo laž. I te cene jelke, strukture cene, raskida tog ugovora. Znate, raskid ugovora je dopušten usled neizvršenja i sada je vrlo interesantno videti kako je sada druga strana, a to je ‘Keep Light’, pristala na raskid, pa onda još odlučila da tu jelku donira. Onda, imali smo tu i događaj sa jelkom koja se sada nalazi na Slaviji, za koju je gradonačelnik Mali tvrdio da je koštala čak više nego ova, iako je manja od nje, a ne znam kako je došlo do toga. Pa nas je obavestio da tada nije bila uzburkana javnost kao sada zato što je tu jelku zapravo gradu Beogradu donirala AirSrbija, što, ne znam da li smo znali prošle godine. Onda, vidimo u kakvom je stanju AirSerbia i postavlja se pitanje - nije li jelka doprinela takvom stanju? E sada se na sajtu Pištaljke može naći i treća jelka za koju se na tom sajtu tvrdi da je plaćena 40.000 evra, ali se ne zna, prema onome što na sajtu piše, gde se ta jelka nalazi. Tako da je to jedna onako zanimljiva situacija koja je mene odmah podsetila na film "Treći čovek", jel tako, Kerola Rida, u kome igra Orson Vels i sada mi imamo slučaj treće jelke, i interesantno će biti kako se taj slučaj razvija. A ono što bi se personalno Siniši Malom moglo zameriti, to je njegova bezobzirnost u svemu tome, iznošenje nekakvog prljavog veša iz njegovog porodičnog života za koji je, po svemu sudeći, uglavnom skrivio on, i jednostavno nepostojanje bilo kakve posledice za sve skandale koji su vezani za njegovo ime počev od mogućeg plagijata njegove doktorske disertacije do, hajde sada i treće jelke - bez ikakve jedne jedine sankcije.

Da li će Siniša Mali opet biti kandidat za gradonačelnika Srpske napredne stranke, šta mislite?

- Ja ništa o tome naravno ne znam, ali, zaista bi bilo na neki način sramota za Srpsku naprednu stranku da on to bude. Sramota, zato što je predsednik te stranke rekao da je za Hercegovačku ulicu odgovoran vrh beogradske vlasti pa se nije ništa desilo, pa je onda on - da li u ime Siniše Malog, ili samo u svoje ime rekao da će tokom leta Siniša Mali podneti ostavku i da neće ponovo biti gradonačelnik. Ali vidimo da se Siniša Mali ponaša kao da je u kampanji, iako izbori još nisu raspisani. Čuli smo od predstavnika SNS-a da oni neće imati kandidata nego ekipu, i to mi liči na izbore od prošlog puta, kada je sklonjen, zapravo, sa mesta gradnačelničkog - Đilas. Tada takođe nisu imali kandidata nego ekipu i odjednom se, jel tako, pojavio Siniša Mali kao gradonačelnik. I ja verujem da će oni primeniti isti scenario, računajući na to da Beograđani imaju kratko pamćenje.

Kako gledate na povratak Dragana Đilasa na političku scenu i na njegovu kandidaturu za gradonačelnika?

- Moram reći da je mene povratak njegov i kandidatura za gradonačelnika, za razliku od mnogih drugih ljudi, prilično iznenadila, jer je on tako ostavljao utisak i izrično je rekao da se povlači iz politike i da će se baviti nekim drugim društvenim aktivnostima. Videli smo da je u međuvremenu bio dosta, tako da kažem, uspešan u onom delu, menadžerskom, koji se bavio košarkom. Takođe, on ima neke svoje ideje koje se tiču poljoprivrednog kombinata Beograd, tako da meni nije izledalo kao da će se on vratiti, pogotovo što je bio izložen jednom prilično dobro organoizovanom progonu od strane tabloida, ali evo, vratio se, i sada imamo, kako da kažem, jednog ozbiljnog kandidata za gradonačelnika. O vremenu kada je on bio gradonačelnik može se reći dosta toga dobrog, mogu se naći i različiti propusti i loše stvari, ali naravno, sada sve što je on uradio, posle ovog iskustva, pogubnog iskustva, moram reći - koje imamo sa ovom ekipom, izgleda mnogo bolje nego što je izgledalo tada. I naravno, bez obzira kako će se u opoziciji stvar dalje razvijati - ako to očekujete od mene - ja u njemu ne vidim protivnika. Protivnik koga ja vidim jeste Siniša Mali, odnosno neko koga bi, na sličan način ili isti način, dovela Srpska napredna stranka.

Dobro, to je baš i moje sledeće pitanje: Koga smatrate za najjačeg protivnika od kandidata koji su u ovom trenutku u opciji?

- Da li je najjači ili ne ja ne znam, ali za najpogubnijeg protivnika smatram Sinišu Malog i njegovo okruženje. Praktično ljude koje je na netransparentan način doveo SNS.

A zbog čega?

- Pa ja mislim da sam već kazala zbog čega, i mislim da nije mala stvar isključiti državne organe sile kao što je policija, iz jedne takve akcije. Nije mala stvar graditi jedan kvart u Beogradu pod uslovima koji su potpuno nejasni, i koristiti javno dobro za nečije privatne svrhe. To nije mala star i to su samo dva primera koje sam ja navela, a može se mnogo takvih primera navesti. Ono što se desilo u Beogradu za vreme, tako da kažem, menadžerisanja Siniše Malog i Gorana Vesića jeste - šminka, uglavnom. Neki delovi, neke ulice su popravljene, dobili smo neki novi sloj asfalta, ali znate, za četiri godine u ovako jednom već ranije dosta devastiranom gradu, koji se teško vraća samom sebi, to je minimalno, to je mnogo mnogo manje nego što je dovoljno.

Koja je vaša prognoza kada su beogradski izbori u pitanju?

- Zaista namam nikakvu prognozu. Nekako, ja volim da zasnujem svoj stav na nekakvom istraživanju koje je ozbiljno. To je malo širi problem nego što je Beograd - mi sami sebe jako malo poznajemo, mi gotovo ništa ne znamo o našem društvu, ne samo o društvu u gradu Beogradu, nego o društvu u Srbiji. Poslednjih 20-30 godina, zamrla su sociološka istraživanja kojih je nekada bilo jako mnogo. Ima ljudi koji ozbiljno rade, evo recimo, ja bih pomenula jednog od njih a to je Mikloš Biro, ali to je suviše malo, ne može jedna ekipa ljudi da pokrije sve društvene probleme. Mi uopšte ne znamo kakvo smo mi društvo danas. Mi smo prošli kroz jedan užasan rat, i ne znamo kakve je to posledice ostavilo na nas. Prošli smo pre toga kroz jednu bezobzirnu, i ja mislim, od države izazvanu inflaciju, sada smo u nekom periodu opet jedne prilično bezobzirne takozvane štednje, na jednoj strani, i razbacivanju novca na drugoj, i mi zapravo ne znamo mnogo toga o sebi. Mi stvaramo svoje sudove više na osnovu predrasuda ili nečega što pripisujemo sebi kao mentalitet, nego na osnovu našeg znanja o samima sebi. Tako da ja zaista nemam neko istraživanje na kome mogu da zasnujem svoj stav, i mislim da ovo što sada postoji kao nekakva matrica o tome koliko ko može da uzme procentualno glasova je više zasnovano na tim predubeđenjima nego na nekom egzaktnom podatku.

Kakvo je stanje medija u Srbiji i koja je razlika u odnosu na to kada su demokrate bile na vlasti?

- Pa verujem da vi bolje od mene znate kakvo je stanje sa medijima. Mislim da mediji u Srbiji nisu slobodni. Naravno, za mene to nije nikakvo otkriće, o tome već i vrapci na grani u Srbiji govore. Što se tiče elektronskih medija, a to su mediji koji se najviše konzumiraju, ja bih ipak u fokus stavila one medije koji treba da budu javni - a to su Radio televizija Srbije i Radio televizija Vojvodine, i kada je u pitanju politički život na tim mjedijima, oni koji se emituje sa tih medija - on uopšte ne reprodukuje našu stvarnost, ono što se oko nas svakodnedno dešava. Ne samo zato što su političari sa vlasti mnogo češće tu, nego jednostavno vrlo retko pronalaze i istražuju neke društvene probleme kao što je siromaštvo, a u nekim elementima i prava pravcata beda; kao što su razne vrste socijalnih nepravdi koje se prema različitim grupama ljudi pokazuje u ovoju zemlji. Ne mislim ja samo tu na uništene velike fabrike i odnos prema radnicima ili bivšim radnicima tih fabrika. Ja tu mislim, recimo, i na neke bezobzirne egzekucije kao što su one koje se vrše prinudnim iseljavanjima, putem van sudskih izvršitelja, način na koji fukncioniše, na primer, notarijat jednog katura u ovoj zemlji. Sve su to stvari koje su mnogo bitnije za naš život nego da li se 15 puta pojavio ovaj ili onaj. Ali znate, ako vi imate tako neumereno mnogo pojavljivanja jednog čoveka ili nekolicine ljudi iz vladajuće političke stranke, pa to već postaje neukusno koliko je prozirno kao kreacija jednog javnog mnjenja.

Je li tako bilo kad su bile demokrate na vlasti?

- Do te mere nije bilo, ja moram da kažem da sam imala, a možda to i znate, prateći neku moju istoriju - dosta zamerki ranijoj vlasti. One su se pre svega odnosile na pravosuđe i na način na koji je pokušalo da se manipuliše pravosuđem u to vreme, ali nekako ovako ogoljenog, sirovog i nesofisticiranog preoblikovanja javnog mnjenja odista na tako masovan način nije bilo.

Nacrtali ste Hitlerove brkove Siniši Malom, kao i Hitlerovu frizuru. Mislite li da je ovo zaista bilo duhovito i potrebno, ili ste možda malo preterali?

- To crtanje uopšte nije bilo zbog potrebe da se bude duhovit. Naime, sutradan su bili izbori lokalni na mnogim mestima, i onda me je neko zapitao kako bih ja na najkraći način predstavila ili predvidela izbornu atmosferu, na primer, u Pećincima, u kojima se dešavalo pre toga koješta. Budući da je tamo bila neka fotografija u natprirodnoj veličini Siniše Malog, koji je foru mladih koristio za neke svoje akcije, i ja sam onda nacrtala kako bih tu atmosferu predvidela. Sada evo da vas pitam da li sam dobro predvidela tu atmosferu u Pećincima, po vašem mišljenju ili ne? Ne, nisam preterala!

Bonus video:

Intervju sa Draganom Đilasom

(Milka Radović)